drgnk

Den Simons - Leto noći „Ako Leto noći nije najbolji horor roman, onda je svakako jedan od tri najbolja. Sjajna i zastrašujuća priča o pet dečaka koji se suočavaju sa jezivom i tajanstvenom pojavom tokom jednog leta. Ovo je jedna od onih retkih knjiga koje se moraju pročitati.“ Stiven King Odličan horor roman koji veoma podseća na "It", Stivena Kinga. Radnja se dešava 1960. godine u Elm Hejvenu, malom gradu u Ilinoisu. Kao i kod Kinga, i ovde su glavni junaci, grupa dece iz tog mesta, koji tokom leta viđaju krajnje čudne pojave, shvatajući da se nešto zlokobno uvuklo u njihov gradić. Kreće vladavina straha i grčevita borba za opstanak i odbranu golih života.

Mislio sam da se Hrvatska odmakla od tog profila gradonačelnika a zapravo lokalnih šerifa i kabadahija koji vitlaju na svoju ruku (pamtim i onu nepismenu nesreću Keruma). Kod pokojnog Bandića je makar bilo nekog šarma u onom njegovom hercegovačkom seljakluku, a i nije se, koliko se sećam, nešto isticao antisrpskim stavovima. Mi barem znamo šta da očekujemo od tipova poput Palme, Jutke, Zaharijeva, Labana, braće Tončev a čak ni oni takvi, kakvi su, nisu nikome zabranjivali nastupe. Za to vreme, u Hrvatskoj ipak tvrde da su odmakli u primeni evropskih vrednosti (pretpostavljam da su zabrane deo istih). 🙄

Kežman je u jednom intervjuu rekao da niko od igrača nije zamerio Petkoviću zbog pozivanja sina, već da isti, nakon što se digla medijska frka, po Kežmanovim rečima, više nije bio isti čovek. Kežman je u tom intervjuu apostrofirao negativnu atmosferu unutar tima, pominjući sukob sa Vidićem, kao i par igrača koji su konstantno potkopavali atmosferu (Ljuboja, Koroman). Evo tog intervjua: https://www.espreso.co.rs/sport/fudbal/1243969/kezman-o-sukobu-sa-vidicem-piksiju-ljuboji-petkovicu-stankovicu-savicevicu

Apropo tog kraha, mislim da je ključni trenutak bio teška povreda Zvonimira Vukića, koji je do tog trenutka, uz Predraga Đorđevića bio najbolji igrač te reprezentacije. Dolazi SP i tada Petko kreće sa ziherašenjem i umesto Vukića, u startnu postavu ubacuje Alberta Nađa te mi počinjemo da igramo sa dva zadnja vezna (Nađ - Duljaj). U kvalifikacijama je to odlično funkcionisalo sa postavom Stanković - Duljaj - levo Đorđević, ofanzivni vezni Vukić i desno, Koroman. U špicu igrao Savo, a Kežman po potrebi ulazio kao rezerva. Kad se samo setim kako smo dobro izgledali protiv Belgije u gostima (0:2). 😬 Nešto sam zabrljao sa postom, ne znam kako da ispravim. 🤔

Da, to i mene zanima. Šta je izjavio?

Den Simons, Donato Karizi, Karlos Ruis Safon, Jusi Adler-Olsen, Harlan Koben, Si Džej Tjudor, Mo Hejder... 🙂

Gledam Lukića u Fulamu i ne mogu se oteti utisku da nam većina veznjaka izgleda baš ovako. Bezlično, ziheraški, alibi igra, dodaj vruć krompir (loptu) najbližem igraču do sebe. Istu smo igru imali i dok su nam igrali Matić i Milivojević. Takvi su i Maksimović, Gudelj, Ilić, Grujić, vrlo često i SMS... U tom smislu, mislim da nam je Samardžić kapitalno pojačanje, pre svega jer nje prošao našu "fudbalsku školu", iako ni on još uvek nije gotov proizvod. Igra nam žestoko zavisi od trenutne forme Tadića, Kostića, i dvojca Mitrović - Vlahović (u zavisnosti da li igramo sa dva špica ili jednim).

Superclasico je danski film sa "argentinskom temom". 😎 "The Secret In Their Eyes" je fantastičan film koji obrađuje turbulentna vremena u Argentini u doba vojne hunte. Dobitnik Oskara za najbolji strani film 2010. godine. Od Argentinaca su mi se još dopali, pored navedenog "Wild Tales", takođe i At the end of the tunnel, Nine queens, The crimes that bind, Truman, Thesis on a homicide... Vrlo dobra i vitalna kinematografija. 👍

Da je u pitanju desni bek, bio bi gubitak. Ovako... putuj igumane, ne brini za manastir. 😎

Mislim da su Arnautović i Dragović u svom prajmu mogli biti starteri u reprezentaciji. Arnautović se pojavio u vreme kad su nam na tim pozicijama igrali Pantelić i Žigić. Mislim da je bio bolji od obojice. Sazreo je kao igrač kad smo u špicu imali samo Mitra. Sećam se da se ispromašivao u Beogradu protiv nas u onoj famoznoj 3:2 utakmici, kad je ceo stadion grmeo "Marko, Srbine"! 😁 Mogao je i Marko Marin, za ono kratko vreme dok je pokazivao vanserijski talenat, međutim izabrao je Nemačku, a njegova karijera je vrlo brzo krenula nizbrdo.

Da nastavim u šaljivom tonu: Mateja Kežman. 🤣

Po meni je važnije da smo dobili Samardžića, jer smo tanki sa kreativnim, ofanzivnim veznim igračima a poziciju zadnjeg veznog smo uvek nekako lakše rešavali. Nije nam ista nikad bila nešto problematična (barem ne u poređenju sa nekim drugim pozicijama). Da ga Klop nije preselio u vezni red sa štoperske pozicije, imam utisak da se ne bi toliko ni dizala prašina oko još jednog, "tamo nekog" štopera.

Meni spisak ukazuje na to da se Piksi neće odreći formacije sa 3 štopera (izostavljanje Terzića), što bi u ovakvoj grupi bilo dovoljno za prolazak. Međutim, već na EP, ista će predstavljati priličnu slabost ovog tima koju će svi maksimalno eksploatisati.

Rikardo Darin, argentinski Bata Živojinović. 😃 👍

R.I.P. ☹️

Slažem se sa konstatacijom da svako ima pravo da igra za reprezentaciju po sopstvenoj želji, a meni lično, iz ugla potreba našeg nacionalnog tima, ovaj potez nije baš najjasniji. Ne znam čemu gomilanje igrača na poziciji golmana, kad tu stanje uopšte nije problematično i verovatno neće ni biti u dogledno vreme. Da li se stvarno radi o tolikom talentu, da je bilo vredno truda da ga pridobijemo "pod barjak", pored toliko golmana koji već konkurišu za mesto u selekciji. Neko je u okviru saveza verovatno napravio takvu procenu, možda i Piksi (ne verujem da je rađeno bez njegovog znanja). Ono što je nama potrebno za remont tima, jeste jedan desni bek (ako zaigramo sa 4 u odbrani), barem jedna štoperska klasa (a la Vidić), 1 zadnji vezni makar Bajčetićevog kalibra (već je sada bolji od svih koji konkurišu za tu poziciju), desno krilo, brz napadač koji napada gol iz dubine prostora (uglavnom imamo tornjeve u špicu). Pozitivna vest je što smo dobili Samardžića i rešili pitanje zamene Tadića (ofanzivni vezni, kreativac). Možda sam nerealan u očekivanjima pa ipak...

Šta znam, meni L'ombra di Caravaggio (2022) i Der Passfälscher (2022) deluju kao interesantni filmovi.

Ekranizacija Karizijevog romana "Ja sam ponor". Karizi je i režiser istog.