Sen

Glasao danas (nije tajna, za SPN), mada nisu mi velika očekivanja (kao što sam ranije pisao - problem će biti sa raznim manipulacijama kao što su seobe glasača i sl.). Međutim, ovakva mala izlaznost je stvarno poražavajuća i sramota. Manja nego prošli put, ili ista/slična... Beda. Ako Beograd ne "padne" sada, onda sigurno neće biti promena u ovoj državi. Ovi će se toliko obogatiti, formira se nova "elita" koja će biti nenormalno bogata (tj. već se formirala, ali do 2027. će tek da postane moćna), tako da i da dođe neko drugi na vlast posle nekoliko godina - neće moći da "talasa"...

Pa kad je 8 dinara šećer. Đubraši jedni. Pitam se koji bi иNтелектуалац mogao da bude izvršilac radova 🤔

Bajatoviću našli par promila krvi u alkoholu. Ušikan ko majmun 24/7.

Beogradska matematika SNS-a jeste čerupanje + velika seoba. Ipak, ako zaista ogroman broj ljudi izađe da glasa - onda im možda ta matematika ne prođe.

Što se tiče Beograda, mnogi govore da 100% "pada" ali ja se tu ne bih zaletao tako olako. Parizer je namazan, on je majstor manipulacije i sigurno neće Beograd tek tako prepustiti slučaju, pogotovo imajući u vidu rezultate prethodnih izbora koji nisu bili dobri i koji su mu bili upozorenje. Naime, poznato je da SNS vrši izborni inženjering tako što radi seobe glasača: članovi SNS-a iz unutrašnjosti se fiktivno prijavljuju u Beograd tj. privremeno promene adresu prebivališta da bi mogli da učestuvuju na beogradskim izborima. Međutim, ovaj put je ta seoba mnogo ekstremnija jer Parizer zna da je situacija u Beogradu kritična. Ovaj put je ta seoba počela mnogo ranije, i biće mnogo više tih novih glasača. Prosta računica: Da se na svaki drugi stan u Beogradu, čiji su vlasnici SNS-ovici, privremeno prijavi jedan SNS-ovac iz unutrašnjosti => eto problema. Stranka sve organizuje, da instrukcije beogradskim SNS-ovicma da im se prijavi nekoliko SNS-ovca iz unustrašnjosti (koje sama stranka odredi), a na dan izbora stranka plati putne troškove i hranu tim "novim" glasačima koji samo treba da se spuste u Beograd, da glasaju i slikaju to, i da se vrate nazad... Posle se odjave iz Beograda... Ovo nisu teorije zavere, ovo se već radilo, a možete zamisliti koliko će tek sada biti takvih glasova pošto je kritično za SNS u Beogradu. Zato mi je teško da dajem bilo kakve prognoze kada je reč o Beogradu. Ipak, ako zaista veliki broj ljudi izađe da glasa, onda verujem da seoba glasača neće uspeti da sačuva SNS, ali ne bih tek tako olako govorio da je Beograd "pao".

Ne, ovo što Pajtić priča je nešto što je autohtono tj. nije posledica delovanja autorativnih elita, ovih ili onih.

Sigurno je iskeširano jedno milion $ jer mu je to gornja cena, a SNS-ovci su ga vodali danima i ipak je u pitanju država a ne neki mali lokalni seminar...

Prvi na udaru su ti ljudi koji žive u okolini železare. Sve im je zagađeno tj. zatrovano: vazduh, zemljište i voda. U velikom broju oboljevaju od karcinoma i umiru. Ali, treba napomenuti da je taj kraj poznat po uzgoju povrća i voća koje ne konzumiraju samo ti ljudi iz tog kraja već sve to zavšava i na pijacama širom Srbije. I ne samo na pijacama, već i u prodavnicama i u raznim proizvodima od tog voća i povrća... I posle je NATO kriv...

vrhunski intelektualac

Parlamentarni: SNS: 43%* SPN: 19% SPS: 11% D&Z: 8% NADA: 4% Tadić i Radule: 3%** NS: 3%** *Možda će SNS imati procenat ili dva manje, a SRS će imati 3% =>To zavisi od parizera, ako proceni da mu se isplati da deo lajača na opoziciju u skupštini bude iz "druge stranke"... **Nisam siguran, moguće je da imaju ispod 3% (tu su negde, na granici).

Ovakav "izliv emocija" je pre svega zbog ovog videa, mada naravno da on to neće direktno da otkrije. Taj video ga je pogodio u živac, i veoma dobro je upamtio Čavića (a i možda Šaponju, mada on nije bio u tom videu).

> SNS priprema veliki miting početkom decembra: Već se organizuju spiskovi, autobusi i nove ucene birača Veseli se srpski rode

"Polazna tačka bilo je ime reke u Južnoj Africi - Oranje. ’Iz detinjstva se sećam, piše naš kolega, kako su u mom rodnom selu imali običaj za vodu kad poteče mutna da kažu da je kao oranje. Takvo značenje bi dobro pristajalo velikoj ravničarskoj reci kakva je Oranje - ali da li je moguće da su naši preci nekad stigli čak do Afrike.’ Da pogledam, rekoh sebi, ima li u tom delu sveta još koje srpsko ime, pa ako ima, tu može biti nečega. I evo: usred Afrike država Čad. Kada čovek potamni u licu, kod mene se kaže počadio. Prodirući sa severa, preko Sahare, u dubinu crne Afrike, naši preci su se tu prvi put sreli s ljudima čađava lica, Crncima, pa su i zemlju nazvali po tome. Mora da su zatim zavladali dobrim delom kontinenta kao robovlasnici i trgovci robljem. Uspomenu na to čuva ime zemlje Bijafra od srpske robovlasničke devize Bij Afra!, tj. ’Tuci roba Afrikanca!’, kao i ime glavnog grada današnje Kenije Najrobi, jer je tu nekad bio trg na kojem su prodavani najbolji robovi. Toj srpskoj vladavini u Africi kraj je učinilo širenje islama. Zadnje naše uporište bio je jug kontinenta, a granica je jedno vreme išla baš rekom Oranje. Na to se odnosi poznata pretnja Kraljevića Marka u narodnoj pesmi: More, Turci, ne gaz’te Oranja! Na drugoj strani, muslimani su nas potisnuli sve do istočne Indonezije. Tamo su poslednje utočište Srbi našli u planinskim predelima ostrva Timora, kako to kaže besmrtni NJegoš: Or’o gnjezdo vrh Timora vije, jer slobode u ravnici nije. Pod pritiskom inovernih zavojevača, deo Srba se iselio iz svoje vekovne postojbine. Preplovivši Atlantski okean, otkrili su Ameriku. Prvi Evropljanin koji je stupio na njeno tle nije bio Kristofor Kolumbo iz Đenove, nego bokeljski moreplovac Krstivoje/Krsto Golubović iz Đenovića. Po karakterističnoj uzrečici njegovih mornara „bogomi’’, ”bogoti’’, glavni grad Kolumbije i dandanji nosi ime Bogota. U Južnoj Americi Srbi su stigli sve do argentinskih pampasa, o čemu svedoči samo njihovo ime, koje je nastalo asimilacijom od sampas - mesto gde se stoka pusti sama da pase, što je vrlo dobar izraz za ekstenzivno stočarenje u tim predelima. Na sever američkog kontinenta Srbi su se širili u dva smera: severoistočnom i severozapadnom. Oni prvi dali su ime državi Nevadi, po živom pesku tamošnjih pustinja, jer je na srpskom nevada ono iz čega se ne možeš izvaditi. Pridev sijer, ’beličast’, imamo u imenu planine Sijera Nevada koja je tako nazvana zbog svojih snežnih vrhunaca. Sve uz pacifičku obalu, deo tih Srba stigao je čak do Aljaske, gde su se nastanili i živeli od ribolova, pa se zemlja prozvala Alaska, ’ribarska’. Mani to, ba! = Manitoba Potomci onih drugih Srba koji su išli na sever duž obale Atlantika kumovali su reci Potomak na kojoj danas leži prestonica Sjedinjenih Država Vašington. Dospeli su sve do Kanade i osnovali tamo njenu današnju prestonicu Otavu, čije ime na srpskom znači senokos. Jednoj njihovoj grupi, sastavljenoj od Bosanaca, nije se svidela kanadska klima, pa su se okrenuli na jugozapad rekavši Mani to, ba! Stoga se i dandanji deo Kanade oko jezera Vinipeg zove Manitoba. Ta bosanska grupa izbila je u središnjem delu kontinenta na reku Misuri, pa su hteli da je pređu i produže dalje na zapad, ali su se na desnoj obali već bili naselili Srbi od onog pacifičnog ogranka, i nisu im dali da preveslaju na njihovu stranu. Stoga Bosanci prozovu negostoljubivu zemlju preko reke Nebratska-Nebraska, a sami ostanu na levoj obali Misurija i podignu tu mnoge vodenice, po kojima se taj predeo prozvao Omaha, jer se srpski omaha, omaja, kaže za vodu koja prska sa vodeničkog točka." Aleksandar Loma

44%

Rezultat (od 7:30) :

Nisam ispratio, je l' se Raikić skroz oporavio, je l' najavio povratak u skorije vreme?

Ne tako davno gledao sam neku emisiju Aleksandara Dikića, i pitali su ljude na ulici šta misle o rezultatima rada Vučića... Tragikomično je kada ti glupaci ("pripadnici običnog naroda") hvale Vučića jer je izgradio puteve i mnogo toga drugog, a većina njih su penzosi ili motači kablova koji niti su videli te puteve, niti će ih ikada koristiti jer nigde ne putuju i nema pas za šta da ih ujede, a tek neće smeti ni da prismrde stanovima Beograda na vodi i sličnim građevinskim poduhvatima koji služe sa pranje novca od kriminala i gde kvadrat košta boga oca... Znate onu čuvenu: "Nikada se nije ovoliko gradilo" ...

Većina su glupaci koji zaista, iskreno, obožavaju Vučića i glasaju iz ubeđenja. Većina.

Jasno je da nove tehnologije donose kako pozitivne, tako i negativne stvari (posledice). Ovde ću se više fokusirati na te negativne posledice. Poznato je da nove informacije i sadržaji predstavljaju "nagradu za mozak" i izazivaju oslobađanje dopamina, isto kao hrana, šoping, seks... Isto važi i za interakcije koje ostvarujemo na internetu (na primer, kada neko lajkuje naš post na Twitteru, forumu ili bilo gde drugde). Sve što izaziva oslobađanje dopamina sklonije je stvaranju zavisnosti. Dakle, sve te informacije i interakcije putem interneta stvaraju zavisnost, čija je direktna posledica "spržen mozak," što se manifestuje kroz manjak koncentracije i volje za bilo čim drugim. Na primer, primetio sam da često otvaram i "prelistavam" razne portale koji objavljuju vesti, posebno kada moram da se bavim dosadnim ili napornim poslovima. Svaki put kada krenem sa "prelistavanjem," na samom početku te aktivnosti, doživljavam taj "dopamine rush". To je suštinski ista vrsta zavisnosti kao gledanje različitih videa na YouTube-u (ili TikToku, koji je popularan među mlađim generacijama). Usput rečeno, tvorci YouTube Shorts i TikToka su itekako znali šta rade i kako mozak funkcioniše: brzo prelistavanje neograničenog broja kratkih videa različitog sadržaja = niz kratkih brzih "dopaminskih izliva" = zavisnost. Isto važi i za društvene mreže i forume, gde je interakcija među korisnicima (lajkovi, komentari, šerovi i druge aktivnosti) takođe bitna, pored samih informacija. A da ne spominjem video igre - to je posebna priča... Dakle, posledica takvih zavisnosti (posebno od društvenih mreža, TikToka, YouTube-a itd.) jeste "spržen mozak" koji više nije u stanju da funkcioniše normalno, da se fokusira, i kao da mu je isisana sva energija, posebno kreativna energija. Posledice su slične simptomima ADHD-a (dakle, to nije ADHD, ali simptomi su slični). I sve što je potrebno da se stvori takva zavisnost jeste taj mali super-kompjuter (pametni telefon) koji gotovo svako dete ima. Sve ovo se nadovezuje na ono što si naveo (da je teško pronaći dete koje je u stanju samo da vežba matematiku ili uradi domaći zadatak, i da mora neko stalno da ih nadzire i tera da rade nešto). Dugoročno gledano, nije jasno kakve će biti posledice po čovečanstvo kada ta deca, čije se ličnosti formiraju uz pametne telefone, postanu odrasli ljudi i postanu najstarija generacija, kada mi koji smo odrasli bez svih tih novih tehnologija nestanemo. Znam da mnogi psiholozi pesimistički gledaju na to, ali verujem da će, kada sve saberemo i oduzmemo, biti napretka tj. biti bolje. Ljudi se uvek plaše promena, nepoznanica i novih tehnologija: Kina, odnosno CCP, pokušava da "reši problem" tako što na TikToku i ostalim društvenim mrežama pruža potpuno drugačiji sadržaj za decu. To se sastoji isključivo od edukativnog, naučnog i propagandnog sadržaja, bez majmunisanja. Štaviše, negde sam pročitao da u Kini same aplikacije tog tipa ograničavaju koliko sati dnevno mogu da koriste maloletni korisnici. Naravno, sve je to izvodljivo zbog brutalnog načina vladavine CCP-a, nema potrebe da se ovde bavimo ludilom tj. diktaturom i cenzurom u Kini... Mada, kada već spominjem nove tehnologije, Kinu i decu, ovo je tek jezivo: Tu se tek ne podstiče kreativnost, pravo funkcionalno znanje i kritičko razmišljanje. Decu pretvaraju u robote. Transhumanizam je fantastična ideja, ali ovo što oni rade je katastrofa...

Mike Judge je napravio film "Idiocracy," koji mi je jedan od omiljenih, ali mu je premisa netačna. Tako je i sa ovim pričama (koje sam slušao baš dosta puta) o tome kako su sada deca gluplja i kako je nekada sve bilo ozbiljnije i teže. Razumem ja da je ta slika ("meme") karikiranje s ciljem da se "pošalje poruka," ali i ona je skroz pogrešna. Ja nisam matematičar, ali pomalo se i dalje prisećam nekih stvari, i pre jedno deset godina mali rođak se spremao za takmičenje iz matematike. Otac mu je nabavio neku staru zbirku koja sadrži sva savezna takmičenja iz matematike (valjda od 70-ih pa nadalje). Savezno takmičenje iz matematike je uvek bilo najteže (prvo ide školsko, pa opštinsko, pa okružno, pa republičko, i na kraju savezno). Sada sam nabrzinu guglao i mislim da je to ova (od Vladimira Stojanovića i Arifa Zolića): Težina zadataka sa saveznih takmičenja iz 70-ih je uporediva sa zadacima koji se sada postavljaju na okružnim takmičenjima. Štaviše, neki zadaci iz tog vremena su sada na nivou nižih razreda. Možda će neko reći da se radi o takmičenjima iz matematike i da je to specifično, tj. da se ne može porediti sa onim o čemu pišemo ovde. Ali dobro znam da ni obični kontrolni zadaci koji su se radili pre 30, 40, 50 godina nisu bili ništa teži od današnjih (nisam prosvetar, ali imam prosvetne radnike u familiji, pa zato znam). Poenta svega što pišem je: Taj "meme" sa računanjem površine pravougaonika je, blago rečeno, netačan. Razumem kakvu poruku je autor hteo da pošalje, ali promašio je ceo fudbal (valjda se tako kaže prema Vox92 rečniku, više puta sam video da se tako piše na ovom forumu). Podseća me na one mimove u fazonu: nekada su muškarci bili muškarčine, a sad su svi postali Džastin Biberi. Da se razumemo: Ne tvrdim da je situacija u školama sjajna i dobra (jer ovo što sam gore napisao može zvučati kao da to pokušavam da kažem). Stanje je katastrofalno. I stvarno su se mnoge stvari drastično pogoršale. Na primer, ranije nije bilo toliko štampanja diploma, kako na privatnim "sega-mega" fakultetima, tako i na određenim državnim fakultetima (a onda neki sa takvim diplomama čak završe i u prosveti). Mnogo toga se dodatno srozalo, i mislim da tu nema popravke, ali to je tema za posebnu diskusiju na ovom forumu. Ali ni pre nije bilo mnogo bolje. Štaviše, sada su neke stvari lošije, ali neke su bolje. Znam da ova tema nije o obrazovanju, ali ću samo za kraj citirati Arčibalda Rajsa, koji je pre skoro sto (100) godina opisao ono što i danas važi:" SROZAVANjE UGLEDA UNIVERZITETA Dopustili ste, zatim, da se na vašim univerzitetima stvore čudnovati običaji i navike. Nije zadatak univerziteta da profesori deklamuju lekcije, koje će student naučiti napamet. Student može da nađe u knjigama sve gradivo koje se predaje na univerzitetu. Vrednost univerzitetske nastave jeste u profesorovom načinu posmatranja i njegovom ličnom uticaju na duhovno izgrađivanje studenta. Kako kod vas može da se govori o ličnom uticaju profesora na studente kada on, kao što je slučaj na Beogradskom univerzitetu, posredstvom vratara prodaje svoja umnožena skraćena predavanja, koja studenti, ne dolazeći na časove, za ispite uče napamet? Mnogi vaši studenti nisu prisustvovali ni jednom jedinom predavanju na univerzitetu. Jednostavno, samo su se upisali i kupili ili pozajmili od nekoga umnožen kratki pregled predavanja koja su morali da prate. Izdajući se za studente i uživajući sve pogodnosti tog statusa, oni zauzimaju mesta u administraciji, bankama itd. Kada procene da je pogodan trenutak, napamet nauče kratke preglede predavanja, izlaze na ispite i dobijaju "univerzitetsku" diplomu. Tako ste u očima svih onih koji znaju kako se postaje "diplomac" na vašim univerzitetima srozali njihov ugled. Vaša diploma postaje samo parče papira koja omogućava njegovom vlasniku da postane loš činovnik. Često sam bivao zapanjen neznanjem "profesora" koji su izašli sa vašeg univerziteta, posebno profesora prirodnih nauka. Naravno, vaši studenti medicine ne mogu na taj način da studiraju. Prinuđeni su da idu u sale za disekciju i na klinike. Uostalom, imate izvrsnih lekara Srba koji bi bili u stanju da obrazuju dobre učenike. Međutim, kao i u ostaloj univerzitetskoj nastavi, ne šaljete im dobar studentski materijal, a sa slabim materijalom ni najbolji profesor ne može da obavi dobar posao. Bez ikakvog odabiranja prenatrpavate slušaonice. (vala dobro nas je snimio kakva smo g.... bili i ostali posle 100 godina) Kritičko, analitičko i logičko razmišljanje ne postoji u školama ovde kod nas, ali nikada nije ni postojalo. To nije bilo prisutno ni u školama tokom 60-ih, 70-ih, ni 80-ih godina... Kada smo mi išli u školu, nije bilo više "analitičkog i logičkog razmišljanja" nego što ga sada ima, tj. nema, u školama. Ovde govorim pre svega o Srbiji i prostorima bivše Jugoslavije. Da li postoji razlika po pitanju "analitičkog i logičkog razmišljanja", nekada v. sada, u školama u drugim državama (na primer, u SAD-u, Nemačkoj ili Finskoj) - moguće je, ali sigurno ne u toj meri kako se pokušava predstaviti. Inače, svi ti silni članci koji bombastično prenose rezultate najnovijih istraživanja koja pokazuju kako su ljudi sve gluplji i gluplji, tj. kako je IQ niži sada nego pre 20-30 godina - to je glupost. Štaviše, to je na nivou s ostalih "clickbait" vesti (i tada se ispod takvih vesti obično pojavi oko 200 komentara u kojima svi kukaju kako su svi sve gluplji i traže krivicu u društvenim mrežama, TikToku, poremećenom sistemu vrednosti, primitivnom novinarstvu, rijalitijima...). Suština je sledeća: Nema više glupih ljudi nego ranije, niti ljudi postaju sve gluplji već sada, u 21. veku, zbog svih novih tehnologija, glupi mnogo više dolaze do izražaja, pa se stoga stiče takav utisak. To je ono što sam pokušao da objasnim u prethodnom postu: Ljudi nisu postali gluplji, niti su se iskvarili, već je danas, u 21. veku, gotovo svako dovoljno pismen i ima pristup internetu. Zato imamo glupavo novinarstvo ili novinarstvo za glupave.

Slažem se sa svime što si napisao osim sa gore citiranim. Sadržaji na internetu su (za kratko vreme) postali glupi zato što je sve više (glupih) ljudi koji koriste internet. Nije web zatupeo ljude nego su ljudi zatupeli web. Sada gotovo svi imaju pristup internetu, pre svega zbog pametnih telefona koji su postali su nezaobilazni deo svakodnevice većine ljudi. A web se samo prilagodio tome u skadu sa tržišnom ekonomijom: proizvodi se sadržaj koji donosi najviše klikova tj. profita. Obratite pažnju da do nedavno, pre pojave smart telefona tj. pre pojave brzog i jednostavnog pristupa internetu, nije bilo toliko debilnih clickbait članaka. Bilo ih je, ali mnogo manje. Čak su i oni najgori portali tipa "Kurir" bili umereniji. Međutim, otkako su gotovo svi postali korisnici interneta, web se samo prilagodio. Takođe, to što u prošlosti, pre pojave interneta, nije bilo toliko debilnih naslova u papirnim novinama – to ne znači da je bilo manje glupih ljudi... Nisu ljudi postali gluplji, niti su se iskvarili, već su danas, u 21. veku, gotovo svi dovoljno pismeni i imaju pristup internetu. Na kraju, nije sve tako crno: koliko je web postao gluplji, toliko je postao i pametniji. Nikad više nije bilo korisnih tekstova, besplatnih knjiga, video tutorijala, kvalitetnih foruma koji su specijalizovani za razne oblasti nauke, kulture, književnosti itd. Bukvalno za svakog ima sve u, maltene, neograničenoj količini. Neko može da koristi internet da čita ovakve članke: a neko može da besplatno nauči programiranje ili kako da popravi nešto u kući, ili da stekne nekakvu veštinu...

Kakav šljam od direktora i određenih prosvetara. Razumem da su im male plate, ali da pokušavaju da ugrabe neki dinar preko izdavačkih kuća - to je dno dna. U prevodu: govna od ljudi. I takvi rade sa decom...