freethrow

Moram da priznam da iako sam upoznat sa prethodnim slučajevima najblaže rečeno blagonaklonosti prema jednom sramotnom i neofašističkom režimu i na ovom forumu, slučajevima koji su se i pored nesumnjivog truda pojedinih moderatora dosta uspešno probijali na površinu, pod maskom objektivnosti, prava na raspravu, argumentovanog dijaloga, ekonosmkog razvoja i slično, ipak ostajem zapanjen tokom kojim ide dijalog na ovoj temi. Ovde se razglaba o dugoročnoj, obimnoj i u svakom smislu ogromnoj investiciji koja uključuje veliku površinu zemlje, ogromne količine opreme, ogroman broj ljudi, snažan uticaj na ekonomiju cele zemlje, da potpuno sada zanemarimo uticaj na životnu sredinu. Ova investicija bi bila ili će biti ugovorena direktno i netransparentno pogodbom između jedne iskusne korporacije koja grabi sve što može da ugrabi i koja nema problem da mora da čuva sopstveni imidž ili će im propasti prodaja, poput nekakvog Kelloga ili Adidasa. Sa druge strane ove pogodbe, ovog ogromnog ugovora koji će, pa tačno da se ostvari u sterilnoj atmosferi i da RT donese tehnologiju koja bežično isisava čist 100%tni litijum u bočice, a pri tome iz postrojenja izlazi humus i cveće, sa druge strane dogovora dakle će se nalaziti ljudi poput Aleksandra Vučića, Andreja Vučića, Darije Kisić i njene rodbine, Ane Brnabić i brata, ljudi poput Gorana Vesića i onog finansiste iz mense, poput ovog pečenjara iz EPSa, ljudi poput Nebojše Stefanovića i DIjane Hrkalović, ljudi prema kojima je (da izvini Kleš) Ivica Dačić jedan simpatični bucmasti ruski političarčić koji povremeno nešto mazne, o eventualnim problemima sa zagađenjem bi se brinula Irena Vujović, dok bi posledice eventualnog zagađenja (do kojeg, siguran sam, nikada ne bi ni došlo) sanirali doktori Lončar i Nestorović. Na kraju, posebnu pažnju da se toliki investicioni, a pogotovo eksploatacioni ciklus adekvatno prelije u budžet i na pošteno organizovane tendere za podizvođače, pobrinuli bi se SIniša Mali i njegov brat Predrag. U najmanju ruku sam šokiran da se uopšte vodi ovaka tip rasprave: matematički gledano me podseća na situaciju da raspravljamo šta ćemo da radimo kada bacimo osam kockica i zbir bude veći od 47, pošto je verovatnoća da u ovom trenutku ovakva investicija u najboljem slučaju ne posluži za samo još jedno ispumpavanje para iz Srbije otprilike tolika. Biću najsrećniji da učestvujem u kreativnoj i, koliko toliko logičnoj i, nazovimo je stručnoj, raspravi oko efekata rudnika, tehnoloških procesa, ekonomskog uticaja i svega ostalog, ali u ovom trenutku ja posmatram celo pitanje RT isključivo i samo kroz prizmu potencijalnog oruđa za vršenje dodatnog pritiska na bandu i polarizovanje i političko opismenjavanje nepismenih i ništa drugo.

Potvrđujem pisanje odozgo iz ličnog iskustva.

Kobila prešla igricu bljuvanjem po Goranu Markoviću. Ako.

Jeste, on je, nego mi je samo zabavno kako se opušteno fura Informer propaganda i politika...

Je l onaj što je ubio cimera svojim pištoljem?

Možda grešim, ali meni je ova Magnusova izjava fascinantan primer namernog stavljanja pritiska na Alirezu sa namerom da se klinac slomije...

Zoe, moje saučešće.

Tužno.

U principu za termoelektrane imamo odgovore baš ovih dana...

E vidiš, ovo ovde je suština cele priče. Pritisak utiče i daje rezultate? Koje rezultate? Pritisak na koga? Život ide, mora da se radi, pa dobro, svakako, slažem se. Ispada da je redosled nebitan, daj da uradimo ovo jer je baš sada i samo sada dobra prilika (jadarit nestaje, šta li?), a institucije ćemo polako da gradimo, ima vremena. Duboko se ne slažem sa ovim pristupom, iz milion razloga koje sam uglavnom već 100x opisao ovde na pdfu.

Posle karijere pop zvezde koju je namerno okončao, bavio se umetničkim akcijama pod imenom K Foundation, u sklopu čega je na udaljenom škotskom ostrvu Jura spalio svojih milion funti, kao vid konceptualne umetničke akcije, čiji predmet obrade je bio sam novac. Film o celom poduhvatu, Watch the K Foundation Burn a Million Quid, prikazan je prvi put van Velike Britanije na Trgu Republike u Beogradu 1995, u saradnji sa emisijom Radio Šišmiš, našeg poznatog slikara Miomira Grujića Fleke, koja je emitovana na tadašnjem Radiju B92. Drummond i Cauty su posle prikazivanja na našem centralnom gradskom trgu odgovarali na pitanja iz publike, sa temom "da li je to zločin protiv čovečnosti?" Live psihoterapija preko radija, danas verovatno podjednako potrebna, ako ne i potrebnija nego 90tih.

Možemo onda da pakujemo temu i da se složimo da je ceo forum jednoglasno protiv dovođenja Rio Tinta dok je na vlasti sns. Prodato, idemo dalje.

Rođen je 14. novembra 1970. godine. Navodi da je po zanimanju ekonomista. O svom obrazovanju Grčić je za “Blic” kazao da je 1990. upisao jedan fakultet na Beogradskom univerzitetu, ali da ga je “zanemario zbog rata i sankcija”, te da se konačno ispisao 2005. Tada je, tvrdi on, upisao Fabus – Fakultet za uslužni menadžment na Univerzitetu “Educons” u Sremskoj Kamenici. „Moje obrazovanje nije sporno – zaključio je Grčić.“ Blic je pisao da je Grčić svojevremeno bio vlasnik kafića i pečenjare “Fantazija”, „po čemu je u Obrenovcu naročito poznat“. (Blic, 24.12.2012. godine) Na osnovu Zakona o dostupnosti informacija od javnog značaja Istinomeru je 30. marta 2016. godine sa Univeziteta Educons odgovoreno da je Grčić školske 2005/2006. godine upisan na Fakultet za uslužni biznis u Sremskoj Kamenici. „Imenovani je dana 02.04.2012. godine završio osnovne studije na Fakultetu, odbranom diplomskog rada sa nazivom ‘Promocija kao instrument marketing strategije’. Obzirom da je Pravilnikom o kancelarijskom i arhivskom poslovanju Fakulteta za uslužni biznis definisano da se završni, diplomski, seminarski i pristupni radovi studenta čuvaju dve (2) godine, nismo u mogućnosti da vam dostavimo primerak diplomskog rada Milorada Grčića“, navodi se u odgovoru Univeziteta Educons.

Iako sam malo digao ruke od teme, jer je otišla u dosta nejasnom pravcu, moram na kratko da se ponovo uključim. Podseća me priča malo na onu koju smo peglali pre par godina o priznanju Kosova. Prvo, nije korektno da se istovaruje... ruda na Arsenija koji a) zna o čemu govori kada govori o postojećim rudnicima i tehnologijama i verujem da je najkvalifikovaniji ovde da zbori o tome i b) spada u doajene srpskog forumaštva i c) nije nikada davao povoda za sumnju u zle namere ili nedajbože nešto još gore. Dakle, prvo, hajde malo rispeka za gospodina. Ovde pričamo, barem iz moje perspektive, o dve različite stvari, a te dve lako postanu 4 pa 7 i tako dalje, a onda se uključi priča o džidipiju i zasluženoj analnoj ljubavi za sve nas i cela diskusija ode dođavola. Dve stvari, dva pitanja, kako ih ja vidim, su sledeća: Da li je za Srbiju pozitivan (potreban, dovoljan, isplativ, sa 1000 aspekata - političkog, trgovinskog, ekološkog, ekonomskog, demografskog) projekat izgradnje rudnika litijuma u režiji kompanije RT u bliskoj budućnosti (2-5 godina)? Da li je za Srbiju pozitivan (potreban, dovoljan, isplativ, sa 1000 aspekata - političkog, trgovinskog, ekološkog, ekonomskog, demografskog) projekat izgradnje rudnika litijuma u režiji kompanije RT u bliskoj budućnosti (2-5 godina) u kojem bi sve aspekte eksproprijacije, otkupa zemljišta, donošenja zakona, među njima i zakona o radu, brige o zaštiti ŽS, implementaciji ekoloških i medicinskih normi, zaštite okoline, pravilnog budžetiranja itd vodili ljudi oličeni u sns-u? Odnosno da li je za Srbiju dobar ovaj brak u kojem jedan partner ima, hajde da kažemo, burnu prošlost i istoriju veza, a drugi partner čeka odsluženje kazne, u najboljem slučaju. Vratiću se na post koji je Beonegro napisao pre par dana. Iako lično, krajnje neosnovano i zasnovano na limitiranim informacijama koje sam u stanju da procesiram, nisam pobornik ovakve investicije, verovatno ni u idealnim uslovima, pozitivna stvar, ili fenomen, koji vidim sa svih strana, počev od svoje polunaprednjačke zgrade u kojoj živim, pa do poslovnog okruženja u kojem sam okružen ne malim brojem svisuisti hermetika, dakle pozitivna stvar je što ljudi počinju da kapiraju da je sve politika i da je apolitičnost i guranje rečenice nemojmo uplitati politiku u X samo izgovor za sopstvenu nezrelost (političku) i nesposobnost da se preuzme sopstveni, ma kako mali, delić odgovornosti. I ukoliko priča o RT, kakav god da je, može da pokrene 5% ljudi koji nisu mrdnuli guzice kada je kradeno poslednjih x izbora, kada se Beograd pretvara u Medrano cirkus koji je neko bombardovao kamenjem, kada se lupaju opozicioni političari, kada nam mašu doktoranti sa njiva, kada se rade helikopteri, naplatne rampe, krušici i sve ostalo, onda je meni taj RT dobrodošao. Dobrodošao kao katalizator nekakvog preuzimanja odgovornosti, ako ništa drugo.

Loše sam se izrazio, nema veze sa ružnoćom/lepotom u fizičkom smislu... nekako sam podrazumevao da se razume šta sam hteo da kažem.

Nešto nevezano za temu: doktorka Stojković je jedna od najružnijih, bolje bi bilo reći najodbojnijih osoba koje sam imao prilike da vidim u životu. Nije ona nešto posebno ni lepa, ni ružna, da se razumemo, niti je to dalekobilo, bitno, ali ima konstantno tu neku iskrivljenu od besa grimasu koja čini da podseća na neku diznijevu vešticu, ali u režiji Linča ili Kjubrika.

Beo sjajno poentirao, a ja bih samo podvukao delove koji čine precizne ciljne grupe do kojih bilo kakva iole normalna opozicija ili nema šanse da dopre ili sa jako niskim procentima realizacije.

Šta se dešava? GDe je post o disciplini i neophodnosti iste?

https://hoopshype.com/2021/12/11/john-stockton-im-proud-of-kyrie-irving/ Poslednja asistencija velikog majstora.

Jebemti i forum i život i mene glupavog.