implant

Podržavam - deluje kao sasvim razuman stav. Moj problem je što to razmišljanje i bavljenje detaljima kod mene ode u jednu...neprijatnu krajnost, pa mi je bilo lakše ovako, da sačekam vakcinu i svedem rizik na neki razuman minimum. Slažem se da je to zdraviji pristup, sa posebnim akcentom na boldovano - u tome i jeste moj problem. Ali to je neka druga priča, da ne zatrpavamo sada topik još i time.

Ovako kako si opisao, ja sam tu negde između tebe i Akira. Redovno menjam maske, prskam alkoholom (ali ne sve i svakoga)...u stvari, bliži sam Akirovom pristupu nego tvom , mada nisam išao baš u sve detalje kao on.

Hvala na preporukama za mesta koja su relativno kulturna. Samo, kako ja da zapevam ženi "Rođena si za kraljicu" u takvom grču, ne ide, jebi ga. Sad ozbiljno: svi članci na koje sam nailazio tvrde da se pun imunitet kod AZa razvija za 2-3 nedelje, što se meni pada tačno sledećeg vikenda. Laički cenim da posle toga imunitet, ili bolje rečeno dejstvo vakcine može samo da stoji na istom nivou ili da opada. Nekako mi je logičnije da se sada malo opustim nego za mesec dana...mada, ko će ga više znati, mi ćemo na kafu i pivce relativno opušteno da ne bi totalno popucali, pa ćemo videti. Svaka čast, ja kao beta-mužjak sam pun strahova i predrasuda...

Eh...ne treba meni vakcina za to, uvek sam bio papučar u duši:

A, pa to se podrazumeva...

Pa šta znam, reko' da ispoštujem proceduru oko vakcinacije, da prođe 2 nedelje od ruge doze AZa. Alkohol u ranac da dezinfikujem ruke pre purnjanja u kafiću i to je to, valjda.

Ja bih da odem sa ženom sledećeg vikenda u neki kafić (na otvorenom), vakcinisani oboje, meni u sredu 2 nedelje od revakcinacije AZom...valja malo napuniti baterije preko leta, kontam da je sada rizik ipak znatno manji nego pre mesec-dva.

Kako ceniš, jel' vreme za: Ili čekamo još?

Ima li gužvi ispred kovid ambulanti @urosg3, @Devojka, i ostali koji prolazite pored njih?

Pa i ovaj stari se širio preko vazduha, zar ne? Kada neko ko je bolestan kašlje te kapljice putuju kroz vazduh, ne kroz vodu ili zemlju, jbt.

Ok, jasna stvar, a što ga nisu premestili u odgovarajuću pripizdinu kada je Vuhan počeo da uvećava stanovništvo? Ili, zašto se takva ustanova uopšte pravi u gradu? Znam da ti nemaš tačne odgovore, nego onako, razmišljam glasno...doduše, vidim da je i Gamaleja u sred Moskve:

A jel običaj i u Rusiji i USA (npr.) da se laboratorije tog tipa smeštaju u višemilionske gradove? Nešto mi se čini da ih obično bace u neku pripizdinu, mada nisam siguran...

Kolege, zna li neko nešto o IQ Options i sličnim platformama za trgovanje akcijama? Vidim da se dosta ljudi hvali da im to dobro ide, ali ne znam lično nikoga ko se bavi time...ima li tu neke vajde, vredi li da se ulazi?

Šta to spominju za Astru? Koja je sličnost između ljudi koji izguraju koronu pa umru i vakcinacije Astrom, nešto vezano za ugruške?

Drugi dan od revakcinacije AZom, prošli bolovi u mišićima i blago neprijatan osećaj u mom izvajanom tijelu. Valjda je to to, nadam se da neće biti nekih odloženih reakcija i gluposti. Posle koliko dana od druge doze AZ daje punu zaštitu?

Ja se izvinjavam, jače je od mene: ime vakcine zvuči kao ime kineskog sportskog divča brenda. Kupiš njihov šorc i sedneš negde, levo jaje ti ispadne po difoltu .

Elem, dok vi ovde mrsite muda i bavite se sveCkom politikom, da kažem da se nekih 27h posle druge doze AZ osećam bolje. Bolovi u mišićima su uglavnom prošli, još uvek ih ima ali osetno manje nego sinoć. Glava mi je kao da sam malo više popio sinoć, ali to može da bude i do ovog vremena...nadam se da će do sutra sve biti kao i pre. - Čestitam! Kako se osećate u Novoj Godini? - Osećam se na alkohol.

A gde su te sisate plavuše, pa još medicinske sestre? Ja gde god da odem sve neki suvi prosek, nijedna ustanova da ispoštuje moj fetiš iz detinjstva. Na šta to liči, moli vas, imam pravo i ja da makar malo gledam, ljudi smo majku mu itd itd. U ponedeljak dobio poruku, jutros u 9 se revakcinisao Astrom. Bole mišići tj. celo telo i boli ruka (mada ne nešto strašno), za sada nema temperature iako se osećam kao da je imam.

Gospodine Puzigaća, one sebe zovu likuše. Kako je ta bitna činjenica promakla jednom modernom, socijalno uvezanom muškarcu kao što ste vi ?

Dobro Bajo moj, poštujem.

Ma jasna stvar, nego zamišljam scenu: litra mučenice i tetejac na stolu, trešti radio Moskva, vaspitavanje u toku.

"Nećeš se vakcinišeš? Saću ti pokažem jednu magiju, kako taja pretvara ovu litru mučenice u nasilje u porodici, xexe".

Sve je to ok, nego - jebete li šta?

Može i tako. Ja sam čak hteo da predložim i plaćanje za konkretnu uslugu nekoj renomiranoj agenciji u mestu gde naš kolega živi. Pretpostavljam da je ta priča malo teška za nekog u koleginoj situaciji, ali njome se zaobilaze ove neprijatnosti o kojima pričamo i prelazi odmah na stvar. Bitno je da se demistifikuje taj čin i pokrene sa mrtve tačke, pa posle polako. Rešenja postoje, zahtevaju više ili manje cimanja, ali bez pain nema gain.

Dobro, imaš 33 godine ali nisi nikada imao niti smuvao neku devojku, jel' tako? Onda ćeš u 33 morati da učiš kako se to radi, kao da imaš 13. Nije loše imati jedan podsetnik, makar on došao od strane jednog ocvalog zavodnika . Zašto u klub, kafić ili gde već moraš da odeš sa nekim? Ja sam gomilu puta izlazio sam kada nije bilo nikog raspoloženog za izlazak, a nekada mi se baš i išlo solo. Nemam obaveze ni prema kome, ne raspravljamo se gde ćemo, kako ćemo i ostalo. To ti je idealna situacija za lov, a i ako ne bude lovine barem se naslušaš muzike u drugačijem okruženju od uobičajenog, što je jako bitno. Vidi, ja kapiram da su ti anksiozan i znam koliko te to sputava. Moja situacija je bila da nisam smeo da izađem iz kuće...to je bilo pre skoro 23 godine. I pazi, to kreće da se dešava iznenada, posle 27 godina normalnog života (mada sam oduvek bio sklon iracionalnim strahovima, nekako sam ih prevazišao oko 20e godine). Nisam znao šta me je snašlo, samo me je sačekala nova realnost u kojoj ono što sam nekada mogao više ne mogu. I jbg, šta ću, kada sam malo svario tu novu situaciju krenem polako oko zgrade, pa sve dalje i dalje, pa me, kada sam se usudio da ispešačim od Obilića do Kališa uhvatila takva panika da sam morao da se ispovraćam nasred ulice, usred Vračara . Pa posle dijagnostikovan OKP sa kojim se borim skoro 20 godina - srednje jačine, srećom, mada je početak bio grozan, nisam mogao da ustanem iz kreveta dok ne odradim rituale i ostalo. Pa depresije, pa čas anksioznost, čas ovo čas ono, i tako više od 2 decenije Bajo moj, skoro svakoga dana - sa iznenadnim periodima mira i nečega što je verovatno sreća, a što je počelo da biva učestalije kada sam se sredio na poslu, skrasio sa svojom ženom i dobio dete. Bilo je tih perioda i ranije, kada sam se malo sredio lekovima i terapijom...pa onda opet daun i tako u krug. Oženio sam se sa 38 a dete dobio u 41. godini i to je baš onako pozitivno uticalo na mene, mada se i dalje svakoga dana borim. Znaš i sam da kada te OKP rokne posle 25e teško se leči, ali može da se drži pod kontrolom i živi maltene normalno, ako radiš na tome. Jbg, takve sam karte dobio na rođenju i to je to. Moj krajnje prijateljski savet: menjaj rutinu, pod hitno. Popij nešto za smirenje i izađi, makar u šetnju, pa polako dalje. Nema predaje druže, izađi, povraćaj, plači, pa sutra opet. Izađi sam u klub bez namere da muvaš nešto žensko, idi da vidiš kako drugi ljudi žive, promeni malo atmosveru. Povraćaj od anksioznosti u VCu, po potrebi. Konsultuj se sa lekarom koja bi lek bio ok za anksioznost u fazi kada, tj. ako želiš nešto da menjaš. Ako ne želiš i ne možeš, ok, i to je neki izbor mada je besmislen. Mislim, taj stav ja se nikada neću naći u toj situaciji niti ću išta od toga probati da primenim jer sam anksiozan, glup i socijalno neprilagođen je besmislen - zato što je potpuno u kontri sa ljudskom prirodom (nema veze sa inteligencijom, šta god ti mislio o svojoj), a koliko vidim, i sa tvojim potrebama. Znam kako ti sve ovo zvuči, tj. da ti zvuči kao pamflet i napisano bez razumevanja prave dubine tvojih problema. Međutim, činjenice su sledeće: 1. tvoje stanje nije nešto nečuveno, prvi put viđeno. Postoje jasni koraci (farmakologija i terapija) koji moraju da se preduzmu da bi izašao iz tog stanja, ili ga barem sveo na meru u kojoj ti neće toliko uticati na život; 2. da bi izašao iz tog stanja, preduslov je da imaš volju da se boriš i mnogo strpljenja. Rečenice tipa "ja se nikada neću naći u toj situaciji jer nemam šta pametno da kažem, disfunkcionalan sam i toeto" dokazuju samo to da si ti svestan da imaš problem, nikako da problem nije rešiv. Pošto je tvoja, da tako kažem, svest i suština toliko savijena u jednu stranu, što objektivnim što subjektivnim faktorima , moraćeš da puno radiš i da se savijaš na drugu stranu. Prosto rečeno, moraćeš da izađeš iz (ne)komforne zone i izložiš se strahu i panici, odbijanju, prihvatanju, nerazumevanju, razumevanju i svemu ostalom što čini život. Tj., nećeš morati, izbor je tvoj, ali ako se već osećaš loše osećaj se loše radeći nešto novo, jer ovo što si do sada radio očigledno ne daje rezultat, jel' tako? Da je teško nešto menjati, pa jeste. Ali u svakom slučaju će ti biti teško, menjao ne menjao; samo što ako menjaš postoji šansa da ti jednog dana, posle mnogo borbe i muke, bude manje teško, pa čak i dobro. E da, batali Dostojevskog sada.