BTW, ovo:
https://www.b92.net/zdravlje/vesti.php?yyyy=2021&mm=01&dd=12&nav_id=1794281
je tačno ono što se desilo mojoj majci.
Dakle, ona nije imala ni jedan od "klasičnih" simptoma korone. Ona je 11/12.12.2020. u roku od dva dana u potpunosti izgubila moć kretanja (pre toga je bila slabo pokretna, ali je mogla sama do WC-a, kuhinje i sl), bila je POMALO senilna (povremena pometnja što se prostrono/vremenske orijentacije tiče, zaboravnost, konfabulacija), ali ističem to, to je bila tek neka početna faza, dakle, moglo se s njom komunicirati bez problema, rezonovanje nije bilo narušeno, epizode brkanja vremenskih sledova i događaja su bile relativno retke.
No, da se vratim na aktuelne događaje; nakon tog vikenda, krenule su pretrage (neurolog, internista (kardiolog)), urađen je skener mozga i kičme, srca i pluća. Tek kada se stiglo do pluća indikovano je da ima koronu što je kasnijim testiranjem i potvrđeno. No, nijedan nalaz neuorologa nije pokazao ništa neobično.
Psihičko i kognitivno propadanje kreće nekih nedelju dana od gubitka moći kretanja (samo da napomenem da je ta fizička nemoć išla do toga da ne može da se okrene na bok ili s boka na leđa bez asistencije, da pomeri noge u drugi položaj itd). Manifestuje se skoro neprestanim gubitkom snalaženja u vremenu i prostoru, fugama - ne zna gde se nalazi, ne može da prepozna stan u kome je živela 30 godina, prisutne su halucinacije, ljudi koji nisu tu, predmeti koji se tu ne nalaze. Jedna od karakterističnih halucinacija je što joj se čini da se na slici na zidu (Roy Batty sa golubicom) nalaze ptice koje lete, to je stalno viđala (komentariše izgled, kako lete itd). Kognitivno propadanje napreduje, mogućnost rezonovanja se bitno pogoršava kao i moć logičkog zaključivanja. U roku od dve nedelje u psihičkom smislu postaje ruina i samo bleda senka nekadašnje osobe.
U takvom stanju napokon je primaju u KBC Zvezdara (nakon snažnog pada saturacije), do tada niko nije hteo ni da čuje za hospitalizaciju. Iako ima mobilni telefon kod sebe, ne javlja se kada je zovem. Jednom me zove nepoznat broj, ispostavlja se da je njena cimerka u sobi, pitam je zašto se mama ne javlja na telefon, cimerka mi saopštava mi da je mama "zaboravila kako se to radi."
Nakon dve nedelje provedene tamo, otpuštaju je (i dalje pod upalom pluća). Direktno je premeštam u dom sa stacionarom gde se i sada nalazi. Razgovaram tokom premeštaja oko pola sata sa njom, komunikacija je teška, otežano govori, svesnija je i orijentisanija nego kada je primljena, ali i dalje je to svetlsonim godinama daleko od stanja kakvo je bilo pre oboljevanja.
Što se fizike tiče tu nema nekih spektakularnih poboljšanja, stanje je manje više isto. Postoji neka nada da će vremenom i uz rad sa fizioterapeutom krenuti na bolje. Što se psihičkog stanja tiče, ni tu nema nekog velikog pomaka, i dalje ne može da se javi na mobilni, komuniciram s njom putem socijalne radnice i njenog telefona. I dalje govori otežano, komunikacija je teška i spora. Da li je tu moguće neko poboljšanje vreme će pokazati.
Uglavnom, dao sam ovaj uvid kako bih napravio korelaciju sa gornjim člankom iz prve ruke. Očito je da se promene koje su vidljive prilikom autopsije ne vide na skeneru, a moguće je da neurolozi nisu ni znali šta da traže/gledaju. Kada se mama malo oporavi, svakako ću gledati da se ponovi skener s osvrtom na gore navedeno.
Sve u svemu, sasvim je sigurno da je korona sistemska bolest, koja oštećuje sve redom, pa ni mozak nije pošteđen.
Stvari su u stvari u konačnici krajnje jednostavne. Tviter kao i ostale društvene mreže na ime demokratije trpele su teror narandžastog retarda. Pune četri godine predsedničkog mandata. A onda je došao dan kada mandrilova verbalna dijareja nije ostala samo prazno slovo na papiru, već je proizvela konkretne posledice, tj mrtve ljude, budući da su njegovi još retardiraniji poštovaoci (koliko je besmislena ova reč upotrebljena u vezi s njim) nahuškani i napaljeni njegovim budalaštinama poverovali da je vreme revolucije došlo i da se napokon prelazi s reči na dela; Dakle, glave su krenule da padaju, srpski rečeno, dara je prevršila meru. I to je milestone preko kojeg niko normalan, sa gramom mozga i mrvicom moralne odgovornosti neće preći. Reakcija je sasvim normalna i očekivana - damage control u meri u kojoj je moguć. OPASNOM retardu, koji potencijalno ima mogućnost da napravi kud i kamo veće sranje, i APSOLUTNO JE SPREMAN NA TO, što je bezbroj puta dokazao svojim delovanjem, konačno je oduzet megafon, kako bi se makar u nekoj meri smanjila i onemogućila mogućnost za izazivanje novih sranja. Dakle, nikakve zavere, duboke države, kuraca palaca tu nema, sem čistog zdravog razuma i pokušaja da se buduća šteta predupredi i smanji koliko je moguće.
