The Walking Dravot

Ko ih je trenirao ove sezone? Ko im je dopustio da se na ovakav nacin odnose prema dresu? Ko je produzio ugovor bez ikakve samokritike, iako je jasno da nema vise autoriteta da vodi tim, a i ono malo je izgubio cinjenicom da svi znaju da postoje igraci koji moraju da igraju?

Sva sreca sto smo produzili ugovor sa Milojevicem.

Na tom talasu Postoji i istoimena knjiga, kao izvanredan istorijski dokument.

Upravo je obrnuto, Savic i Stojkovic nisu igraci za Zvezdu, a neki to ne vide. Savic i Stojkovic su dva prosecna igraca, koji se ni po jednoj karakteristici ne izdvajaju od sebi slicnih. Glavni kvalitet celog zivota im je, kao i kod svih igraca koji se ne mogu nekim direktno fudbalskim kvalitetom izboriti za svoje mesto, fizicka agresivnost. U ovim godinama vec to prati i odredjeno iskustvo, pa cesto ne izgledaju tako lose. Ali, ako znamo da je Savic igrac sklon povredama, a Stojkovic neko ko cesto ima larger than life periode u kojima bira sta ce, koliko i u kom pravcu igrati, onda se obojici to kompenzuje sa gorepomenutim kvalitetima, pa se sveukupno gledano ponovo blize proseku kome pripadaju. Ono zbog cega su ova dvojica popularna kod ljudi koji desavanja na terenu tj fudbal kao igru, da ne kazem kao modernu umetnost i performans, slabije prate su vanfudbalske aktivnosti - kurcenje po intervjuima, nosenje lente Zvezdino dete, popularno drzanje svlacionice (sto je eufemizam za stvaranje klanova i izolaciju stranih igraca), dirigovanje pod tribinama, plus Savic ima i titulu sin Zvezdine legende. Sve u svemu, gardisti nicim ne zavredjuju toliku paznju, niti slavu. Degenek i Gajic su u bukvalno 2 utakmice pokazali kako se igra na tim pozicijama, ali su ostali u zapecku jer su nazalost slabi na fejsu i instagramu.

Milijas je poslednju dobru utakmicu u Zvezdi odigrao prethodne decenije. To sto ima onoliko utakmica je prica o Zvezdinom sunovratu, a ne o njegovom kvalitetu.

Uprkos njima.

Sergej cesto lupeta u detaljima i fokus mu je rasut, ali sustina mu je uvek na mestu. Svaki put. Ne znam koja je poenta ovih ali. osim one narodne o kurcima i dlakama. Inace, nevezano samo za ovo, pominjanje Tita u bilo kakvom pozitivnom kontekstu mi je odvratno, ali ljudi se loze na nostalgiju, pa dok ne budemo imali stvarna pozitivna secanja, jbg, u redu mi je i da ih izmisljamo.

Recycle.

Prvi protest je imao jos gluplji povod - brat vlasnika pekare se drznuo da pokaze da je Albanac. To koga boli uvo je jasno samo tebi. A ovakva relativizacija i stavljanje u isti kos fasista i neonacista (prvi) i ljudi koji se solidarisu sa svojim sugradjaninom u fabrikovanom problemu (drugi) je bedno u najmanju ruku. To sto ti nisi na dovoljnom civilizacijskom stupnju razvoja i to ne razumes nije dovoljno da bi poistovetio druge sa sobom.

Ucamozaprinje, uvnozanaranje.

A ako stupimo u strajk gladju? Abraham, konkretno, da izgladnjuje ljude time sto nece pisati postove?

Vrhunski, svi ovo treba da vide

Sto, pa mozda i nas zanima, a nismo se setili da pitamo. 😀

Nicolas Cage je jedan od najboljih savremenih glumaca. Broj losih uloga i filmova koje je birao ne moze nikako da pokvari one sjajne. To se ne bi promenilo ni da je snimio samo Wild at Heart, Raising Arizona i Adaptation, pa posle do kraja zivota glumio u projektima Radosa Bajica. A da ne pominjemo da je ovim genijalnim performansama dodao i one u Bringing Out the Dead, Leaving Las Vegas, Lord of War, Joe i Bad Liutenant. Glumcina!

U, pa to je Ulrih. Gledao sam Hundstage, gde prica tu pricu u igranoj varijanti. Gledacu obavezno.

Nisam uopste imao takav dozivljaj, sto se tice tog tipa. A sa druge strane, da nije bilo njega, ko zna da li bismo ikad saznali za nju. Na mene je bas jak utisak ostavio taj lajtmotiv - sta se krije iza poznatih i nepoznatih obicnih lica koje srecemo svaki dan.

Simic zato sto je kupio kucu kod Lago di Garda, kad je igrao u Svici, i Causic zato sto mu je najbolji ortak.

Dve moje omiljene vrste dokumentaraca: misteri Finding Vivian Maier i pejzazni Los Angeles Plays Itself