Marko

Razlikuje se po tome što je VvG univerzalno prihvaćen 130g posle smrti. (Post)Impresionisti imaju svoje istaknuto mesto. Dok ovaj i ne baš, već je tada u periodu kad je umro, on bio i ostao graffiti artist-painter, a danas onaj što mu slike prodane za 50/100m. (Mnogi ne mogu slike da mu opišu, ili ime da mu zapamte, sve čega se sećaju u vezi njega su te ogromne cifre otprilike iz vesti). Ako ti iskreno veruješ da će ovaj da bude išta više od fusnote, ok. Kako ti stoji njegovo ime za sad, nešto ne obećava rang ovih koje navodiš da su bili osporavani... No nije poenta u tome samo. Ima i do ljudi generalno, jer ma kako da se u nekom periodu primaju na raznorazne gluposti, na veće ili manje smeće, kad tad im dođe iz dupeta u glavu šta je real deal. Bar većini. Gde su ekspresionisti i drugi modernisti u muzici , u odnosu na barok, klasiku, romantizam i impresionizam npr, koliko se izvode itd

Neće se ništa otkriti za moje mišljenje, jer sam ja nebitan tu. Mogu malo da pričam o tome, takoreći. Rekao sam da spisak autoriteta, kolekcionara, kao i običnih ljubitelja umetnosti koji ne mirišu modernu umetnost nije mali. Cene Basquiatovih najboljih dela su postignute u 21 veku. U skladu sa opštim trendovima tog tržišta naravno. Van Gogh poređenja nisu na mestu, jer VvG ima svoje mesto posle toliko vremena. Dok ovaj tek treba da bude tema zbog svoje umetnosti, a ne zbog nabudženih cena na aukcijama...

Van Gogh je završio pre 130g. Solidan period za neku evaluaciju. Ova slika od Basquiata je prodata pre par god. Nije pitanje ukusa ovde baš tako banalno, kao npr ko više voli krempitu a ko šampitu. Kao što sam pomenuo, situacija je takva da sa jedne strane imaš puno autoriteta, kolekcionara i ljubitelja umetnosti koji su, blago rečeno, rezervisani što se moderne umetnosti tiče. A sa druge strane imaš neke druge koji se isto tako mogu okarakterisati, a sa novcem novokomponovanih bogataša imaju tržište i industriju, imaju menadžere i galeriste, imaju Show must go on ma šta da je delo/proizvod. Moja neka logika mi nalaže da će se tek svašta otkriti na ovu temu...

Za Paul Kleea svakako sa punim pravom se kaže da pripada istoriji umetnosti. Tako da ovo je još i dobro. Ali zato: Hold my beer. Gledajte ovo što je prodato za 110 mil na Sothebys aukciji, 30g nakon što je umro autor. Prethodno, dok je autor još bio živ, za siću promenilo par ruku, da bi bilo prodato u Christies za 20k. Jean-Michel Basquiat, "Untitled" Okreni, obrni svi mi obični smrtnici skidamo kapu onim kupcima za 20k. Nadam se da ću doživeti da vidim sledećeg kupca, resell value itd. Verovatno ima savršeno racionalno objašnjenje. Sticajem okolnosti, bio sam u kontaktu tokom godina sa nekim trgovcima slikama, kao i da prodam nekoliko slika: Imao sam prilike da se naslušam svega i svačega. Doduše, za modernu umetnost, osim da je hobi ultra-bogatih, velik deo je na sponi umetnik, njegov menadžer, galeristi, institucije, i tu se negde sve odvija posao. Whatever, jednom ću poseban post o ovome: Malo o situaciji na našem malecnom, nebitnom tržištu, a malo o najvećim centrima ove industrije.

https://www.njuz.net/antivakser-pokusao-samoubistvo-vakcinacijom/ 😃

Jes' da se samim igračima uvek traži reč/izjava više, i da tu svašta nalazi mesto, ali ovo je Medi baš kliše. Ali Dosta je bilo... 😄

Gonzaga rutinski. Ne mogu da verujem da je UCLA stigla do F4. Opet, Michigan je propustio sve šanse, izgledne i ne tako izgledne, kako se bližio kraj, evo kažu 8 vezanih promašenih šuteva na samom kraju.

Od preostalih ekipa i nema nekih koje ja gotivim/simpatišem, (Na osnovu neke stare slave, odnosno city/state/region koje više cenim od drugih). Tako da ni meni, ne preostaje ništa drugo, osim da se nadam Bears-Bulldogs finalu. Houston, UCLA i USC su mi meh, dok su mi Michigan Wolverinesi ok, ali sa primesom meh. Kako god, u tom eventualnom priželjkivanom finalu, verovatno ću navijati za Gonzagu. A naravno da ću i ja poprilično iskulirati F4 ako ovi ne prođu danas.

Anton von Werner (1843-1915) je bio nemački slikar. Jedna od najdominantnijih umetničkih figura u eri Pruskog Kraljevstva/Nemačkog Carstva. Retko za umetnika koji spada u istorijsko slikarstvo, gotovo ceo njegov opus su dela posvećena periodu za njegovog života, gde prikazuje velike događaje i figure nemačkog Belle Époque: Od Francusko-Pruskog rata do predvečerja Prvog Svetskog Rata.