aleksa7

Монеке за овонедељно изненађење у Евролиги одредио победу Звезде у Атини. Каже да је кључ у томе да убрзамо темпо и да их натерамо да играју изолације. То ми говори да екипа и даље верује да у игри 1 на 1 нема много тимова који могу да надиграју нашу одбрану. Само се мора Нвори то објаснити да не би исправљених колена дочекивао Нана. Успут је и потврдио да нису само емоције причале из њега после победе над Фенербахчеом, него да свакако мисли да је тренутно друга најбоља четворка у Евролиги. Додуше има много поштовања за Хејс-Дејвиса и трпа себе испред само јер нисмо много видели од овог од повратка из Америке. Мишљења сам да не греши много, ако уопште, кад само Сашу и Најџела види испред себе. Чак и бројке стоје иза њега у овом случају, а јасно је већ свима да се његов допринос не огледа само у њима.

Веома сам узбуђен да сазнам која казна следи за констатацију да је у Гази апсолутно сваки мушкарац 15+ година потенцијални терориста, након што смо добили прилику да испратимо да је други члан банован на 15+15 дана јер је модерација коментар да су Аргентинци поприлични расисти — доста очито мислећи на аргентинске фудбалере који последњих година и те како воле да истичу своју расну супериорност или инфериорност тамнопутих противника — подвела као генерализацију да су сви Аргентинци расисти. Верујем да ћемо епилог ове драме добити убрзо и да ће модерација показати доследност и објективност, те учврстити веру међу форумашима, која је последњих недеља солидно уздрмана, да слобода говора постоји и у овом простору и да — осим оправдано у вези српске политичке сцене — не постоје наративи везани за екстремно комплексне теме данашњице које ће они са ауторитетом, а по неком правилу неутрални, (више) трпети, дозвољавати, подржавати, или чак и рекламирати и форсирати.

Ај пробај опет. 👍

Мишљења сам да ова недеља у Евролиги нема превелики значај за нас и да не треба очајавати у случају пораза у мечу у ком је реално да све буде контра нас. Пошто је јасно да су нам шансе у петак мале, лично нисам видео поенту у приступу који се заснива на пуком испуњавању формалности у Сарајеву са четири дана одмора између утакмица. Веровао сам да ћемо стиснути зубе јуче и пробати да их нападнемо с обзиром на то да смо имали шансу да их престигнемо на табели са 2-0 у овој фази, но добро. Ове недеље имам само два евролигашка очекивања — да Звезда не изгуби од Панатинаикоса са више од 17 разлике и да Валенсија победи бедну Барселону. Тим очекивањима бих додао пет надања од којих сматрам да је једно у реду да се оствари, а два би била премија: да Хапоел изгуби од Париза сутра, да Хапоел изгуби од Виртуса у четвртак, да Дубаи изгуби од Бајерна у четвртак, да Жалгирис изгуби од Реала у петак, и да Звезда направи брејк против Панатинаикоса. Па да викенд и дерби дочекамо у коректном расположењу пред дупло коло које ће нам показати за шта вредимо ове сезоне. 🤞

Ово је суштина и нема те демагогије/спиновања негатора/релативизатора неуспеха који могу да оправдају катастрофалне резултате на локалу последњих 10-15 месеци. Звезда игра утакмице да би их победила и да би себи дала шансу да освоји трофеје који су оно што је најбоље карактерише кроз историју уз френетичну навијачку базу. Да смо прошле године отишли у Абу Даби, а ове тренутно били на 21-10 у Евролиги, па да се донекле и оправда то што нас мало-мало неко измлати у региону. Али не, ми после једног пораза у плеј-ин утакмици против просечног Бајерна дајемо себи за право да потцењујемо вредност других такмичења у којима наступамо и одмарамо екипу у недељу за петак и меч у којем смо апсолутни аутсајдери — што по квалитету, што по логистици која нас чека у свом максимуму кад одемо у Атину. Зар нисмо због тог приступа распустили прошлосезонски тим, а касније и тренера, у намери да им свима дамо до знања да Звезда не бира утакмице? Зар нисмо ове сезоне оформили састав који броји 15-16 сениора који би требали да са својим врло добрим платама увек понуде 9-10 тела спремних за борбу? Да ли ћемо и дерби за викенд сматрати небитном утакмицом јер треба да наредне недеље играмо дупло коло у Шпанији? Да ли је план да за викенд одмарамо носиоце и да унапред изгубимо од Партизана као што смо унапред изгубили од Дубаија јер се штекамо за Евролигу (у којој нам ни одморнима нису победе загарнтоване)? Ако јесте, срам нас било. Ако није, зашто онда нисмо и јуче приступили мечу на максимуму? Кад смо ми постали таква елита да можемо са висине да посматрамо оне око нас? И поврх свега, ако већ јесмо тако моћни и ако се већ не замарамо селом јер нам је место у граду, што јуче Нвора игра 25 минута? Што у Љубљани Коди и Калинић играју по 30 и више, ако ћемо после меча причати да смо утакмицу пустили низ воду јер смо изгубили? Што не одглумимо до краја и пустимо јуниоре да играју мечеве који нас непотребно умарају, или плејмејкера који најбоље разуме ту позицију, а успут има велику ону ствар? Што до пола гурамо наратив? Заинтересован си, изађи и бори се за победу. Незаинтересован си, срам те било и бар буди доследан себи па немој напола да изиграваш кловна — одмори их све, пусти децу да играју, напусти такмичење... Дубаи је расељен и играће као домаћин 5000 километара далеко од своје оригиналне куће. Пре наше наредне утакмице у Евролиги, они имају ДВЕ такве. Човек би помислио да би баш они као кабадахије које ће новцем отворити сва врата дозволити себи да јуче уђу мекано јер треба да се сачувају за ванредно дупло коло које их чека. У тим околностима они јуче излазе у најјачем саставу, само без ровитог Аврамовића, и демолирају нас од првог минута и ставом, и жељом, и квалитетом, и резултатом. Муса, Петрушев и Бејкон играју пун гас по више од 25 минута и на +30. Да Звезда изгуби никад није био проблем, али да се појави пичкасто и преда се унапред заувек мора бити. Овакви порази се не воде само као 0-1 на табели, већ имају и дугорочан утицај на менталитет играча, психу навијача и генералну слику о себи коју шаљемо даље. То није Звезда и она тако не сме да се понаша, а то би посебно морали знати они који се бусају у звездашке груди у фотељама, или на Инстаграму, или док љубе њен грб као тренери другог клуба, или док дају изјаве како као странци желе заувек да остану овде. Не можеш заувек остати овде ако не поштујеш оно што Звезда представља 80 година.

Два меча играмо у периоду од 11 дана и ми излазимо да се растрчимо, одморимо и да калкулишемо са потрошњом. Притом каснимо две победе за противником. Никад шири и скупљи ростер нисмо имали, а вечито се понашамо као да смо Монако који је остао на девет играча од којих су двојица додавачи пешкира. Дубаи пре наше следеће утакмице игра ДВЕ евролигашке и наступа у најјачем саставу и гладан победе иако је у предности на табели. То нису Звезда и њен ратнички менталитет које ја знам и у које сам се заљубио.

Кад се савлада екипа која је у серији од 19 победа нема се основа ни простора за цепидлачење и омаловажавање успеха. Болдвин је био нервознан, Хортон-Такер се испромашивао, центри су накупили фаулове... Све ок, али то је тако било не случајно, него због нас јер смо изашли чврсто и стабилно и ставом их пореметили. Велико задовољство је присутно због тога што се екипа није усрала после Бајерна и што су се збили редови за меч у којем је победа била далеко од загарантоване, а апсолутно неопходна. Забрињава што је и у овој четвртој четвртини могла да се осети безидејност у нападу кад смо имали прилику да их самељемо, али извукосмо се. Кључ победе апсолутно у одбрани и надам се да је јасно свим играчима/тренерима да са оваквом одбраном наш под постаје јако висок и за плеј-оф утакмице. Напад ће нам дефинисати плафон, али кад је под висок онда шанса увек постоји. Када смо мекани и са исправљеним коленима, онда је под у сутерену јер смо противнику комуницирали да смо there for the taking. Фенербахче је уосталом и најбољи пример тога. Прва су одбрана Евролиге и таман и да их не иде нападачки, довешће себе до егал завршнице у којој тим са Болдвином, Де Колоом, Биберовићем и Хортон-Такером углавном има предност над противником. Играли смо прави плеј-оф меч против врхунски дисциплиноване екипе и победити у таквој утакмици после киксева са Макабијем и Бајерном сигурно има посебну тежину. Поштовање које је исказао Јасикевичијус после меча јасно говори да је импресиониран ониме што је видео наспрам себе и мислим да то треба да служи као подстрек нашем тиму да у истом стилу настави. Скраћивање ротације у другом полувремену и коришћење центара на центарској позицији ради посао — ко би рекао? Надам се да је то ново основно Сашино подешавање и да нећемо имати привилегију да гледамо неке франкенштајновске петорке из скорије прошлости у блиској будућности јер је јасно да се из играча максимум може извући само кад се налази у познатом окружењу са очекивањима која су у складу са његовим способностима. Балансирање минута Мекинтајера, Нворе и Батлера у другом полувремену кад је постало јасно да ће само они покривати спољне позиције за сваку похвалу, на време мењани и убацивани. Батлер је незаустављив кад у последња три минута улази миран и бар донекле свеж и надам се да ће и убудуће пракса бити да не игра читаву четврту четвртину већ да бар који минут током ње одмори да му не би била батерија на минимуму за сам крај. Нвора агресиван и нека остане такав упркос кризи јер без њега онај плафон не може нарасти. Чима и Коди мотори овог тима за које не би смело да се проналази критика јер су им и грешке плод најбоље намере. Поштовање и за Фенербахче јер су максимално коректан противник и јер и играју и понашају се као шампиони. Болдвин има своје испаде, али неко мора... ево он ће. Да им је пут исправан и да су у бити чисти и пре свега посвећени надметању на терену, а не прљавим игрицама, најбоље говори потез Хортон-Такера који је у једном тренутку жртва најбољег закуцавања у скоријој историји Арене, а већ у следећем док пада на земљу гледа да ухвати Кодија да се овај не би изломио. Тих десет секунди кошарке и људскости је оно због чега се плаћа карта и жељно ишчекује свака наредна утакмица.

Нисам сигуран да се може објаснити феномен да је Звезда најбољем тренеру Евролиге најтежи противник од када је дошао у Фенербахче. Могуће да плаћа онај дуг из сезоне у Барселони кад су нас покрали у Пиониру, па код куће прихватили поклон промашај на зицеру малог Лазаревића, ко зна. У сваком случају, четири пораза од Звезде у пет мечева — било би и 5/5 да се није Мели повампирио прошле године — то звучи баш прелудо. Можда није нормално ово рећи, али изгледа да нама одговара да играмо против најдисциплинованије и најорганизованије екипе у такмичењу... уједно и актуелног првака Европе. Можда да гађамо осмо место, па да нам они буду ривал у плеј-офу ако успемо да се пласирамо? Шалу на страну, врхунско понашање Јасикевичијуса по обичају; сјајне изјаве и коментари на дешавања и господски манири упркос редовном пеглању које добија од нас.

Боље би му било да суди поштено, иначе ће му врата Чиминог подкаста бити заувек затворена. 🙌

Паризу су обе утакмице из наредног дуплог кола (33+34) померене за друге датуме. Неће ни са Виртусом играти у првобитно предвиђеном термину, него 31. марта. Нигде нема званичне потврде зашто је тако, али моја претпоставка је да је разлог за промену распореда то што су обе париске дворане заузете тих дана — Adidas Arena ће угостити финалисте француског одбојкашког купа, а Accor Arena тренутно најављује два концерта за ту недељу.

Или кад неко врти причу о 20 сениора као да говоримо о играчима од 28 година квалитета Лиге шампиона са бесним платама, а не већински дечурлији која је дошла из бедних тимова да покрпи неке позиције јер нису СВАКО место у тиму могли да заузму клинци пошто је то ненормално. Успут ако се и прећути то да је баш та Звезда баш те сезоне из баш тих проблема у први тим уврстила дечаке од којих је касније зарадила 20-ак милиона, онда став изгледа још моћније (или бесмисленије?). *Аврамовски — 19 година из Работничког, Гаврић — 22 године из Напретка, Мбођ — 21 година из Сенегала, Саша Стојановић — 31 година из Клужа, Катаи — 23 године на позајмици, Антић — 20 година из Рада (један наступ), Планић — 22 године из ОФК Београда, Стефан Ђорђевић — 23 године из Вождовца (три наступа), Деспотовић — 22 године из Локерена, Кахриман — 29 година из Таврије (резервни голман), Орландић — 23 године из Зете, Цветковић — 24 године из Напретка, Босанчић — 26 година из Гјеонгама, Паркер — 23 године из Домжала, Душан Анђелковић као слободан играч од 32 године* Салами никад није заиграо за Звезду јер није могла да га приушти и вратио се у Нигерију. Луковић је дошао повређен на зиму и није наступио ниједном. Предраг Ђорђевић је играо на припремама и отишао у Младост. Мбођ и Деспотовић су завршили на позајмицама. То су ваљда сениорчине које највећи клуб у Србији и шире не би смео да буде у стању да доведе након што је у истој тој сезони имао 35-40 излазних трансфера и у први тим убацио Рајковића, Ристића, Вукашина Јовановића, Лазића, Грујића, Савићевића и Јовића које је тренер Лалатовић исфорсирао не би ли нам донели новац који нисмо зарадили у пет сезона пре тога збирно. Ово никад нико и није покушао да оспори, нити би требао. Исто тако не би ником ни требало да буде чудно да институција попут ФК Црвена звезда може да преживи такву ситуацију и буде спашена од гашења као светски и европски првак у најпопуларнијем спорту на свету. Оно што је проблем, што је ружно и лицемерно (скоро и безобразно) јесте користити чињеницу да се Звезда тада није угасила као повод да се вуче паралела између ње тада и Партизана данас. Звезда би уз који милион 2014. године играла Европу, али јој тако повлашћеној милион није понуђен. Данас за Партизан који има исти или сличан дуг држава за годину дана издвоји по речима његовог председника 19.5 милиона евра? Изједначавати та два случаја се може само уз лоше намере. Ривалу нико не брани да на начин на који је Звезда у везаним сезонама до Европе стизала из првог кола квалификација поправи своју финансијску ситуацију као што је то Милојевићева Звезда урадила. Уосталом, из њиховог дворишта потиче порука да се "у Европи нешто уради" кад већ у домаћем првенству није могуће. Никад више новца у фудбалу није било, прилике се јављају свуда и стално... а ту је и тај поклон од 20-ак милиона од државе док траје ово угњетавање.

Чији се банер скида кад те у такмичењу у ком није главни Бодирога у два везана меча ишамарају Колосос и Ираклис? 🤡

Ти по обичају сваки коментар онога са киме се не слажеш гледаш црно-бело и успут убациш понеку реченицу коју неистомишљеник никад и није изјавио да би учврстио поенту. Ја никад нисам рекао да победе доносе само играчи и да је за поразе заслужан само тренер. Нисам сигуран где си то прочитао, али хоће то кад се не чита са разумевањем. Дао сам некад и негативан коментар на поједине играче и дао сам некад и позитиван коментар за Сашу кад сам мислио да за тим има повода. Генерално сматрам да у ово мало уписа што имам углавном инсистирам на позитиви и оптимизму, па ни статус неког надрнданог намћора не верујем да могу понети. У претходном упису сам рекао да је најслабија карика Звезде која на свакој осим на плејмејкерској позицији има по две, ако не и три евролигашке опције. Не видим неки простор да у томе нешто буде нејасно нити да се из тога конструишу неки додатни закључци које ја нисам извео. Мој коментар да ми се неће променити мишљење о њему у зависности од неког потенцијалног завршног резултата односи се на то да је начин на који Саша покушава да дође до крајње тачке погрешан и да то није рецепт за успех. Наравно да може да освоји Евролигу ако Батлер и Нвора тројке шутају од сада до маја 85%. Да ли то значи да је он одједном геније? Као што рекох, у дворани се доста тога може приметити што се не види преко малих екрана док се трује/хвали/(модерише) на форуму. Стога немој(те) по аутоматизму упирати прстом у оне којима сметају глупости које изводи јер и ми као и ти/ви желимо да управо Саша буде тај што диже трофеје на крају сезоне. Тај надобудни ја сам већи звездаш од тебе јер немам никад негативан коментар став је доста напоран и никако не доприноси дискусији. Јер о чему ти, или не конкретно ти него неко други, заправо расправљаш са мном кад се противиш томе да тренер губи компас? Да ли је за тебе измена Батлер-Ќалинић за напад добра? Да ли су четири различита центра за 16 минута права стратегија? Шта је оно што заправо смета у скретању пажње на лош рад тренера? Може се продискутовати. Или ли се инсистира на сукобу/расправи само ради сукоба/расправе? Ако је то контрирање ради контрирања, нисам ја неки саговорник за та глупава препирања. Износим мишљење о врло простим стварима и трудим се да га подупрем образложењем. Не бавим се препуцавањима и површним доскочицама. Не бавим се ни неким посебно техничким питањима јер не сматрам да сам довољно стручан. Причам очигледне ствари и оне мало мање очигледне које увидим кад загребем испод површине јер ме занима да покушам да схватим шта је корен проблема који нам се све чешће јављају у последње време, па и током серије победа. Манипулацијом информација можемо сви да се бавимо да истерамо наратив. Они који се одлуче да пишу на форуму су вероватно и изнадпросечно вешти у томе. Лично не верујем да сам неки податак занемарио да бих истерао своју правду. Јасног сам става да од децембра играмо екстремно упитну одбрану и да у тешким периодима мечева немамо основно подешавање којем се враћамо под палицом тренера него да до поена стижемо готово искључиво на индивидуалну инспирацију. Сматрам да су то две мане за које тренер сноси кривицу. Без напретка у тим сегментима, нећемо освојити Евролигу и Сале ће за мене остати просечан (не труба како си ти рекао). Ако може да напредује у томе, можда ћемо имати шансу. Али онда не причамо о овом Салету, него о новом и бољем, па самим тим и мој или коментар неког другог може бити другачији.

У сваком делу сезоне и на сваком скору сам тврдио исто — да је тренер најслабија карика ове Звезде уз место резервног плејмејкера јер је Јаго катастрофалан. С тим да Јаго и то што немамо резервног плејмејкера може да се сакрије ако је тренер довољно креативан да пронађе алтернативна решења. Из тог разлога можеш да ме прескочиш са тим етикетама критичара који селективно коментарише. Да је Саша наш најмање квалитетан актер утакмица ћу тврдити и кад победимо Фенербахче, и кад одемо у плеј-оф, и кад будемо прваци Европе, и кад изгубимо дерби, и кад изгубимо од Меге, и кад не освојимо ниједан домаћи трофеј јер сам тај став стекао гледајући га свака три дана на утакмици или сваких пет дана уживо. Не мењам мишљење према ономе што је популарно или на основу последњих 40 минута. Кад тренер покаже да је превазишао дечије болести које га прате кроз целу каријеру, наравно да ћу се обрадовати и похвалити га. Само што је питање да ли сам ја тада променио мишљење о њему или је он променио себе, па самим тим и престао да нуди критичарима хиљаду разлога да га критикују. Неко кошаркашки школованији од мене и са чистим намерама би, сигуран сам, десет пута тврђе могао да нападне његов рад него ја. Ја причам искључиво о најосновнијим детаљима. За нашу екипу не тврдим да је најбоља, тако да немој да ми трпаш речи у уста или да говориш у моје име. Оно што сматрам је да је најскупља екипа Звезде у историји и уједно топ10 екипа по трошковима на плате више него добра да би се од ње могло нешто очекивати. Нисмо ми више аутсајдер који треба да крвари да би се домогао 12. места. Имамо велики тим, скупе играче, пуну дворану и изузетне услове за рад. Скор 17-13 после 30 кола није ванвременски подухват, него реалност. Ја сам први који ће се сложити са Јанисом да ми немамо право да очекујемо плеј-офове јер нам то није традиција, али нису нам традиција ни ова улагања, тако да је демагогија у рангу оне да је доста да нам играч од скоро милион евра зна превести лопту преко пола то да причамо како храбра Звезда храбро стоји на осмом месту у борби са великанима. Тако да — да, кочи нас тренер својим недостатком креативности, својом инертношћу, свом робовању шаблонима и рутинама и повремено (на срећу све ређе) својом сујетом.

Видели смо у Каунасу 2023. године како то изгледа кад је фрка а кад не могу играчи да измисле сами поене, кад му је екипа постигла два поена за четвртину у полуфиналу Евролиге. Видели смо и против клинички мртвог Партизана са његовим помоћником који га је ресетовао за десет минута. Видели смо и јуче кад против више него скромног Бајерна у последњих седам минута утакмице на домаћем терену нама једине поене (укупно читава четири) креирају Чима и Коди силовањем јер акције не уме да нацрта. Форумашким чуварима ватре би се прилично очи отвориле кад би отишли на једну утакмицу да виде понашање нашег тренера кад крене проблем. Или стоји као попишан поред аут линије или млатара рукама у стилу навијача и кука што му се не суди сваки контакт као фаул. Смернице играчима не нуди, да реагује жустрије не уме, акцију да позове или не зна или не стигне да схвати да му је то посао јер му треба минут да се прилагоди на нову ситуацију на терену... Можда би онда свима који имају насушну потребу да напушавају оне који га таквог гледају из меча у меч пало на памет да и ми колико и они желимо Звездин успех, а можда и више. Осим ако им није једини задатак да по аутоматизму напљују сваког ко има потребу да искаже неповерење према тренеру који годинама не мења неке ужасне навике које има. Једну утакмицу не могу навести за коју се ове сезоне може рећи да је у њој Саша декласирао свог супарника и да смо зато добили. Вечито се јебавамо по 30 минута, на већи број поена ако нам упадају шутеви преко руке или на мањи ако цигларимо, и онда се уздамо у инјекцију страсти Калинића или подршке публике да бисмо победили. Као да смо јебени Голден Стејт па имамо луксуз да чекамо последњу четвртину јер ћемо свакако рутинирати противника. Хоћемо курац, победише нас и Макаби и Бајерн на нашем терену јер та стратегија да ће се све на крају само од себе десити не може увек да ради. Као што није радила ни у Каунасу кад је требао да направи тренерски искорак. Не треба даље ићи у анализи јучерашње утакмице од посматрања измене Батлер-Калинић за НАПАД Звезде. Батлер пита о чему се ради. Калинић пита о чему се ради. Помоћници гледају да ли је требала бити отказана измена. Он одмахује руком као да се већ предао, пролази утакмица поред њега. О ротацији на позицији пет је већ све вероватно и речено. Четири здрава центра имамо и Плавшића којег смо се одрекли, а њему је за крај меча go-to решење петорка са крилом на центру. Више од недељу дана је имао да спреми меч да бисмо ми у 16. минуту утакмице већ четвртог играча променили на центру... Ако је то план, пишам се на план. Ако није план, како је могуће да је толико промашио да му треба четврти различити играч на једној позицији за 16 минута кошарке?! Једног центра је једва дочекао јер је дефанзивна неман, другог је назвао нашим најбољим, трећи му је лидер ван терена и малтене ништа није усрао у целих пет минута које је добио, четврти пролази кроз двомесечну имплементацију, петог смо се одрекли. Не, нама ће Оџелеј да настави да игра центра након што смо га шест месеци истрошили у десет различитих улога. О реализацији напада из тајмаута се може књига написати. Смисленије изгледа играјте шта хоћете стратегија актуелног спортског директора.

Четири здрава центра имамо, нама тројка игра на петици док нам скок пати и док једну акцију не можемо да одиграмо. Један напад човек не уме да нацрта из тајмаута. Батлер излази за напад да би играо Калина? Да није тужно било би смешно.

На данашњи дан пре тачно годину дана, Џоел Боломбој се једини од свих играча Звезде појавио на гостовању Бајерну и ухватио 12 офанзвиних скокова (укупно 19) у покушају да нас одржи у утакмици. То је у суштини и успео јер смо за његових 34.5 минута на терену били на (позитивној) нули. У пет и по минута без њега, изгубили смо 18 разлике и припремили себи терен за епски распад који је резултовао у 2-5 до краја евролигашке сезоне и губитку домаћих трофеја. Кошмарних годину дана касније из Џоелове перспективе, испред нас је исти противник али смо сада ми боломбојевска екипа са карактером, а не безмуда са Боломбојем као јединим војником спремним на жртву у одлучујућим утакмицама. Надам се и дубоко верујем да ће епилог овог окршаја са истим ривалом бити потпуно другачији, а да ћемо управо ставом успети да сломимо Бајерн и потврдимо тезу да смо сада ипак другачији тим која неће прокоцкати шансу као што прошлосезонски јесте. Данас 12 Боломбоја смирено и паметно за још једну рецку у знак захвалности Валенсији, Арманију и Евану Фурнијеу. Па да се пошибамо са шампионом наредне недеље. 🤞

Потез Џејмса је очито неозбиљан и вероватно претеран, али он је последњи којем се из ове екипе може нешто замерити ове сезоне. Одиграо је свих 30 кола на 30 минута у просеку, убацује 17 поена и дели седам асистенција по мечу, а чак је и више него ангажован у одбрани. Проценти му нису добри, мада и не чуди да су опали кад узима тешке шутеве јер му саиграчи не нуде добре опције за додавање. Ја сам први овде био ту да га искритикујем кад сам поделио график на ком се видело да је Монако ужасан са њим на терену, али од тог периода до сада је постао уз Блосомгејма апсолутно једина светла тачка своје екипе. Од играча са озбиљнијом минутажом у последњих осам утакмица током којих су забележили седам пораза, једино присуство њих двојице и Недовића на терену има позитиван утицај на тимски рејтинг — Блосомгејм +12.3, Џејмс +11.1, Недовић +4.5. Овај пајац са којим је на снимку у сукобу је на двоцифреном минусу... Као и Тајс и Миротић. Нису далеко ни Стразел који јуче намерно прави трећи фаул у раној фази меча као да му се не игра и Дијало који шута тројку 5/25 на последњих седам утакмица. О говору тела појединих играча да и не причамо. Пошто сам гледао сваки њихов меч до сада и приметио каква болекурција на махове може да се осети у њиховом приступу, дозволио сам себи да одговорим Џејмсу на твит који је синоћ објавио "#blamemj". Укратко, искоментарисао сам да "видим сценарио у ком је овај шупак Окобо поново показао колико је незаинтересован што му је Мајк који се истински труди ове сезоне замерио као капитен". Џејмс је лајковао тај одговор, али сам обрисао за случај да га не увалим у нека говна ако одговор прикупи пажњу, а примети се да се он слаже са тиме. Имам скриншот, мада не умем да га овде окачим. Но није ни важан мој упис већ јасна порука да се овај цима, а да су му саиграчи осим Блосомгејма дигли све четири у вис између осталог и јер знају да их нико јавно неће критиковати све док Џејмс може да буде жртвено јагње. Није ни он цвећка, далеко од тога, али ове сезоне је последњи од свих проблема које Монако има, ма колико то необично звучало.

Не да је добро него је врхунски. Пут у пустињу на релативно небитну утакмицу би нас екстремно исцрпео пред окршај у којем бисмо уз мало среће могли и отписати Панатинаикос као конкурента у борби за пласман у топ6 Евролиге. Усудио бих се сад да кажем да регионална лига и утакмице које нам предстоје у њој до плеј-офа више немају никакав значај до јер и тај један циљ у виду избегавања окршаја са Дубаијем у четвртфиналу (или полуфиналу ако формат такмичења остане исти) више није приоритет пошто би нас дочекали у суседној земљи, а не 5000 километара далеко од Београда. Сав фокус сада може да буде на Евролиги и девет преосталих финала које имамо. Картер и Риверо растерећени могу да се уводе кроз утакмице у првенству.

Нудио се Маодо Ло... Штета што га не доведосмо, сад бисмо имали комплетан тим. Мада вредимо за много и овако, посебно ако тандем Батлер-Картер буде радио посао. Јаго се неће променити као играч и момак у наредним месецима, али можда можемо да рутинирамо Бајерн у првом полувремену, па да он у другом добије мало више слободе на евролигашком нивоу да уради и нешто корисно, те евентуално подигне самопоуздање. Ови филипчовићевски бројеви које постиже у комбинацији са ломљењем првог обруча постају проблематични, тешко је сад већ не приметити их. Када би му се случајно десила једна утакмица са више минута и 3-4 погођене тројке, можда би у будућности имао више вере у себе кад се диже на тројку или напада рекет. Тренутно изгледа скандалозно о чему најбоље говори то да играча ког плаћамо 800-900 хиљада хвалимо кад добро пренесе лопту. Мислим супер, резултати су ту и не осети се превише ко нам игра као резервни плејмејкер, али то што би све молитве навијача-верника биле најпре посвећене здрављу Кодија (у ког се вероватно и даље сумња) је донекле и застрашујуће.

Нвора нема уговор са Звездом за наредну сезону. Може се више о томе чути у подкасту у ком је гостовао код Чиме и грчких новинара, око 03:50. То не значи наравно да се Звезда неће отворити и понудити му продужетак, али сасвим сигурно ће имати конкуренцију макар Реала који се вероватно растаје са Хезоњом и Хапоела који има неограничен буџет и мањак поена са крила. Вероватно би га и још неко волео довести... У сваком случају, уговор нема, тако да ћемо морати да се исцимамо.

Калина шета центром Новог Сада са ћеркицом и пуни батерије за наставак сезоне. ❤️

Изгубили смо јер се наши Биберовић, Осман и Османи нису појавили на терену, а не јер су јунаци који су играли промашили један шут више или изгубили једну лопту више. Важно је да кад треба нека медаља да се освоји увек истакну кандидатуру за место на списку и кажу да су тада доступни. Па онда оду на првенство неспремни и усеру ствар кад год кроче на паркет. Не рачунам наравно међу те диве Аврамовића и Дангубића који су синоћ имали утакмицу три часовне зоне и 5000 километара далеко од Београда.

Не бих да затрпавам тему предвиђањима јер овде има алергичних на потезање приче о било чему што нема везе са наредном утакмицом. Поред тога, и предвиђање исхода мечева шест или седам различитих екипа у наредних девет кола је бесмислено јер сигурно нећемо погодити све. АЛИ, мислим да се оквирно може дати коментар. Мој коментар је да сам неких 90% сигуран да нам 6-3 (дакле то — домаћи терен + Басконија и Асвел) уз одбрану +18 против Панатинаикоса гарантује топ6 позицију. Са наших потенцијалних 6-3 и укупно 23-15, да би нас надмашили, а узимајући у обзир међусобне скорове: у Дубаију би морали ићи 8-1 — нема теорије; у Панатинаикосу би морали ићи 8-1 — нема теорије; у Монаку би морали ићи 8-1 — нема теорије; у Хапоелу би морали ићи 7-3 (Париз у уторак!) — јако тешко јер гостују MTA, BAR, RMB и MON и чекају PAO, FEN и OLY; у Жалгирису би морали ићи 6-3 — могуће, али гостују VAL, PAO и FEN, а чекају RMB и BAR; и у Барселони би морали ићи 6-3 — могуће, али су у најлошијој форми и гостују MIL, VAL, ZAL и MON, док чекају HAP и PAO. Чак би било и у реду да један тим успе да одради посао јер би онда тај тим био пети, а ми шести. Троуглове нећу до детаља анализирати у овом упису да не товарим превише информација о шта би било кад би било сценаријима, али и ту стојимо добро и само бисмо у троугловима HAP-BAR-CZV и ZAL-BAR-CZV завршили као трећи и извисили. У сваком случају, 6-3 је доста за топ6! 🤓 Остаје "само" да тај скор постигнемо... А то ћемо урадити само ако екипа приступи једној по једној утакмици са максималним фокусом без сањарења о коначном скору и гледања унапред. Ми навијачи мислим да и даље смемо да се мало изгубимо после лепих победа у оптимистичним (реалним?) рачуницама.

Мислим да је Деки промашио пославши од првог минута на терен практично исти тим као у првој утакмици. Нису то исти мечеви били да би истих 11 (10) играло од старта са практично истим задацима — овде смо већ имали један гол и Маракану као предност. Био сам импресиониран коришћењем (оскудних) ресурса у првих седам дана ове осмодневне мисије, али утисак ми је да није у последњој утакмици извукао максимум из екипе, иако реално ни тај максимум није огроман. Можда накнадна памет, али мишљења сам да смо уз пун стадион морали кренути од старта нападачки са Арнаутовићем, можда чак и Катаијем (иако се сада може рећи да су у овом двомечу обојица показали врло мало, да не кажем скоро ништа). Један гол да смо дали и затворили се увођењем тих питбулова попут Дуартеа, Енема и донекле Елшника, не би нам овај Лил дао два гола до прекосутра. Овако смо им чини ми се комуницирали да смо од старта нешто пасивнији и они су то преко лукавства Жируа искористили. После смо, иако је било нерешено, чињеница ми били ти који јуримо резултат и због тога срљамо. Штета јер је наступ у Лилу био један од зрелијих у овом веку. Штета и јер је сезона у Лиги Европе била више него коректна, да на кажем одлична. Са друге стране, није штета јер је Терзић безобразник који ми показује средњи прст и ћути после Пафоса, а бахати се после иоле значајније победе; мада нисам од оних који ће до бесвести причати о томе и сигурно да ћу пре навијати за Звезду у којој је успут и Терзић запослен, него против ње само јер је он ту. Елиминација од Лила није кикс, али јесте неискориштена лепа шанса. Да ли бисмо прошли Астон Вилу као првог фаворита за освајање? Вероватно не, али бисмо се макар појавили на терену и добили прилику да приредимо ново изненађење. Ове сезоне ме више боли глупаво испадање од Пафоса, који иако је у Лиги шампиона показао да није случајно упао, ипак не би требао да буде непремостива препрека за Звезду током 180 минута. Да је ово она сезона са једном утакмицом по квалификационом колу, па и да разумем јер се у 90 минута свашта може десити. Овако се не може рећи ништа сем да смо у том двомечу подбацили. Остаје да се узме дупла круна и да се верује да Станковић није дошао да буде икебана него да ће држати до себе и током наредних месеци јасно комуницирати управи шта мора да се испоштује да би екипа дочекала квалификације у оптималном стању. Обрисе доброг тима имамо, али евидентно фали још квалитета да бисмо могли да будемо фаворит у овако озбиљним окршајима и да бисмо имали право да очекујемо успехе, уместо што им се само надамо. Није то баш тако једноставно како је једноставно искуцкати пљувачину на тастатури, иако се слажем да смо могли боље. Бодо јесте супер пример, али на један Бодо долази 50 пропалих идеја и пројеката, тако да се може мало и искулирати кад се пореди клуб који из овог блата тражи успех са клубом који је из Норвешке дошао где је сад.