stoudemire

plus se lepo namestilo da igramo 7 utakmica u 11 dana bez duranta i beala.

Ljosino kapitalno delo je svakako Razgovor u Katedrali i meni se više dopalo nego izvikanija Sto godina samoće. Inače, kao što rekoh Vargas Ljosa nema lošu knjigu, bilo šta njegovo da uzmeš u ruke nema greške.

Vargas Ljosa - Burna vremena Još jedno vrhunsko delo mog omiljenog pisca. Gvatemala, vojna hunta, neizbežna CIA i lokalni diktatori kao što je Truhiljo...

Kad je dete bilo dete hodalo je mašući rukama želelo je da je potok reka, reka ponornica, a ova bara da bude more. Kad je dete bilo dete, nije znalo da je dete, sve je imalo dušu, i sve su duše bile Jedna. Kad je dete bilo dete nije imalo svoje mišljenje, nije imalo navike, često je sedelo prekrštenih nogu, neprestano trčeći, imalo je kovitlac u kosi, i nije se kreveljilo pri fotografisanju. Kad je dete bilo dete, postavljalo je ova pitanja: Zašto sam ja baš ja, a ne ti? Zašto sam ovde, a ne tamo? Kad je počelo vreme i gde se prostor završava? Da li je možda život pod Suncem samo jedan san? Nije li ono što vidim, čujem i osećam samo odraz nekog Sveta pre ovog Sveta? Ako znam da postoji zlo, postoje li zaista i zli ljudi? Kako to da JA, uopšte kao da nisam postojao pre nego što sam postao JA, i da jednom JA, koji sam, više neću biti JA? Kad je dete bilo dete, davio ga je spanać, grašak, sutlijaš, na pari kuvan karfiol, a sad sve to guta, ne samo zato što se mora. Kad je dete bilo dete, u tuđem se krevetu jednom probudilo, i potom nikad prestalo. Mnogih ljudi, tada, dobrih mu se činilo, a danas tek par, ako je sreće. Jasnu je sliku Raja u sebi imalo, da li baš Raja, pita se sad? Kad od Ništavila vizije i danas ga strese strah. Kad je dete bilo dete, igralo se sa oduševljenjem, i sad, ima isti onaj entuzijazam, ali samo kad je posao u pitanju. Kad je dete bilo dete, bilo mu je dosta jabuku da jede... hleba, pa je tako čak i sad. Kad je dete bilo dete, slatke bobice bi mu ispunile šaku baš kao što to bobice čine, pa i sad bi. I zeleni bi mu orah gorčinom jezik natopio, baš kao što sad natapa, i sa svakog bi vrha planinskog, još višem vrhu hitao, u svakom gradu velikom, još većem gradu klicao, i ništa se nije promenilo. Za trešnjama je do najviše krošnje posegao, sa strašću koju i danas poseduje, ali i sramežljiv pred nepoznatima, baš kao nekad. Prvi je sneg nestrpljiv iščekivao, na isti način kao i danas. Kad je dete bilo dete, bacilo je štap kao koplje, pravo u drvo, gde i danas podrhtava. Peter Handke

Nekoliko zanimljivih isecaka o Ryanu Dunnu: Dunn is an ace on the defensive end. According to Synergy Sports, he allows 4.2 points per game on 28.7 percent shooting, both totals ranking in the Top 20 nationally among the 1,202 players with at least 175 defensive possessions on their ledger. His 2.4 blocked shots per game leads the ACC, and his 7.0 rebounds per game rank 10th. His impact on the game on defense is already NBA-level. Dunn is a 6-foot-8 wing with an impressive 7-foot-1 wingspan and an impressive frame that looks like he will be able to add a lot of strength and proper weight. Dunn averages 2.9 steals per game which is tenth in the nation and he also averages 2.9 blocks which is fourth in the nation. No player in NCAA history has ever finished top ten in both steals and blocks per game in the same year which is just remarkable to even think about considering all the years college basketball has been around and all the phenomenal defenders we have seen in the past. Several teams have said Dunn "exceeded expectations with his shooting while also doing some absolutely mesmerizing things defensively in guarding point guards through centers in group settings."

meni se jako sviđa pik sunsa. ryan dunn je strašan defanzivac, a komotno može u nekim varijantama i na centra. ako iole navežba šut to mu mnogo povećava upside.

vidim berta lankastera, klaudiju kardinale i alena delona. vrhunska glumačka ekipa. a moraću da pronađem ovu knjigu svakako. a sasvim slučajno sam pre par dana gledao film (scorpio) baš sa delonom i lankasterom u glavnim ulogama.

mislio sam na tomasija, selina. 😉 inače, sad videh da je tu knjigu objavila sveučulišna naklada liber zagreb u okviru edicije italijanski roman pre 40ak godina.

da li je izdata ta knjiga kod nas? sad gledam i ne mogu da je nikako nađem.

ko visoko leti visočije pada, što bi rekao rambo amadeus.

O junacima i grobovima. Jedna od mojih omiljenih knjiga, apsolutno remek delo, meni dosta bolja od Tunela, a tad dok sam je čitao mislim da sam bio i malo zaljubljen u Alehandru Vidal Olmos.

samo da kažem da su me warriorsi baš oduševili kako su lepo odali počast miloju, više ih ne hejtujem with passion kao ranije.

legendica.

nadam se da neko nece odustati od citanja paula austera nakon vasih postova, posto je citanje tog newyorkera dobro utroseno vreme. momak koji gladuje, nisam citao sva njegova dela ali vecinu jesam i to bi trebalo da bude meseceva palata, apsolutno sjajan roman.

šta bi ovo na kraju? book i kd trappuju reavesa, on gubi loptu, a lebron koji nije ni blizu lopte traži timeout i dobija ga? wtf

rekoh bratu bodi na početku sezone da će booker biti legitiman kandidat za mvp-ija ove sezone. naravno neće dobiti priznanje ali top 5 mu ne gine. svake sezone je sve bolji, a igra na vrhunskom nivou 5 godina. zaslužio je takav status zbog svoje posvećenosti košarci.

knut hamsun, kormak makarti... strana broj 36 topika sta citate za pamcenje. meni omiljena hamsunova je krug se zatvara. plodovi zemlje takodje briljantni, pan malo slabiji. lutalice i misterije skoro na nivou prve dve pomenute. fenomenalan pisac je bio taj famozni nordijac.

ne znam ni ja da li bi ta ekipa bila bolja i imala veće šanse ali bi sigurno meni bila prijemčivija za navijati. prema ovom timu još uvek nemam neku emotivnu konekciju, osim bookera i purpurnih dresova. ishbia deluje kao dobar lik ali hoće sve i hoće sad, što nije nikako loše ali kod građenja tima ume da bude vrlo rizično. podseća me malo na ballmera iz clippersa po tom pitanju.

još je rano da se kaže da li smo contenders or pretenders ali brine što durant ide u lagani decline, što beal ima leđa 50ogodišnjaka pa više vremena provodi u ambulanti nego terenu, što nam role igrači (a imamo dosta korisnih) nemaju nikakvu hemiju jer igraju prvi put zajedno... kao što rekoh bratu bodi, sloši mi se kad pomislim da smo mogli da sad imamo petorku haliburton - booker - bridges - johnson - ayton. ah well. bio je neki sportski časopis (sprint ili arena, ne sećam se tačno) u to neko vreme, 97. ili 98. i objave oni najavu za NBA sezonu i kao na istoku glavni favoriti za finale naravno bullsi, a na zapadu... dallas! trojka jackson - mashburn - kidd. nisu ni ušli u playoff te sezone, a kidd je nakon toga bio trejdovan u phoenix.