Džudi

@Kronostime Razumem te. Poznato mi zvuči ovo Nisam radila u ERC-u, nisam IT stručnjak, ali sam ja bila ta koja je objašnjavala koleginicama i kolegama sve oko kompova. Bila sam "pridruženi član" ERC-a. Psihički-bila sam besna kao ris i jedva sam se kontrolisala kada sam shvatila da jedan kolega ne zna da uključi kompjuter! a druga koleginica pita šta će nam Outlook i kako ćemo to mi slati mejlove Ta sećanja na posao i to nerviranje ostaće mi zauvek u sećanju.

Da, ja ne volim SF. Volim trilere, dramu, istorijske romane, volim horor, tačnije knjige Stivena Kinga.

Jaoj, pa to je fantastika..Da li da kupujem uopšte pošto ne volim SF? Ove godine u Noći knjige kupujem samo jednu knjigu koja nije Lagunino izdanje, ostale su Lagunine.

Kupiću ovu knjigu, ako ne za Noć knjige, onda kasnije. https://www.vulkani.rs/beletristika/3767-stranger-things-tama-na-rubu-grada Sada trenutno čitam "Staklenu palatu" Amitava Goša. To je druga po redu, zanimljiva knjiga Amitava Goša, indijskog pisca. Ne znam da li da čitam odmah posle ove i treću knjigu "Gladna plima".. Romani pripadaju žanru- drama..a ima tu i malo istorije.

Kako vi podnosite ove nagle promene vremena? Juče je bilo +19, danas je +28 ( u Beogradu ). Ceo dan se osećam loše i psihički i fizički. Psihički sam skroz bezveze. Boli me jako glava, muti mi se u glavi, imam bolove u kolenu i u leđima. Strašno je što prognoziraju da će ovakav biti i jun- malo sunca, malo kiše 😞

@Darth Bane Možda si to sanjao jer gledaš ove vesti o sukobima Palestine i Izraela.

Izgleda da sam jedna od retkih koja ne voli epsku fantastiku. Volim horor ( Stivena Kinga )...i istorijske knjige ( romane ). Da li Aleksandar Tešić piše isključivo epsku fantastiku i da li u knjigama Branislava Jankovića ima elemenata epske fantastike?

Otišla je još jedna legenda...Neka počiva u miru..

Jamesdin, DJORDJE- hvala :) Pokrenula sam ovo kao administrator i sve pronađene malware ubacila u karantin. Hvala još jednom :)

Pre sat i po laptop je poludeo, i to baš dok sam ovde pisala post. Izašla sam sa foruma, Google je otvarao više prozorćića, i izašla sam i sa neta. Očistila sam kolaćiće, skenirala lap sa Avastom i kada se sistem ponovo podigao sve je bilo u redu. Ovo mi se dešava već drugi, treći put...Antivirus nijednom nije otkrio virus a ni malware. Da li je vreme za reinstalaciju particije C?

Manje-više sam dobro..

Ovaj prikaz je objavljen i na sajtu IK Laguna Prikaz romana Kradljivac kafe Toma Hilenbranda Roman Kradljivac kafe autora Toma Hilenbranda zvanično spada u istorijski žanr. Dodala bih i da je avanturistički triler roman. Ovo je roman o najomiljenijem napitku u celom svetu-kafi. Gorka ili slatka, sa dodacima ili bez njih, kafa se u Evropi nije pila sve do 17.veka. U Evropu je stizala preko Turaka koji su je u jemenskoj Moki uzgajali a zatim prodavali širom sveta. Obedaja Šalon, trgovac, „filozof prirode“ koji se dopisuje sa gotovo svim naučnicima u svetu, falsifikator, lukav i sposoban prevarant, dospeva u zatvor nakon jedne neuspešne finansijske transakcije. Iz zatvora ga spašava Istočnoindijska kompanija koja traži od njega da izvrši krađu veka a da zauzvrat dobije veliku novčanu nagradu. Direktor kompanije želi da od Turaka ukrade semenke kafe koja bi se zatim uzgajala i u Evropi. Uprkos tome što zna da mu sleduje smrtna kazna ukoliko ga uhvate u krađi, Obedaja Šalon okuplja ekipu svojih prijatelja-stručnjaka koja može zajedno sa njim da ukrade kafu. Obedaja se priprema za krađu i ne sluti da ga sve vreme prati francuski musketar koji misli da Obedaja kuje zaveru protiv francuskog kralja Luja IV. 7 Na putu do Moke Obedaja Šalon upoznaje mladu Jevrejku u koju se zaljubljuje. Nakon što su ukrali semenke kafe, na povratku u Amsterdam, Obedaja i njegovi prijatelji suočeni su sa izdajom. Kraj romana je neočekivan. Kradljivac kafe nije „lagana“ knjiga koja se može brzo pročitati. Ovo nije običan istorijsko-avanturistički roman. U njemu se spominju imena velikih naučnika, matematičara i filozofa. Saznajemo ponešto i o pronalascima- uređajima koji su u 21.veku usavršeni i za koje nismo znali da su postojali i u 17 veku-staklena bašta za uzgoj različitih biljaka, aparat za merenje temperature vazduha, teleskop i sl. Dok sam čitala Kradljivca kafe gotovo da sam osećala miris kafe u tadašnjim engleskim kafanama. Opisi u romanu omogućavaju nam da osetimo duh tog prohujalog vremena..da zamislimo stare knjižare, uživamo u starom turskom gradu Izmiru… Svima koji vole da piju kafu i žele da saznaju nešto više o istoriji, trgovini i engleskoj berzi tog vremena toplo preporučujem ovaj roman.

@AgroLaki Onda me razumeš 100 posto. Ja sam od 1984. do operacije desnog kolena imala više od 20 gipseva na kolenima, što na levoj, što na desnoj nozi. Moji roditelji su tražili da me dr ortoped kod koga sam bila pacijent operiše, ali on nije pristao ( ima 15 godina, devojka je, ožiljci su veliki )...a da je to tada urađeno, sada ne bih imala problema. Operacija desnog kolena je bila kao uspešna..pišem kao jer mi je cela noga pod otokom, iako sam išla na fizikalne terapije ( 2014.godine ). U pravu si da su ove povrede stres ne samo za psihu već i za telo. Zbog čestih padova usled iščašenja kolena imam problem i sa kukovima, a o ubrzanom pulsu da i ne pričam.

Nisam lekar, ali pamtim reči moje ex lekarke- kantarion ne sme da se koristi kada se uzima antidepresiv. Pored kantariona, za sve biljne preparate treba konsultovati lekara, zbog antidepresiva. U vezi ovog boldovanog: imam PTSP zbog dugotrajne fizičke traume, luksacije patela -iščašenja kolena koja mi se dešavaju od 1984.godine, i ta Dg PTSP trajala je neko vreme, pa zatim prešla u trajni poremećaj ličnosti, pa je onda opet promenjena u PTSP.. Jedan jedini psihijatar-psihoterapeut u Beogradu koji se bavi isključivo i samo PTSP-om odbio je dva puta da me primi, jer ima mnogo pacijenata, radi i u državnoj ambulanti i popodne privatno. Životne okolnosti sam delimično promenila-operisala sam jedno koleno. Drugo koleno ortopedi neće da operišu jer nije dovoljno oštećeno ( a bilo je povređeno više od 10 puta ). Ukratko, imam psihosomatske probleme, ne klasične psih poremećaje. Sanval za nesanicu sam koristila 7 dana i to mi je bilo dovoljno. Antidepresiv koji je za lečenje epilepsije i koji je stabilizator raspoloženja moraću u minimalnim dozama da pijem do kraja života. Imam cerebralnu paralizu i po rečima neurologa i psih, nikada se ne zna da li ću dobiti neki epi napad. Doživotno, uz prekide moraću da pijem i suplemente-kalcijum, magnezijum, selen. Eto, to je moje iskustvo. Anksioznosti, depre i PTSP-a ne bi bilo da nemam povrede kolena, a kolena bi bila ok da nemam CP. Začarani krug 🙂 Inače, ne volim hemiju, i videću sa dr da smanjim i ako mogu u potpunosti da prekinem sa Lorazepamom, ili da ga pijem samo po potrebi. Btw, depra je u remisiji, jedino sam malo anksiozna...inače sam OK.

Slažem se, posebno se slažem za Rivotril. Ali...šta da rade oni koji godinama idu kod psih zbog OKP, PTSP, depresije koja je u remisiji, pa se ponovo vraća? Dr samo menja te Ksalole, Xanaxe i slične lekiće, ne izbacuje ih ukoliko je neko još anksiozan. Ko ide kod psih za te navedene psih poremećaje i usput spomene nesanicu dobija lekiće za nesanicu, ali ti lekovi se kratko piju...ne piju se nedeljama, mesecima.. A kada se ukidaju lekovi, sve mora da bude u dogovoru sa lekarom- doze se smanjuju postepeno, najpre ti lekovi za poremećaj spavanja-nesanicu..

Nisam od onih koji posle neke forumske kazne isteruju pravdu i raspravljaju se sa administracijom foruma...ali želim nešto da napišem.. Jako me je iznenadio ban i još jedan WP. Ne voleti nekoga i mrzeti nekoga su dva sasvim različita osećanja. Ne voleti nekoga znači da nam se neko ne dopada. Mržnja je jako, intenzivno, odbojno osećanje prema nekome ili prema nečemu. Nikada nikoga nisam mrzela, ni one koji su bili zli prema meni ( u pravom životu, ne mislim na net ). Na nekoj od tema ovde napisala sam da nikoga ne mrzim, i da ljude delim samo na dobre i loše. Ne delim ljude po nacionalnosti, veri, političkim i drugim opredeljenjima. Ne želim da budem patetična, ali te večeri kada sam videla svoj nik na Prison Break temi bila sam očajna i plakala sam..Zašto? Zato što sam zavolela ovaj forum- navikla sam da dođem ovde i diskutujem i većina forumaša mi je draga, bez obzira na politička neslaganja. Te večeri kada sam videla ban razmišljala sam da više ne dolazim i ne pišem ovde. Ali neću to da radim. Naslućujem ko je prijavio taj moj post, ali nevažno..Ne znam ni zašto sam uopšte komentarisala Australiju i odnos australijske Vlade prema svojim državljanima. Iskreno se nadam da ubuduće niko neće prijavljivati moje postove. Upoznata sam sa Pravilnikom, i maksimalno se trudim da ga poštujem..zašto bih ga uopšte kršila, nemam razloga za to. Izvinjavam se ukoliko je ovaj post pomalo haotičan...

Prikaz romana „Klub Mefisto“ Tes Geritsen Postoje knjige na čijim koricama piše da se čitaju u jednom dahu. “ Klub Mefisto“ poznate književnice Tes Geritsen spada u takve knjige. Ovaj triler sa primesama horora i mistike budi u čitaocu želju da ne prestaje da čita sve do poslednje strane iako su brojne scene opisane u knjizi zastrašujuće. Poznati dvojac iz romana Tes Geritsen, detektivka Džejn Ricoli i doktorka sudske medicine Mora Ajls u „Klubu Mefisto“ rešavaju najneobičniji slučaj ubistva. Žrtvi je odsečena glava, amputirana joj je šaka a na mestu zločina nailaze na crteže- krsteve naopako nacrtane i latinsku reč PECCAVI -grešila sam. Žrtva, žena u kasnim dvadesetim godinama prva je žrtva u nizu. Džejn Ricoli i Mora Ajls i protiv svoje volje dolaze u kontakt sa ljudima koji veruju da sociopate ne postoje. Zločine, po objašnjenju članova društva „Mefisto“ ne čine ljudi već Satana u ljudskom obličju. Satanistički simboli, legende iz antičkog doba i zločini koji se nižu pred očima čitalaca čine ovaj roman zanimljivim ali mu daju i primesu horor filma. Kada pročitate poslednju rečenicu ne možete a da se ne zapitate: Da li stvarno postoje delovi Biblije koji su skriveni od ljudi? Da li su užasne zločine počinili psihički bolesni ljudi ili su oni delo demona? Ljude delimo na dobre i loše. Da li su loši ljudi zli? Da li se neko rađa kao zao ili to postaje odrastanjem? Ili je neko zao i čini zla dela jer pripada đavolu, demonima? Nauka ne priznaje postojanje Satane ali smo svi bar jednom čuli za neku satanističku sektu i njene obrede. Ljudi veruju u Boga i tu svoju veru ne preispituju. Možda je onda moguće da postoje i oni koji veruju u Mefista, Đavola-Satanu? Zli ljudi postoje. Zlo postoji. Ali isto tako sa druge strane postoji i dobro u ljudima. Verujem da ipak ima mnogo više dobrih ljudi na ovoj planeti i da će oni uspeti da se odupru i pobede svako zlo. Čar romana Tes Geritsen nije samo u rešavanju zločina. Veoma mi se dopada i što njene junakinje patolog Mora Ajls i detektiv Džejn Ricoli imaju i svoj privatan život koji vode uporedo sa rešavanjem slučajeva ubistva. I na samom kraju želim svima da preporučim ovaj triler uz jedno upozorenje: Čitajte „Klub Mefisto“ samo tokom dana. Ne uveče, pre spavanja. Upozorenje je opravdano 🙂

Primećujem da je ovaj pdf živnuo i da volimo da komentarišemo pročitane knjige. Na svom blogu pišem osvrte pročitanih knjiga. Možete i vi da napiše kratak osvrt na knjigu koju ste pročitali..Možete i da komentarišete moje osvrte 🙂 Osvrt na roman Tuđine Igora Marojevića Romanom Tuđine Igor Marojević je završio svoje Beogradsko petoknjižje u koje spadaju romani: Parter, 24 zida, zbirka priča Beograđanke i roman Prave Beograđanke. Glavni junak Tuđina je Ratomir Jauković, rodom iz malog mesta Kamenari, koje se nalazi u blizini Risna, u Zalivu. Ratomirova majka sa kojom, kasnije saznajemo, nije previše blizak, rođena je u staroj Crnoj Gori, a otac Radan koji je izvršio samoubistvo poreklom je Stari Hercegovac. U prvom delu romana dominira mentalitet Ratomirove rodbine Starih Hercegovaca, kao i Ratomirova opsesija da sazna motiv očevog samoubistva. Istovremeno, dok istražuje smrt svog oca, Ratomir doživljava prvu ljubav sa bibliotekarkom Simonom Savić. Simona važi za čudakinju. Pored ljubavi koju Ratomir oseća prema njoj i samoubistvo je spona koja ih povezuje. Čitaju knjige o samoubistvima i knjige pisaca koji su izvršili samoubistvo. Ratomira rodbina sa očeve strane kritikuje zbog Simone, ali i zato što ne želi da se aktivno uključi u stranku kojoj svi pripadaju. Posle Simoninog samoubistva, Ratomir nalazi utehu u novom poslu. Počinje da radi u novinama bliskim vladajućoj stranci. Redakcija tog nedeljnika je neobična: Ratomir je zaključio da su svi oni pritajene samoubice. Neko se lagano ubija alkoholom, neko drugi rizičnim ponašanjem, neko treći promiskuitetnim vezama. Ratomir se ne snalazi u toj sredini i izlaz iz nje pronalazi u završnom tekstu feljtona koji piše. Otvoreno i potpuno iskreno piše šta misli o temi koju obrađuje u feljtonu i o ljudima koji ga okružuju. Spas od batina i osude pronalazi u Beogradu u koji odlazi sa stricem koji se zove i preziva isto kao i on. Stric je svoje poreklo i mentalitet u kome je živeo doneo i u Beograd. Ratomira zapošljava u svojoj firmi i daje mu garsonjeru u kojoj će živeti. Beograd na početku prija Ratomiru. Za razliku od Zaliva u kome su česti kišni periodi zbog kojih ljudi padaju u depresiju i izvršavaju samoubistvo, Beograd je Ratomiru širi i normalniji. Počinje bombardovanje Beograda koje Ratomiru pruža nov uvid, uvid u prave osobine ljudi sa kojima radi. U potrazi za ljubavlju sreće bivšu devojku koja preteruje sa sunčanjem i solarijumom. Da li će Ratomir uspeti da pronađe pravu ljubav i da li će konačno saznati razlog zbog koga mu se otac ubio, saznaćete ukoliko pročitate roman u celini Zašto se roman zove Tuđine? Da li su to neki novi gradovi koje ne poznajemo, ili se svako od nas oseća, ponekad ili stalno, kao tuđinac..stranac u svetu koji nas okružuje? Da li je dobro ostati svoj i ne podlegati uticaju sredine? Šta je sreća? Možda ona i ne postoji ili ipak postoji u ljudima siromašnim duhom? Možda su samoubistvo ili prava ljubav jedina skloništa od onog kolektivnog duha? Igor Marojević, pripovedanjem koje odlikuje prave, ozbiljne pisce u čiji red spada, razbija predrasude vezane za samoubistvo i romanom Tuđine donosi nam zanimljivu priču o bombardovanju Srbije i pravoj ljubavi koju je moguće pronaći. Toplo preporučujem ovaj roman koji sam pročitala po drugi put.

@stray_cat - Stray dog ( postoji muzička grupa Stray Dog )...

Postaviću jedno glupo pitanje: Znam da je to isti lek, samo ima druge proizvođače... Zašto onda svi koje poznajem a koji piju neke lekiće više vole Xanax? Btw, meni Ksalol ne pomaže..jedino Lorazepam.

Ovaj deo me podseća na "Opasno bogatstvo" Ken Foleta. Muso piše pitke romane, ali oni se nekako brzo zaborave. Mogla bih ponovo da čitam njegove knjige koje imam u svojoj ličnoj biblioteci. Odličan je pisac ukoliko želimo da čitamo nešto što nas opušta.

Kako se osećaš sada, ovih dana? Ja sam i dalje zabrinuta za moje najbliže..nadovezuje se tu i anksioznost jer sedim kod kuće ( čekam poziv za vakcinu još uvek )... A što se depresije tiče, sve vreme ponavljam da sam u remisiji, ali... Mene brine šta će biti kada se pandemija završi ( jednom mora da se završi )...U Beogradu je nedavno dvoje ljudi izvršilo samoubistvo, a treće je sprečeno. Ne znam kako je u USA kada su psihijatri u pitanju, za Srbiju znam- mnogi mladi psihijatri odlaze u inostranstvo na dodatna usavršavanja.. Ostaćemo i bez lekara za telo i bez lekara za dušu 😞

Čitam "More makova" Gustava Goša. Roman o Indiji...za sada je još uvek dosadan, nadam se da neće biti do kraja..

HRISTOS VASKRSE-VAISTINU VASKRSE! Svim forumašima, admin-mod timu, gostima foruma koji danas slave ovaj veliki hrišćanski praznik, želim dobro zdravlje, mnogo radosti i sreće, i da sa svojim porodicama lepo provedu ove praznične dane