Yoyogi

Japan, škola donela odluku da ostaje online nastava do 15 maja. To je još 6 nedelja od danas.

U Japanu bi takav koštao bar 15,000 EUR pa ide na više kako godine prolaze.

Nije bilo stare. To je bilo nedelju dana nakon što sam se doselio u Japan, prazan stan. Nisam još ni znao kakvog izbora ima a takvu sam imao u ofisu u Sidneju pa sam znao šta je.

Uvek novo. A polovnih i nema, treba da ideš u neka skladišta ili radnje koje prodaju "sayonara" nameštaj koji stranci ostavljaju za sobom (đuture, samo da se reše). Nema tu ovakvih stolica, ako je neko i kupio pošalju je kući, ostave krevete, veš mašine, stolove.

Šta je taj dopisnik, koji je on autoritet da, kao da ovde postuje, priča šta on lično misli. "Ostaju kod kuće, disciplinovani" dok je pre dva dana bilo sasvim drugačije pa je i to doprinelo ovolikom naglom pogoršanju. A i to "sa ulice, od rekla-kazala", ko ga je pustio da tako nešto kaže, za to treba da dobije otkaz. Za Wuhan, grad od 11 miliona stanovnika, nikada nisam pre čuo. Da mi neko reče Wuhan i da je grad, mislio bih da je u Koreji.

Ovo je premijerna stolica, Herman Miller Aeron . Jeste koštala 1,500 dolara ali je večita (mislim da u garanciji i kaže "lifetime warranty"). Nema podmazivanja, zatezanja šrafova, ništa. Septembar 2003. Ovako dođe, kompletna, nema ništa da sastavljaš. To valjda i stoji iza doživotne garancije, da neko sam ne sastavi pa nešto pogrešno uradi ili ima višak delova. To mi je 5 godina bila jedina stolica u kući. Posle 17 godina, na njoj se ne vidi da je iko ikada seo u nju. Ne verujem da bi 3 puta jeftinija (a dobra) stolica izdržala toliko da se u njoj sedi svaki dan 5-10 sati.

A da možda nisi ostao kratak da pomeneš da se navijački huligani i njihove bande dovedu u neku arenu pa da se tamo, dok bacaju kurtone sa svojom mokraćom na teren, pošteno izlože zarazi?

Japan, Nagoya. Malopre sam bio u supermarketu, legitimni izlazak (još ničime ograničen) za nabavku hrane. Svega ima, toalet papira. Utisak je, sa tako malo kupaca, kao da si otišao u supermarket u Bg kada je neka važna utakmica na TV. Što se same epidemije tiče, Japan još uvek prolazi dosta "jeftino" u poređenju sa drugim zemljama.

Ne znam, to je ekran koji škola emituje, šta je iza toga, ne znam. To je neki sw za nastavu, interaktivan, sa više istovremenih korisnika.

Pa to sam mislim već pisao. Svako svoj instrument, online. Mojoj ćerki je lakše, piano ili bas gitara, jedan kome su udaraljke u ulozi, ima bubnjeve, oni su japanski, nema doboša nego, onako, naučni, ne proizvode buku sa slušalicama i priključeni na net mogu da se udaraju i u stanu, komšije ne čuju ništa a zvuk u školi isti. Da se skupe u orkestar online, može, nije baš 100% ali može. Da ih sutra uživo stave na scenu, sve bi funkcionisalo i ispali bi uvežbani.

Japan, korona virus, radi se od kuće i škola je od kuće. Neubičajeno za ponedeljak, porodica na okupu za ručak. Nije se išlo ili "kuvalo kreditnom karticom", licencirana i rezidentna Thai chef je u kući, napravila ručak restoranskog kvaliteta. Tako dan za danom, godinama. Uvek 3 jela + supa. Thai sosovi i spremanje, majstorske kombinacije. Primetimo da nema noževa. Sva Thai hrana je već iseckana, na zalogaj. Glass noodles, zapečene, sa rakovima Laarb, teško je spremiti, mladi lukići i mentol listovi Brokoli i rakovi Uzme se pola kašike pirinča i druga polovina jednog od 3 jela. Pa kašika za kašikom, od jela do jela, ode ručak u slast.

Jež! U JNA, nikada nisam bio na straži. Moji iz čete jesu, skladište Bedenik, Bjelovar, baš ono koje je major Tepić digao u vazduh i otišao u nebo sa još dva vojnika. Oni koji su bili na straži su mi pričali da je jež velika napast, u gluvo doba noći čuje se da dahće kao čovek (ili se to njima činilo) pa su mu i vikali "Stoj! Stoj, pucaću" i alarmirali sve ostale stražare koji su bili na svojih 2 sata spavanja.

Najzad sam završio knjigu "Ostrvo Sakhalin" od Čehova. A i kupio sam je kada sam čitao u 1Q84 od Haruki Murakamija gde je on čita onoj devojci, Fukaeri, o Giljacima. Oni su domorodci na Sakhalinu, kao Indijanci u Americi. Ima tu još, osim ostalog, da su nomadi i da ne razumeju šta znači put. Idu, pored puta koji ide u istom smeru a probijaju se mačetama kroz tajgu.

Pa sigurno neće ostati kao što je bilo pre 3 meseca. Umesto da se Kina zove diktaturom, pravilniji bi bio naziv "Politički kapitalizam". Centralna uprava za zemlju mnogoljudniju od drugih kontinenata dok se razvija i izvlači ljude iz bede (tu su smanjili svetsku bedu na 12%) nije ništa loše na dugoročnom planu.

Škola od kuće, osim što đaci nisu u učionicama i što se lično ne druže, nema smanjenja obaveza. Fizičko, rade yogu.

Breitbart News i dalje to zove "Chinese virus".

Zoom nije za džabe. Ako firma ima 100,000 laptopova, fine su to pare za Zoom. Zoom pricing plans

Neko iz firme našao i postovao članak kakav je Zoom njuškavac. Između ostalog kaže Doc Searls, co-author of the influential internet marketing book The Cluetrain Manifesto last century, today warned [cached] Zoom not only has the right to extract data from its users and their meetings, it can work with Google and other ad networks to turn this personal information into targeted ads that follow them across the web. This personal info includes, and is not limited to, names, addresses and any other identifying data, job titles and employers, Facebook profiles, and device specifications. Crucially, it also includes "the content contained in cloud recordings, and instant messages, files, whiteboards ... shared while using the service." Ceo članak.

Nikako, Kina to ne može da uradi, da vodi Svet. Nema kineske rock muzike, idola, život običnih ljudi u kući sa picket fence belom tarabicom. Ne vidim način da Kina zadobije neku "soft power" i da je neko kopira. U nekoj konstelaciji, grubo, da uzmemo da je Azija kao Evropa, bilo bi da je Japan ono što je bila Engleska (sa Bitlsima) a da je Južna Koreja kao Nemačka. Moja ćerka, kada je (rođena u Thai) prvi put videla Miki Mausa uzviknula je - "rat" = pacov. A znala je za sve japanske karaktere kao Anpanman, Doreamon. Moda na Thai ulicama je kopirana iz Japana. Velike i mnogoljudne zemlje u Aziji, kao Kina i Indija, mnogo manje gledaju na Zapad kao neki ugled nego što se misli. Nepoverenje.

Moja škola ima online learning (po prvi put) , video, nastavnici tamo, dete zauzeto ceo dan. Iz njene sobe (7m udaljene) nam šalje IM kada joj treba ručak. Novi stan ima njenu sobu maltene kao sopstvenu garsonjeru, kada odem u glavni hodnik čujem stalnu priču, čak i muziku vežbaju, ona na piano i bas gitari. Koliko je to kvalitetno ne znam, što vidim je da je dete (16 godina) absorbovano školom. Još mi reče da novo svetlo u njenoj sobi ugradim pre 8am i da tehničari koji treba da zamene aircon u njenoj sobi to mogu samo između 16-17h, onda ide proba drame i glume. Samo da ovo jednog dana prestane i normalna škola da se vrati.

Veće je pitanje da li Kini to treba. Čak mislim da i ne želi. Onda bi je propitivali za sve i svašta, međunarodna pravila, ograničenja, kao što Ameriku propituju. Dobro je njima i ovako.

Uvek je petkom bio team meeting sa video call. Pola sata i da se ljudi u 6 regiona Asia Pacific koji se retko (ili nikako) sreću a rade svaki dan zajedno i vide. Sa korona virusom ima dodatak: direktor kaže "samo da proverim da stvarno niste u ofisu".

Al si se ispalila. Pa zadnjih nekoliko strana je upravo o tome da je suprotno.

Ne mogu da verujem. Selim se danas, gasim komp.

Nisam ni znao da je bio trajno banovan. Znam da je Amigo bio banovan zbog nedovoljnog entuzijazma oko hapšenja Ratka Mladića. Nije ga pravdao ali se nije ni pridružio igranju na ulicama.