Princeton

Ako Alimpije zasere, Klipa nestrpljivo čeka svoju šansu. Jbmti Finsku, šta nam uradiše od repke.

Kokoškov, Rajaković, Iisalo.. Taj smijer. Fuzija NBA i Euro&Balkanštine, to je potrebno Jokiću i ostalim našim po Amerikama. Oni su svakako kičma reprezentacije, i zahtijevaju slične principe, treninge, sisteme. Alimpije ne znam šta donosi, osim da nam Čovke svima pokaže kako je stvorio trenera.

Nisi ispratio raniji rad forumasa. Imali smo eksperte i za facijalne ekspresije, sta je igrac osjetio, sta je u stvari u tom trenutku zamislio, koliko je srecan, ljut itd. Slike sa terapija bi dale tacnu informaciju o stanju povrede i bola koja igrac u tom trenutku prozivljava, i koliko je u stvari daleko od povratka na teren. Ako nisi zainteresovan za ovaj update, samo odgovoris STOP.

Mislim da u klubu trebaju da razmisle o nekom plaj by play pracenju zdravstvenog statusa u ekipi. Kako igrac osjeti bol, stizu navijacima live updates, pocetne procjene medicinskog osoblja, MRI nalazi, snimci setanja, i slike grimase tokom terapija, propisane vjezbe i analiza zbog cega se sta radi itd. Za svakog povredjenog igraca da slikovito stoji pjescani sat koji ukazuje kad se vraca na teren, ako sat iscuri onda sve tzv. doktore u klubu istjerati i usput dobro isamarati, i dovesti nove. Dok se u klubu ne nauce pameti..

Ako se radi MRI, očigledno još nije jasan stepen povrede, s toga ni plan oporavka, ni vremenska odsutnost. S čim da izađu u medije? Ne kontam, zbog čega bi se ljutili navijači, prema kome gnijev?

Ovo je odlično ime za autoprevoznu firmu. Uzmeš dva busa, nazoveš ih Davis i Dairis, vjerujem da bi se ubio of posla.

Washington je spržio Panatu u 1/4, izašao i nije se vraćao na teren do sredine 4/4. Ne bih ja računao to drugo ulaženje u igru kao negativno. Kad bude kontinuiteta u minutaži, siguran sam da će isporučiti svoje. Uglavnom izgleda da uživa što se izborio za drugu godinu ugovora. Skakuće pored klupe, konstantna komunikacija, bodri, veoma raspoložen i cool lik. Uvijek bih takve birao kao suigrače. Milton mi se zato ne sviđa pretjerano. Ona mehanika šuta je veoma problematič̣na, presporo za ozbiljnu košarku. Ima šarm u igri, simpatičan ulaz, pronalazi dobra riješenja u igri 1na1, ali biće patnje ubaciti ga u timske kretnje, motion, akcije.. Parker je zato mačka, kako pleše po parketu, i sa kojom lakoćom, ma milina gledati. Mislim da će biti veliki adut njegovo pokretanje tranzicije poslije def skoka. Kakvo ima vođenje u trku, a to sve sa onolikom tjelešinom, stvarno rijetkost da sam vidio nešto slično van NBA. Lakić isto prijatno iznenađenje, izgleda baš dobro pripremljen, puca od snage. Mislim ako dobije adekvatnu šansu, da će biti jedan od otkrovljenja sezone.

Znam da je ubacio protiv nas trojku i poludistancu, ali je očigledno sa kog igrača treba ispomagati. Nema potrebe pritiskati loptu kad je on u igri.

Interesantna korekcija Atamana, sad Osmani daje ulazni pas Sengunu, da bi spriječili udvajanje sa čeone linije. Da vidimo hoće li švedski trener odgovoriti.

Pelle je stvarno ultra zanimljiv igrač. Meni totalna nepoznanica do ovog EP. Kad je Sipahi postao ovakakav mediocre? On je bio ekstra potencijal, baš talentovan igrač. Šta je ovo sad jbte Lazić napadački skillset.

Ako Yabusele krene da plodi nase cetvorke, tu bi mogao da bude problem. Ako su nam Turci pravili problem u def skoku, Francuzi ce nam skakati na glave. - Ne znam, ja se prilicno bojim njihovih fizikalija, rastrcanosti, pa i suta. Nismo mogli gori match-up da dobijemo u 1/4 finalu.

Beo, nije bas skok pitanje samo koncentracije, nego ima tu i vise do karaktera. Turci su nas kroz svako protrcavanje kroz reket docekali tijelom, nevazno da li je prcavi Larkan u pitanju, Osman, ili Sengun, svaki je bio spreman da postavi tijelo da nas bumpuje. Mi njih ni jednom. To je pitanje zelje i karaktera, i koliko u stvari ima snage u tim gabaritima. Talentovani, elegantni, ali i previse mekani. Ne bih volio da nas Francuzen pojedu zeljom i srcem. Vise me plasi taj duel, nego potencijalni sa Svabama.

Iako je Turke isao sut, izgledalo je kao da imamo konstantno kontrolu utakmice. Sredinom 4/4 kao da je zafalilo srca za pobjedom, Jokic masi polaganje poslije rolinga, Milutinov floater na 1m od kosa, Jovic zicer protiv Larkina.. Uz to onih nekoliko ofanzivnih skokova kad imamo dvije petice u reketu, tu mi se zaledila krv u zilama. Nisam navikao da me kosarkasi tako prodaju sa manjkom zelje za pobjedom. Turci su od prve sekunde usli u kost, dali nam do znanja da hoce duel, vidila im se zar u ocima, i na kraju je to i presudilo. Onih par napada na kraju utakmice, kad su nas izgurali do centra, to je bukvalno dokaz dominacije, i to me najvise brine. Panika u ocima, srce u zeca, ne ide to kod ekipa koje jurisaju na zlato. Druga stvar za brigu je nedopustiva nepripremljenost za ovako vazan mec. Onaj brainfart sa Jovicem na 4, kad Osman ostaje sam na trojci poslije jednog dodavanja je slikoviti prikaz loseg plana i komunikacije na terenu. Uz to, dva puta igramo denial odbranu nad Larkinom, i on nam 2x utrcava iza ledja, a igraca na strani pomoci ni za lijeka, low-split/high-split nepostojeci. Zbog jednostavnog razloga, jer se izgubilo samopouzdanje u timski defanzivni sistem. Cak i u petorci sa dva centra, Jokic ulazi sa klupe i slaze suigrace kao sahovske figurice. Sva sreca pa je kosarkaski genije, pa preuzimanjem Sipahija, totalno im zbunjuje koncept. Razumijem da su nam povrede poremetile pripremu, ali trebalo se pokazati malo trenerskog smeka u ovim situacijama. Ne znam ni sam sta sam ocekivao. Treca stvar, i najvaznija su jbne povrede. Kad ce im doci kraj ovo prvenstvo? Svaka utakmica nova strepnja. Samo da se Aleksa oporavi do Finaca, a ostale zamotati u bubble wrap. Uz sve to na stranu, lakoca kojom smo mi utrpali 90 poena je prica za sebe. Napad je tako tecan i uigran, da imamo konstantno nekoliko rijesenja u svakom trenutku. Ne zavisimo od individualnog ucinka, nego imamo fin napadacki motion i iz njega stvaramo dobre pozicije. Pretesko je braniti, i ako se budemo malo uozbiljili, i spremni da zasucemo rukave za borbu, mi smo i dalje prvi favoriti. Jak samar, u pravo vrijeme.

Meni je Gruzija bas gotivna ekipa. Borbeni, dozivljavaju sve sa puno emocija, svaki posjed zivot i smrt, bas igraju sa puno srca. Nemam sumnje da Gruzija prolazi dalje.

Crnogorci za klasu ozbiljniji od Litvanaca. - Kako je ispisana ova recenica, tako su braca Crnogorci mogli da rezervisu let nazad za Podgoricu. Jbga, zao mi.