Овај тим без Петрушева није капацитет за пласман међу првих осам и само уз много среће са повредама, још више напорног рада и минимално фолирања и паметовања са позиције 2 има шансу да се домогне плеј-ина. Као ретко када досад ми тешко пада што сам, по свему судећи, опет насео на исфорсирано пласирање информација које желим да чујем а које су прилично далеко од реалности. Више нема ниједног посетиоца Звездиних утакмица који не зна да нам фали капитално појачање на позицији 4, али то није довољно главешинама да га и доведу.
Кренути у сезону са трећом четворком деветопласираног Ефеса, трећом четворком шеснаестопласиране Звезде и "четворком" која је својим (не)квалитетом успела да натера навијаче клуба који то готово никад не чине, да дигну руке од ње и пре почетка сезоне је не само неозбиљно већ и безобразно, лењо и неодговорно колико према такмичењу толико и према навијачима. Да ли ће Даум бити нови Боломбој? Можда... Дабогда и био! Али су знатно веће шансе да не буде јер ни план Звезде није био да буде лидер већ да служи као додатна опција. И онда кад постане битно и густо опет ћемо се окренути Калинићу "јер он то може" и јер нема везе што је и до тада газио по 25 минута на првих 40 мечева јер није нека разлика између 25 и 30. И онда ће опет бити да је Калинић испушена муштикла кад не успе да покрије све рупе јер "не би га се Барселона тако лако одрекла". И онда ће Калинић почети да ради и шта не уме да би поправио утисак (1) или почистио флеке (2) које и није он направио већ његови послодавци. И онда то води у пропаст како на његовој тако и на другим позицијама у недостатку баланса. Не могу да верујем да је шаблон сваке сезоне исти и да ја сваке сезоне пушим исту причу и надам се да једном можемо пресећи и загрејани напасти врх од старта.
Петрушев је онај играч због ког у наших тешких првих пет кола видиш 3-2 и верујеш у 4-1. Са друге стране ако га немаш, кога гледаш у том ростеру да ће редом зауставити ЛИДЕРЕ противника попут Монекеа, Хејс-Дејвиса, Паркера и Хезоње? Без Петрушева они делују као нерешиве енигме, а наш скор са можда 4-1 постаје дај Боже на домаћу публику 3-2. Та једна победа се на крају испостави кључном, а посебно кад се не појави ни у осталих шест седмина сезоне јер и у њима фали то капитално појачање које нас диже из доњег дела табеле и 14 победа претвара у 19-20.
Петрушев их не доноси сам, али их доноси баланс и јасан распоред улога који неће постојати са овим четворкама и два крила која "ето могу покрити ако затреба". Да ли ћу и без Петрушева веровати у 34 победе? Хоћу... Међутим оне постају много нереалније не јер нема Петрушева, него јер нема било којег играча на позицији на којој нам гори годинама, а та позиција се не зове четворка него ПРВА четворка која полако постаје мит међу Звездиним навијачима јер је изгледа недостижна. И то је само кратка прича о ПРВОЈ четворци, уз паљење свећа и молитве да нам непланирана прва петица преживи сезону и да уз њу евролигашки руки и Митровић, који доказано није топ8 капацитет, покрпе још 15 минута на врхунском нивоу.
Мрзим кад у себи препознам песимисту, поготово кад сам до данас био спреман за фајнал-фор јер сам га видео као достижан циљ, а испостави се да један играч, тј. један појам звани ПРВА ЧЕТВОРКА тај сан може да усмери на нови европски кошмар по узору на претходне. Поред 16 играча тај један како год се звао прави највећу разлику, а њега никад не доводимо.