bergkamp bcd

Ima li primera da neko iz ostalih klubova nije hteo u Partizan/Crvenu zvezdu? Prvi mi na pamet pada Ivanic, pa po tebi ispada da je on losiji covek jer je odabrao Crvenu zvezdu iako je govorio da ne zeli ni u jedan beogradski klub. Kako god, taj racionalni razlog da igrac zbog navijaca nece u neki klub i ima nekog smisla i moze se razumeti, ta prica da bi bilo dobro da se 99% fudbalera sanja ili crveno-beli ili crno-beli dres meni nikada nece biti ni prihvatljiva ni dobra za sport u Srbiji ako govorimo uopsteno. A sto se tice lige, neki novi vetrovi, bar za sada: 1. Novi Pazar upisao i sedmu uzastopnu pobedu - treba proveriti kada je poslednji put nekom klubu iz superlige to uspelo, ako ne racunamo dvojac na vrhu i Lalatovicev Radnicki. 2. Vojvodina uspela u 92. minutu da dodje do pobede nad zilavim Vozdovcem, a mogli su i gosti da trijumfuju. Pomenuti Cumic je bio heroj meca. 3. Lagane pobede Cukarickog i Mladosti. Nekako i ocekivano, mnogo su bolji od svojih rivala. 4. Naravno, lagana pobeda Partizana. Pisao sam vec sta ce da urade ona dva kornera koja su im donela dodatna 4 boda. Ostaje nada da cemo da gledamo neizvesne meceve na JNA kada budu gostovali Cukaricki i Vojvodina - mecevi 2. i 3./4. ekipe po snazi zasluzuju kvalitet i neizvesnost, a ne ono sto smo gledali u prethodnim sezonama. 5. Dobra vest za ligu je kiks Crvene zvezde - ne moze se ipak lagano pobedjivati sa brdo problema i obaveza u najavi. TSC se pokazao kao idealna ekipa iz neke sredine tabele (neko 6. ili 7. mesto), odneli su po bod i sa jednog i sa drugog najtezeg gostovanja u ligi, a bilo bi mnogo vazno kada bi jos bar 3-4 ekipe moglo da parira na taj nacin vec vidjenim sampionima i vicesampionima prvenstva.

Inace, Partizan je opet napravio dobar tim, ali za Evropu, ne toliko za nasu ligu. Bili su opasni i brzi svaki put kada bi krenuli u kontru. Sto se tice Cumica, nisam ga toliko pratio, ali koliko znam on igra na krilu? Ako je tako, ne znam sta ce Vojvodini koja ima mladog Kabica, a tu su i Baraye i Malbasic kao prve opcije, pa jos neki igraci. Sa druge strane, u odbrani ako im se povredi Traore oni imaju ogromnu rupu. Klasicno srpskoligasko poslovanje, daj deveto krilo, a poziciju stopera ce da krpi bek. Opet, napad Cumic - Simic - Malbasic i ispred njih Nikolic deluje kao impozantan za superligaske prilike, bar koliko ja pratim. Sledece kolo donosi jos neke interesantne duele, na primer Kolubara - Partizan (mnogo su se potcenjivali zeleno-crni ovde, a imaju izuzetne rezultate), pa onda Vojvodina - Vozdovac, pa mucena Mladost (koja je sutnula trenera i od tada je gaze svi) gostuje u Nisu, da li ce Cukaricki konacno pobediti u gostima dok u mecu Crvena zvezda - TSC ocekujem goleadu.

Ne pitaju se tu igraci, vise menadzeri koji lako mogu da ubede svog klijenta sta mu je bolje u karijeri. Sto je nekako i normalno, karijera traje 10 godina (uz pet koje se onako otaljaju), igrac koji odbija dobru priliku zbog kluba za koji navija moze da se okarakterise od osobenjak, preko ekscentrik do "udaren mokrom carapom". No, najveci je hit da igrac Radnickog iz Nisa (koji nije ni igrao u Crvenoj zvezdi) nece u drugi klub, jer navija za treci. Kad bi svi pratili takve ideale, svaki mec u ligi Crvene zvezde i Partizana (osim medjusobnih duela) bi licio na cirkus u kojem nekih 7 grobara/cigana u nekom Radnickom pokusavaju da pomognu svom voljenom klubu, ali zato se 4 cigana/grobara nevoljno trude, jer kako ce da se pogledaju u ogledalo nakon sto pomognu mrskom rivalu. Ko zna, mozda i jeste tako pa se zato samo kod nas desavaju umobolni nizovi pobeda?

Ako je Little "Litle" onda je i Maxhuni "Maks-huni".

Eto, potvrdilo se sve kao sto sam i ocekivao. Naravno, sad ce Crvena zvezda odjednom opet da se pretvori u neku Sevillu u ostalim mecevima, a nema teorije da onakva jadna igra moze da rezultira bilo gde sa 100% ucinkom, to moze samo u ovoj nasoj ligi koja je osudjena da iznova i iznova ponavlja iste scenarije. Sustina je da se ovakvi mecevi igraju tako da i trener i igraci daju sve od sebe, a da se, mozda, kiksne protiv Spartaka ili Radnickog jer u tim mecevima ima daleko manje motiva. Naravno, to u nasoj ligi nije slucaj, uglavnom meceve i pozicije dobijaju oni koji iskazu najvecu zelju i sve dok je tako samo ultra mazohisti, menadzeri, rodbina i drugovi igraca i sira porodica mogu tako nesto da prate.

Ovaj, tema je live za ostale reprezentacije, tako ako bi moglo bez nase reprezentacije i na koji nacin se setamo grupom. Tuovi je ovde ispustio mec. Gomila gluposti, nebulozne izmene (odakle je izvukao Kantonena ni sam on ne zna), a slag na tortu je ona "odbrana" Salina na Avdiji. Ne moze se protiv EL i NBA igraca igrati sa opcijama iz domace lige. Maxhuni, Koponen, Salin, Valtonen, Markkanen i Madsen, ostali da odmore nosioce po par minuta i dosta im.

Raspored: 2 Septembar 2022 Izrael – Finska Poljska – Ceska Srbija – Holandija 3 Septembar 2022 Finska – Poljska Ceska – Srbija Holandija – Izrael 5 Septembar 2022 Poljska – Izrael Ceska – Holandija Srbija – Finska 6 Septembar 2022 Holandija – Poljska Finska – Ceska Izrael – Serbia 8 Septembar 2022 Finska – Holandija Ceska – Izrael Srbija – Poljska SRBIJA Istorija: Iako je zemlja postala samostalna 2006. godine (nakon raspada drzavne zajednice SCG), skoro svi racunaju i period nakon 1990. godine kada govore o dostignucima reprezentacije ove zemlje. Moje licno misljenje je da kosarkaska reprezentacija ove zemlje svoj (veoma uspesan) kosarkaski put pocinje bas nakon raspada SFRJ i zato cu pisati samo u tom periodu. Zbog medjunarodnih sankcija kosarkaska reprezentacija je svoj debi na Eurobasketu imala tek 1995. i on je bio veoma uspesan. Ostvareno je svih devet pobeda i uzeto zlato u legendarnom finalu protiv Litvanije. Taj tim je bio dosta jak, Djordjevic, Danilovic, Rebraca, Bodiroga, Divac, Paspalj... Zetva je nastavljena 1997. sa novim zlatom, a onda je dosla i bronza 1999. godine. Na putu ka finalu isprecila se Italija. Vec dve godine kasnije, sadasnji selektor drzavnog tima Svetislav Pesic vraca zlato u ruke SRJ (koja je 2003. preimenovana u SCG), da bi 2002. godine usledio vrhunac pobedama nad americkim drim timom (dobro, njegovom malo losijom verzijom, ali zaista istorijski rezultat) i Argentinom u finalu. Ukupno, na 8 takmicenja uzeto je neverovatnih 5 zlata (1995, 1997, 1998 SP, 2001 i 2002 SP), kao i jedno srebro na OI 1996 i pomenuta bronza 1999. Jedini podbacaj desio se 2000. godine kada je selektor reprezentacije bio megauspesni Zeljko Obradovic, covek koji je pre toga uzeo i evropsko i svetsko zlato. Nakon toga dolazi do raspada sistema i brzog propadanja. Vec godinu dana nakon osvajanja svetskog zlata Dusko Vujosevic osvaja samo 6. mesto na EP i tako je prekinut sjajan niz medalja. Zatim sledi blamiranje na OI 2004 na kojima ekipa nije prosla grupu uz poraze od Kine i Novog Zelanda, pa EP 2005 i brukanje na domacem terenu. Nakon dobijanja WC za SP 2006 sledi novo razocarenje i ispadanje u 1/8 finala, pa blamaza na EP 2007 i neodlazak na OI 2008. Tek nakon te godine sledi novo zlatno (dobro, ne zlatno jer jos uvek nema zlata, ali veoma uspesno) doba - iskusni Dusan Duda Ivkovic preuzima drzavni tim i osvaja srebro na EP 2009. Nakon toga slede jos dva razocaravajuca EP, neodlazak na OI 2012, ali sa igrackom legendom Sasom Djordjevicem kao selektorom, reprezentacija osvaja srebro na SP 2014, OI 2016 i EP 2017. Sastav: PG Vasilije Micic, Nemanja Jaramaz SG Marko Guduric, Nemanja Nedovic, Vanja Marinkovic SF Vladimir Lucic, Nikola Kalinic PF Marko Jagodic Kuridza, Dejan Davidovac C Nikola MVP Jokic, Nikola Milutinov, Dusan Ristic Nakon sto je odstranjivanje Milosa Teodosica iz tima podiglo prasinu, deluje da su se strasti smirile pa da mozemo da udjemo u procenu kakva je jacina ovog tima i kakve su prognoze. Najpre se mora konstatovati da i na ovom prvenstvu Srbija nece igrati u najjacem sastavu - zbog povrede nema Bogdana Bogdanovica, ali je zato tu (neki bi zlurado prokomentarisali: konacno!) Nikola Jokic koji ce biti prva zvezda ekipe i neko oko koga se vrti igra tima. Ekipa je malo slabija na unutrasnjim pozicijama jer Nikola Milutinov ima neku virozu, a MJK i Ristic bas i nisu igraci svetske klase. Skoro sav teret pasce na Micica, Gudurica, Lucica, Kalinica i Jokica, dok bi igraci sa klupe trebalo da daju svoj doprinos i odmore nosioce. Sto se tice prognoze, ambicija ove ekipe je svakako vracanje zlata u trofejne vitrine nakon vise od dve decenije. U grupi ne bi trebalo da bude problema, kao i u 1/8 finala protiv Ukrajine/Estonije/GB, tek od 1/4 finala dolaze pravi izazovi. CESKA Istorija: Jedan od domacina turnira nema neku zavidnu kosarkasku tradiciju, ali u poslednje vreme Cesi su znali da iznenade i budu prijatno iznenadjenje. Na EP 2015 su u 1/8 finala razbili Hrvatsku, na predolimpijskom turniru su savladali Grcku i Kanadu, na SP 2019 su bili sesti uz ubedljivu pobedu nad Brazilom. Kroz noviju istoriju istakli su se centar Jan Vesely, NBA plej Tomas Satoransky i naturalizovani Blake Schilb (valjda je ozenjen drzavljankom Ceske Republike). Sastav: PG Tomas Satoransky, Ondrej Sehnal SG David Jelinek, Jaromir Bohacik, Tomas Kyzlink SF Vojtech Hruban, Vit Krejci PF Patrik Auda, Martin Kriz C Jan Vesely, Ondrej Balvin, Martin Peterka Reprezentacija Ceske ovog puta nece imati naturalizovanog igraca. Realno, u ovom timu glavne zvezde su svakako Satoransky i Vesely, ali pitanje je kada ce sjajni visoki plej biti spreman i da li ce biti moci da da svoj maksimum. Tu su i neki od clanova dugogodisnjeg jezgra ekipe, visoki centar Balvin, zatim Hruban koji moze da zatrpa kos, pa sjajni suter Jelinek, kao i iskusni Auda pod kosem i Bohacik spolja. Ambicije su da se prodje drugi krug uz pomoc domace publike. Koliko je to realno tesko je proceniti, ali forma ove ekipe i nije bas sjajna, porazeni su ubedljivo od Francuske i na domacem terenu od slabe Madjarske (i ostali sa jako malim sansama za plasman na SP naredne godine), pa ce izabranici dugogodisnjeg selektora, Izraelca Ronena Ginzburga imati jako tezak zadatak pred sobom. POLJSKA Istorija: Poljska je bila kosarkaska velicina, ali da bi se secali tih uspeha morali biste da budete rodjeni negde oko 1950. ili ranije jer su poslednje tri medalje sa evropskih prvenstava osvojene 1963., 1965. i 1967. Ako gledamo poslednjih par decenija, nekih rezultata nema. Realno, Poljska nije kosarkaska zemlja vec dosta dugo, fudbal i odbojka su daleko vise popularni. U odbojci Poljaci su medju par najjacih zemalja, a fudbal je skoro svuda popularan. Sto se tice kosarke, Marcin Gortat i Maciej Lampe su dva igraca koji su ubedljivo najveca imena koja su ponikla u toj zemlji u ovom veku. Uz njih su se pojavljivali i plej Lukasz Koszarek i krilo Michal Ignerski, poljski Amerikanac David Logan i to je to. Treba reci i da su Poljaci dosta prijatno iznenadili svoje navijace na prethodnom SP na kojem su se plasirali u 1/4 finale, sto je zaista veliki uspeh. Sastav: PG A. J. Slaughter, Lukasz Kolenda, Jakub Schenk SG Mateusz Ponitka, Michal Michalak, Jakub Garbacz (on valjda ulazi na 20 razlike za protivnika) SF Michal Sokolowski PF Aaron Cel, Jaroslav Zyskowski C Aleksander Balcerowski, Aleksander Dziewa, Dominik Olejniczak Strucni stab Poljske jos uvek nije objavio kojih 12 kosarkasa ce predstavljati ovu zemlju na EuroBasketu, ali sastav deluje veoma mrsavo. Naturalizovani suter zarobljen u telu pleja A.J. Koljac je vec u godinama, a uz njega glavne zvezde ekipe su svakako Ponitka koji moze da kreira sa pozicija 2 i 3, iskusni Cel i mladi gorostas Balcerowski. Licno, mislim da Poljska nece u 1/8 finala. Jednostavno, Finska, Ceska i Izrael deluju kao kvalitetnije ekipe, ali to ne znaci da su sve nade izgubljene. Nade, ipak, nema kada je rec o plasmanu Poljske na naredno SP, jer su bili iza Nemacke, Izraela i Estonije u svojoj kvalifikacionoj grupi. FINSKA Istorija: Od 1977. do 2008. kosarkaska reprezentacije Finske ucestvovala je samo na jednom velikom takmicenju, EuroBasketu 1995. godine. Sve do 2008. godine ova zemlja prosto nije bila poznata u kosakaskim krugovima vise od Jermenije ili Norveske. Sta se desilo te, 2008. godine? Desio se sokantni trijumf nad reprezentacijom Srbije od 80:77 u kvalifikacijama za EP 2009. Tada su i ljudi sa ovih prostora culi za mladog Petteri Koponena, iskusne Tuuku Kottija, Kima Muurinena, Petrija Virtanena, uz Hanna Mottolu i Temua Rannikka za koje su verovatno mnogi znali i pre tog meca. Taj mec je oznacio i pocetak buma kosarke u Finskoj (mislim, nisu to bili spektakularni rezultati, ali uspon je bio ocigledan) i nakon toga reprezentacija ove zemlje uspeva da se plasira na 4 uzastopna EuroBasketa na kojima postize pristojne rezultate - konstatno su u 16, tu su u drugoj fazi ili 1/8 finala i tu je kraj. Petteri Koponen, Sasu Salin, Shawn Huff, Mikko Koivisto, Gerald Lee bili su najvazniji clanovi te nove generacije koja je podigla kosarku u severnoj zemlji na jedan novi nivo. Sastav: PG Edon Maxhuni, Ilari Seppala, Miro Little SG Petteri Koponen, Sasu Salin, Topias Palmi SF Elias Valtonen, Shawn Huff, Henri Kantonen PF Lauri Markkanen C Mikael Jantunen, Alexander Madsen Finski drzavni tim nije posezao za naturalizacijom neke americke zvezde kao resenjem za hronicne probleme sa visokim igracima (bio je tu plejmeker Jamar Wilson, ali on je ozenio finsku drzavljanku pa je po toj osnovi dobio pasos). Tesko je biti konkurentan sa cetvorkama i peticama koje su ili skraceni centri bez suta (tipa Kotti) ili lagane cetvorke (tipa Murphy). To je sada bar delimicno reseno pojavom nove generacije talentovanih igraca poput Madsena, Jantunena (visoki pick igraci koji umeju da pogode za tri poena) i naravno pojavom prve zvezde Laurija Markkanena. Opet, uocljivo je da samo trojica igraca u ovom sastavu igraju u reketu, sto je jako tanka rotacija na centarskim pozicijama. Finski tim je mix mladosti (Little, Markkanen, Jantunen, Valtonen) i iskustva (Koponen, Huff, Salin). Na papiru su mozda i favoriti za drugo mesto u grupi, imaju sjajan niz pobeda u 2022. godini, izborili su plasman na naredno SP, imaju i jednu od najvecih zvezda turnira, ali nemaju naviku dobrog igranja van svoje zemlje i to moze da ih ukoci i doprinese da nemaju uspesan turnir. IZRAEL Istorija: Izrael je, uz Letoniju uvek deo EP (jos kad su ta prvenstva bila elitni klubovi 16 najboljih zemalja starog kontinenta) - od 1959. propustili su samo dva EuroBasketa i od 1993. do sada su vezali svih 14 uzastopnih ucesca. Na SP zato imaju samo dva plasmana (proslo je mnogo vremena od poslednjeg ucesca), na OI su bili samo jednom, pre 70 godina. Imaju jaku ligu, vole kosarku, ali se njihovi klubovi uglavnom oslanjaju na Amerikance, pa samo ponekad isplivaju neki solidni igraci kao sto su bili Omri Casspi, Lior Eliyahu, Jotam Halperin, Yaniv Green, Gur Shelef ili Tal Burnstein. Sastav: PG Tamir Blatt, Yam Madar, Gal Mekel SG Rafi Menco SF Deni Avdija, Yovel Zoosman, Guy Pnini PF Tomer Ginat, Nimrod Levi C Jake Cohen, Roman Sorkin, Idan Zalmanson Prva zvezda ekipe je svakako Deni Avdija, nekadasnja zvezda u usponu EL i igrac Washington Wizardsa. Tu su i Blatt, Madar, Zoosman iz EL, kao i centarski trio Ginat - Cohen - Sorkin uz omrazenog veterana Pninija. Izrael forsira dosta suteva za tri poena i mogu da budu nezgodni ako ih krene sut. Ova ekipa ima sve da prodje grupu i to bi trebalo da bude osnovni cilj ove ekipe. Jednostavno, u grupi nema jakih reprezentacija osim Srbije, sa svakim moze da se igra, zasto to ne iskoristiti? Svakako su jaci od Ceske i Poljske i dosta jaci od Holandije. HOLANDIJA Istorija: Zemlja lala i vetrenjaca ne moze bas za sebe da kaze i da je zemlja kosarke. U odbojci su imali jednu sjajnu generaciju i imaju poznato ime, o fudbalu da se ne prica, ali u kosarkaskom svetu ne predstavljaju bas nista, kao i vecina zemalja zapadne i severne Evrope. Izgleda da osim Nemaca, drugi germanski narodi ne mare mnogo za igru pod obrucima - koliko igraca iz Belgije, Holandije, GB, Svedske, Norveske i Danske znate i sta bi mogao da uradi njihov kombinovani najbolji tim bilo gde? Pa, verovatno nista. Od 1989. ova zemlja nije gledala svoje kosarkase ni na jednom velikom takmicenju osim na EP 2015. kada su bili ocekivano losi. Sastav: PG Leon Williams, Charlon Kloof, Keye van der Vuurst de Vries (prodje jedan timeout dok se ne ispise celo ime ovog igraca) SG Worthy De Jong, Yannick Franke SF Mohamed Kherrazi, Shane Hamnick PF Roeland Schaftenaar, Olaf Schaftenaar, Jito Kok C Jesse Edwards, Matt Harms Igraju uglavnom brzo, klasican run'n'gun, sa nekoliko bekova koji umeju da poentiraju sutem sa distance (De Jong, Franke, Kloof). Objektivno, ne ocekujem da pobede ikoga - ako nisu mogli da dobiju Island, ne znam kako ce moci Poljsku, Izrael ili Finsku.

Otvoricu ja temu za grupu D.

Kao i Kanga? Daj neka ukinu vise to ogranicenje umesto sto se dozvoljava da dva bahata kluba pomeraju stative kako im dune.

To je svaki fudbalski klub iz Srbije vec vise od 30 godina.

Kako mogu 5 stranaca u prvih 11?

Ako ne ostaju, tu su od domacih Popovic, Ilic, Drobnjak i Sehovic? Treba angazovati jos cetvoricu za domaca takmicenja. Naravno, moranje je dovodjenje cetvorke sa sutem, jer ekipa u kojoj je jedan MJK ubedljivo najbolji suter od visokih sama sebe limitira (kao sto je i Dzikic sebe limitirao sa onom postavkom ekipe prosle sezone).

Sve je to zbog korone, a situacija sa pandemijom nije toliko ozbiljna kao sto je bila prosle godine. U regularnim uslovima dovoljno je 12 igraca. Prosto, neko je to nekad izracunao, po jedna zamena na svakoj poziciji i jos po jedan igrac u reketu i spolja. Pritom se racuna da bi trener trebalo svakom igracu da nadje ulogu, a retki su takvi. Sta onda reci za 14 igraca, ono, pravimo cirkus od takmicenja? Tacno je da bi izgubio draz, ali je sasvim druga krajnost pozivanje da se sve gleda pragmaticno - u prevodu, daj da menjamo sva pravila koja nam ne odgovaraju da bi dobili neku prednost u odnosu na druge.

Fiksni roster postoji na svim ozbiljnim takmicenjima (rukomet bas i ne racunam u ozbiljne, tamo igraci opusteno mogu da igraju za tri razlicite reprezentacije tokom karijere). Ne znam sta znaci to pitanje, sta ako se neko povredi? Povrede su sastavan rizik svakog sporta, pocev od NBA u kojem povreda glavne zvezde tera ekipe da jure TOP 5 na draftu pa do fudbalskih prvenstava ako se povredi C. Ronaldo u Portugalu, De Bruine u Belgiji ili Salah u Egiptu. Da dodam, ovde se stvarno preozbiljno shvata sport i vlada mentalitet da se mora biti prvi po svaku cenu. Ne mora - zato je svaka medalja toliko bitna i zato je se rado secamo jer svi igraju i tesko je doci do podijuma. Nego, daj da se mi lepo obezbedimo u slucaju povreda, nije dovoljno 12 igraca, daj 14. Hajde onda da uvedemo i defanzivne tri sekunde, sta sad, pravila ce biti ista za sve (a u realnosti, to pravilo ce traziti ekipe koje imaju atletske frikove u svom sastavu).

Nazalost, nisam bas neki optimista i ocekujem neki X u najbolju ruku. Naravno, obradovilo bi me konacno raskidanje sa zacaranim krugom Crvena zvezda 100% protiv ostalih ekipa u ligi -> ostale ekipe prilicno ravnopravne sa Partizanom -> Crvena zvezda ne moze da dobije derbi. I dalje sam misljenja da je (u nekim velicinama), odnos u kvalitetu izmedju Crvene zvezde: Partizana: Cukarickog/Vojvodine = 15:3:1:1. Jeste 3 vece od 1, ali je 15 znatno veci broj od 3.

Nije to trip, to je realnost. Ove sezone se ocigledno gura Vojvodina (nova, ambiciozna uprava, doslo par dobrih pojacanja, ocigledno i pare stizu na vreme jer se ne vuku na terenu i tako). Problem je sto je uzalud takvo guranje ako je cena da se nikad ne sme ugroziti drugo mesto (a kamoli prvo). Prosle sezone Cukaricki i Radnicki, Vojvodina uzasna sezona, TSC nista posebno. Sezona pre te Cukaricki i Vojvodina, pa sezona pre te Vojvodina i TSC, pa cuvena sezona sa 2. mestom za Radnicki... Zapravo tu samo Cukaricki i Vojvodina imaju neku stabilnost, za sve ostale klubove niko ne bi podigao ni obrvu da prekosutra zavrse u trecoj ligi - e sad, Cukaricki je tu zbog finansijera kojeg interesuje samo da bude u plusu na transferima (klub bukvalno nema nista na sta moze da se osloni, ni stadion, ni neko zanimanje javnosti, ni podrsku navijaca, nista), Vojvodina je tu zbog tradicije - stalno su tu negde u vrhu, iz velikog i bogatog su grada i bilo bi "Vau!" da ispadnu ili bankrotiraju. Ja bih ucesce u ligi (koju bih smanjio na 10) uslovio minimalnim brojem sezonskih karata + stadionom + nekim budzetom. Razni Javori, Radnici, Mladosti su tu samo da demonstriraju kako su samo Crvena zvezda i Partizan bitni, ostatak lige mogu da cine BSK, BASK, pomenuti klubovi, Mladost (NS), Proleter (NS), Bezanija i njima slicni. Dakle: Crvena zvezda, Partizan, Vojvodina, Radnicki (K), Spartak, Novi Pazar, Cukaricki, Radnicki (N), Napredak i Metalac/TSC (zbog stadiona). Za pocetak tako, samo jedan ispada, maksimalna podrska drzave i gradova za ove klubove, a ako neko ima novca da finansira neki Vozdovac ili OFK Beograd, slobodan je da udje umesto najlosijeg.

Mozda tebi, ali ti se tu ne pitas - pitaju se navijaci Buducnosti. Kao sto se ni navijaci Partizana ne pitaju kako se osecaju navijaci Crvene zvezde ako Jovic ili Bjelica predju tamo. Dakle, sta imamo: 1. Igrac je ostavio veliki trag u klubu (tacno i za Ivanovica i za Jovica) 2. Navijaci kluba u kojem je ostavio veliki trag nemaju neka lepa osecanja prema klubu u koji igrac treba da predje (ili je presao) (tacno u oba slucaja). 3. Za antipatiju koju osecaju prema klubu navijaci imaju neke racionalne razloge - tacno u oba slucaja. Sad, koje racionalne razloge? Pa ti si vec naveo "sipa se nevidjeno u rivalski klub", to je tacno i za odnos Buducnosti i Crvene zvezde - SNS jednostavno toliko pumpa novca u dva kluba da su ostali bukvalno osudjeni da igraju za 3. mesto. Dalje, iz istog tog kluba su se jedne sezone raspredale teorije o kriminalcima, maloletnoj prostituciji, onda su se desili i slucajevi fizickog zastrasivanja u oba smera, pa onda su navijaci KKCZ i sam klub KK Buducnost tretirali kao da je predstavnik Albanije (mislim, pravicemo se ludi na cinjenicu da ekstremni navijaci Crvene zvezde smatraju Buducnost za antisrpski klub (milogorci - ****ari)?) Dalje, rec je o klubu koji bukvalno svuda gde zive Srbi prisvaja navijace i normalno je da dolazi do sukoba interesa sa bilo kojim jacim lokalnim klubom (to sto je podrska vecim klubovima u Srbiji nepostojeca i to sto su ti klubovi mrtvi ne znaci da je tako i u susednim drzavama). Jednostavno, postoje dva resenja - ili su oba izbora strasna i nemoralna ili nisu. Ja mislim da nisu, Jovic ima svako pravo da predje u Partizan kao sto su prelazili Katic ili Vitkovac ili more grckih velikih igraca iz zelenih u crvene i obrnuto - sve je to samo sport, a ne srednjevekovna Nemacka sa katolicima i protestantima.

Nisam znao za to automatsko davanje brojeva 1 i 2 domacinima. Realno su mogli odmah da ih ubace u polufinale, a ostali neka se bore za preostala dva mesta. Neverovatno kakva nebuloza od sistema.

Izgleda da nam se otvara mesto broj 1 (ili bar TOP 3) u odbojci, jer se po tom sistemu nastavlja nokaut faza. Trenutno imamo 2 pobede i 6:0 i najuspesniji smo uz Poljsku, SAD i Italiju. Idemo po 3:0 protiv Tunisa!

Onda je i prelazak Ivanovica u Crvenu zvezdu "kurvanje".

Nisam bio na temi neko vreme, nisam citao postove jos od poraza u PO LS od Maccabija. Kako god, moje je misljenje da je ovo cak i bolji scenario za klub jer nam bas malo fali da budemo taj treci sesir u LS sledece sezone. Cetvrti sesir je, budimo realni, rezervisan za ekipe koje sluze za popravljanje gol razlike (to su prosecne ekipe tipa FKCZ, Maccabi, Ferencvaros, Copenhagen, Dinamo, Celtic, Plzen, Ludogorets, itd. itd.). Jednostavno, mene nimalo ne interesuju porazi od 6:0 ili eto neki dobri rezultati jer protivnik nije sav svoj. Ostaje ta pozicija beka koja je prilicno slabo popunjena vec sezonama i da se dobije Partizan (to je pod must, neka kiksaju u nekoj drugoj utakmici), naravno i ispisivanje istorije u LE/ECL. Moze ovo i dalje biti dobra sezona.

Naravno, sve su to ljudi koji poznaju kosarku, bilo bi lepo kada bi se prijavili. Nego, koji je rok za otvaranje teme? Sreda ili cetvrtak?

Ja se sa tim ne bih hvalio.

Finska je prva od evropskih reprezentacija izborila plasman na SP 2023. Svaka cast, bez naturalizovanih igraca, 7 uzastopnih pobeda, sve pobede u ovoj godini i prvi put u istoriji izboren plasman na svetsku smotru kroz kvalifikacije (2014. su dobili WC). Osim njih, tu su i Novi Zeland, Liban, Obala Slonovace, Japan i Filipini. Sansu za veliki uspeh imaju jos i Urugvaj (poslednji put igrali pre 25 godina), Cape Verde (rodna zemlja Valtera Tavaresa), Kazahstan, Juzni Sudan, Belgija i Island. SP je uvek bilo zanimljivo zbog te sarenolikosti, ali bi Evropa stvarno morala da ima vise mesta od ovih 12.

Nije bitno da li ce biti u TOP 2, ne mrzim Partizan pa da im zelim sto nizu poziciju, nego sto nema ni najmanje nade da ce ove sezone biti neka ozbiljna borba za zvanje vicesampiona (koje donosi mnogo). Partizan ce nakon ove dve izgurane pobede da odjuri u nizu pobeda (cisto da ne ostane ni najmanja dilema), od ovih ostalih samo Novi Pazar u kontinuitetu pobedjuje (mislim, Novi Pazar od svih klubova!), nakon 15 kola imacemo Partizan na +6 u odnosu na prvog pratioca i sta smo dobili uspesima na UEFA listi? Pa jedno veliko nista.