aleksa7

Преозбиљан је подухват изгубити два пута у месец дана од ове геријатрије, скидам капу имплементатору. 🙌 Две шпанске склањалице, пензионисање Пешића и хркљуш против групе грађана Истанбула, уз одучавање Саше Обрадовића — јаких шест победа Барселоне за три месеца. 🤡

Господски манири, умерен темперамент, велика жеља за победом, јасна припадност нашем табору, достојанство, понос, огромно искуство, добар до одличан CV, трофеји у Звезди, квалитетна издања у дербијима — мислим да сваког од тројице Сашиних (великана) претходника карактеришу ове црте и да зато заслужују да им се понуди прилика да са најскупљим и објективно најквалитетнијим саставом и они нешто покушају. Ако би се мењао тренер, ја бих прва три позива упутио њима; не знам којим редоследом додуше. Можда звучи као досадна и не превише креативна стратегија, али не видим много проблема са истом кад се узме у обзир ко су људи који су нас водили. Уосталом, последњи је и селектирао ову екипу и по речима тренутног тренера имао велике заслуге за победнички низ јесенас. Да ли је то Обрадовић причао из куртоазије или са поштовањем и неким видом захвалности мање је битно; чињеница да је Сферопулос имао занимљиву идеју и личног сам става да би добро спровео у дело. Сад то није ни важно нити тема о којој треба размишљати. У сваком случају сматрам да је отказ који је добио небулозан кад му је већ пружена прилика да формира нови тим упоредо се решавајући играча који су (вероватно оправдано) склоњени. Нажалост, нисмо истрајали и прихватили да су га повреде осакатиле већ посегли за популистичким потезом враћања познатог лица, но добро. Мислим да је чињеница да није отеран јер не зна — јер да не зна летео би на лето — него јер се морала смирити маса? Душко је прича за себе и све док би он имао мотивације да проба поново, не би могао бити погрешан избор. Кошарку има у малом прсту, искуства на претек, познаје ово окружење добро, јуначки се борио са најбољим Партизаном у скоријој историји и успут је за већину навијача и даље господин који нас је напустио само због џангризавих играча који су се касније испоставили као небитни пролазници без већег успеха у Звезди. Можемо сумњати да би овај састав имао проблема са његовом чврстом руком, али то и не мора бити тачно јер ултимативно сви кошаркаши који нису пред пензијом хоће да победе, а он зна како се побеђује. Успут је имао и успешну сарадњу са Монекеом који фигурира као један од лидера овог тима, а познато је колико је у данашње време битно да играчи миришу тренере јер имају неограничену моћ. Радоњић је Радоњић и ту нема шта много да се коментарише. Изнад њега нема никог и он не може да буде лоше решење. Може његов повратак бити неуспешан, али негодовати и пре него што се вратио је незахвално. Без превише патетисања и романтизовања, он је директно кумовао повратку Звезде, ако не и био главни разлог зашто се вратила на сцену и понекад је и непријатно читати колико се дискредитује његов допринос само јер није и у Европи постао елитан. Слично смо пролазили са Милојевићем ког смо прекрстили у примитивца без роминга јер није добар са микрофоном заборављајући на то где смо били пре његових узастопних пробоја кроз квалификације. Дајте Радоњићу алат пет пута скупљи од оног који је имао, па да видимо да ли не зна у Европи. Заслужио је да изведе тај експеримент, а извео би га савршено. Поред њих тројице, сасвим сам сигуран да постоји бар још 5-10 квалитетних имена која једва чекају да добију позив из елитног европског такмичења док им је на располагању 20-ак милиона евра, тако да је и та демагогија а кога би ти довео кад нема никога постала прилично излизана. Уосталом, има ко прима плату да пронађе правог и с обзиром на то да је човек који би требао да се пита о томе — барем на основу описа посла којим се бави — неко чији је повратак звездашка јавност дуго призивала, не видим проблем да се верује да може тренера да пронађе са својим конекцијама. Да ли евролигашког, да ли перспективног из Русије, Еврокупа и Лиге шампиона... мање битно. Битно је да се тренеру верује и да се са њим касније прослављају успеси или сноси одговорност ако је направљена лоша процена. Свакако, тренера има и само им треба шанса. Било како било, одлука мора да се донесе што пре. Ако му верују, НЕ СМЕ бити отеран после 1-4 у првих пет кола наредне сезоне. Ако му не верују, нема потребе трошити дане док измичу играчи потписујући за друге клубове, а можда и интересантни тренери. Генерално не видим шта је то што би га тако чврсто држало на овој позицији јер нити је одушевио игром и резултатима, нити има неку посебну конекцију са играчима, нити се понаша достојанствено. Осим те једне године уговора ништа не делује као озбиљна препрека у процесу педалирања, а бар нама није проблем да споразумно прекидамо сарадње. Чињеница да су и сведоци почели да стидљиво и у тишини силазе са тог возића говори да сам отказ ни не би произвео неки посебан револт међу навијачима, па је и та ставка решиве природе. Или нека га задрже и покупе прње заједно са њим кад опет крене по злу, или нека пресеку и крену другим путем. Само не нешто између, па спинови и релативизације срања.

Добар темпо пљувачине по играчима, још који дан и доћи ћемо дотле да су сви играчи заправо лоши само да се не утврди да је онај који их поставља по терену дилетант. Присуство Чиме Монекеа на терену је тимском рејтингу 10. екипе Евролиге доносило +15.1 поена. По том параметру су кориснији за своје тимове од играча са бар 500 минута одиграних у сезони само Мели као мотор шампиона Европе, Јустинијан Џесуп као рандом члан ове групе и Мекинли Рајт и Шенгелија као лидери својих тимова који суштински и немају замене па је и логично да је битно да су у игри. Проценат шута Звезде са Монекеом на терену расте за 7.6% што је довољно за ДРУГО МЕСТО у Евролиги... а заправо ПРВО јер је први Фенеров Де Коло на узорку од 12 мечева. Дођосмо дотле да је у европској кошарци 14/6.5/2 на процентима 62/34/77 постало лоше/контрапрдуктивно кад долази од четворке која је успут изнуђеним фауловима, блокадама, ухваћеним скоковима и генерално екстремно посвећеним приступом бар десет пута дигла ове сезоне умртвљену Арену. О доприносу ван терена да не причамо. Али пошто снима подкасте и даје нешто смелије изјаве а мени намћору то смета, дај да му нађемо све мане и успут га етикетирамо као једног од главних проблема лимитиране Звезде, што да не? Пропусте у одбрани прави, то нико не спори. Само што и са тим пропустима Звездина одбрана статистички ради посао боље него без њега скупљајући више дефанзивних скокова и терајући противнике на више изгубљених лопти него кад он није на терену. Није проблем то што залутали тренер није у стању да максимизује његову брзину и створи му простор по чеоном ауту. Није проблем што су нам центри одсечени из игре. Није проблем што Калинић и Оџелеј после бруталних тројкашких сезона добију једну отворену у просеку по мечу. Није проблем што кад Мекинтајер није на терену не можемо две акције да изведемо. Није проблем што су нам најгоре кретње без лопте у такмичењу. Није проблем што после 36 утакмица човек није у стању да заинтересованом саговорнику каже која је то његова најбоља петорка. Проблем је Монеке. Проблем је Мекинтајер јер је на најтежем гостовању кикснуо. Проблем је Нвора што није читаву сезону одрадио на 50/40/90 и био први стрелац Евролиге. Проблем је Батлер. Проблем је Картер што није шест месеци после хитног хоспитализовања у стању да сам реши као што иначе бекови Саше Обрадовића морају сами да реше. Сви су проблем, само није проблем њихов бахати шеф који је од става да нам је небо граница дошао до тога да буде мањи од маковог зрна док прича како је никад гора Барселона ипак бољи тим који је заслужено победио.

Девет асистенција на 14 изгубљених лопти. Време је и било да платимо цену ненормалне кошарке Саше Обрадовића. Стабилнији и смиренији тренер тим је победио, то је што је.

Шта рећи више о овом тужном изговору за тренера кад он после 1535 минута евролигашке кошарке током којих је ДЕВЕТ минута на крилним позицијама играо Монекеа и Оџелеја у утакмици сезоне у којој би *морао* да се окрене само провереним опцијама у првој четвртини принудно убацује њих двојицу на 3-4. У тренуцима кад најбољи нападач противника коље нашу екипу, тренер се окреће решењу које је досад користио у 0.59% времена. Шарлатан!

7.5 минута без Калинића — један разлике за Барселону 12.5 минута са Калинићем — 13 разлике за Барселону Може то и боље, може 20 минута за тренерову продужену руку у другом полувремену! Какав тренер, такве му и руке.

Период после КРК говори да нам је под испод сваког дна. Из игре шутамо 42.2% и са комшијама доминирамо на зачељу по свим процентима, с тим да су они за то време најбоља одбрана такмичења, а ми играмо као банда. Плафон смо видели кад се играла одбрана, а шутеви упадали и кад су нам играчи жмурили. Како год, не треба мени да будем у праву. Понудио сам мишљење, ако је непопуларно могу са тиме да живим. Звезда нека победи и мени је доста. Бојим се само да је превише неозбиљна постала да би то радила у континуитету, мада јој за две овонедељне победе и не треба континутет него само 80 минута кошарке. Ако их упише можемо се и убедити да је сезона успешна.

Мој одговор се односи на констатације да су "екипе биле у налету" и да су "све биле у серији победа". Не постоји налет у Евролиги ако тим 29 дана није уписао победу. Не постоји серија победа ако тим има пет пораза у осам утакмица. Је ли Звезда у налету јер је пре месец дана победила Фенербахе? Је ли у серији победа са 3-4 у последњих седам кола? Моје наглашавање бројки је одговор на бесмисленост иницијалног уписа, пошто имагинарни налети и серије победа не постоје (осим код Партизана). Ко смо ми? Или ви? Мало је безвезна та генерализација да свако ко има исти став по питању једне теме аутоматски дели ставове и по свим осталим. Ти први не сматраш да треба терати тренере као на траци. Дакле МИ не постоји. Ја други не сматрам да их треба терати као на траци. Дакле опет МИ не постоји. Ја сматрам да ако пружиш тренеру шансу да се реши оних који му не требају и даш му лето да формира нови тим (и систем?) не можеш да га отераш после два кола у којима је имао осам доступних играча. То је моје мишљење јер ја имам стрпљења за разне будалаштине и свестан сам да не може све и одмах. Али ко мене пита? И ко уопште више размишља о прошлом октобру и претходном тренеру? Нико и нико. Отуд се више и не коментарише о томе, већ о актуелностима. Актуелност је да тренутни тренер има негативан скор откад је рекао да је време за његово кување. Све чешће примамо 50 поена за полувреме, офанзивне статистике су нам у жестоком паду у последњих 10-15 рунди, редовно губимо концентрацију, зависимо од учинка 2-3 играча, искоришћеност напада из тајмаута је катастрофална, говор тела тренера покрај аут линије је невероватно лош (што ме и највише плаши), играчи често у безидејности раде ствари које им не приличе (Калинић у дриблингу, Риверови шутеви у раном нападу, Боломбојево јокићевање, Кодијево непотребно химовање, Чимине тројке које срећом упадају, тешки шутеви Батлера и Нворе...). Ја не знам ко може бити одговорнији за то што екипа игра неконтролисано и нефокусирано од тренера. Просто је немогуће да ти као један од цењенијих познавалаца кошарке гледаш ово и вечито налазиш потребу да релативизујеш те проблеме или да упиреш прстом у незасите, размажене навијаче. Као што човек изнад рече, већина претходних тренера је већини здравомислећих људи остала у лепом сећању. Сваком може да се залепи нека критика коју је и заслужио, али нити један од претходника Обрадовића није затворио врата за собом гузицом. Успут су углавном сви ушли у скромном маниру са смиреним карактером и без надобудних изјава вођених емоцијама. Ако се неко агресивно представи, не знам што чуди то да његов неуспех буде и енергичније/негативније пропраћен. Уосталом, није ни битно даље се објашњавати. Свако ко учествује у дискусији је већ десет и више пута у детаље образложио своје мишљење по питању наше кошарке. Тешко ћемо једни друге убедити у оно супротно јер смо дошли до кризне тачке где је поларизација на максимуму. Ако имаш воље, само бих волео да ми одговориш на питање да ли ти, у случају да си се нашао у позицији да направиш такву одлуку, задржаваш Сашу Обрадовића на клупи Звезде и наредне сезоне или не. Не мораш се малтретирати другим одговорима јер сам већ запамтио и разумео твоје ставове. Волео бих само схватити одговор на то питање који досад мислим да ниси давао.

Па што немамо тај луксуз? Тим поводом се и исписују странице и странице уписа овде. То што ми скоро никад немамо могућност да сакријемо лоше партије најбољих играча и јесте главни разлог због којег тренер добија критике. Његова неспособност да системом савлада противнике је основни проблем због којег нам је под у подруму Евролиге. Кад је лоше онда је ужасно. Неки други тимови, који узгред буди речено располажу и са мање новца од нас, у тренуцима када лидерима не иде добро враћају себе на основно подешавање и себи подижу под на неки просек којим се одржавају у утакмици. Нама плафон иде високо, али плафон се ретко достиже, а под који нам је прениско је много чешће прави показатељ наших могућности. Плафон одређује индивидуални квалитет играча. Под одређује здравље подешавања у којем се они користе. Наше подешавање је потпуно погрешно о чему говори и негативан скор у Евролиги од тренутка кад је тренер најавио своје додавање зачина у нашу чорбу. То није злонамерна субјективна измишљотина, него чињеница. Подупиру је датуми, бројеви, изјаве, очни тест, стање на табели... Од тог 5. децембра и имплементације, победе које нису директно донели четворица носилаца Коди, Батлер, Нвора и Монеке се могу набројати на прсте једне руке, ако уопште и постоје. Ту и тамо нешто нађубрио Оџелеј, једном-двапут је помогла Калинићева одбрана, рапсодија Добрића против Париза и офанзивни скокови Изундуа. Ништа од тога није деловало плански него стихијски. Франциско се распада против Париза после прве четвртине, али Жалгирис не пати јер излази Ло из трећег плана. Рутинирају Фенербахче у гостима са 45 индексних поена Сливе и Буткевичијуса док им најбољи играч узима само пет шутева. Не може вола да погоди споља против Реала, али Тубелис донесе победу. Сваки играч има јасно дефинисану улогу и логично да ће се у њој снаћи кад не мора да излази из својих патика. Исто важи и за Валенсију. Томпсон потпише уговор на девет милиона евра као убедљиво најплаћенији играч у клубу, игра исподпросечну сезону и она завршава као друга. Монтеро се усмрди против Дубаија, Жалгириса, Партизана, али нема везе кад ће у први план да искочи неки Бадио, Мур, Риуверс, Прадиља, Тејлор. Мицић се није појавио на терену на 80% утакмица, али је Хапоел одбраном успео да учини да се то не примети толико. Довели су Малколма ког није тражио ниједан клуб у Евролиги, дали му милион и кусур, упрегли га да игра по 25+ минута на обе крилне позиције и човек постаде откровење сезоне, што офанзивно, што дефанзивно, што скакачки. Вејнрајт и Блејкни са Еврокуп нивоа све пресликали на Евролигу, и тако даље. Примера је мали милион и сви воде до истог закључка — да је Звезда у Евролиги тим који убедљиво највише зависи од онога што ураде најбоља два или три играча. Чак је и Монеке као лидер екипе по већини напредних статистика до свог учинка првенствено дошао на рачун своје енергије и чињенице да се нађе у право време на правом месту. Ни он није добио прилику коју заслужује да профитира од акција нацртаних за њега. Коди да измисли другима, Нвора и Батлер себи и то је све што нудимо од стратегије. Ако то није најбољи знак да тренер не успева да извуче из овог тима максимум, онда не знам шта је. И неки много мање искусни од њега су измишљали или проналазили нека много писменија и кошаркашкија решења од овога што ми приказујемо последњих месеци. Додаћу и да је ово за мене потпуна небулоза и да делује као релативизовање прилично јасних неуспеха. Ако је квота на тебе до 1.35, очекује се да победиш утакмицу на свом терену. Порази се наравно могу десити, али у тим околностима се не називају никако другачије него киксевима. Играли смо против екипа које у тим тренуцима нису ни помишљале да могу да се нађу у топ10, дакле били смо апсолутни фаворити и нисмо оправдали тај статус. Притом није ни тачно да су сви били у налету и у победничким серијама. Бајерн нам је у госте дошао после бламирања у немачком купу у ком није стигао ни до финала и након пораза од Реала у Мадриду са 23 поена заостатка. Нису имали ниједну победу у Евролиги у месец дана који су претходили сусрету са нама. Слично важи и у случају Макабија који је пре тог дуплог кола имао пет пораза у седам утакмица што би прерасло и у 6/8 да Стерлинг Браун није имао помрачење ума. Ако ишта, ми смо ти који смо им улили наду да могу да заврше у топ10 покренувши им низ тако што смо себи дозволили да нас победе без Вокера. Можемо победити и можемо изгубити. Важно је само — светлије будућности ради — да после било којег од та два исхода не лажемо себе и стварамо паралелни универзум у којем ћемо формирати неку лажну реалност која би требала да учини да се боље осећамо. Против Бајерна и Партизана имати 0-4 је брука, толика да би на крају могла да нас кошта и европског успеха ове сезоне. Тако себи пуцати у ноге не да није нормално, него је и аматерски. Поновићу још једном, такав скор није имао ниједан плеј-оф тим против две екипе из доњег дела табеле осим Жалгириса који се опрао са нестварних 12-6 против топ10 екипа.

Између опција баталити и одрадити и цимати се и победити успели смо да пронађемо трећу — максимално се потрошити и изгубити. Једина шанса за било шта до краја ове сезоне је да од Картера добијемо шта смо током већег дела сезоне од остале тројице протагониста јер само нас још један играч који уме са лоптом може спасити даљег брукања. Од кошаркаша који нису сјајни са лоптом нећемо ништа добити, не јер су они ментоли, већ јер су исечени из ове одвратне кошарке коју форсира тренер којем се читава стратегија базира на томе да бекови сами измисле поене. Штета јер су се енергија Монекеа, Изундуа и Боломбоја и високи проценти са тројке Калинића и Оџелеја вероватно могли боље искористити да је постојао систем који уме истаћи њихове врлине. Систем је уосталом помагао Валенсији и Жалгирису да побеђују кад Монтеру и Франциску није дан. Нажалост ми не припадамо тој групици аутсајдера могу да на природан кошаркашки начин надигравају ривале, већ се све своди на силовање. Ако прође, супер. Ако не прође, то су најружнији могући порази. Једина срећа је у томе што нам је следећи противник распала Барселона коју није опалио само ко се није појавио на утакмици последњих месеци.

Пасус је више коментар на рачун катастрофалних Калинићевих издања него критика за тренера што му даје повлашћен (?) статус. Делује да је Саша чак и покушао да га склони са терена очигледним смањењем минутаже у последњим рундама. У мору мојих замерки на рачун Обрадовића, улога коју је дао Калинићу није једна од њих. Очито је желео да верује, као и већина нас, да ће овај надоћи кад постане битно. Испалио је и њега колико и мене/нас. Скоро ми буде и жао тренера. Конкретно да одговорим на твоје питање... Вероватно не постоји, али то је пре свега системска звездашка грешка. Створили смо од њега недодирљивог, чак му и дали ветар у леђа због личног револта против оних који га нападају из некошаркашких разлога, а остајемо празних шака ако не и израњаваних јер нас је он ишибао бодљикавом жицом док смо му слепо веровали. Лично се јако споро и тешка срца окрећем против неког, чак не бих рекао ни да желим да му видим леђа, али оном којем је свеједно да ли наставља важећи уговор или иде у Холандију да пика баскет можда и није место у нашем клубу. Мада је његов случај превише слојевит да би се тако површно посматрао.

Само две топ10 екипе су себи дозволиле да им се формира троугао 0-4 против две не-плејоф екипе. Звезда коју су четири пута усрали Бајерн и Партизан — тимови који нису имали никаквих додирних тачака са горњом половином табеле, и Жалгирис којег су надиграли Макаби и Дубаи који су до последњих десет дана имали плеј-оф надохват руке, уз Ефес који их је испрепадао у две од пет најгорих утакмица Франциска ове сезоне. Разлика је само у томе што је Жалгирис то себи могао да приушти јер је у међусобним окршајима топ10 екипа управо он први по скору са феноменалних 12-6. Беда коју нам је тренер показао против ове две исподпросечне екипе и најбоље осликава наш наступ у Евролиги ове сезоне. Да сведоци не запене моментално, нека буде и да су управа и Јанис криви за пораз у Минхену јер су посрнули са осам играча у ротацији од којих су петорица били новајлије и до фантомског фаула Монекеа држали егал упркос ненормалној партији Обста који је погађао и преко два играча те вечери. Обрни-окрени, велики успех смо (опет) испустили у "малим" утакмицама. Симптоматично је и то да је у ове четири утакмице наш неправедно непромовисани капитен, мозак екипе, тренерова продужена рука и искусњара која прави разлику детаљима за минималне победе — КАЛЕ — био на бриљантних -40. Разни Рејмани, Буткевичијуси, Ричији, Рогавопулоси, Бегарини, Тарпији и Битими гледају Звездиног лидера оних који осећају клуб и пасошом доприносе и грохотом се смеју док Звезда тоне у његовим минутима, поготово у завршној, уједно и најважнијој четвртини сезоне. Благо нама кад су нам то оне сигурне руке које ће смирити екипу... У последњих девет утакмица, 17 индексних поена. Господе, узми ме! У сваком случају, од 9-4 и једвачекања репрезентативне паузе да Он може да имплементира идеје, Звезда је на 12-13. Рекло би се ипак да ни она ни њен тренер онда нису заслужили више од ове утешне награде. Плеј-офу и трофејима се свакако надам, али кад бих знао да у клубу постоји неко ко ће лупити шаком о сто ако та достигнућа изостану, не бих био далеко од тога да уз много стида прихватим те исходе не бисмо ли се решили тензије и нестабилности које произилазе из тих сујетних изјава и беспомоћног млатарања рукама покрај терена када кола крену низбрдо. Дотад свакако остаје само да као просечан бот наставим да се појављујем и пружам безрезервну подршку док нажалост гледам исто што видимо сви који желимо да видимо — безидејну Звезду којој се сва стратегија своди на томе да ли ће Мекинтајер бити Вестбрук, а Нвора и Батлер погодити своје просечно најтеже шутеве Евролиге. Најтеже не јер су ненормални приватници, већ јер им нико није омогућио лакше. Јебига... опет... и опет... Док Валенсија, Жалгирис и Хапоел разбијају лењо исфорсирани мит о елитистичкој групи од 8-9 екипа која ће увек попунити плеј-оф.

Ноле и Лука покрај терена сутра у окршају великог Реала и наше Звезде. Све очи европског кошаркашког света овог четвртка упрте у меч који игра наш клуб. Велика одговорност, али и велика част. ❤️🤍

Иста судијска тројка као са гостовања Басконији........ Само да не подлегну притиску створеном од стране дегенерика са друштвених мрежа па крену да се искупљују за погрешан аут који су нам досудили након што су пропустили да свирају јасне кораке. Контра очекивањима, ове сезоне нам са овим балтичарима добро иде — са Рижиком смо 2-1, Замојским 4-0 и Перандијем 2-0. Нека се настави тако!

Звездина гостовања топ10 екипама ове сезоне: Фенербахче — победа Валенсија — напад за продужетак Хапоел — напад за изједначење 30 секунди пре краја Жалгирис — одучавање од кошарке, мада уз гомилу промашених наших шутева у првом полувремену Монако — победа Олимпијакос — епска крађа Панатинаикос — двоцифрена предност пред последњу четвртину Бареселона — продужетак У седам од осам утакмица смо или победили или било екстремно близу томе да победимо. Нема разлога унапред се предавати против Реала иако су апсолутни фаворит. Чињеница јесте да су победили 17/18 утакмица код куће и не само то него и 11 од тих 17 мечева са десет и више разлике, али свакако нису непремостива препрека. Имамо много играча који могу да допринесу на евролигашком нивоу и уз добру психолошку припрему сигурно је екипа способна да се носи са њима упркос свему што гостовање Реал Мадриду носи. Једна победа нас дели од историјског успеха и треба веровати све до последњег звука сирене да је можемо остварити. Остајали или не сви ови играчи и за наредну сезону, ово им је савршен полигон да се покажу у најзначајнијој утакмици која се игра у четвртак у последњем колу Евролиге. Кад, ако не сад?

+1000 Мишљење о Монекеу и његовом доприносу Звездиним резултатима је доста добар лакмус тест за процену вредности наставка даље дискусије са саговорником. 👍

Два сценарија која нас шаљу у топ6 без обзира на исходе осталих утакмица: победа у Мадриду и два пораза Хапоела победа у Мадриду, пораз Жалгириса, победе Монака и Панатиниакоса По кладионицама шансе да се деси једна од ове две комбинације резултата је око 9.8% што је по мом мишљењу и више него довољно да се оправда веровање у идеалан завршетак регуларног дела сезоне. Далеко од тога да ико сме претити Реалу, али надати се можемо. Останак у доњем делу плеј-ин зоне свакако јесте реалнији, али била је реална и победа Дубаија против Ефеса, па се ипак није десила. Једино што је битно је да смо дали себи шансу да победом у последњем колу завршимо на рекордно високој позицији и то треба да послужи као гориво за претежак, али не и несавладив изазов.

Два пораза Хапоела и победа Звезде у Мадриду за 6. место и плеј-оф окршаје са Фенербахчеом. Честитам свим навијачима плеј-ин, па да пробамо и још даље да одемо! ❤️🤍

Евролигашких 2.6/0.8/2.2 и просечно 1.5 индексни поен уз шут за два 28.6% и три 20.8%, те ако се не варам само шест од 25 утакмица са позитивним плус-минусом. Од 11 играча који су константно били део протокола током сезоне, Јаго је убедљиво најнегативнији утицај имао на тимски рејтинг са ненормалних -12.7, а успут је његово присуство на терену и рушило тимски проценат шута за 4.2% и повећавало проценат напада завршених изгубљеном лоптом за 4.1%. Са њим на терену, прилично логично јер је дефанзивна рупа, противницима су традиционално расли проценти док су и лопту боље чували. Баш јако се мора потрудити човек да нађе критику на овај разлаз. Кад се у обзир узме и плата коју је имао — коју истина није сам себи дао — прилично лако се дође до закључка да је ово једна од беднијих сезона неког Звездиног играча у скоријој историји. Онај који је популистички посегао за експресним продужетком његовог уговора упркос томе што у кошарци ради већ 60-ак година би требао бар половину из свог џепа да извади приликом исплате онога што Јагу следује у зависности од договора. Ако ишта, бар смо добили пример сезоне једног кошаркаша која може да се упореди са синовљевом, да не кажем да је и надмаши по ужасности. Далеко од тога да је Јаго крив за све. Играо је колико је умео са мањком самопоуздања због (можда неопходног али и) прилично окрутног шкартирања летос и тешко да му се икад могло замерити на жељи да допринесе. Део кривице стога иде и на рачун управе и претходног стручног штаба, као и тренутног који није успео за шест месеци да му нађе улогу и усмери га на прави начин не би ли од њега извукао 10-15 конкретних евролигашких минута упорно усмеравајући сујету енергију по питању Јаговог случаја на расправу са незналицама из медија или са трибина од којих треба да се направи лакрдија, уместо на терен и тренинг. Горак укус остаје јер је прва сезона била и више него коректна. Ушао је у тим као аутсајдер, дечачком енергијом се допао навијачима, беспоштедном борбом се наметнуо тренерима, упркос недостацима се надметао са можда и моћнијим ривалима на рачун свог поноса, али оног тренутка кад је клуб пропустио шансу да одвоји емоцију од реалности и даo му значајнију улогу и веће поверење, мислим да се све распало јер не може његово мало стопало да попуни патике тог броја. Да је тај уговор био упола мањи, можда би и критика била умеренија, али на тако осетљивој позицији играти за тако велики новац и приказати такав пад у наступима је било тешко сварљиво. Кад се већ понудио Виртус да га проба два месеца, и треба му изаћи у сусрет и пустити га. Места у тиму наредне сезоне у Звезди не би имао, масног уговора је било потребно решити се, а он ће успут добити шансу да се покаже у изванредној кошаркашкој средини. Не верујем да ће у томе успети као што ни Брендон Тејлор није успео у идентичним околностима прошлог пролећа, али наћи ће се већ неки клуб на нижем нивоу којем ће он моћи да буде користан. Жао ми је што се после онакве прве сезоне дешава овакав епилог, али не може се рећи да у клубу нису пробали опет да направе нешто са њим. Није ишло упркос приликама које је добио и то је то. Неки дивни моменти из првог дела његовог "мандата" ће заувек бити запамћени, али шоу мора да се настави, а он као природно лик за главну улогу очито не може да се пронађе у споредној. У тој неравнотежи, а у сврху одржавања или побољшавања нивоа шоуа, разлаз је логично решење за сваку интересну страну.

Ко верује у победу у Мадриду, сутра нека навија за победу Монака која би нам дала шансу да завршимо можда и у топ6. Ко не верује у победу у Мадриду, сутра нека навија за победу Барселоне која би нам осигурала пласман у плеј-ин. Наравно, све то под условом да сутра победимо Асвел. 😀

У ситуацији у којој свих пет екипа има 21-17 прилично сам сигуран да нама у контексту проласка даље није битно како се завршава меч Монако-Барселона јер би Дубаи већ испао са својих 3-5 из осам окршаја са преостале четири екипе, а Макаби имао лошију кош-разлику и тако такође био зацементиран на место испод нас. Исход овог поменутог дуела би имао значај тек утолико да би наша плеј-ин позиција могла да се промени — победом Монака бисмо сезону завршили као десети, а победом Барселоне као девети. Мој одговор је био на рачун твоје таблице у овом другом сценарију где су на истом скору остали "само" Звезда, Барселона, Дубаи и Монако. У тренутку када сам писао тај упис, поред Звездиног имена на сајту на којем пратим све бројке на мини-таблици је писало -15. Испрва ми се и чинило да је грешка јер је по мом прорачуну било -11, али сам се водио тим податком. Сада видим да је преправљено на -11, што значи да нам да — треба само +3 за Монако у том сценарију. Извини због неспоразума, моја грешка. Мада је суштина иста, разлика је само у неколико поена. 👍

Усрао нам се Жалгирис у живот дозволивши резервној петорци Дубаија да у Каунасу добије четврту четвртину са 12-38 и дође до победе. Да је Жалгирис славио, ми бисмо у петак против Асвела играли за оверу пласмана у плеј-ин. Овако смо и даље у незавидној ситуацији, и у случају пораза у Мадриду са пристојним шансама да испаднемо из топ10. (1) Ако идемо на 22 победе, не занима ме искрено на којој смо позицији јер смо се у том случају сигурно квалификовали за наставак сезоне. Можемо чак и до петог места ако би се поклопили неки други резултати; чак не бисмо ни чекали нека велика изненађења... Једна домаћа утакмица у плеј-ину би била загарантована. Ипак, у случају (очекиваног) пораза у гостима екипи која има 17-1 код куће и најјаче име у Европи, могла би прилично да се наша ситуација заговна. (2) Ако остајемо на 21 победи, ради лакшег рачунања ја бих склонио Жалгирис и Панатинаикос из те приче јер ће они против Партизана/Париза и Валенсије/Ефеса сасвим сигурно стићи до бар још по једне победе и тако се одвојити од групе. То оставља Звезду, Барселону, Монако, Макаби и Дубаи у борби за преостала три места. Да уделимо свакој од тих екипа по победу против Асвела (Г), Бајерна (К), Асвела (К), Виртуса (К) и Ефеса (К) јер ће квоте на те исходе бити око 1.30, сматрам да не бисмо погрешили. Изненађења су могућа, али ако већ хоћемо да рачунамо, зицере треба сматрати зицерима. Личног сам мишљења да је у реду такође очекивати и да ми не победимо у Мадриду и да Муса у Сарајеву не дозволи испадање Дубаија у последњем колу против Валенсије. Ти резултати би изједначили нас, Барселону и Дубаи на 21 победи. У причи остају четири меча: Барселона — ✈️ Монако Монако — 🏠 Барселона + 🏠 Хапоел Макаби — ✈️ Париз + 🏠 Хапоел Још увек не рачунајући њих, три екипе су на 21 победи, Монако је на 20, а Макаби на 19. Предвидети исходе ових утакмица не могу, па ћу само дати коментар у форми тога да ли Звезда иде у топ10 у одређеној слагалици резултата или испада. У суштини се све врти око меча Монака и Барселоне. Барселона побеђује Монако — Звезда иде даље без обзира на остале резултате Монако побеђује Барселону — Звезда иде даље само ако Монако затим изгуби од Хапоела и то не у свим случајевима ако Макаби добије обе, сигурни смо јер нам одговара тај петоугао ако Макаби не добије обе и имамо само четвороугао, Монако мора победити Барселону са +7 пре продужетка Контекст је тај да нам Монако треба уз нас јер имамо 2-0 против њега и његов одлазак на 22 победе тријумфом над Хапоелом би нас оставио у троуглу са Барселоном и Дубаијем у којем смо последњи или четвороуглу са та два тима и Макабијем у којем смо такође последњи. Укратко, сакати нас 0-2 против сакате Барселоне. Све у свему — да пробам да сведем на најпростију поруку — ако не верујемо у чуда и победе потпуних аутсајдера на гостовањима наших конкурената и рачунамо да ћемо славити против Асвела, потребан нам је барем један од ових сценарија како не бисмо сезону у Евролиги завршили после 38 утакмица: Реал Мадрид — Црвена звезда (Звезда иде на 22 победе и мирна је) Монако — Барселона (Барселона иде на 22 победе и не уништава нас са 2-0) Дубаи — Валенсија (Дубаи остаје на 20 победа) Монако — Барселона уз Монако — Хапоел и две победе Макабија (петоугао у ком смо топ3 и идемо даље) Монако са +7 — Барселона уз Монако — Хапоел (четвороугао у ком смо 3. и идемо даље док Барселона уз Макаби испада) Ништа од овога понављам не вреди ако не победимо Асвел у петак. То је услов број један за све даље прорачуне. Добро си се сетио да се наш други пораз од Барселоне води уз кош-разлику -0, али ти је промакло да смо и ми Монака победили тек после продужетка у другој утакмици, тако да рачуница каже да нам није доста Монакових +3 у том сценарију, него нам треба и +7 пошто смо ми на -15, а Барселона на -9. 🙌

Ово би друже деловало сјајно следећег четвртка ујутру, али би до петка увече имало добар потенцијал да се претвори у кошмарно. Нису (превише) нереални исходи које предвиђаш до последњег кола, међутим у 38. рунди уз очекиване победе Барселоне, Реала, Макабија и Панатинаикоса, дошли бисмо у ситуацију да нас само победа Хапоела у Монаку одржава уопште у првих 10, и то као 10. екипу. Не знам ко би овде преживео пад са 6. на 11. место у отприлике 24 сата које смо започели ложењем да можемо до 5. позиције ако победимо Реал. 💀 Кад нас је већ Барселона очистила са 2-0, у интересу нам је да последње коло не дочека са победом мање од нас јер им Бајерн сигурно неће у Шпанији завршити сезону. Ако изгубимо од Реала и они се изједначе са нама, демолираће нас у свим троугловима/четвороугловима осим евентуално ако се у рачуницу убаци и Монако. Ако добијемо Реал, неће нас много занимати где смо у односу на Барселону јер ћемо сигурно себи продужити сезону. Тако да, дај да Барселона победи бар неког од Панатинаикоса и Монака. All that being said, порази против Бајерна и Партизана говоре да је следећи четвртак баш јако далеко. Победа сутра таман и један разлике, па ћемо рачунати...

У Паризу је Батлер одиграо своју најбољу утакмицу у дресу Звезде. Истина да је већину поена дао од тренутка кад смо пали на неких -20, али надам се да ће га та партија убедити да и сутра може да буде човек одлуке. С обзиром на то да Париз има способност да ритмом сломи често неодговорног Нвору, а да наш тренер нема обичај да нацрта неку конкретну акцију, учинак Батлера ће вероватно и одлучити победника. Успут би било згодно и да Монеке не излази по унапред припремљеном шаблону измена јер је ова утакмица створена за њега. Уосталом, у првом дуелу је био на +7 у своја 32 минута. За преосталих седам и по су успели да нас угазе 17 разлике. Ако дозволимо Докосију и Стивенсу да нам скупљају лопте, најебали смо. Са њим је за то мања шанса. Без уиграних акција и са лошом шутерском формом (47% за два и 27% за три од купа — за укупних 39% из игре и убедљиво 20. место у Евролиги), сутра се морамо уздати у карактер и понос играча. Ако дозволе себи да и у овом мечу прежаљени противник више жели победу од њих, онда и не заслужују плеј-оф.

По проценту ухваћених свих скокова на мечу, од 20 најкоришћенијих Звездиних петорки, у топ10 је само једна "ниска" са Оџелејом на петици. По проценту ухваћених офанзивних скокова на мечу, од 20 најкоришћенијих Звездиних петорки, у топ10 је нула "ниских" са Оџелејом на петици. По проценту ухваћених дефанзивних скокова на мечу, од 20 најкоришћенијих Звездиних петорки, у топ10 су само две "ниске" са Оџелејом на петици. Притом та једина по првом параметру и једна од две по трећем садржи Грејема који није део тима већ дуже време, па је и ирелевантна у контексту скорашњих наступа екипе, а посебно дербија. У сваком случају, одлука да тренер на позицији центра игра центре од којих сваки припада Евролиги и има шта да понуди нема никакве везе са тиме што нас је Партизан надскочио јер статистика потврђује уједно и доста логичну тезу да тимови којима крила не играју на петици боље осигуравају скок. Уосталом, присуство Оџелеја на терену ни генерално нема никакав утицај проценат ухваћених дефанзивних скокова Звезде, док је чињеница приметан мали пораст лопти које ухватимо у нападу са њим на терену (+1.2%), био на четворци или на петици. То је наравно и даље неупоредиво са бројкама које вуку Изунду (+5.1%) и Боломбој (+6.5%).