Yoyogi

Chausuyama Kogen, Aichi Prefecture, cvetanje "phlox subulata", poznatija kao "shiba sakura", "poljska sakura". Mesto je zimi skijalište, kao Divčibare, istina na na višoj nadmorskoj visini, 1,420m. Koliko ih se samo nacrtalo da slika pod noćnim osvetljenjem.

Taj kanji je "nama", znači sveže, točeno. "Nama biru" se naručuje, točeno pivo. Tako obeleženo pivo je za lokal, namenjeno da se proda za max 2 nedelje, ne bi preživelo izvozno putovanje. Seks bez kondoma je isto "nama seksu", svež. To najmanje, 125cl, kupim po 10-15 komada i dajem kao suvenire. Ljudi misle sve je u Japanu malo pa i pivo. Te male piju starci, bakutaneri, uz večeru, da bolje zaspe. Ne mogu da završe veće pivo. Najveće je 2.5L. Retko ko kupuje veće od 0.5L, ne prolaze kroz otvore kontejnera za reciklažu. Ove cene su kao u dinarima.

Šta da vratim? Pa to pivo je i pravljeno da bude mokraća posle ko zna kolikog stajanja. Nije mu prošao rok trajanja. Ima barova sa pivom iz celog sveta, po 500 marki, sve je to putovalo brodom mesecima i ko zna koliko stajalo. Sva su sranje od prvog do posledjeg.

A imati pištolj ima nekog smisla? Možda ima tamo gde ih poseduje ko god hoće, kao mobilne telefone. Tamo gde nema smisla imati pištolj, a opet nije nemoguće, ljudi se, kao i ti, čude. Tačno je to što sam rekao. Yakuza koji ti nabavi pištolj da ti ime čoveka koji će zbog toga otići u zatvor ako te uhvate.

Imao je BIP "malo pivo", na kome je pisalo "export". To pivo, svi tako prave, je po drugoj tehnologiji koja mu omogućava da traje mesecima ako ne i godinama "čuvano u tamnom prostoru". Kako sam se obrukao jednom, na večeri sa kolegama, naručim plzensko pivo koje sam video u frižideru kao prvu turu. Ono bajato, užasno. U Thai vidim Asahi, kupim gajbu, ono teško sranje. "Export beer". Nisam obraćao pažnju, mislio isto je. Ovaj kanji znači da je "export". To ne može da se nađe ili vidi u Japanu U Japanu, isto pivo, sa natpisom da je sveže, cela familija. To nema van zemlje. To je dobro, to nam treba

Ime, prezime, adresa i telefon prodavca koji će otići u zatvor su uračunati u cenu ilegalno nabavljenog pištolja. Kao da je kupac sačuvao račun, nema tu nećkanja.

Nego šta nego da je ilegalno. Nema načina da bilo ko ima bilo koji fire arm na legalan način. Jeste, ako nekoga uhvate da ima pištolj, odakle mu? Tada ima kaže ko mu ga je i kada prodao i taj ide u zatvor. Oboje idu u zatvor. Mislim, nagađam, da na 125 miliona stanovnika Japan ima možda 200-300 nelegalnih pištolja koji ne pripadaju policiji. Policajac, u Japanu, retko viđen, je tvoj prijatelj. Obratiš mu se za pomoć, on ima da se se prevrne naglavce samo da ti pomogne. Nije to nešto veliko, robusne demokratije imaju isto tako dobru, efikasnu i nekrumpiranu policiju.

U Japanu, samo policija sme da nosi oružje. Niko drugi. Tačka. Ko je čitao knjige Haruki Murakamija (prevedene na srpski pre nego i na jedan drugi jezik) je mogao da pročita da se za ilegalnu kupovinu pištolja mora imati ime, adresa i telefon onoga koji ga je prodao, čoveka spremnog da za to ode u zatvor, ako kupca uhvate.

Ono što se mislim promenilo u IT je da su "analyst programmer" poslovi nestali. To su bili oni kojima šef donese zahtev, da se izmeni nešto u fakturisanju ili u glavnoj knjizi, oni to prouče i daju programerima da urade. To danas rade interface programmers, kao ljudi koji ovde postuju. Kičma je "cloud" koji je već definisan za poslovne aplikacije, to radi manjina čak i nepoznata programerima. (SalesForce, na primer). Ostao je top i bottom. Top je interface (Java, Python, Apps za mobilne), bottom je infrastruktura. Sredina se svela na možda 5% što je bila 2000-ih i pre. Tako, mislim da nema brige za programere iz Srbije, to će uvek biti u tražnji.

Američka? Idiii. Onda, popiješ jedno, najbolje japansko pivo

A baš si "čuo". Googla ti rekla? Baš si mnogo znao. Pije se pivo pravljeno da se proda za 2-3 dana. Mokraća koja je pravljena da stoji mesecima po radnjama ili da ide u izvoz, ništa od toga. To su one silne boce koje ste postovali i kojima se hvalite. "Nama biru", sveže pivo. Interesantno, isti izraz za sex bez kurtona, "nama sekusu". Popiješ pivo bez kurtona, pravi užitak.

Moderacijo, kada brišete postove, pre toga napravite nešto kao "Deponija" pa ih tamo šaljite. Ostavite taj pdf otvoren za nove postove.

Da mi neko sutra kaže, moram da se poslom preselim u Kanadu, ne bih ni trepnuo. Robusna demokratija, zemlja Prvog sveta immigrant friendly kao Australija, moja država. To vi tamo koji živite imate neka sitna crevca pa i ne doživljavate je svi isto. Što se mene tiče, kao utikač u šteker u zidu, samo se uključiš i sve isto kao što i treba da bude.

Pa da li je ovo ovde je toliko važno da morate i sa telefona da pratite? Da pipkate i štipkate te male ekrančiće?

Nisi našao tastaturu iz Srbije? Ošišana latinica što pišeš. Ja sam našao tastaturu, doneli mi iz Srbije pre 5 godina. Nazad na pivo. U predgrađu Sidneja, Burwood, sajt The Commonwealth Bank of Australia, bio je "IT Club". Jedino tu je moglo da se nađe kanadsko pivo "Moose Head". To je bilo, moraš da piješ to pivo. Bilo je užasno loše. Kada sam bio u Kanadi, rekoh mom domaćinu (koga poznaješ) da baš okusim to pivo, sveže. Donese neko drugo pivo, reče, ovo je bolje od toga.

Upravo sam probao, i dalje kaže "High Risk Website, blocked".

Bio je naslov u Onion: "It could not be avoided, says the only nation in the world where mass shootings routinely happen".

Poranio si pa prvo o pivu pričaš. Ja završavam, 8:22pm.

Ko reče, mislim Jašar, koliko je čaša važna za ugođaj. Dva potpuno ista piva, jedno u pabu "Kirin" konglomerata koji je između ostalog i pivara. To je i naučno dokazano do mere da se praktikuje i u pabovima. Lepa čaša tera ljude da piju brže i da naručuju još. Tvrde, 30% veći promet piva ako se servira u ovakvim čašama. Irski pab, isto pivo servirano u standardnoj pint čaši Slike su od iste večeri, promenio sam mesto (samo prešao ulicu). Uz ono prvo jednostavno nisam mogao da čitam novine. Popio sam dva i nisam pročitao ni redak. Uz ovo drugo, popio sam dva i pročitao pola novina.

Stara stvar, njime idem (kada idem u ofis) na posao. Maglev, 9km duga linija, heavy duty, nije turistička light rail. 120km/h max brzina. On ide izdignutom trasom, bez drugog saobraćaja i ukrštanja sa bilo čime, semafora i praktično jedino ptica može da se nađe na šinama ako je luda da je zgazi. Šine su mu ravne, ne dodiruje ih, lebdi 8mm nad njima Išao sam u remizu da detaljno pogledam, nema kolske slogove Ne može niko da izađe na šine, prilaz se otvori tačno oko vrata. Ispod ove haube, gde bi trebao da sedi mašinovođa, su ručne komande kao play station za manevrisanje u remizi. U srednjem prozoru gore je moja kuća, voz ne može da se čuje, ne pravi nikakav zvuk. Vozi ga neko iz kontrolnog centra koristeći video kamere. Nema načina da zatvori vrata i nekoga uklješti. Nema posade osim jedne osobe u uniformi koja je uvek negde u vozu, podigne papirić ako vidi, opominje ako neko jede ili pije i ako vidi da nije ustupljeno mesto starijima ili trudnicama. Dotle je moguće ići sa samovozećim prevozom bezbedno, od 2005 (napravljen je za Aichi World Expo 2005). Sad vidi šta sve taj samovozeći autobus od toga nema ili ima (pešake, drugi saobraćaj). Ko hoće može da se provoza ovim mojim klipom

Baš mi je drago. Nije mi samo jasno ko je to mogao da postavi drugačije, taj je setting za okruženja is 1990-ih kada je internet bio skup ili ako je neko negde gde mu se naplaćuje po protoku. Danas je to retkost.

To Denis, koji priča o Švedskoj, za koju ne zna ni gde je: Ja vidim zapaljene automobile, policija ne sme da pridje, neka sacuvaj me boze masa deluje prilicno krvolocno ….. ybg, I meni lici da je tako, to ovde u Kanadi NEMA.

Fluff.

Mislim da je to Utopija, senzacija gladni mediji je propagiraju, ništa od toga.

Šta je da je i bez napisa iz štampe, mislim da je to nemoguće. Čisto nako, ljucki.