Marko

Franz Xaver Wolfgang Mozart (1791-1844) je bio mlađi sin W.A. Mozarta i njegove žene Constanze (Stariji sin, Karl Thomas, se nije bavio komponovanjem, a ni muzikom, mada je stekao muzičko obrazovanje). F.X. Mozart nije bio previše produktivan: Zar bi se uopšte moglo očekivati da se u dve generacije iste porodice nađu dvojica uporedivih umetnika, (a ne u ovom slučaju), komponovao je dela sa kojima se ipak upisao u istoriju muzike, što je samo po sebi neverovatno. Od kompozicija koje je ostavio sa sobom, jedna od najčešće izvođenih je Koncert za Klavir Br. 2, Op. 25, (1818), koji je originalniji od dva koja je komponovao (U odnosu na stil oca) , i napisan je u duhu ranog Romantizma.

Ovo me podsetilo na mene kad sam, u dvorištu kod komšije, pijan uzeo kikiriki, i umesto normalno da ga zobam, ja uzmem i kao nabacim sam sebi pasem iza leđa nekoliko metara uvis i unapred pa da ga uvatim ustima u letu. Naravno da sam više doprineo transferu blama, nego što sam imao šanse da mi trik uspe. Tim pre jer sam probao nekoliko puta. Hvala Moutetu što me podsetio na ovo

To sam i napisao za USA, i za Kanadu, samo malo detaljnije, pa sam rekao kako je North America dobra u WTA, baš zato što ženski sport nema te velike lige koje usisaju toliku količinu talenata. I prema kojima je, ceo muški high school i college sport, kompletno streamlined takoreći. Možda nisam tada pomenuo njihov koledž tenis sistem koji je bezveze, jer između ostalog, primaju gomilu stranih igrača na koledž stipendije (u ranim 20-im koji su već iskusniji, pogotovo sa igranjem liga u EU), a onda neki amer koji je još uvek tinejdžer treba da igra sa njima, malo morgen. I to je samo jedna strana. Jedan klip na temu

Ono što sam se ja pitao, kao i mnogi drugi, je kako to da s' obzirom na kvantitet, Kinezi nikako ne dolaze do kvaliteta u mnogim sportovima. Da li treba još mnogo vremena da prođe, jer država (još uvek) nije zainteresovana za planiranje i ulaganje u druge sportove, (tj sva sredstva i elitni personal idu u one discipline koje im donose medalje na OI). Ili su prirodni antitalenat za tolike sportove pa prosto ne ide (Što može da padne na pamet, ali niđe veze). Nije me mrzelo da odem na ATP&WTA i vidim singles ranking, trenutno svega 10-ak Kineza u prvih 1000, a svega trojica u Top 500. Mnogo bolje im stoje teniserke naravno. Pominjalo se kako USA loše stoji što se muških tiče, pa sam ja onda pisao ovde o nekoliko glavnih razloga zašto je kod njih takva situacija kakva je. Za Kinu se sigurno mogu naći neki slični razlozi, a loš/prevaziđen sistem je sigurno glavni...

Ali... Zašto to znaš?

Mislim da smo dosta prostora dali ježevima (ma koliko ih Boxy gotivila). Vreme je za malo ajkula... Samo par nasumičnih (slavnih vrsta), da ne bi čaršav od posta bio https://i.imgur.com/XUmq9dN.mp4 https://i.imgur.com/ymzt65j.mp4 https://i.imgur.com/ta1GELx.mp4 https://i.imgur.com/Xrpj4ta.mp4 https://i.imgur.com/jjSN1O7.mp4

Samo pazi koliko dugo furaš te stare fotke, da ne preteraš pa da ti naprave problem jer si neprepoznatljiva. Moj drug je dva puta imao taj problem jer je kompletno menjao imidž

Ja kad sam se poslednjih nekoliko godina slikao za lične dokumente, namerno sam gledao da namestim što ravniju, neutralniju, takoreći bezličniju facu. Baš zato da ne bi ni slučajno ispao blesavo, ili kao da je fotka za "Mugshot". Tako da sam flegma/depra na slikama za pasoš i ličnu. Vozačka mi je još i najbolja, ali opet, na toj se i najslabije vidi, tj najlošija je rezolucija. Nije da sam ja ispadao loše na ranijim dokumentima, ali kad sam video nekoliko tuđih slika, rekao sam sebi da moram pripaziti kako ću ja ispasti Kod pro sportista, ili rigoroznih rekreativaca, ima smisla puštati bradu i brkove, da im ne bi znoj i eventualni kontakti sa drugima iritirali obrijano lice. Zato ovaj stubble i brade što nose Evans, Ramos-Vinolas, Monfils i Manarino imaju smisla sa te praktične strane. Ove gluposti što nose Alex de Minaur i Jordan Thompson nemaju smisla ni sa te praktične a ni sa estetske: Hipsterske brade i brkove bi tačno zabranio zakonom

RIP Willie Garson

Tenori danas jesu problem. Bar malo većim ljubiteljima opere. Mnogo više fale nego drugi glasovi, naročito u težim, ne toliko u lakšim ulogama. Naravno tu mislim na repertoar zrelog Verdija, verizma, uopšte repertoar koji je u istoriji opere došao na red nakon bel canta. U svakoj umetnosti postoji nostalgija i lamentiranje za nekim izgubljenim vremenom, minulom epohom, kako je nekad bilo... U operi je to specifično, i izgleda da je problem nedostatka kvalitetnih glasova objektivna stvar, da nema nikakve veze sa nostalgijom i staromodnim ukusima u muzici. Pitanje je koji pevač, iz sadašnjih generacija operskih solista, će uopšte ostati zapamćen nakon karijere/života. Za sada ta neka lista se čini veoma tanka, a ponajviše među tenorima reklo bi se, koji su najgore reputacije: Loš utisak je samo pojačan konstantnim poređenjem sa legendarnim tenorima XX veka (pogotovo onim iz "Zlatnog Doba Opere" kako se često nazivaju godine i decenije od kraja Drugog Svetskog Rata do početka '80-ih). Da, uvek će neko pevati i život ide dalje, no sušno doba već dugo traje... Snimci celih opera, ma kako da čine da zvuče bolje, im isto dugoročno ne idu na ruku, zato što je naravno već sva diskografija opera, (sa legendarnim postavama), dovoljno lako dostupna, fizičko i digitalno... Za Pavarottija: Da, Nemorino mu je bila odlična uloga, do nekih godina, kad mu je glas "potamneo" i više nije bio pravi "Leggiero". Kad je bio mlad bio je fenomenalan lirski tenor, onda kad je počeo da gubi agilnost i boju glasa, je krenuo da peva teže uloge plus da nastupa naširoko van opere i to mu puristi nikad nisu "oprostili". Ja ne želim da zvučim preoštro i isključivo, ali sam tu bliže puristima nego drugim gledištima. Ove teže opere koje je uzeo posle, šta znam, neke je pevao bolje od drugih, ali nije mi to to. Plus, stiče se utisak da nije znao kad je dosta... Onaj klip "E lucevan le stelle" iz 1978 bi bilo prikladniji, nego ovaj. Konkretno ova "Tosca" što si okačila je iz 2000, kad mu je bilo 65, nije valjda da kad pričaš o "Tosci", ti je Pavarotti u sedmoj deceniji taj na koga pomisliš kao reprezentativnog Mario Cavaradossi-ja? Tačno da posumnja čovek da si i previše Pavarotti fan(atik) Mislim, ja ionako nikad ne bi kupio "Toscu" sa njim (nije mi tip tenora za tu ulogu), niti bi bilo šta od kompletnih opera sa njim, a snimljenih nakon kasnih 1970-ih, uzimao u obzir (kompilacije su druga stvar).

Za prošli vikend sam imao tiket 11/12 (MLB). Promašen par sam odigrao ukupno 7.5+, a meč se završio 4:3. Odigrao bi i manju granicu, ali nije bilo u ponudi. Ulog je bio sitan, ali je eventualni dobitak bio ogroman za taj ulog. Nemam sliku zato što nije igrano preko naloga, a na sajtu nema provera tiketa samo na broj tiketa. Kako god, jedna od mojih najbližih stativa.

Nisam znao da je bilo zakazano venčanje. Vidim da su se bili verili , pa raskinuli posle nekoliko meseci. Šta znam, rekao bih da takvih slučajeva ima dosta, a pogotovo u godinama u kojima su bili tada. Plus njihove karijere kao faktor, svakako ne može da izgleda obećavajuće kada se gleda iz trećeg lica. Takođe nemam pojma kakav je R.M. bio lik i koje tu više kriv i kome... Ih, zakazana svadba, šta je to danas. Za klince kad se zakaže svadba toliko unapred, odmah mogu kvote da se prave za klađenje: Ko otkazuje, koliko pre venčanja (kombinacija), koji će da bude zvaničan razlog raskida...

Ja se sećam da je ona bila par godina sa Rory McIlroy-em. Ali koliko je to ozbiljno bilo, da bi moglo da se kaže "Zamalo da završi sa njim" ? Ipak su oboje bili (pre)mladi

B1: Pa, palo mi na pamet nekoliko stvari, za koje cenim da bi ljudi više gotivili nego bili protiv. Napisaću naknadno na šta mislim. B2: Da, vidim sad. Mislio sam da može drugačije.

Vidim da je ovih dana 2 god od kada je umro Richard "Ric" Ocasek (1944-2019), pevač, gitarista i autor pop-rok grupe The Cars. Benjamin Orr (1947-2000) je bio basista i lead vocal na nekoliko velikih hitova, sve pesme je napisao Ric, lead guitar je bio Elliot Easton, Greg Hawkes je bio klavijaturista, dok je David Robinson bio bubnjar. Jedan od onih nezaboravnih bendova iz '80-ih: Mešavina roka i nekoliko žanrova popa (među kojima je naravno i synth-pop) i koja je generalno pripadala New Waveu, sa sve Ocasekovim autorskim pečatom. Bend koji je prvi (istoimeni) i drugi album izdao krajem '70-ih, i odmah eksplodirao, i kreativno i po uspehu tj popularnosti, a u ranim i srednjim '80-im izdao još 4 albuma, pre nego što su se razišli 1988. Nakon toga su stigli da se ponovo okupe nekoliko puta, i da 2011 izdaju poslednji album. Iako je sve pesme/hitove Carsa sam napisao, (tj songwriting input drugih članova benda je bio minoran u ukupnom opusu grupe), Ocasekova solo karijera je bila neuspešna (i na top listama onda, i po statusu koji njegovi albumi imaju danas). Tako imamo još jedan primer da, ma kako i koliko neki muzičari bili glavni u grupi, van te iste grupe ne mogu ni blizu da dostignu kreativne visine kao dok su u njoj: Svaki njegov solo album je zanemarljiv u odnosu na albume Carsa, tu uključujući i dva koja je izdao '80-ih dok su bili na vrhuncu slave. A izdao ih je ukupno sedam, i od celog solo rada samo je pesma "Emotion in Motion" iz '86 postigla umeren uspeh (Orr je iste godine imao sličan uspeh sa "Stay the Night", kada su napravili pauzu gde su se oprobali u solo projektima). Poslednji reunion i nastup Carsi su imali 2018, prilikom ceremonije prijema u Rock and Roll Hall of Fame.

Evo odmah će se samosuspendovati, dajem im nekoliko nedelja dok do toga ne dođe. Ne samo zato što je identičan/uporediv slučaj kao sa Rusijom, i što su USA jednake sa svim drugim zemljama u MOK, nego i zato što pravda uvek pobeđuje

Jedini kviz koji sam gledao,čak i da ga postoji kod nas (što je misaona imenica), a za koji mogu da kažem da se ne bi usudio da se prijavim, bez neke duže pripreme: Mastermind. Ne samo da je sam po sebi težak quiz, nego su i pravila oštra - Prvo svaki od takmičara ima rundu od 2 min sa pitanjima iz oblasti koju sami izabere, pa kad završe, ide runda od 2-3 min opšteg znanja, ko najbolji skor ima posle druge runde je pobednik emisije. U slučaju da su dva takmičara izjednačena, onaj koji je imao manje preskakanja odgovora ("pass") je pobednik, a ako su i tu izjednačeni onda ide tiebreaker od 5 istih pitanja i jednom i drugom (bez da drugi po redu čuje naravno). Pobednik se plasira u sledeću rundu takmičenja, (i mora menjati specialized subject naravno) da bi se kraj sezone završio sa grand final emisijom. Celom hardcore quiz utisku najviše doprinosi što, koliko znam, nema novčane nagrade. Tokom godina, gledao sam bezbroj epizoda, gde se nisam mogao čudom načuditi koje lude specialised subjects Britanci često biraju - Od najužih istorijskih i političkih perioda/sukoba/dinastija, preko cricket sezone 1906/1907, glumca, trke pasa, konja i šta sve ne. General knowledge round isto nije mačji kašalj. U gimnaziji smo se često sprdali, (parodirali neke beskorisne informacije u udžbenicima) sa nekim izmišljenim pitanjima, koja su nam postala i ostala interni meme u razredu: Kako se zvao konj Henrija VIII, navesti 10 levih pritoka Amazona, koje je latinsko ime vinske mušice, koje su vodeće privredne grane u Lubumbashiju... 😄 Sve u svemu, nijedno od tih pitanja što smo u klupama smislili radi zaebancije, nije sasvim besmisleno kad je Mastermind quiz u pitanju. Inače Slagalicu ni ne smatram kvizom, jer tu su samo 2 igre baš kviz. Evo par epizoda MM, ovaj od skoro sve same mainstream oblasti Grand final od prošle god Charles II, Plant hunters, Delta blues, i Lillie Langtry kao izabrane oblasti Samwell Tarly u Celebrity Mastermindu