stoudemire

laker ekipo, kako vam se čini ayton?

pa evo, warriorsima treba centar, a cuminga hoće u phoenix

ne podnosim ih i zato je samo draže kad edwards usere gaće kao noćas. kakva je razlika ova naša ekipa u odnosu na dve prethodne sezone, bodo... milina je gledati i navijati za ovakvu ekipu... odbrana, srčanost, jedinstvo, trener koji ume da vodi ekipu...

nova uprava agresivna na draftu, to mi je drago da vidim. sad imamo 31. i 41. pika, a gambo kaže da dižu fleminga prvo.

je l ima neko info da li prenosi arena draft večeras?

pa jbg, nije da nešto branim ovog lika koji nas je ubio u pojam za ove dve/tri godine ali su im bile vezane ruke jer je jbn kd hteo samo u ovih nekoliko timova (a minnesota i toronto su imali bolje ponude). to je što je, čeka nas 7-8 godina dna, jedino ako nekim čudom ne ubodu te niske pikove koji su im ostali.

plus se lepo namestilo da igramo 7 utakmica u 11 dana bez duranta i beala.

Ljosino kapitalno delo je svakako Razgovor u Katedrali i meni se više dopalo nego izvikanija Sto godina samoće. Inače, kao što rekoh Vargas Ljosa nema lošu knjigu, bilo šta njegovo da uzmeš u ruke nema greške.

Vargas Ljosa - Burna vremena Još jedno vrhunsko delo mog omiljenog pisca. Gvatemala, vojna hunta, neizbežna CIA i lokalni diktatori kao što je Truhiljo...

Kad je dete bilo dete hodalo je mašući rukama želelo je da je potok reka, reka ponornica, a ova bara da bude more. Kad je dete bilo dete, nije znalo da je dete, sve je imalo dušu, i sve su duše bile Jedna. Kad je dete bilo dete nije imalo svoje mišljenje, nije imalo navike, često je sedelo prekrštenih nogu, neprestano trčeći, imalo je kovitlac u kosi, i nije se kreveljilo pri fotografisanju. Kad je dete bilo dete, postavljalo je ova pitanja: Zašto sam ja baš ja, a ne ti? Zašto sam ovde, a ne tamo? Kad je počelo vreme i gde se prostor završava? Da li je možda život pod Suncem samo jedan san? Nije li ono što vidim, čujem i osećam samo odraz nekog Sveta pre ovog Sveta? Ako znam da postoji zlo, postoje li zaista i zli ljudi? Kako to da JA, uopšte kao da nisam postojao pre nego što sam postao JA, i da jednom JA, koji sam, više neću biti JA? Kad je dete bilo dete, davio ga je spanać, grašak, sutlijaš, na pari kuvan karfiol, a sad sve to guta, ne samo zato što se mora. Kad je dete bilo dete, u tuđem se krevetu jednom probudilo, i potom nikad prestalo. Mnogih ljudi, tada, dobrih mu se činilo, a danas tek par, ako je sreće. Jasnu je sliku Raja u sebi imalo, da li baš Raja, pita se sad? Kad od Ništavila vizije i danas ga strese strah. Kad je dete bilo dete, igralo se sa oduševljenjem, i sad, ima isti onaj entuzijazam, ali samo kad je posao u pitanju. Kad je dete bilo dete, bilo mu je dosta jabuku da jede... hleba, pa je tako čak i sad. Kad je dete bilo dete, slatke bobice bi mu ispunile šaku baš kao što to bobice čine, pa i sad bi. I zeleni bi mu orah gorčinom jezik natopio, baš kao što sad natapa, i sa svakog bi vrha planinskog, još višem vrhu hitao, u svakom gradu velikom, još većem gradu klicao, i ništa se nije promenilo. Za trešnjama je do najviše krošnje posegao, sa strašću koju i danas poseduje, ali i sramežljiv pred nepoznatima, baš kao nekad. Prvi je sneg nestrpljiv iščekivao, na isti način kao i danas. Kad je dete bilo dete, bacilo je štap kao koplje, pravo u drvo, gde i danas podrhtava. Peter Handke