Dragan

1. Patandjali - Izreke o Jogi Savrseno nutarnje znanstveno opisane tehnike duhovnog puta. 2. Herman Hesse - Sidarta Duhovni smisao covekovog zivota. Kratko, ali sadrzajno. 3. Dobrilo Nenadić - Dorotej Prica o monahu vidjenog ocima drugih. Nestvarna dobrota. 4. Frank Herbert - Dune Komplena serija. 5. Aba Aziz Makaja : Komaja (nemacka verzija je dopunjena) Osnove filozofije i duhovnih tehnika komaje. Napisano od najimpresivnijeg bica koje sam sreo u svom dosadasnjem zivotu.

Момо Капор Secam se kao kroz maglu da sam rado citao neke njegove romene - Beleske jedne Ane, Folirante, Provincijalac... Bili su nekako laki, interesantni, boemski ... neko napisa da je to "jeans" stil. Decenijama kasnije procitah u "Vremenu" tekst od Teofila Pancica ~ Vrati mi moje krpice, u kome se oplakuje Kaporovo skretanje u nacionalisticke vode. Nisam dalje pratio stvar, tek ovog leta nadjoh u maminoj biblioteci i procitah "Uspomene jednog crtaca" (dobitnik NIN-ove nagrade za roman godine 1999.) - Kaporovu umetnicku autobiografiju, sa osvrtima na mnoge umetnike koje je tokom zivota sretao. Isti zanimljivi stil i razmisljanja kao i nekada ... i onda tu i tamo pominjanje visegodisnjeg terenskog pracenja najnovijih balkanskih ratova, a na jednom mestu i spominjanje zajednickog rucka sa Mladicem, hrabrim generalom, koji jos uz to skromno jede hladnu supu sa rezancima, kao i crtez i ugodno secanje na Radovana Karadzica. Citam posle neke tekstove o tome kako se taj umetnik pretvorio u nacionalistu i ratnohuskaca, jednom recju u idiota i gada. I nekako mi zao, a uz to mi dolazi pitanje, nevezano samo za Kapora - koliko je moguce odvojiti umetnciko delo od samog umetnika ? Jos nekoliko tekstova, koji se ticu Kapora nakon `90-tih. Nedostojni pad Mome Kapora Eh, taj tvoj Momo Vladimir Arsenijević: MOMO KAPOR JE BIO SOCIOPAT Ćosić, Kusturica, Momo Kapor: Sme li umetnik sa Balkana da se bavi politikom Momo Kapor: Od urbane legende do urbicida Evo i jednog njegovog intervjua NIN-u - Da li je ovaj naš, onda, iracionalan rat? — Kada je rat, sklon sam da pojednostavim stvari i ostavim po strani osećanje za nijanse. Taj rat, naime, nismo mi izazvali. Ako neko želi da nas zatre, moramo mu se suprotstaviti, ma koliko to odudaralo od dobrog ukusa i lepog vaspitanja. Ja dobro znam te zlikovce. Upoznao sam ih u najranijem detinjstvu i prepoznajem ih na četiristo kilometara - njihovu primitivnu svirepost, njihov miris, znoj i krv... Sa njima nema nikakvog razgovora! Niti dodvoravanja.

Nije direktno u vezi moderacije, ali nisam znao gde drugo da stavim. Danas sam jednu analizu o ratistu u Ukrajini, od A sad, stavio na jedan drugi forum sa znacima navoda i njegovim nickom ispod. Ranije sam stavljao sa tog drugog foruma neke analize drugih forumasa ovde. Postoji li neki formalni (pravni), ili neformalni bonton (prvo pitati za dozvolu) u takvim slucajevima ? Znam da u novinarstvu vaze neka pravila i zakoni - kako je to na forumima ?

@Constantin Ovde ima jos nekih vezbi, mozda pomognu - Бурзитис рамена (субакромијални бурзитис): узроци, лечење и вежбе

Ne znam gde bih stavio ovu fantasticnu vest, pa iako verovatno ne dotice nikoga ovde direktno, neka je ovde. Paralysed man able to stand and walk with an aid after doctors implant device

Kad je vec ters spomenuo klimu, malo razonode. Preselio Mujo iz BiH u Kanadu i počeo voditi dnevnik... 12. avgust. Uselili smo se u našu novu kuću u Kanadi. Tako sam uzbuđen! Ovdje je tako lijepo! Planine su prekrasne. Jedva čekam da ih vidim prekrivene snijegom! 14. oktobar. Kanada. To je najljepša zemlja na svijetu! Lišće je poprimilo sve one divne nijanse žute i narandžaste boje. Vozio sam kroz prirodu i vidio par jelena. Tako su graciozni! To su najljepše životinje na svijetu! Ovo mora da je raj. Volim Kanadu. 11. novembar. Dan sjećanja (Kanadski državni praznik). Lov na jelene će početi uskoro. Ne mogu da zamislim da neko može ubiti tako divnu životinju. Nadam se da će uskoro snijeg! Tako je divno. 2. decembar. Noćas je pao prvi snijeg. Ustao sam i vidio sve pokriveno bijelim pokrivačem. Izgleda kao najljepša razglednica! Izašli smo napolje, očistili stepenište i prilazni put a onda se grudvali (ja pobjedio!). Kad je prošla grtalica morali smo ponovo očistiti kapiju. Koja divna zemlja! Volim Kanadu! 12. decembar. Noćas opet snijeg. Opet prošla grtalica i zatrpala kapiju. Ovdje je zaista prekrasno! 19. decembar. Noćas opet snijeg!! Nisam mogao izvesti auto da odem na posao. Ovdje je zaista divno, samo sam malo umoran od lopatanja. Opet j****a grtalica! 22. decembar. Ovo bijelo govno opet padalo cijelu noć. Dobio žuljeve od lopatanja i leđa me bole. Ovaj majmun sa grtalicom kao da se krije iza ćoska i samo čeka da ja očistim ispred kapije. Papak! 25. decembar. NESRETAN Božić! Još malo usranog snijega. Ako mi ikad dopadne šaka ovaj majmun što vozi grtalicu - ubiću ga! Mater im j**** što ne posipaju više soli po cesti pa da se prije otopi. 27. decembar. Noćas opet snijeg. Ne izlazim već tri dana sem što čistim snijeg kad god prođe grtalica. Ne mogu nigdje ići, auto se zaglavilo u brdu snijega ispred kapije. I hladno je! Kažu da ce noćas pasti novih 30 centimatara ovih govana. 28. decembar. Pragnoza je bila loša. Palo je pola metra. Ako ovako nastavi, neće se otopiti do ljeta. Grtalica se zaglavila i taj papak došao kod mene da traži lopatu. Rekao sam mu da sam već slomio šest lopata čisteći ta govna sa vrata sto ih je on nabio i zamalo da sam mu je slomio od glavu. 4. januar. Najzad sam izašao iz kuce! Otisao do prodavnice da kupim nešto hrane i kada sam se vraćao udario sam jelena kolima. 3.000 dolara štete na kolima. Te j****e nemani trebaju biti ubijene. Svugdje ih ima! Što li ih lovci sve ne pobiše jesenas?! 3. maj. Odvezao kola kod mehaničara. Nevjerovatno koliko su zahrđala od j****e soli što je posipaju svuda. 10. maj. Selim na Floridu !!!!! Pun mi je k**** svega! Ne mogu zamisliti kako neko normalan moze živjeti u toj j*****j Kanadi.

@AmigoKoji je tvoj predlog da se situacija popravi ?

Vreme Nekako je uvek suncan dan kad dodjem da te posetim. Jednom, dva puta godisnje. Kao da cela priroda zeli da naglasi taj kontrast, ja ovde gore, ozaren svetloscu, nazovi ziv, tvoje kosti dva metra ispod u mrklom mraku i vlazi. Tvoja dusa, ko zna, nadam se na nekom nebu. Sedam na kamen koji je tvrd i hladan, nadgrobna ploca je malo okrnjena, da li od vremena, ili neke barabe, pored tvoje fotografije uklesana nekakva vijugava grancica, petokrake valjda vise nisu bile drustveno podobne. 1941. - 1995. 1938. - Gledam mrave kako idu svojim putem, osluskujem grobnu tisinu, cekam neki znak. Tu i tamo prodje neka zakukuljena baka, sa kofom vode i lopaticom u ruci, ili nekim cvecem. Ja uvek dodjem praznih ruku, iako sam tako puno od tebe dobio. Znas i sam da ne volim rituale, svadbe, rodjendane i pogrebe. Mrtvi sahranjuju mrtve i placu nad samim sobom. Nemam ti ni puno toga reci, sve je po starom, dani prolaze, stari se. Ostaju samo secanja. Znas ono kad smo se na Biogradskom jezeru vozili camcem, kada si me ostavio na pola Lima da sam proplivam, kada si me ogrnut oblakom prokletog duvanskog dima, nemilosrdno pobedjivao u sahu, kada si me sa tvrdom muskom, sakrivenom suzom, pratio na putovanja... Stari moj, nedostajes mi, tvoj pogled, dodir, osmeh. Steta je da nisi doziveo, u kakvog momcinu ti je unuk izrastao. Ustajem polako, milujem kamen, korak mi je tezak, zamisljen. Sve izgleda tako nestvarno, kao u nekom snu. Zbogom stari, vidimo se sigurno u nekom drugom zivotu. Na putu ka svetlosti Topla i hladna Umilna i nezna Po uputstvu jednog vecnog programa Iznedrila si zivot moj Ophrvana jadikovkom svagdasnjom i Prokletstvom bitisanja zemaljskog Molila si Boga U koga neverovase Da ti dusu izmucenu Oslobodi I Bog ti zelju uslisi Nedostajes mi * * * Kad valovi radosti Niotkud nepozvani Razliju osmeh Citavim bićem Dok sumom setam I kada primetim iznenada Da volim ptice Koje pred prozor dolecu Da pesmu svoju daruju A opojni miris Iz dubina zemaljskih Travom i cvecem Suncem i kisom Zivotom se rasprostre Tada znam Prolece je U dusi Pocelo da pupi I plodovi tek posejani Neminovno ce sazreti

Nemo da mi diras imenjake. 🙂 Cena struje na dnevnom nivou ? Ja je pogledam jednom godisnje, ako uopste. Nije moje iskustvo, ali jedan interesantan primer svajcarsko-svedske razmene. Ovo je naravno samo jedan individualni primer. I ovde i tamo postoje pozitivni i negativni aspekti, bilo koju oblast da uporedjujemo. достигла своје границе у швајцарској болници – емиграција донела спас Урсина Баттаглиа из Граубиндена била је исцрпљена прековременим, ноћним радом и бирократијом. Сада ради у Стокхолму. Она не жели да се врати. Шта иде боље у Шведској?

Kao prvo, nije bilo upuceno tebi vec tvom Amigu. Pa daj malo opsirnije iz prve ruke, kako je to ziveti u drzavi koja se polako dize na Pejnovoi skali fasizma, a istovremeno "nije jedina odgovorna" za napad na Ukrajinu. A mozes i o "principu nedeljivosti bezbednosti", google mi izbacuje samo ovo - Лавров: Запад покушава да заборави на кључни принцип недељивости безбедности (Sputnik / Srbija).

Interesantno je kako ti je zasmetalo moje "hvalisanje", a o ovome nisi rekao ni reci: "... U otvorenom parku pusaci ne pale cigaretu i blizini decijih igralista, ljudi su generalno obrazovani, blizu dvesta razlicitih naroda daju ulicni kolorit i milion nekakvih subkultura koje zive nekim svojim zivotom... Svaki dodir sa drzavom je uredjen, e-government na nivou visem nego u EU, drzavno zdravstvo bez zamerke, a privatno, za te pare koju su potrebne na zapadu dobices i tretman podmladjivanja . ..." Ah, da, to je "izvestavanje iz prve ruke" i "kriticno postavljanje prema svojoj novoj drzavi" ... i pomalo zal za poreskim parama koje iz Kanade idu za Ukrajinu. 🤔

To je sjajno, ako je sada tako. Doduse nisam imao vec jako dugo zadovoljstvo doticaja sa srpskom birokratijom, ali mi je nesto ostalo u secanju da je za svasta trebalo x nekih formulara i pecata i da su vozali ljude od saltera do saltera i da je bilo potrebno nekoliko nedelja da nesto sredis. Posta, katastar, opstina, banka - dovoljan razlog za iseljavanje zbog mogucnosti sloma zivaca, posebno kada se covek navikne na zapadni standard. 🙂 U Crnoj Gori, katastar, strava. 👿

Cirih, biro za promenu pasosa. Zakazano za 14:00 preko interneta. Dolazim 10 minuta ranije, prostorija (20 x 10m) puna, oko 20 ljudi, ali isto toliko boksova (u svakom fotoaparat, uredjaj za digitalno uzimanje otiska prstiju, stolica za decu). U cekaonici 20 stolica, ali niko ne sedi. Uzimam broj, nakon 30" iskace poziv na displeju, ulazim u boks, prijatna salterasica, objasnjava postupak 30", fotografisanje, uzimanje otisaka dva prsta, potpis - sve u svemu 4`. Cekanje za uplatu na kasi (samo jedna od tri je bila otvorena) - 1`30". Sve u svemu 6-7 minuta. Pasos i licna karta ce biti preporuceno poslati za 2-3 dana na kucnu adresu. Cena 148 SFr (+10 SFr postarina).

Podsetilo me na jednu pesmu ali ne znam je celu, ni ko je napisao (pa ako neko zna bio bih zahvalan). I sam se pitam kuda se deti Niko mi savet ne zna dati Sudbu i ljude proklinjati Ne vredi ... Kad bi se lanci dali gristi Grizao bih ih polako ... Iza Urala ?

Jako dobro pitanje, koje si svaki covek treba postaviti. Nase nije nista od tih slojeva koji se ljuste, vec samo cista svest koja je u samom sredistu. Na zalost uglavnom se poistovecujemo sa njima i sigurno nije prijatan taj osecaj gubljenja identiteta. To lici na onu scenu iz Odiseje u svemiru 2001. kada HAL gubi svoje memorijske elemente. Mislim da se zavaravaju, ili barem imaju pogresnu predstavu, oni koji misle da ce svest koju sada imaju nastaviti neki zagrobni zivot. Losa vest je da sve licnosti nepovratno umiru (iz praha ste nastali, u prah cete se vratiti). Dobra vest je da mi u sustini nismo ta licnost, vec svest koja je iza nje, a koja nam je tokom zivota zapravo prilicno strana. To je i razlog zbog kojeg se ne secamo nasih prethodnih "uloga". Ako je za utehu, ono sto je izgradjeno, nauceno tokom jednog zivota, se ne gubi vec sama srz tih iskustava, sposobnosti, teznji, biva prenesena u novu licnost - najcesce na nesvesnom nivou. Naucnici bi rekli - genetsko nasledje, ali to se ne odnosi samo na fizicke osobine, vec i na mnoge druge delove naseg bica. Sto je covek tokom zivota blizi tom unutrasnjem sredistu svoga bica, a manje identifikovan sa spoljasnjim slojevima (fizicko-emotivno-nize misaono) to je taj proces razgradnje manje strasan, ali je u svakom slucaju neminovan i mi nemamo neki veliki uticaj na njega.

Da, neke slike su sigurno sa TV, ili novina, ali dosta od tih fragmenata su moje licno dozivljene i vidjene situacije.

Konji na livadi ispred kuce, trce svoje male krugove, grizu drvene ograde, grle se vratovima, zainteresovano gledaju kada ujutro idem na posao, vole jabuke, muve koje ih napadaju, dosadne muve u kuhinji, komarci krvoloci, zujalice, pauci vredni pletaci tananih mreza, mravi u travi, Pako, pametni papagaj koji zna nekoliko stotina reci na nemackom i hrvatskom, 6 zlatnih ribica u akvarijumu, milion kokosaka ugusenih i spaljenih u Kini, lude krave isto ubijene i spaljene/zatrpane, fabrike za proizvodnju curki za americki neki vazan dan sa velikim telom i malim nogama, skuceni kavezi, hormoni, milioni zeceva ubijenih u lovu, najdraze jagnje moje sestre od strica servirano u cast gostiju, otvorene lobanje majmuna, razne kiseline u oci, iseckani udovi, nakalemljeni na drugo mesto, genetski eksperimenti, i opet fabrike za proizvodnju, sa anestezijom, cekic u glavu ili koser/cisto laka im ruka a noz ostar, krv sprica na sve strane, ukrstanje ovog sa onim, svinja koja se hladi u blatu pod mojim rukama dok joj krv tece iz vrata, kokoske cija glava ostaje u mojim rukama dok pomazem mami, ptica koju sam ubio iz vazdusne, ptica koju sam ubio kamenom sa 10m, nije htela da odleti, bezbroj leptirova, Sanco verno i pametno kuce, Duska stara kuja koja je umrla od starosti i slomila srce svojoj gazdarici (jos i danas joj zaiskri suza u oku), zebra finken koje se igraju u malom kavezu, kavez se prevrce i one odlecu, tupoizgledajuce milka krave na livadi, neuhvatljive lastavice, galebovi, sokolovi sto visoko lete, misevi po dvoristu i podrumu, borbe sa bikovima u areni, samo jedan izlazi ziv iz nje, srna pokraj ograde, zbunjeni zec na sred puta, zabe pre i posle kise, udarac pesnicom za jednog terijera ispred hotela Jugoslavije, tuzni slonovi u cirkusu i jos tuzniji tigrovi u zoloskom vrtu, medvedi u Bg zoo na 4x5 m, ribe koje se guse i umiru na palubi nekog broda, kitovi probodeni harpunom, rumeno kuvani rak, mrsave svete krave Indije, kobre koje plesu, Arturo persijski macak lenjo lezi na terasi povremeno lizuci svoje krzno, lisica, oci joj samo bljesnu na trenutak u tami, plemstvo koje ih goni i isteruje iz njihovih jazbina, natrpani kamioni svinjama, kravama, kokoskama putuju preko pola Evrope ne bi li stigle svezi na trziste, nezno rumeni steak na tanjiru, ili mleveno, pohovano, dobro grilirano... svecana zrtva necijem gurmanskom stomaku... Crv koji se koprca na udici, da bi sve bilo uverljivije, reality show, glupe ribe koje se hvataju na to, udicu je tesko izvaditi u suprotnom pravcu, mora se trgati na zivo, posle kise bolje grizu, iskacu same na obalu sa zastrasujucom pravilnoscu, moj trener stonog tenisa je odusevljen, nudi i meni da probam, kad plovak potone odmah povuci na gore, tako je to jednostavno, jaci kaci, korpa je puna, sigurno puno vise nego sto njegova porodica moze pojesti za nedelju dana, sport valjda zove se to, pustam plasljive kokoske i guske iz njihovog zanocista, gusak sisti brani guskice, one trce do potoka i umivaju se, labudovi na obali jezera medju kupacima, mlada mama sa malim, sivim labudicima sepuri se zastitnicki, konje ubijaju zar ne kad im se polome noge na visokim trkackim preprekama, specijalna video kaseta za ljubitelje pit bulova, treniraju ih na telicima koje treba sto brze da raskomadaju, gledam sa prozora ridju vevericu kako se oprezno sunja kroz bastu do velikog oraha, konacno na cilju krcka ih sa uzurbanim zadovoljstvom drzeci ih svojim malim sapicama, kasnije u sumi njih dve jure se zu visoko stablo drveta, igrajuci neku svoju igru, opet suma, sedim na klupi jedna pticica slece na moju ispruzenu ruku u kojoj nema hrane, ostaje nekoliko sekundi, ima zelenkasto-crveni stomak, gledamo se oci u oci, odlece a zatim slece jos jednom, mace nadjeno na putu u Herceg Novom otima se kupanju i samponiranju, buve skacu sa broda koji tone, budjenje ujutro sa greb greb, kondukter u autobusu kome se cini da halucinira jer cuje mjaukanje iz torbe putnika, kuca nadjen u Vrscu, jos mlad i pun poverenja u ljude i zivot, zalece se za loptom, pada preko nje i kotrljaju se zajedno kao neko klupko... Zivotinje

Nemam više vremena za duge rečenice, Nemam kad da pregovaram, Otkucavam poruke kao telegrame. Nemam vremena da raspirujem plamen, Sad zaprećem šake zgorela žara. Nemam više vremena za hodočašća, Naglo se smanjuje putanja do ušća, Nemam kad da se osvrćem i vraćam. Nemam više vremena za sitnice Sad treba misliti na večno i neobuhvatno. Nemam kad da razmišljam na raskrsnici, Mogu stići jedino kudgod u blizinu. Nemam vremena da išta izučavam, Nemam vremena sad za analize, Za mene je voda sada samo voda Kao kad sam je pila sa kladenca; Nemam kad da razlažem na sastojke nebo, Vidim ga onakvo kakvo ga vide deca. Nemam više vremena za bogove tuđe, Ni svoga nisam dobro upoznala. Nemam kad da usvajam zapovesti nove, Mnogo mi je i starih deset zapovesti. Nemam više kad da se pridružujem Ni onima koji istinu dokazuju. Nemam kad da se borim protiv hajkača. Nemam kad da sanjam, da lagano koračam. Desanka Maksimović

Garavi Sokak - Kompilacija najlepsih pesama (1.deo) Garavi Sokak - Kompilacija najlepsih pesama (2.deo)

Hvala na savetu, ali nije to, vec sam probao (bilo je vec na standardu). Nije ni Adblock Plus. Pocelo je pre 7 dana, samo od sebe. Evo kako sad vidim kad neko postavi link na tweet, a kada kliknem na #Zaporizhzhia pic.twitter.com/R6ktEOMBfo ne dogodi se nista. Another absolutely insane Russian banzai attack. This time not around Bakhmut but somewhere in Zaporizhzhia Oblast in the south. Russian troops without any armor support running in totally open field. For Ukrainian infantry and snipers just target practice. #Zaporizhzhia pic.twitter.com/R6ktEOMBfo — (((Tendar))) (@Tendar) January 20, 2023

Izgleda da je do Firefoxa. Sada sam probao sa Edge i sve se vidi. Zna li neko sta li su to promenili i kako to da popravim ?

Da li je do foruma, ili nekog updatea kod mene, ne mogu vise da vidim i otvorim tweetove koji budu postavljeni ?

@DameTime Hvala, drago mi je da ti se svidja. 🙂 Evo malo i nekih nasih. 1965. Original - 1964. 1965. Original - 1963.

2021. 1996. 1991. 1975. Original - 1973. PS Ovo sam ostao "duzan" gore.

2012. (muski deo publike ce se nuzno pitati, ko je ona) - Caterina Murino. 🙂 Dva komentara - This song is literally copied from an Indian Hindi song "Nasha yeh pyaar ka nasha hai" i This is theft... Music is copied from 1999 bollywood song. 'Nasha ye pyar ka nasha hai"'. 🤣 1999. Original naravno, Toto Cutugno - 1983. 2010. 1974. 1977. Original - 1974.