freethrow

Nisam okačio ovaj video o Jordanu tek tako da se iskenjam po topiku. Pogledao sam i druge videe ovog lika i onda mi je nešto kvrcnulo u glavi. Ja sam, naime, pripadnik te generacije koja je otpratila Jordana od povratka iz povrede na početku karijere, pa do osrednjeg odlaska iz basketa kao člana Vizardsa i, sada, sa ove distance, nekako primećujem (tek sada) koliko se potenciraju metrike o kojima govori u svojim videima ovaj zaluđenik. My point being, mislim da je tip lud, ali nije glup. Sećam se i gledao sam niz protiv Detroita i promenu pravila. Sećam se, navijao sam za Nikse, kako su suđeni faulovi uvek kada je bilo potrebno na jednoj strani. Fuck, sećam se čak i da mi je kao klincu ostao neki neodređeni osećaj nerazumevanja i nepravde u prvom finalu protiv Lejkersa sa Divcem, iako je Čikago već tada bio bolji tim... Možda sam samo mator. Anyway, da li je bolji igrač onaj koji je (samo) 6 puta dogurao ekipu do finala (i sva dobio) ili ... U svakom slučaju, tip ima dobre videe o handčekingu i razbija mit o priči kako se 90tih igralo muški u odbrani a danas ne. S te strane potkrepljuje tezu, u koju duboko verujem, da se danas igra ubedljivo najbolji basket svih vremena...

Oh ne, rasizam zato što je Rumunka, pa je valjda zato prljava spremačica i čobanka? Ne preziva se Čobanu, to joj je bilo prezime. Ja sad da napišem sisač kurca, ne bi mi prošao post?

Edarde, olakšavaš mi stvari... Završavam raspravu na ovu temu.

DOsta je obesmišljen ovaj forum, i Vox i Basara i ovaj topic... Grupica od 3 najviše 4 provokatora, ne mudrijih il bistrijih od razniha DRAGICA_75 sa Kurira i Informera baca nekakve glupe koske na koje mi, kao, treba da reagujemo i onda opet u krug i u krug. Besmisleno. Ili brišite eksplicitno glupave i besmislene postove ili da se razilazimo.

Smatram da je rasprava oko Svetislava završena i da sam pobedio. Neću više odgovarati. Pozdrav.

Slažem se. Ono što je bitno je činjenica da je još par hiljada, pa neka je i par stotina, mislećih ljudi koji iz bilo kojih razloga nisu imali snage ili vremena da se dublje pozabave politikom u Srbiji, napokon otkrilo da nije reč o blaziranom intelektualnom i spisateljskom druidu koji sa vrha planine baca mudrosti, već o samo još jednom od raznih glumaca čija se rakija prodaje po centru grada.

Kako ne primamo kritike? A kad je bila rezolucija 1244 i rasprava niste se javljali? Kad su bili izbori u RS? Šta je onda bilo, ne sećaš se?

Pogubili ste se skroz, nisam očekivao da će skromni BU imati tako razorni efekat. Ovaj baja priča kako je Nedoktor dobar u tekwondou a ti kačiš prikaz knjige. Pusti knjigu, nije to sporno, dobar je Bas, čitao sam ga kad je bilo vreme da se čita, nego je sporno to što piše kolumnu sa pozicije koja se vodi kao da je iznad dobra i zla, a zapravo se ljudski, suviše ljudski šlihta Vučiću i lažnim doktorima, doduše za probranu publiku, ali iz samog osinjeg gnezda (mučenog Danasa). edit: evo i od mene jedan prikaz knjige: Kinesko pismo Svetislav Basara (autor) Izdavač: Narodna knjiga - Alfa Svetislav Basara pise jednu fragmentaristicku izlomljenu i naslovima podeljenu knjigu u kojoj se, uprkos mnogim digresijama, jasno nazire centralna nit - neprekinuti disput izmedju, ne kvazifilozofskih, vec sasvim egzistentnih pojmova Ja i Nista. Suocavanje sa podivljalom prazninom u svetu bez uporista odlika je celog jednog toka moderne umetnosti - govor "ni o cemu" najubedljivije govori o polozaju i statusu ovovekovne individualnosti.Četvrto izdanje jednog od najcenjenijih Basarinih romana. Ta je ekšli zabavna.

Ahahaha, kako ono beše I dont know about art but I know what I like? Suština nesrećnog Svetislava je sažeta u jednoj rečenici: Drugim rečima: samo polako, da potraje(mo) još barem 4-5 godina. Smešan je i provaljen i predlažem gašenje ovog topika, ne vidim, naime, više svrhu prenošenja nemuštog botovanja uvijenog u oblandu nekada duhovitog i pronicljivog a danas tužnog i ocvalog imitatora i reciklatora sopstvene proze.

Bubbles iz Wire-a?

Donekle razumem iskonsku želju da se stvari gurnu u kalup, da se pokuša sa racionalzacijama i uspostavljanjem logičnog sleda događaja, individuacijom uzorka i posledica. Nažalost, ceo SFRJ ekosistem je bio toliko kompleksan, a njegov užasni raspad još kompleksniji, tako da se već tu gubi svaka logična i snažna neprekinuta nit. Kada se dođe do Srbije, recimo baš od Osme sednice, tu tek nastaje galimatijas koji je jako teško objasniti sa bilo kog pojedinačnog stanovišta. Komunisti koji postaju socijalisti, koji su zapravo lopine i tajkuni i mafijaši, ali i koji neverovatno esfikasno uspevaju da u neverovatnim uslovima opstanu na vlasti do konačnog kraha 2000 i to isključivo uz pomoć snažne strane intervencije. Uz put uspevaju da delegitimišu i unakaze svaku de facto ideologiju umetanjem strašila na svaku, makar formalnu, ideološku poziciju: levica je Mira Marković i moj avatar i slična ekipa, desnica i bilo kakva veza sa predjugoslovenskom Srbijom je Šešelj i njegov grobar i potrčko, za neke prozapadne ideje, tu je bradati nesrećnik iz Hercegovine... Mislim da se i dan danas užasno potcenjuje neverovatan rad na zaista naučno minucioznom i sistematskom sluđivanju javnosti pružanjem političko-društvenih simulakruma i uspešnim prekrivanjem celokupnog javnog prostora, diskursa, izbora i svega ostalog tim strašilima i lutkama. Dok je došla intervencija, peti oktobar i ostalo, više nije ni bilo bitno - vreme ideologija je prošlo, došlo je vreme nečeg drugog. Ali duboko verujem da je ova zaostavština SKJ-SPSa i dan danas jako prisutna u našem društvu, u toj meri da zaista generacije ljudi od 50 i više godina ne znaju jednostavno šta bi značila ili šta jeste značila jedna savremena levica ili desnica iz, recimo, osamdesetih ili devedesetih godina. O mlađima da i ne govorimo, oni su i dan danas pod sankcijama. Kao dete kojem je hirurški odstranjen centar za vid u mozgu, celo društvo je nekako stihijski prošlo kroz periode Đinđića, Koštunice i Tadića, nesposobno da reaguje na očigledne propuste, nesposobno da uspostavi mehanizme svojstvene demokratskim savremenim društvima, nesposobno da izgradi ono što se tako često i bezvezno naziva demokratskim kapacitetom, ali u pitanju je baš to - na najprostijem nivou, da kada se vidi nešto da se reaguje i menja, a bez toga nema ni sudstva ni pravne države, ni zdravstva, ni školstva, ničega. Ljudi su osakaćeni u tom smislu i baš zbog toga im je i bilo moguće poturiti kukavičje jaje u vidu uboge seljačine iz Bajčetine, uz tabletu belih lističa. Bilo koje društvo koje je makar malo manje lobotomizovano od jadnog srpskog bi prepoznalo đavola i reagovalo. Upravo ovo što je Jašarević primetio u gornjem postu: bradati komunisti, popovi koji zabranjuju vakcine, ali zato napastvuju dečake, ceo koncept nebeske sirotinje i sveta koji je protiv nas. To su užasno teške stvari koje opterećuju generacije i generacije, od kojih pola smatra da su Srbi vrhunski i stalno napadani narod (to je ona skromno obrazovana količina ljudi) do onih koji su, silom argumenata sa ulice i pukim životnim iskustvom, sasvim logično zaključili da su Srbi gori od oostalih, manje sposobni ili nešto slično. U takvim osakaćenim društvima, lako je zapatiti zemunsku vladu.

Šalu na stranu, Bogi uz Janisa mi zvuči kao sjajna ideja. Prava lepotica i zver u evropskoj enbiej izvjedbi, bili bi izuzetno kompatibilni... Ali, glupo pitanje, zar nije Midlton upgrejdovani Bogdan?

Hoću, Asterione.

Hahahahahaha legenda.

Gde si Delgado. Deluje mi kao super ekipica, lepo posložen, primeren godinama i kvalitetu LBJa. Samo da se on malo pričuva do kraja sezone, smanji minutažu i da Davis ostane dobar do aprila i mogu čak i da navijam za njih u PO posle Denvera, barem na zapadu. Ima tu gotivnih igrača, lepe role ovih bolida na centru, solidan kouč u Foglu, možda premalo šutinga spolja kad dođe plejof, ali aj videćemo... Svakako su mi simpatičniji od Klipersa (oni su mi baš odvratni). Plašim se da opet ne bude klasična povreda-titula, prošla godina je primer toga, onda prva koju pamtim 1989 kada Detroit tuče LAL bez Skota i Medžika itd... Elem, lepa ekipa, samo se plašim da niste malo spori i sa limitiranim šutem spolja (Deni Grin je ok, KCP mi je onako promenljiv...). Nadam se d ćemo sledeće sezoneTM moći lepo da se pošibamo, do tada uživam u Lebronu, Luki, Bogdanu, Brogdonu i sl...

Nikilina sjajan, Melo će se uskoro uklopiti, Bogdanu bi najbolje bilo da ode u Nikse sledeće godine. Nisam se osvrtao na ova tužna poređenja kosmatog štakora sa Stefenom, nadam se da nema potrebe. Imam dojam da Dejmov prajm nepovratno curi, što mi je užasno žalosno. Pitanje za Realnog i ekipu: prajm Dejm ili prajm Roj? Koliko je Roj bio gotivan igrač...

Naša odbrana je jako slaba u ovom delu sezone.

Evo Delgi, gura se starački... Ide gledanost u degutantnoj dvorani koliko vidim. Kapiram da će živnuti sledeće godine kada nam se momku iz Akrona priduži još neko od igrača.

Odvratna slika. Jadno.

@Beonegro U pravu si, bukvalno više smisla ima šutiranje konzervi ispred zgrade od pokušaja smislenog pisanja sa zajebanim momcima (TM by Miša V) sa foruma. Konstantno osciliranje između osećanja da (pre)govaraš sa iskusnim trolovima ili kompletnim idiotima...

Vidim, kapiram da neguješ isti stav i kada su u pitanju politika, prirodne nauke i matematika. Opet podmetanje za publiku u parteru, ekvivalentno priči o rastu GDPja i dovođenju investitora. Landsman gif, nažalost. O, ne. Očekivah da će iole suptilna duša spoznati da je veliko slovo upotrebljena u cilju isticanja opusa, biografije i celokupne figure Teodorovića koji je, u ovom trenutku, zaista Profesor sa velikim P za mučenog Svetislava iz Kancelarije... Ofrlje nekako i preko one stvari, očekivao sam više od višestrukog povratnika sa viškom (slobodnog?) vremena i novim bisagama punih materijala za đubrenje...

Opa, moderacija pukla pred entom iteracijom Miše Vacića i nekolicine najzajebanijih momaka na Politici? Što bre tako? Hjudž disappointment u ekipu koja je pokrenula ceo fazon...

Basara udario na Profesora Teodorovića, Tajson vs Holifield!? Par stvari mi, onako, na prvu loptu padaju na um. Ključna reč za ovo pretpolitičko društvo je, kao i kod underachieving deteta od 10 godina - fokus ili pažnja, odnosno nedostatak iste. Neki bi rekli i nedostatak vizije, ali viziju više vezujem za nekakvu sposobnost dugoročnog planiranja, koncept koji je od ovdašnje realnosti udaljen taman toliko koliko i ustanci protivU zavojevača. Ako je prva pomisao fasciniranost, onda bi mi druga misao bila svakako smeh, i to onaj idiotski lečićevski na sve ove smešne mistifikacije u koje je, gle čuda, ovim povodom uključen (kao puka alatka za jednokratnu upotrebu, doduše) baš i sam Veliki Mistifikator, spuštač postmoderne međ Srbe. Dok lično gajim velike simpatije prema Basarinom opusu koji se zapravo završava negde u doba prošlih Velikih Protesta 96-97, pretpostavljam da mu ni najbliža rodbina neće prećutati ono što on, uostalom, zna bolje od svih nas - ostatak opusa, negde nakon Virtualne Kabale je teško smeće. Nije da se Basara nije trudio, jednostavno se našao, kao i velika većina autora koji su ranijim radovima skrenuli pažnju na sebe, na nezgodnom raskršću. Nastaviti sopstvenu, kvalitetnu ili ne, ali svakako sopstvenu dekonstrukciju i ponovno sklapanje srpske pisane reči (u kojoj se jako dobro snalazio) uz efektno inkorporiranje omaža stranih iskusnijih majstora i uvođenje istih u domaći učmali ambijent ili nešto što se tada još uvek relativno mladom Svetislavu učinilo primamljivijim: obuhvatanje prvo bliže istorijske priče, a potom i političke i suštinsko postepeno napuštanje zanata u kojem se oprobao, zarad jedne sumnjive, na momente interesantne (čak i sa briljantnim momentima) nove Fame utkane u realnost. I tu je, po mom skromnom mišljenju, Basara naišao na svoj robertdžonsonovski Crossroads. Samo što pragmatični Svetislav tu nije imao muda ili herca ili, možda, mudrosti da proda svoju široku bajinobaštinsku dušu đavolu Branka Kukića i Milisava Savića, te da nastavi da ispituje neistražene meandre dosta fleksibilnog srpskog jezika. Opredelio se Svetislav, dosta svesno, za ulogu trubadura (ili trubača), te je dosta ranije napustio kockarski pisački sto dok mu je još dosta dobro išlo i odlučio je da unovči čipove. Ovo je, naravno, savršeno legitimno, razumljivo i sa velike većine aspekata ispravno rešenje. Snalazio se, nakon toga, više nego dobro u realpolitičkom paklu koji ga je iznedrio. Bio je uvek tu, da svojim oštrim novoosvojenim rečnikom podvuče nekakvu poentu, efektno išiba pojedinca ili pojavu koje su, uistinu, najčešće i zavređivale izrečene im vakele, ali kao pisac... Pisac se postepeno pretvorio u komentatora, vezanog psa koji ne napušta kućicu i koji zna da će mu pravovremeno lajanje doneti dve porcije hrane, odnosno "taman dovoljno" ugleda kod publike sa malo skupljim ulaznicama koja će progutati isprva dve - tri političke tablete (kasnije: splačine) ugurane na dno činije sa dosta basarizama. I dok je ovaj spori proces truljenja trajao, dok se sa smeškom i nekom vrstom odobravanja gledalo na ambasadorisanje u Kipru, danas je svaka blagonaklonost iščezla. Danas Srbija ima retku političku i društvenu sreću da su crno i belo gotovo nepogrešivo razdvojene jasnom demarkacionom linijom, nešto poput koncepata mašinskog učenja u kojima je bazični zadatak da odredi da li objekti posmatranja spadaju u jednu ili drugu klasu. Retko kada je, sa te strane, granica bila toliko jasna i iskristalisana, a opravdavanja bednih i grotesknih kriminalnih figura, poput Vesića, doktora prvog i drugog, oca, brata i ostalih svetih duhova, zaista toliko uzaludan posao da su, izgleda, i omnipotentne marketinške službe digle ruke. Ipak, postoji drugi vid delovanja, a to je jednom rečju: trovanje. Proces u kojem se nemogućnost branjenja (na bilo kojem nivou) određene diktatorsko kriminalne grupacije (ne nazivam ih političkom opcijom, jer to nisu, nisu bili ni 2012te, ali to je druga priča) kompenzuje, manje ili više uspešno, pljuvanjem svega onoga što nije deo te grupacije, a posebno onih snaga, pojedinaca, grupa ili ideja koje za cilj imaju, na bilo kakav način, smenjivanje vlasti, rušenje diktature i rušenje vrednosnih tablica nametnutih odozgo. U ovu četu je upregnut ozbiljan procenat stanovništva i struktura ovog kentaura je specifična i kompleksna, ali ne i nemoguća za skiciranje. Na samom dnu se nalaze anonimusi, takozvani botovi, koji nemaju ni mentalni kapacitet, niti ime i prezime, ali koji plasiraju nemilice "svoje" poruke (čitaj: svoju dozu fekalija) kroz specijalno napravljene softverske sisteme i time zagađuju vodu, smanjujući vidljivost. Postepeno idući ka gore, nailazimo na likove koji uistinu imaju ime i prezime, makar kao predsednici kakvih opštinica, šefovi vodovoda, menadžeri septičkih jama i mikrokadrovici kojima povremeno bude dopušteno da pola minuta riču u kameru ili mikrofon kakvog objektivnog medija. Idući polako uz leđa kentaura, dolazimo do visokospecijalizovanih i sofisticiranih fekalodistributera sa televizijama, rijalitijima, pseudopolitičkim emisijama... Negde u toj mašineriji (a definitivno ima odlike jedne mašinerije u kojoj se malo šta prepušta slučaju), na istom spratu, između kancelarija za "Svi su isti" i "Samo da se ne vrate", jedan maleni pisaći stočić je zadužio i naš nesrećni Svetislav. Krčmeći poslednju spisateljsku srebrninu, upinje se dok mu ne izađu žile na čelu, da svojim sada već doskočicama provuče bukvalno svakog predstavnika "druge strane" kroz svoje kreativno blato. Tužno je što se, u tom smislu, zaista malo razlikuje od bardova pisane reči iz Informera i Aloa, iako gađa, doduše, publiku sa nešto skupljim ulaznicama i dvocifrenim brojem razreda završene škole (neki će reći i zuba). Smešno je da se uopšte održava taj privid "objektivnosti", a pogotovo u unesrećenom Danasu - iz današnje perspektive deluje kao da je posredi kakav mračni pakt tipa Ne dirajte Svetislava ili će da radi Charlie Hebdo?