Marko

Možda, ali ne mora da znači. Ono čega se sećam iz psihologije na ovu temu, je da su ovakvi ljudi takvi što zbog lošeg vaspitanja, što zbog odsustva istog. Roditelja ima raznih, i onih koji pogrešno vaspitaju (sopstvenim primerom), a i onih koji se svojom decom ne bave ili se samo delimično bave. Nema čistih primera naravno, uvek je tu i jedno i drugo. U njegovom slučaju, da ne davim previše sa ovim, on meni liči da je koliko pogrešno vaspitan, toliko i zapušten. Tako formirani ljudi, teško se menjaju. Ali, konvencionalna mudrost kaže da se poboljšaju u zrelijim godinama. Verovatno će mu tad doći iz dupeta u glavu, ali bože moj, nije ni prvi ni poslednji. Hteo bih da se maksimalno ozbiljno spremi za jedan slem, da vidimo dokle bi došao.

Hvala bogu pa ne moram da se odričem nijedne hrane. Još uvek mogu da pojedem duplu porciju svega, ako mi tako dođe taj dan. Konkretno pizzu, kad sam gladan, mogu da pojedem 5-6 pizza parčeta, i lagano celu porodičnu pa i više ako sam baš pregladneo, sa sve dezertom i hladnim pićem posle. Naravno nijedna hrana mi ne pravi probleme kao takve. Sasvim drugo je šta ja volim više a šta manje, odnosno šta je u planu taj dan. Ali, i meni je meso, pogotovo crveno, sve više stvar delikatesa i zadovoljavanja gurmanskog apetita (jednom u 10,15, nekad i mesec dana), umesto deo redovne ishrane. Pre godinu ipo dana, sećam se da nisam jeo crveno meso nekoliko meseci,(za to vreme piletinu ili ribu sam jeo dvaput nedeljno). Od onda sam ga više puta jeo u restoranu, nego što sam ga sam spremao. I tako mi više odgovara. Rekreacija mi je odavno otvorila oči da mogu kompletno da funkcionišem bez mesa. Vegan nisam probao da budem ni na na kratko, ali vegetarijanac sam već bio više puta na neko vreme: Lako je zbog raznih načina na koji se jaja mogu napraviti i kombinovati, plus sir i mlečni proizvodi, a i tolike kuvane stvari me zasite bez ijedne namirnice životinjskog porekla. Mislim da spontano idem ka tome da, mi osnova i 90% sve hrane što unesem, bude biljno: Energija, budnost, kondicija, održavanje kilaže itd, sve mi dolazi lakše i brže tako. Fastfood, slatkiši, grickalice ću moći, sve dok ovo i trening budu na mestu.

Nutellu je "lagano" savladao, jer je krem lako gutati, ali zato je kapitulirao brzo na Toblerone

Ako probaš nešto ovakvo, javi kako si prošao. Ja ne mislim skoro, generalno nisam u formi sa Nutellom ovih dana, druge slatke stvari mi više leže ove zime ("zime"). Za ovo presecanje, to je jednostavno i nužno rešenje tokom samog pokušaja. Finac imao nekoliko stvari da pije, dakle uradio je domaći. Mislio sam na pripreme pre: Unos vode, kakav mu je bio prethodni obrok i kad, hemija neka možda... (Ne kaže se džabe: "Hemija uzimala, hemija davala", pogotovo za ove što bilduju na brzinu). Ok, ali možda si i jači kalibar od nas proporcionalno gledano. Ja sam 198 visok i oko 100 težak. Tako da ne znam, koliko možeš da se tešiš što ne možeš da pojedeš kao ja. Bolje ti to malo izračunaj, pre nego što ti bude lakše 😁

Mislim da mi je rekord oko 500g,(na osnovu tegle) za nekih 10 min. Nije bilo prijatno na kraju i posle, ali sam zato popio litru vode odmah nakon incidenta, i još toliko nedugo zatim. Teško da bi mogao opet bilo šta slično, pucam već na 200-300g. Osim naravno, ako ne bi sproveo neke posebne pripreme za poduhvat, o čemu nešto pominje i ovaj lik ovde na klipu. U tom slučaju, cenim da bi samo nebo bilo granica 😂

Nutella? Say no more... Ovaj lik je grandmaster

Izrael, i samo Izrael je jedini hteo, morao i mogao da se posveti obelodanjivanju imena i zločina, lovu na naciste&kolaboracioniste i procesuiranju, kao i sveobuhvatnoj politici "Da se nikad ne zaboravi". Koliko god da su mogli oni su uradili - Mosad, konzulati, Wiesenthal... A za druge zemlje mrka kapa: Hladni rat se uveliko nazirao odmah nakon WW2, i tu više nije bilo ni teorije da se tolika gamad pohvata. "Operation Paperclip" se može videti kao logičan tok stvari jer cilj ne bira sredstva, ali koliko je njih izmaklo pravdi i zašto, iako je njihova korist zapadu, u vojno-tehničko-naučnom smislu bila ravna nuli, to je na prvu loptu misterija. Da bi se danas uveliko znalo, da bi mnogi od kasapina, vrlo verovatno našli primenu tj dobili svrhu, u slučaju novog rata u Evropi između SSSR&satelita i NATO zemalja, jer tamo gde bi se taj hipotetički rat započeo i odvijao, osim Nemačke, obuhvata prostor gde su skoro mnogi režimi koji su poprilično ogrezli u krvi tokom rata, u ovom ili onom aranžmanu sa nacistima, kao i prisutno anti-komunističko raspoloženje nakon rata. Nego, zahvaljujući kulturi sećanja Jevreja, kao i njihovoj moći i mekoj moći, malo šta se ne zna o Holokaustu, i ptice na grani već sve znaju, ali efekat toga je da su Nacisti&Nemačka viđeni i proglašeni jedinim krivcima i krvnicima, iako je od njih sve krenulo razume se. Kvislinški režimi su dobili tretman, i ovako i u propagandi/istoriografiji, zavisi kako već u kojoj zemlji, tu priču znamo. O olakom korišćenju reči "Nazi " da ne govorim, koga briga za to, pogotovo na netu. Jbg, svetska pravda, kad će Turska priznati da je tokom WW1 počinila prvi, pravi, moderni genocid i prestati da negira i ucenjuje zemlje u vezi sa tim. Finansiraju i osnivaju katedre na sve strane, ko zna koliko u USA, gde je zvanično jedno, a opet providno do bola za šta služe zapravo. Uništavanje Jermena je primer kako sve može, samo ako se interesi i moć tako poklope.

Nikakav trud i vreme nisu uloženi ni u jedno ni u drugo. Kucao sam u isto vreme dok sam listao net, slušao muziku u sobi i podgrevao ručak u kuhinji. Za slike se podrazumeva, moji su imali na zidovima slike raznih pravaca, bilo je skromnih, bilo je vrednih, a poneke su bile procenjene na za naše uslove velike cifre. Od onih što smo prodali, jedna za koju smo dobili pozamašnu sumu, ta mi je uvek bila vizuelno nikakva, i kao detetu, i kao odraslom: Uvek sam samo blenuo u njenom pravcu kao klinac, bez da me je i najmanje zaintrigirala tema, forma ili kolorit. A kad sam odrastao gledao sam je indiferentno, znao sam detalje, objašnjeno mi je zašto je vredna, a taj autor tražen, ali ništa. Rembrant je posebna tema, volim ga, ali nisam lud za njim. Slike su mu toliko poznate, da nisam siguran da li bi ih okačio i gde. Vidim ljudi kače raznorazne reprodukcije poznatih slika starih majstora, ponajviše renesansnih i baroknih, pa tako i njega, ali nađe se naravno i XIX vek (romantizam, realizam, simbolizam i impresionizam). Po kućama i po kancelarijama, ordinacijama, ne znam gde sve nisam viđao reprodukcije poznatih dela. Muzika: Francuskinje su mi izvukle onaj "hejterski" komentar, ne samo zato što ja lično nisam ljubitelj takvih izvedbi, nego i zato što ne mogu da se otmem utisku da toga ima koliko hoćeš u bilo kom momentu, a ne zato što su nepriznate/nepoznate.

Ono što je izmenjeno u filmovima LOTR trilogije, u odnosu na knjige, je uvek bilo na benefit, ne mogu se Jacksonu&co te promene prebacivati, tako da naravno da nije bilo zgražavanja, kad su se filmovi pojavili i uspeli. Mislim, bilo je kritika, ali su one uglavnom dolazile od purista, koji su zanemarljivi deo publike, statistička greška. Ali zato kad se zavesa spustila na Hobbit trilogiju, imao sam utisak da, samo oni koji nisu gledali prvu trilogiju, bi mogli da daju dobru ocenu Hobbitu. Sad je već opšte poznato, zašto je druga filmska trilogija toliko podbacila: PJ je samo uleteo, jer prvobitno nije bio ni predviđen da režira, samo kao producent, te tako nije imao urađen domaći pre početka snimanja, (nije realno bilo ni očekivati da će onako da gine kao što je u u 1997-2002 periodu sa pripremama i snimanjima), a već na takav projekat bez prave osnove, se nadovezao čuveni CGI, koji je mnogo oduzeo na vizuelnom planu, zatim preveliki kompromisi u odnosu na knjigu. Za Tauriel, (i njeno ni manje ni više zalubljivanje u patuljka), sećam se da sam negde pročitao deo Jacksonovog intervjua, gde on mrtav ladan kaže nešto ovako: Bili smo svesni da će mnogo devojčica gledati film, pa smo zato izmislili važan ženski lik, da bi ta ciljna grupa imala sa kim da se poistoveti. E, pusti kapitalizam... Da me niko ne shvati pogrešno, ja sam se dobro zabavio u bioskopu i tokom druge trilogije, ali ništa više od toga, čak je i akcija lošije urađena, što je moralo biti zicer. I tako sam u bioskopima gledao svaki Hobbit film samo jednom, za razlku od FOTR koji sam gledao nekoliko puta, ROTK koji sam gledao dvaput, i Towers isto tako (faktor iza ovoga su bila različita društva za bioskop). Jacksona, ekipu i Warner Bros naravno baš briga: Uzeli su pare samo tako, malo na franšizu i staru slavu, malo na novoj publici koja nije imala očekivanja i predznanja.

U trilogiji je Two Towers najlošije urađen: Od zamerki, možda i najviše stoji ona, koliko se dugo, i u praznom hodu, čeka velika bitka, tj da je nekako povelik deo filma u sredini i pri kraju ravan i monoton, a ne da se postepeno ide ka toj kulminaciji. Ako vratim film u te dane, sećam se da je bilo i onda najviše gunđanja za drugi deo. Mogu da zamislim da je zagriženim fanovima dobar i kao FOTR&ROTK.

Naravno da će pročitati. Hmm, prvo i prvo, moj komentar jeste bio negativan, ali nikako i užasan, da je to zaista bio slučaj, reči bi bile mnogo manje birane, možda bi i moderacija reagovala. Komentar je možda malo prekoračio granice dobre volje i korektnosti, ali ne više od toga, bilo je na prvu loptu, a i stavio sam smiley. Reakcija sa moje strane jeste bila malo preterana doduše, to priznajem, dok sam u drugom postu previše bacio naglasak na neka sopstvena iskustva. Uopšte ne bih komentarisao da je bila verzija Luisa Mariana npr, to mi se možda čak i dopada. Francuskinja koju pominješ, ako nije problem, može nešto od nje na temu, tekst, neki link, bilo šta? Za muziku generalno, malo poduže, neka moja shvatanja u spoileru

Što? Pa neće slepi videti ovo 😃 Znam da nije zajebancija, bar u stvarnom životu, ali na internetu je manje više sve podložno zajebanciji. U ovom dobu to je tako, i u online svetu je to nikakav problem, u odnosu na tolike druge. Mislim, negde svi poznajemo granice, sa šalama, sa slikama, sa rečnikom i sa čime sve ne. I gde ovde vidiš podsmevanje slepim ljudima kao takvo? Ovo je još jedan od bezbroj na isti fazon. Treba se smejati svemu što nalaziš smešnim, ali ne u svačijem društvu. Ne misliš valjda, da bi mi se omaklo da se zezam sa nečim ovakvim, u društvu slepe osobe/nekog kome nije do takvih šala? Humora ima raznoraznih, samo treba birati gde i pred kim je koji humor upotrebljiv/poželjan, a gde ne. Valjda će ubuduće ovo moderacija da odredi i precizira.