LjubavPremaMolu

@Angelia BTW u Nemačkoj je trenutno potrebno toliko radne strane da nezavisno od "karijerista" i dalje će se "nekarijerijsti" i tekako dobro snaći i uhljebiti. Neće zarađivati kao karijeristi ali imaće više slobodnog vremena.

Veoma diskutabilno. Lično mislim da bi moja firma bila i dalje srećna da ja radim 37,5 i dobijam proporcionalno manju platu. Još kada bi Zakon rekao 37,5 onda ta tvoja teza teško da bi bila održiva.

Ja nisam ništa rekao u suprotnosti sa tvojom tezom. Ja ne želim više da napredujem, zarađujem dovoljno, a pak MORAM da radim 40 sati, iako bih rado radio 37,5. To je jedina stvar što mene muči Angelia.

Vilhelmina, samo si još jedan živ primer onih koji iz nekih razloga nose posao kući i rade za džabe. Možeš li makar pokušati da na svom primeru objasniš taj fenomen. Zašto to radiš? Zašto ne možeš, pre svega sebi, a onda i poslodavcu da kažeš: "ljudi, nisam stigla - ne stižem vremenski". P.S. Nisi jedina, ja ću, ne danas, pokušati da to objasnim iz mog ugla.

Da u pravu si, time otvaramo jednu sasvim novu temu, ali ja iskreno nisam dovoljno kompetentan za nju, ali rado bih iščitao ako ima neko nešto pametno da kaže. Psihologija tu igra veliku ulogu. Niko ne tera osobu B da posao nosi kući, ali ga to onda praktički osuđuje na stagniranje. e sad, ako ta osoba B može sebi da kaže: "ne zanima me napredak u karijeri, zarađujem dovoljno" - tim bolje za njega. U glavnom se dešava međutim, kao što si izguglala, da se posao nosi kući. Diskutovao bih rado o tome kao što rekoh, ali nemam ni znanja ni kompetencije za to, žao mi je.

Poslodavac ako je pametan će to primetiti i povećati osobi A platu i imati u vidu u budućnosti efektivnost osobe A tako da će osoba A kasnije brže napredovati. Nisam shvatio tvoju poentu iskreno, izvini došao iz kafane popio tri piva.

Pa ja uopšte ne pričam o tebi, samostalniku/vlasniku firme, nego o radnicima pod ugovorom, tj. bruto platišama. Ja stvarno ne shvatam kako je moguće da to nisi shvatio??

Hvala Vilhelmina! Ja stvarno mislio 60.

Bez obzira na prirodu posla i na okolnosti, u Nemačkoj se NE SME raditi više od 60 sati nedeljno. U Francuskoj postoji i dodatno ograničenje: u jednom danu se ne sme raditi više od 10 sati. Dobro, Francuska baš nije dobar primer, njima npr. u ugovoru piše isto 40 sati, ali efektivno ehm video sam i doživeo, crnče bauštelci a državna služba kuku i ajme kao Srbija. Ti jesi nekada radio više, ali ako pričaš o DE ili nekoj drugoj zapadnoj zemlji je vaša sreća što vas nisu navatali. Inače bi vaši poslodavci jako skupo platili to 'poštovanje rokova'. Proveri šta danskim astrofizičarima koji prate sletanje na mars piše u ugovoru ako možeš, mada svaka čast ako tako nešto iskopaš. Međutim, opet ponavljam, naravno da oni ili neki drugi nekada moraju raditi prekovremeno, ali ne 60+ sigurno, i ako rade ponekad prekovremeno, naravno da su za to dodatno plaćeni. Ne razumem 'Nitko ne može određivati min i max'. Pa to je određeno u verovatno sve i jednoj zemlji sveta. Ja sam dao fokus zapadnim zemljama jer se ti zakonski određeni min i max u tim zemljama moraju poštovati.

Da li ima nekih razmišljanja u pravcu profesionalizacije foruma? Npr. besplatno članstvo max 3 posta dnevno, premium naravno neograničeno. Cena teško pitanje recimo između 10 i 20 eur godišnje. Premimuci naravno ne bi bili po definiciji beli medvedi već bi u slučaju prekršaja pravilnika bili tretirani kao bezobrazni putnici bez obzira na uredno plaćenu kartu. Prihodi bi stimulisali modove da (još) kvalitetnije usmeravaju diskusije u skladu sa pravilnikom. Indijanci - provokatori bi se brzo obezhrabrili zbog ograničene mogućnosti postovanja. Može sve naravno detaljnije da se razradi, zanima me samo ima li za sada uopšte ideja u tom pravcu. U suprotnom, ako forum ostane 'na izvolte' bojim se da bi mogao da bude satran od ljudi sa previše vremena a premalo društvenog života kao FB92 koga sam zbog rafalnih ispaljivača postova, VL provokatora u nedostatku RL i ubica normalnih diskusija napustio.

Mislim da je poenta bila da ako se radi X sati i ostvari produktivnost Y, da u slučaju da se radi X' sati, gde je npr. X' = X + 10%, da se neće ostvariti produktivnost Y + 10%, već manja, što je verovatno i tačno. Čoveku u nekom trenutku ponestanu snaga i koncentracija. Međutim mora se raditi i tačka. Pitanje je koliko minimalno a koliko maximalno. DK i NOR po meni nude najbolje odgovore.

Hmh, nemojomo preterivati. 0 sata rada neće sigurno maksimirati produktivnost. Mi diskutujemo o optimumu.

Nije. Kako zakonski minimum, postoji i zakonski maksimum. Mislim da se to svuda na Zapadu mota manje više oko 60 sati. 80 sati se nigde ne sme raditi koliko ja znam. Možda USA. Razlozi su upravo humani. A toliki rad stvarno teško da podiže produktivnost, ako mene pitaš 😕

Ma ne naravno, čekaj pa ti si na Zapadu, ne razumem zašto to pitaš: prekovremeni rad se svakako plaća, pa ko voli nek izvoli. Govorim o zakonskom minimumu, po mom mišljenju treba da je manji od 40, idealno 37,5.

Kakva iluzija, to je jednostavno matematička činjenica: ako ljudi rade 2,5 sata manje nedeljno, imaće više 2,5 sata više za sebe (zapravo u modelu 8-satnog radnog vremena sa jednom pauzom od pola sata dođe se u slučaju Nemačke do čak 5,25 sati više za sebe na nivou nedelje), što je naravno humanije. S druge strane, ako ljudi rade 2,5 sati manje biće 2,5 sati manje produktivni.

Nažalost, stanje u zdravstvu u Srbiji je stvarno loše. Kako niko ne razume da zdravstvo ne može biti toliko jeftino, ne kontam?? S druge strane prosto je neverovatno koliko Srbija ima kvalitetnih lekara u odnosu na to sa čime raspolaže. Mnogi odu na Zapad, ali isto kao i u mom slučaju neki se vraćaju. U Nemačkoj je za medicinske sestre iz Srbije manje više pakao, iz iskustava koje sam čuo. Doktori trebaju pokušati ako su nezadovoljni u Srbiji.

Angelia, "nađe se vremena", ali koliko? Druženje petkom u pabu (jednom nedeljno), to liči upravo na Nemačku... i ja se okupljam sa mojim kolegama jednom nedeljno u kafani... i to je sve otprilike US/Nemačka/UK jesu zbog toga tu gde jesu - nesporno kao što već rekoh, ali za mene je to prevelika cena. Elem, mislim da DK i NOR imaju 37,5 sati po Zakonu (neka me neko ispravi ako grešim) pa im ništa ne fali. Naravno da bi to usporilo privredu ali mislim da je to radno vreme puno humanije od 40. Filozofsko je pitanje "brži napredak ili humanost". U mom slučaju je već kasno, ja sam SFRJ dete i uvek ću biti za ovo drugo.

U principu nema ništa sa čim se ne bih mogao složiti, pošto oboje nastupamo sa subjektivnih pozicija. UK i US ne znam, kao i ti Nemačku. Moguće da su ljudi u US/UK otvoreniji i imaju više vremena za druženje. Međutim "česta zabluda" u mom slučaju nije baš zabluda. Moj kolega sa posla, kome sam ja, kao Srbin, od cele Nemačke pune Nemaca, najbolji prijatelj (!) ima na telefonu aplikaciju nekog kalendara sa zabeleženim obavezama. Da ti vidiš kako je to šareno! Da se prekrstiš tri puta. Slažem se da je Nemačka postala vodeća evropska ekonomska sila zbog svoje posvećenosti radu, samo sam hteo da kažem da se za to plaća velika cena, po mom mišljenju. Mene to ne zanima, ne želim da imam novac, a ne vremena za porodicu i druženje. Da harikiram: da imam novac koji ne stignem ni da (kvalitetno) potrošim. Sve je stvar ličnog izbora, dakle tvoj je stav potpuno ispravan ako tebi takav stil života odgovara i ako u takvom sistemu pronalaziš svoju ličnu sreću. I da, kamo puke sreće da se u Srbiji radi makar tih 37,5 sati... ali ajde da budemo konstruktivni i optimistični i da se nadamo da za početak Srbija bude narednih 50 godina politički stabilna. Pa će kad tad krenuti i ozbiljniji progres.

Jako dobra tema, čestitke autorki, preneo bih lična iskustva, možda nekom budu zanimljiva. Ja sam u Nemačkoj 3 i po godine ali ću se u Srbiju vratiti početkom 2021. godine, kada isteke magičnih "5 godina", jer sve u svemu ovde ipak nije toliko puno bolje po mom mišljenju nego u Srbiji. To je iskreno rečeno bila (naša, imam porodicu) polazna tačka kada sam počeo raditi u Nemačkoj, jer je najlakše ići linijom "manjeg otpora": u Srbiji nigde ne gori, u mojoj struci (IT) ima posla, i to dobrog, i u Srbiji, nego ajde da vidimo šta to nudi taj famozni Zapad. Pa ako stvarno teče med i mleko kako to neki kažu, preselićemo se svi. Zapravo: u prvoj liniji je bila ideja o usavršavanju, kako u usvajanju novih znanja i tehnologija, tako i u usavršavanju u znanju nemačkog i eventualno engleskog jezika (ovo potonje se baš i nije ostvarilo: više mi je trebao engleski u SRB). Učio dakle Nemački godinu i po u SRB, položio B1 i našao relativno brzo posao. Sve je (ili sve je bilo: koje vreme da koristim, prošle, sadašnje ili buduće neka mi neki jezičar pomogne jer pričam o proleću 2021) korektno, ljudi su ispoštovali apsolutno sve što su obećali, napredovao sam profesionalno, savladao sam Nemački jezik, "video sveta". Finansijska je situacija naravno puno bolja nego u Srbiji. Ipak... Porodica mi je ostala u Srbiji jer na kraju nismo prelomili da se svi preselimo. Vagali smo to sigurno dve godine i na kraju je tas prevalio na stranu Srbije. Pokušaću da obrazložim navođenjem svih faktora koje smo razmatrali u donošenju naše konačne odluke: Nemačka vs Srbija (iz mog ugla) - finansije: Nemačka puno bolja, ali u Srbiji u IT-u nije toliko loše da bi to moglo biti presudno (čitaj: nemamo ambiciju da budemo milioneri, čemu to) - politička situacija: puno bolja u Nemačkoj, mislim da je argumentacija suvišna; međutim u Srbiji se bar ne ratuje i bar se ne nazire (pu pu pu) neki rat ili veća politička nestabilnost u bliskoj budućnosti - socijalna situacija: Srbija puno bolja. Da, Nemci su hladni. Ne, nisu oni hladni, nego su drugačiji. Ja ne mogu da se uklopim u njihovu dinamiku života. Jednostavno je za mene taj stil života previže apatičan, sterilan, isplaniran, egoorjentisan. Osim toga, empatija u Srba je na mnogo višem nivou od Nemaca. Ljudi u Nemačkoj su toliko preokupljeni svojim poslovima da stvarno nemaju vremena za druge. Ovo je nezaobilazan faktor. Osim po meni neljudskog nenormalnog radnog vremena gde čovek mora fizički provesti u firmi ukupno 9 sati i 15 (!) minuta, jer postoje dve pauze, za doručak 15 min i za ručak 1 sat, plus vreme za prevoz, koje neretko prelazi za Tamo i Nazad sat vremena, ljudi ovde gaje kult svakojakih hobija: tu su "obavezne" teretane, joge, džoginzi i štatijaznam. Ljudi su previše okrenuti sebi, preposvećeni radu, da to isključuje svaki ozbiljniji pokušaj uspostavljanja socijalnih kontakata. U takvom okruženju ja (srećom) neću čekati penziju. - infrastruktura: treba li reći koliko je nemačka infrastruktura superiornija od srpske? - administracija: šta reći? U Nemačkoj sam za tri i po godine samo dva puta čekao Nešto duže od pola sata, ne sećam se više šta, znam samo da sam jednom od ta dva puta sam bio kriv za čekanje, jer sam bio glup - homofobija: e sad će mnogi ostati paf, ali Srbiji dajem prednost. Nemačka postaje postepeno multi-kulti, to je tačno, ali to je prvenstveno zahvaljujući narastajućoj Nemačkoj privredi i velikoj potrebi za radnom snagom. Neistina je da su Nemci oslobođeni predrasuda i da su izlečeni od homofobije. Suštinska razlika je u tome što se u Nemačkoj Zakoni sprovode, pa nije moguće lako širiti ideje o mržnji prema Drugačijima, kao u Srbiji. A zašto onda Srbiji dajem prednost? Zato što je Nemačka zahvaljujući neslavnoj prošlosti očistila svoju teritoriju od Drugačijih i što ogromna 80+ milionska Nemačka ima ukupno 4 nacionalne manjine (Danci, Frižani, Romi i Luž. Srbi), a mala Srbija čini mi se ukupno 7 (Mađari, Slovaci, Rusini, Hrvati, Romi, Bošnjaci i Albanci). To su ipak činjenice koje nešto govore o toleranciji u Srbiji (al će sad neki formuski napaljenici da mi "objasne" kako su Srbi rođeni fašisti, ali unapred da kažem da mene nikakva prepucavanja ne interesuju). - lični razlozi: zašto bih ja svojoj deci nametao da moraju da odjednom uče nemački i prilagođavaju se nemačkom komplikovanom školskom sistemu? Sa velikom verovatnoćom da moraju da obnove bar jednu godinu zbog jezika? Sa velikom verovatnoćom da im sloboda izbora bude sužena zbog toga što se ovde razdvajanje vrši već od petog razreda, pa ako ti dete ne upadne u gimnaziju, nema više praktičnih šansi da pohađa univerzitet? Ne kažem da su moja deca Tesle i Pupini, ko zna da li će uopšte studirati, ali na kraju je ovo bio faktor koji je preokrenuo na stranu Povratka. Neka se lepo školuju u Srbiji, pa neka odluče šta će kada odrastu. Apsolutno ništa im nije uskraćeno - poenta: ako sam ja mator, duduk za jezike (gimnazija: engleski dobar 3, francuski dovoljan 2), sa 35 godina naučio Nemački, od koga sam znao otprilike samo ahtung ahtung i otišao za Nemačku, to onda može stvarno svako ako to želi. Ako kada se budem vratio, nekad posle 2021, situacija stvarno bude toliko očajna da mora da se beži iz Srbije - opet nikakav problem: led je probijen i pronaći posao za mene bilo gde na zapadu je sada još manji problem nego pre 3 i po godine