Yoyogi

60 je novih 40set. Duže i bolje živimo.

Pa ako je tačno da su ovaj Forum postavili bivši sa sporta FB92, dobro se i nose. Sport i sportiste iz sveg srca podržavam dokle ja u njemu učestvujem. Mislim da sport i ono što on traži, donosi pojedincima i karakternu promenu na bolje. Moja ćerka, igra fudbal za školu, ide na utakmice (gostovanja sa spavanjem u drugim gradovima) gde sama igra i baš dres broj 11. Kao nekada Dragan Džajić, moj idol iz detinjstva, 1970-ih.

Baš imam jedan Samsung laptop (kupljen u Thai 2012) kome je crkla matična ploča 2017, u radnji za popravku PC, probaše sve testove, zamenu memorije, rekoše spasa nema. Mother board riknuo. Disk, kao malo deblja kreditna kartica je još u njemu. Sad, posle ovih postova, mogu možda da probam da ga izvadim i na nešto priključim pa da vidim da li ženine zahteve da se njene slike sa iPhone vrate u život.

Moricoro Park, Nagoya, kuća iz crtanog filma My Neighbor Tottoro, u mladom majskom zelenilu.

Kabl SATA priključak u disk adapter, USB u laptop. Možda ti kabl nije dobar (nema potrebne ili ima drugačije) provodnike (žice) u sebi. Kabl je USB sa obe strane?

Sve što si rekao ja bih se složio, kao neko ko živi i radi u Japanu od 1. septembra 2003. Cela porodica je ovde od septembra 2008. Drago mi je da si imao lepo iskustvo u ovoj fantastičnoj zemlji koja je i nas udomila.

To si u pravu, do neke mere. Posle studentskih dana nikada u životu nisam otišao u kafanu ili u bircuz. A nekada, srednja škola, išao sam na nastavu posle cele noći pijanke u kafani. Faks, u Šumatovcu i u Grmeču smo na salvetama rešavali integrale i diferencijalne jednačine, uz "nameštaj" (za mlađe čitaoce, to je bilo 1/2 litra sode i 1/2 litra lošeg belog vina, to su konobari mrzeli jer im je bilo puno da nose, pa su to zato zvali "nameštaj" a bilo je i jeftino) Na kraju, sa kojom rajom završiš? Sa onom sličnom tebi i tvojoj ulozi, bili Turci, Grci, Norvežani ili Japanci.

Moderacijo, "Stand your ground". Ovo ide u dobrom smeru,

To je to. Za jednu generaciju niko neće znati da napravi bilo šta. Već danas nema tog znanja, isparava. Na nivou nacije, to je veliki problem.

Nije Turska naivna uopšte, bar mi bi to trebali da znamo. Moje su kolege, Turci, nosili odela i kravate i neki od njih, kada su me pozivali u njihovu kuću, svirali su klavir.

No parfumes.

Sviranje raciki. Rude, potražnja za njima presušile. Tamo gde su rudarska naselja imala speed boats u driveway je tama. Vozači rudarskih dampera su bili na platama kapetana džambo džeta, radili dve nedelje on/off, pa onda na Bali, gde su i preseljavali porodice da tamo uživaju. Još gore. Ti nekada preplaćeni rudari, kojih je 5% zaposlenih u naciji, su sa svojim tadašnjim platama kupujući nekretnine uništili ceo ostali običan svet, dižući cene nekretnina. A njihove firme, investirajući u još i još, nisu plaćale porez pa je Australija kao država bez prihoda na nivou država 3-eg sveta kada dođe do infrastrukture. Ovo sam već pričao: Australija, da joj nije engleskog jezika i britanskog nasleđa demokratije, bila bi irelevantna kao, recimo, Argentina. Australiji, Azija ne veruje, svi su sumnjičavi prema njoj. A eto, umesto da Australija bude "naš čovek u Aziji", ona i to nekako prokockava.

Ma svaka vama čast i poštovanje, ja bih se pre ubio nego da mirišem na nešto.

Kada sam došao u Australiju početkom 1992, tamo je bilo 5 proizvođača automobila: GM, Ford, Mitsubishi, Nissan, Toyota. Danas nema ni jednog. U toj zemlji ne postoji više ni jedna firma koja može da napravi običnu peglu za veš. Još grđe, niko u Australiji ne zna da napravi običnu sijalicu.

Haha, baš u tu firmu, Arcelik (white goods), me je poslala tadašnja moja firma iz SFRJ. Ja mlad diplomac. Istina, bila je firma Koc Burroughs, Burroughs je tada držao ceo tadašnji SDK (za mlađe, ceo platni promet u SFRJ), tada značajna u mainframe svetu koji nisu IBM i Arcelik je imao baš Burroughs 6800. Tamo sam radio bazu podataka i analizu kvarova i garancija frižidera, uglavnom. Bilo je situacija da su frižideri pukli jer su bili stavljeni naglavce, tadašnja Turska. Ja se vratio posle godinu dana iz Turske a ta ista, baš ta ista mašina, isti serijski broj, je bila prodata BIP-u, polovna, za njihov računski centar.

Bio sam u Kanadi 3 puta. Jednom Waterloo (gde mi je bila tadašnja firma AT&T NCR), jednom u Pleasonton (službeno) , jednom u Toronto (privatno). Sva 3 puta iz Amerike. Nikada nisam primetio razliku u razvoju, taman posla neku inferiornost Kanade prema Americi. Kao da sam gradskim autobusom otišao iz Zemuna u Beograd. To ja, kao posetilac, mogu da kažem i to što sam lično video, ne trebaju mi jutjuberi da mi nešto kažu u svojim spotovima. Ni oni ne bi znali bolje, ako bi znali i toliko.

Ima za to rečenica, iz poslovnog sveta: "Do the things right or do the right thing?"

Nemam nikakvih primedbi, čak i pohvale bih delio. Čini mi se da se lopta polako smiruje, pa i ja sam (ipak, tu su poznati likovi i istorija konflikta). Nisam bio na prošlom Forumu bar 5 godina, verovatno sam propustio štošta. Ovo ovde izgleda daleko bolje.

Pliva Elan dobro po snegu. Različita mesta, Japan Gifu Prefecture, snow parks. Ovde ih ima toliko da mislim da su sponzori ove snowboard škole.

Nije ti ovo što si uzeo vremena da napišeš netačno. Čak se i mnogi sete tih dana, sa tugom i setom da je tada bilo bolje. Nemam primedbi osim da i ti znaš da je to Tito rasporedio pa ovi prave ovo, oni prave ono, pa sarađuju. Sve je to nestalo raspadom države SFRJ.

Napravio sam pesto po tvom receptu. Tajna je bila u orasima, to nisam znao, dodao sam i 30g pinjola. Pre dodavanja u blender, orahe i pinjole sam "tostovao" u tiganju bez ulja. Fantastičan ukus. Istina, samo sa ovu večeru i sutra meni za ručak. Opšta stvar za pastu, bilo koju, u vodu u kojoj će se kuvati testo, dodati 50ccl ulja. Kada voda provri, dodati 2 supene kašike soli. Tek onda pastu. Pre ceđenja paste, tu vodu sačuvati u 2-3 papirne čaše. Onda je dodati pre ubacivanja testa da se voda izgubi (a testo se u međuvremenu nje napije). Tako budu kremaste kao u restoranu, to mi je jedan chef rekao. Hvala za recept, ko kaže da se od Foruma ne može najesti.

Ja imam dugi vikend skoro svakog meseca, ako neki mesec nema onda sledeći ima dva. 15 dana državnih praznika strateški raspoređenih u duge vikende.

Nije to ni iz čega, tako je od kada postoji nacija. Zemlja na vulkanima, ima bar pola miliona onsena (banje sa toplom vulkanski zagrejanom vodom) ušlo u genetski kod. Čisto da lakše poveruješ, to rade ne samo ljudi nego i majmuni, imaš na ovom linku: Snow Monkey Park Thai se tuširaju najmanje jednom dnevno a ženskoj pokloniti parfem je uvreda kao da si joj poklonio sprej osveživač daha.

Svaki dan kupanje, stavljam glavu na panj. Bez kupanja ne može da se zaspi. Bez večere može, bez kupanja ne može. Nije to samo kupanje. Posle sapuna i šampona na hoklici, 15 minuta u toploj kadi da probije znoj, kao sauna, to raznese stres i nervozu.

Joooj, ovo da vam kažem. U Japanu, naparfimisanost se smatra teškom nepristojnošću. Maltene kao da prdiš i puštaš gasove iz tela. Tvoj parfem ulazi u tuđi životni prostor (kao u vozu), nepozvan. Nikome ne treba tvoj miris, makar bio i parfem. Svako se kupa svaki dan, svako čist i bez emisije telesnih mirisa. Ne postoje dezodoransi da se kupe u radnjama u Japanu. Ima, u brazilskim radnjama, njihovi se "macho" muškarci koji narcisoidno održavaju svoje telo a opet se ne kupaju često, kamoli svaki dan.