drgnk

Havijer Kastiljo - Dan kada smo izgubili razum Nakon što sam odgledao Netfliksovu seriju "Snežna devojka", rađenu prema romanu mladog španskog pisca Havijera Kastilja, odlučio sam da pročitam njegov bestseler "Dan kada smo izgubili razum", i nisam pogrešio. Veoma teška i slojevita priča sa puno preokreta, koja se dešava u svega nekoliko dana u 1996. i 2013. godini, gde se iz fragmenata iste, na kraju slaže celina ove kompleksne radnje. I pored sitnih manjkavosti u zapletu, ovaj triler mi je sve vreme držao pažnju. Provejava mračna, zlokobna atmosfera prožeta osećanjima ljubavi, mržnje, želje za osvetom, osećajem nemoći i beskrajne tuge, a koja likove tera do krajnjih granica bezumlja.

Posle dužeg vremena, ponovo odgledah ovaj vintage horor i moram priznati da protokom vremena, uopšte nije izbledeo na kvalitetu. Sećam se da sam ga gledajući kao klinac, nekoliko puta se ozbiljno iscimao. Kasnije je snimljen i nastavak iz pod nazivom "When a stranger calls back" iz 1993. kao i rimejk originalnog prvog dela iz 2006. ali "nothing beats the original" što bi se reklo. 👍

Đorđe Kadijević je snimio horor film "Sveto mesto" prema pomenutoj Gogoljevoj pripoveci.

U Delfima i Laguni ide akcija "3 za 999" i traje do 31. maja. 👍 https://www.delfi.rs/pretraga?akcije_glavne[]=32

Sajmon Beket - Hemija smrti Prvi u serijalu romana o policijskom forenzičaru Dejvidu Hanteru, delo je jednog od trenutno najboljih britanskih pisaca trilera, Sajmona Beketa. Polovni primerak knjige sam nabavio po bagatelnog ceni na Kalenić pijaci, znajući da je po istoj snimljena i mini-serija koju sam planirao da odgledam. Tipična "slow burning" britanska misterija, gde se na kraju otkriva ubica za kojeg naravno ne očekujete da je ubica. Radnja se odvija u učmalom selu Menhem, u Norfolku, u britanskoj provinciji, gde se dešava serija ubistava lokalnih žena, pa se policija obraća za pomoć lekaru Dejvidu Hanteru, nekadašnjem policijskom forenzičaru koji odnedavno radi u seoskoj ambulanti. Klupko zločina polako počinje da se odmotava...

Hoću. Stoji mi na kompu, na čekanju je. Hvala na preporuci. 👍

Moje impresije su isključivo vezane za prvu sezonu (negde sam na polovini iste), i one nisu baš najbolje. Međutim, ja sam tip koji završava do kraja filmove, serije i knjige, tako da će se to izgurati do kraja... nekako. 😎 I još nešto. Odavno ne odgledah neko ostvarenje, a da su glumci delovali tako neuredno, zapušteno, ofucano... da ne kažem, štrokavo. Isto važi i za ženske likove. Nema ni minimuma estetike na koju sam navikao u nešto jačim produkcijama. Iste je više bilo čak i u "Skupljačima perja". 🤣

Počeo da gledam domaću krimi-seriju "Močvara". Priča za sada, tako-tako, već viđeno, ali me je zapanjio stepen nekvaliteta dijaloga. Primećujem da je to rak rana naše novije filmske i TV produkcije već duže vreme. Na momente nisam razumeo šta ljudi govore. A onda ono mrmljanje Gorana Bogdana, gde pola reči i slova proguta. To što nije uspeo da skine beogradski naglasak, najmanji je problem dosad odgledanog. Uz to treba pomenuti, za moj ukus, odvratno snimljene scene eksplicitnog seksa. Kao da su snimali životinje, a ne ljude. Na momente se ni serija "Oz" ne bi postidela istih.

Dve vrlo dobre mini-serije. Prva je španski misteri-triler po romanu Havijera Kastilja, a druga je danski noir-triler, ekranizacija istoimenog romana Serena Svejstrupa. 👍

Den Simons - Uketa zima Nastavak Simonsovog bestselera "Leto noći". Jedno od preživele dece, sada već sredovečni Dejl Stjuart, vraća se u Elm Hejven nakon četrdeset godina. On je sada razvedeni otac dvoje dece, univerzitetski profesor i pisac, ali i čovek čiji privatni život puca po šavovima. Nastanjuje se u ruševnoj kući svog pokojnog prijatelja Dvejna Mekbrajda gde želi da se osami u želji da napiše roman. Međutim, aveti prošlosti se polako bude, dešava se niz teško opisivih događaja sa fatalnim posledicama, pri čemu Dejl nije siguran da li se staro zlo ponovo povampirilo ili su to njegovi unutrašnji demoni koji mu ne daju mira. Roman obiluje preplitanjem sadašnjosti i prošlosti, svesnog i nesvesnog, te se radnja istog ne može pratiti ukoliko niste pročitali "Leto noći", Simonsov roman koji sam predstavio nešto ranije i koji toplo preporučujem. 👍

Nema na čemu. Samo još da naglasim da je roman "Ukleta zima", teško pronaći, jer ga izgleda nisu doštampavali (pozajmila mi ga je koleginica sa posla). Koliko vidim ista situacija je i sa "Deca noći". Što se tiče "Rajske vatre", nisam nigde pronašao podatak da se uopšte izdavao kod nas. Za ostale navedene romane nisam proveravao situaciju. Moraću još jednom da se vratim na pojedine delove "Leto Noći", jer imam utisak da mi je nekako promaklo ispod radara objašnjenje u vezi na kojem se zasniva celokupna misterija. Zapravo, istom nisam posvetio dovoljnu pažnju. Greška a možda i trenutak dekoncetracije. Uskoro sledi i osvrt na roman "Ukleta zima". 👍

Nakon toga, Simons je napisao još 3 pseudo nastavka (tako ih zovu na vikipediji). U svakom od njih su glavni ili sporedni junaci neko od preživele dece. Trenutno čitam "Ukleta zima", gde se glavni lik Dejl Stjuart (Lorensov stariji brat), sada poznati pisac, vraća u to mesto četrdeset godina kasnije. Nekakve utvare prošlosti se naziru, ali tek treba da vidim da li je to isto ono zlo sa kojim se suočio u detinjstvu. Ostalo mi je još nekih 100 strana pa ćemo da vidimo... Inače, ovde je lik Dvejna MekBrajda, najbistrijeg dečaka iz družine, iskorišćen na interesantan način. U romanu "Deca noći" glavni lik je Majk O'Rurk, sada već sveštenik katoličke crkve, i mislim da je ta priča za sebe (nije vezana za Leto noći). Meni omiljeni lik iz prvog romana, sada već odrasla Kordi Kuk, pojavljuje se u romanu "Rajske vatre". Lorens Stjuart je sporedan lik u trileru "Darvinova oštrica", a Kevin je glavni lik u "Kraj gravitacije". Navedeno u trećem pasusu: https://sr.wikipedia.org/wiki/Den_Simons

Albatros Pokadšto mornari iz puke obesti svoje Hvataju albatrose, velike ptice mora, Nehajne saputnice što pratiti nastoje Brodove dok klize preko dubokih ponora. A čim na brodske daske odozgo sleti koja, Kraljevi azurnog neba, nespretni, za bruku Spuštaju jadno velika, bela krila svoja Kao vesla duga koja se za njima vuku. Taj putnik krilati, trapav i slab se tetura! Doskora lep tako, a sada smešan i kleti! Jedan mu, eno, lulu svoju u kljunić gura, Drugi se čini k’o bogalj koji bi da leti! Pesnik naliči ovome kralju od oblaka Koji prkosi oluji, a munji smeh proda; Ali oboren na zemlju ruganjem prostaka, On od krila velikih ne može ni da hoda Šarl Bodler

Ona hoda u lepoti Ona ide u svetlu lepote Ko noć blaga u zvezdanom sjaju. Sve što ima u svetu krasote: Svetlog, tamnog - njene oči daju Sve nežnosti, i divote s njima, Što dan blistav ne može da ima. Ni zrak manje, ni ti više sama Sen u valu crnih joj vitica Il u skladu loknica, il prama Što se spušta preko njenog lica, Preko čela, gde čedne, spokojne Misli - svoga mesta su dostojne Na tom licu koje ozarava Srećni osmeh večite vedrine; Gde dobrotom svakog očarava Mirni odsjaj večite vrline, Na tome se divnom licu čita Ljubav - mirna, nevina i večita. Džordž Gordon Bajron

Sonet 33 Videh gde laska, jutro sunca puno, Planinskom vrhu suverenim okom, I ljubi polja u zeleno runo Zlatom svog lica — i sja nad potokom; I odmah zatim pušta da se sjate Tamni oblaci oko zlatnog vida I napuštenom svetu sjaj uskrate, Te se — već kloni zapadu od stida. I moje sunce blistavoga sjaja Jednoga jutra sjaše mi sred čela; Ali, vaj, samo jedan sat to traja, A sad ga oblak skriva od mog tela. Ja ga ne krivim: ako sunce neba Zna da potamni i zemaljsko treba. Vilijam Šekspir

Dva brata Na brijegu, na visini, Dvore krije noćni mrak; A pod njima u dolini Zveči mača udar jak. To su braća što u jadu Ljuto dijele megdan ljut. Kaži ko to braću mladu na krvavi nagna put? Laurino oko jasno među braćom zače boj; Oba brata ljube strasno, Oba daju srce njoj. Al s kog ginu njene grudi? S kog je zgara plamen lud? Ne, to niko ne presudi - Maču ti izreci sud! I boj poče, sve zvek življi, Mač udara o mač jak; Čuvajte se borci divlji, Zlu kob hrani noćni mrak. O, krvava braco, jao! Hajnrih Hajne

Nokturno Previše se plašim umrlog lišća, plašim se livada kad ih rosa kiti. Ja idem da zaspim; ako me ne preneš, hladno ću ti srce uz bok ostaviti. Što je to što zvoni u daljini? Ljubav! Vetar u prozorskim oknima, ljubavi moja! Stavih ti đerdane s biserjem od zore. Zašto me ostavljaš na putu da patim? Kad pođeš daleko, moja ptica plače i vinograd zelen neće vina dati. Što je to što zvoni u daljini? Ljubav! Vetar u prozorskim oknima, ljubavi moja! Ti nikada nećeš znati, sfingo snežna, da sam te mnogo voleo u duši, u zore oblačne i kada kiša lije, a s uvele grane gnezdo se ruši. Što je to što zvoni u daljini? Ljubav! Vetar u prozorskim oknima, Federiko Garsija Lorka

Poslanica u Sibir U rudnicima, u Sibiru strpljenje vaše nek’ ne klone, jer vaša dela ne umiru, ni uzvišene težnje one. Nada, ta verna sestra zala u podzemlje će mračno sići da bi vam bodrost održala i željeno će vreme stići. Drugarstvo, ljubav će vam doći kroz brave što nad vama stoje k’o što do vas kroz memlu noći slobodne reči stižu moje. I pašće teške negve vaše, sloboda će vas dočekati, sve tamnice će da se spraše i mač će vama braća dati. Aleksandar Sergejevič Puškin