Yoyogi

I eto, znak da nisi alkos. Oni su pili samo vinjak, uvek isti u svim kafanama, ništa ih drugo nije zanimalo da probaju. Imao sam dok sam bio barmen, kao student, ekipe novinara, umetnika, književnika, glumaca, svi su pili samo Rubin vinjak. Toliko tura dnevno po raznim kafanama su radili, ne sme da se meša alkohol. Jedan od njih, Lango (već tada razveden od TV spikerke Dunje Lango) mi je, pijan, rekao da to prezime nije plemićko nego skraćeno od naziva mađarskog jela "langoš".

Jesenja idila u mom Moricoro parku, Nagoya. Tottoro house, iz crtanog filma "My Neighbor Tottoro". Uz taj anime su odrasli svi rođeni posle 1982.

Tosteri, to se u Srbiji smatra nekom tehnikom? 40 godina. Uzmi nekoga iz 1939. godine i pokaži mu kuhinju iz 1979. sa frižiderom, mikrotalasom, dish washing machine, veš mašinom, tosterom, mislio bi, svemirski brod. Uzmi nekoga iz 1979. i pokaži mu današnju kuhinju, sve bi znao da koristi bez ikakvih uputstava.

Što ti je trebala slika tog Honda mopeda?

Četnici po nogama. Ovo kaoi da je neko namerno hteo da je ukopa.

Trebalo je ovo prodati u zemlji Yamahe, Honde, Suzukija i Kawasakija. Slike su iz aprila 2004. verovatno su ovi mopedi odavno rashodovani.

Ovo može da bude ozbiljna stvar, da ugrožava život. CT Scan da se vidi veličina srca. Kada je strašno, srce naraste pa i do duplo, boreći se i gubeći u borbi za kiseonik. Imao sam ja to u porodici. Nadam se da nije to u pitanju. Vrlo ozbiljna situacija, ako jeste.

Reče mi žena, kada si danas već u Toyota City, svrati (nije mi usput) u Korankei klisuru da vidiš kako stoji crveno lišće. Malo sam zakačio od dana, sumrak, bila je i kiša Top dani za jesenje boje Slike odavde obilaze planetu (meni je danas bila kiša hendikep) A kad padne noć, ja zovem u pomoć! Kao požar Da se ode preko dana (subota 23. novembar), treba 5 sati saobraćajne gužve. Otići ćemo jedno jutro sledeće nedelje, pre navale turista.

Ja sam mislio da Thai nemaju ništa od toga, da je taj biznis otišao van zemlje.

Moderacija kao da se ovde povukla "iza horizonta". Naiđe ponekad, nešto pobriše.

Koja hrana može da se jede štapićima zavisi pre svega od pirinča. Indijska ne može jer je njihov pirinač svako zrno za sebe. Isto ni Thai. Gde je pirinač od vrste čija se zrna lepe, kao u Japanu i u Kini gde se taj prinač gaji (većinom nije taj) tamo može. Hrana koja se jede štapićima može da se pojede brže nego viljuškom i kašikom.

Odličan ti je post. Mada bih u nekim minornostima mogao da te pitam ali je generalno dobro. Svaka čast za trud i vreme da ga napišeš. Ako ti je zadovoljstvo da je do nekoga stigao - jeste, bar do mene.

Da nisi rekao, ne bih ni primetio da nema reklama. Kakve su da su bile, nisu bile napadne. Ako Forumu to nešto pomaže, mislim da nije neki problem da ih nastave, ako bude kao što je bilo.

Ne znam da li bih ja mogao da se vratim u Srbiju i da tamo radim. Bilo je 3 poziva, stara firma tadašnji zastupnik moje sadašnje, onda kada je firma otvorila direktni ofis još dva poziva. Privatnim vezama oni koji me znaju, kada im je nešto trebalo, pomogao sam im bar 10-ak puta, svojim bivšim kolegama. Ako je to expat pozicija, to može da bude i dobro. U svakom slučaju je dobra vest da se porodici predoči.

Hvala što si se setio, obećao pa i održao obećanje. Neka si ti uživao u svom pivu. Mutno, bre. Meni je ideja dobrog piva da bude sveže, bistro, dobrostojeća pena 2cm i da ima delikatne "bockice" kao fin šampanjac. Ovo tvoje može da ima sve to osim bistrine.

"Gde ste bile, gde ste išle?" "U PKB da kupimo viršle." Bila je ta reklama početkom 1980-ih, nikada je nisam video a čuo sam da se studenti zezaju, ponavljajući je nekim glasom koje valjda bio u toj reklami. Išli smo u IKEA da kupimo viršle, ona je na 12km biciklističkoj stazi. Imaju radnju u kojoj ima skoro sve što ima u restoranu, zamrznuto, da se spremi kod kuće. Peciva su sveže ispečena, ista kao gore u restoranu. Zbog čega baš u IKEA? Viršle u supermarketima dolaze u nezamrznutim pakovanjima od 8 a jedu se jedna po jedna, traje mesec i po dana dok sve ne odu, načeto pakovanje rašri miris po celom frižideru. IKEA su zamrznute, 5 u pakovanju, izvadiš jednu, ostale stoje u zamrzivaču. Uz to ide i pakovanje zemički, 10 komada Nisam ni znao da ima ovaj popust kada kupiš komplet, 700 dinara za sve.

Nije samo stara emigracija, i novija sa njima su u Sidneju bili praktično formirali grad veličine, recimo Obrenovca, tu se druže, zovu telefonom, idu na slave, žene, udaju, imaju 3 dnevna lista na ćirićici, svakodnevni program na srpskom (ako nije ukinuto, država je izdržavala 3 x 1 sat nedeljno na srpskom, na hrvatskom, makedonskom i ostalim jezicima sa nama nepovezanom emigracijom). U krajevima sa preovlađujućom starom emigracijom imaš ljude 85 godina stare koji su došli 1970-ih kada je Australija plaćala kartu a da ne znaju 50 reči engleskog. Ceo radni vek su radili ili kod naših ili tamo gde ne treba jezik (građevinski radnici), kupovali u našim radnjama. Sve što im treba imaju na srpskom i ni korak ne moraju da naprave van svog geta. Tek danas, online može da se gleda TV iz Srbije, čak i uživo, pa i da se menjaju kanali. To je ta ideja multikulturalizma koja je propala. Naivno, Englezi su mislili da time obogaćuju državu (što je i tačno) ali su prevideli da se ti imigranti ne integrišu tako lako (ili nikako) u zapadni svet i njegove norme i dokle god mogu, ne uzviruju iz svojih nastambi.

Američko bratstvo i jedinstvo! Ovde gde ja živim svi su njihovi, jedino ja naš.

Živa istina, tako naši (stara, neprofesionalna) emigracija živi. Do te mere da četnički sledbenici Draže ne govore sa Đujićevim četnicima, čak su se naselili dijagonalno što je moguće dalje jedni od drugih (Cabramatta - Dee Why). Kada je Riblja Čorba svirala u Sidneju, to naravno nisu bile koncertne dvorane nego četnički klubovi. Jedan dan Dražin, drigi dan Đujićev. Nova emigracija iz 1990-ih (dosta su bili izbeglice) se kod njih rasporedila. Profesionalna imigracija se malo raštrkala pa se i ne druži sa "našima" naročito. Tamo gde sam ja živeo nije bilo naših.

Vidi kada bi se Srbin doselio u kraj gde su Hrvati u Sidneju i obratno. Ili kada bi se i jedan i drugi doselili u libanski kraj. Smena rudara, ako su Srbi, poslovođa ne sme da bude Hrvat i obratno. Od 1995. i Bošnjaci imaju svoje smene. Tako i žive odvojeno, druge vesti, druge novine drugi klubovi. U školui, da ne bilo "majku ćetnićku" bolje da se ne mešaju. Geta nacionalna i verska.

Jednostavno: pluralizam monokulturalizama koji jedni druge ne zarezuju, ne mešaju se, čak se i mrze, najradije bi da niko drugi ne postoji.

Šta da se pije u Thai? Lao Khao, koji se masovno pije u Thai provinciji: Lao = alkohol, rakija Khao = pirinač. Zućkast je, ukus je oštar kao kod lose vodke. Nisam imao takav mamurluk od studentskih dana. Košta 1.5EUR za 600cl. Od jedne boce dvojica ili 4 žene mogu da se unište. Lao Khao je za provinciju ono sto je rakija za srpsko selo sa tom razlikom da ga niko ne "peče" kod kuće. Evo ga, zlikovac: sedi na polici i vreba. Boce imaju tikete razlicite boje, 30%, 35%, 40% alkohola. Jeftino. Malo je poznato, kako je nastao napitak Red Bull. Došao je kao melasasti (biljni i pirinčani) "oplemenjivač ukusa" baš za Lao Khao, tu cirku iz pakla. Kada se pojavio na tržistu, Red Bull je imao samo Thai ime: Daeng Krating Krating = bik, bivol Daeng = crveno Ono što ne znaju da prevedu na Internetu je, da zajedno rečeno znači snaga (razorna) koju oseća bik kada vidi crveno, kao na koridi. Reklama iz 1987: ljudi su nebitni, zvezde su Lao Khao i Krating Daeng: Kada se u Lao Khao doda Red Bull, ukus je kao zaslađeni špiritus ali daleko podnosljivije. Stoje zajedno, zaokruženi, Red Bull i Lao Khao. Ovaj jedan sa osmehom, za reklamu, dodaje iz male bočice u casu. Reklama je za Red Bull a sva svrha mu je da poboljša ukus tog užasnog pića.

"Shiki sakura", cveta u novembru i martu. Obara, mesto koje pripada Toyota City je poznato po ovom parku. Istovremeno se vidi drveće koje žuti/crveni u listu i ovo koje tek cveta.

Kako da ne znam, eno su na prvoj slici, japanska hrana. Indijska hrana ne može da se jede štapićima. Ne može ni Thai. Jednom sam prisustvovao sceni u restoranu u Pataji gde Ruskinja zahteva štapiće a konobarice se zgledaju ne znaju šta uopšte hoće. Objasni joj šef da se Thai hrana tako ne jede i da u restoranu ne postoje štapići. A ona, kao videla sveta pa misli da cela Azija jede štapićima ili je pred nekim htela da se pravi važna kako ona zna a ispala glupača.

Znam šta pričaš. I ti znaš da ti i ja znamo šta pričamo, uvijeno da nas ne banuju. Multikulturalizam se je sveo na mnogo monokulturizama. Neuspeh tog projekta u Kanadi i Australiji. Bolje Amerika i "melting pot".