ObiW

A jes vala, puno je propustio što nije video Philly, to je jedno jako mudo što se tiče kulture, arhitekture i ‘nako... atmosfere. Kad sam živeo u DCju imao sam običaj da vikendom dobacim do Baltimora, Filija i Njujorka. Njujork je Njujork, Baltimora se sećam zbog The Wire koja se tada emitovala, a inače mi ne bi ostao u sećanju. Fili... ništa. Nula sećanja. Mislim, lepo je što je tebi tamo lepo, al aj da ne preterujemo sa lokal patriotizmom... to što je tebi lepo i zanimljivo ne znači da je grad sam po sebi lep i zanimljiv i da ga treba posetiti.

I nista od ovoga sto si ti napisala ja nisam rekao ni pitao. Prvo, pitam zasto nema gradjana nacionalista, a odgovor je “pa valjda gradjani vole svoju zemlju”? Da li si ti u životu videla srbijanskog nacionalistu? To bi recimo bio Bošnjak iz NP kome je Srbija najbolja na svetu... bolja od Turske ili BiH. Postoji jedan takav? Možda, ali nisi na njega mislila... mislila si na Srbina nacionalistu. Kažeš Srbija država, misliš na Srbe. Isto i ovo na kraju... “nisu svi Hrvati koji vole Hrvatsku ustaše”. Nisu samo oni koji nisu nacionalisti, ovi drugi pak jesu. Da je drugačije postojao bi hrvaćanski nacionalizam kao takav, a nema ga. I još jednom: nacionalizam (Mi Srbi mi Hrvati) nije inkluzivan. Gradjanstvo pak jeste. Ljubav prema domovini je nešto što treba da oseća i nacionalna manjina... a nacionalizam to otežava.

Pa nije rodnu grudu, ne gotivis ti rodnu grudu nego najbrojniji narod u rodnoj grudi.nisi ti srbijanski nacionalista, ti si srpski nacionalista.

Da li postoji gradjanski nacionalizam? Da li postoji nacionalizam koji nije ultra-desnicarski? Zasto je nacionalizam u Srbiji uvek pro-cetnicki, a u Hrvatskoj pro-ustaski?

To je uvek bio problem u Nemačkoj, šta si kupio u subotu, kupio si. Bilo tako pre 25 godina, tako i sad. Da je to generalno problem za većinu da mora bas u nedelju da kupuje, resili bi.

Mislim da bi se mentalitet mogao svesti na “u se, na se, i poda se”. Iz priče na ovom topiku se vidi da je to lepo funkcionisalo sedamdesetih, ali su kola krenula nizbrdo osamdesetih onda su “složna braća” počela da upiru prstom jedni u drugog tražeći krivca. Zašto se to završilo krvoprolićem? Boris Dežulović je pisao o ljudima koji su marta 1945 prelazili na stranu gubitnika, kaže takvih je bilo u svakom ratu. Ali nikad se do 1990 godine nije dogodilo da nekoliko decenija po završetku rata cela jedna država predje na gubitničku stranu. To se dogodilo nama... 45 godina posle rata prešli smo u četnike i domobrane.

hihi. najživahniji društveni i privredni rast u svetu 1960-1980, a u to vreme milion ljudi otišlo u zapadnu Evropu da radi.

Uuu kako bi se tek tada poklali da smo bili sa njima zajedno.

Mislim da je problem u tim tabelama sto se uzima zvanicni kurs lokalne valute. Kada bi se uzimao realni (crni) kurs, rezultati bi bili drugačiji.

Imam drugaricu, moja generacija, srednji stalež, živela je isto kao i svi ostali, para ni previše ni premalo. Završila fakultet i radi u dobroj firmi. Život joj je bio dobar i onda i sad. Pljuje po SFRJ najgore, pomislio bi da je živela mnogo loše tada, a nije. Zašto? Deda je imao fabriku nečega, iz priče to je bilo max 20 zaposlenih, i stekao je nešto pre rata... 2-3 stambene jedinice, da li kuće da li stanovi, zaboravio sam. I to su oslobodioci oduzeli kao i fabriku, i deda je morao sve ispočetka. Unuka to nikada nije ni zaboravila ni oprostila. Objektivno, njoj je bilo dobro kao tebi i Amigu. Subjektivno, bilo joj je loše zbog nepravde koja je učinjena njenoj porodici. Da sediš za stolom sa njom, čuo bi priču sličnu onoj koju Darth Bane priča.

Tragično je koliko ti ne razumeš čemu služi štednja u kešu... Štednja u kešu služi da se ne podižu krediti za renoviranje kuće ili za kupovinu auta i za slične izdatke koji su 20+ hiljada dolara. Primer: oročio si 100 hiljada dolara, 2%. Inflacija je 3%, gubiš 1%. Recimo da nemaš tih 100 hiljada, a da ti baš toliko treba da renoviraš kuću koju izdaješ stanarima (second home). Šta ćeš da radiš ako nemaš 100 hiljada u kešu? Opcije su: 1. Zadužićeš se 100 hiljada sa 3% kamate (home equity) 2. Prodaćeš zlato (koje je baš možda 6 meseci pre toga krenulo da pada) 3. Prodaćeš kuću “as is”, i propustiti da: a. zaradiš još više na kući na račun renoviranja i/ili b. nastaviš da je tako renoviranu izdaješ još 20 godina, ali za više para jer je renovirana. Bez keša opcije su “ima loše a ima i gore”. Da, gubiš 1% ako držiš keš, i to je loša strategija sve dok ti ozbiljan keš ne zatreba. Onda to postaje odlična strategija.

Ukratko, krenuo si da kopas jamu, upao si u nju i nastavio da kopas. Ja sam ti polomio asov, a ti si doneo vrecu dinamita, ubedjen da je tvoja sveta duznost da jama bude sto dublja. Samo napred. Ja sam na osnovu ovog razgovora sa tobom zakljucio da si ti, sto se u Sumadiji kaze, go kao crkveni mis. Nema drugog razloga zasto bi tvrdio da nije potrebno imati kes u svom investment portfoliu (i da, ovde se govori bas o tome, a ne o necemu drugom). To je bitno za ovu pricu jer se sve uvek svodi na "a da li bi ti tvoj savet, koji su procitao negde, primenio na sebe licno... da li bi sav kesh koji imas potrosio na metale, nekretnine, zlato...?". Posto ti na to ne mozes da das odgovor (vidi pod crkveni mis), gadjas nas grafikonima. I tu moje interesovanje za ovu diskusiju sa tobom prestaje. Ne znas, nemas iskustva u RL, isuvise si sujetan da bi shvatio da ti je to kljucni nedostatak, cao zdravo.

Taj voz je u CG iz Hrvatske ulazio po strani brda kod Debelog Brijega i nastavljao tako (a ne ravnicom kroz Sutorinu) do usca one male reke u more na kraju Igala. Tu je skretao levo, ulazio u sadasnju ulicu Sava Ilica, pa do stanice koja je bila kod Titove vile. Ta stanica je bila imala dva koloseka , sluzila je da se dodaju (ili otkace) vagoni. Odatle je nastavljao istom ulicom do drugog kraja Igala, pa onda desno pored mora, to je danas setaliste Pet Danica. Tim setalistem je isao do Zelenike, sto je bila krajnja stanica. Putnicki voz je ukinut 1968, a teretni 1969. Skinuli su sine 1970. Tu prugu je napravila AU kada su anektirali Bosnu. Nisu mogli ranije, jer je to parce od Sutorine pa do pola Igala tada bila Bosna, pa iako su je okupirali 1878 nisu mogli da grade do aneksije 1908. Pruga je u startu bila nerentabilna, ali je AU nije pravila da bude rentabilna... pravila ju je da moze da snabdeva vojsku uz more. Zato je gradjena da ide uz stranu brda, sakriveno od mora, da ne mogu Italijani da gadjaju. Posledica te nerentabilne pruge je da su sela u zaljedjini primorja mogla lepo da trguju koristeci taj voz. Kada je on nestao, ta sela su pocela da odumiru. Sedi, jedan.

Ovo sto sam napisao (cash, stocks, bonds, real estate, exotic/luxury items) slusam od kada sam poceo da stedim, to jest od prvog posla u Americi,. To je bilo pre 25 godina. Ne znam za tebe, ali to meni deluje kao 'duzi rok'. Bukvalno se nista nije promenilo od tada, jedino je u onih 10% "egzotike" stigao bitcoin. Na pitanje "zasto cash kad je izgubio vrednost" svaki financial adviser moze da ti da odgovor. Prvi konsultativni sastanak je dzabe... bar kod nas u Americi. Mozda je tako i kod tebe. Ako jeste, iskoristi tu mogucnost i zakazi sastanak, naucices nesto a tvoj ego nece biti ugruvan.

OK... nisam znao da je i to nekad postojalo... hvala.

Andurile, kad ovako nesto napises jedino sto moze da se zakljuci je da u svom zivotu nikad nisi upoznao personal financial advisora, i seo da porazgovaras sa njim o tome gde da ulazes novac. Svaki, ali svaki financial advisor ti kaže isto: svoju štednju raspodeli na keš, stocks, bonds, nekretnine i na egzotiku (zlato, umetnička dela, sada i bitcoin...). I svaki ti kaže isto: 25-30% u kešu ili oročenje na kraći rok, 10% egzotika, ostalo ma stocks, bonds, nekretnine. U nekretnine se ne računa stan/kuća u kojoj živiš, ali se računa vikendica ili stan za letovanje/odmor. Odnos stocks/bonds se menja sa vremenom, u zavisnosti koliko si daleko od penzije. Nije to neka nauka, .”don’t put all your eggs in one nest”je oduvek bila strategija za štednju.

Kakva “konfekcija u Perastu”? Zar je tamo ikad bilo industrije?

I kao što ste videli iz ovog kratkog priloga sa terena, dragi gledaoci, Beg nije cicija. A sada nastavljamo TV program iz studija.

Ooo, ima se, može se...

OK... evo ja cu da odgovaram samo na napisano, a ti isto odgovaraj samo na napisano a ne na tvoju interpretaciju sta je pisac hteo da kaze i citanje izmedju redova napisanog ... bocnuo sam te jer si ti prvi u prethodnom postu zakljucio sta sam ja hteo da kazem, pa sam ti samo uzvratio istom merom. Sad smo kvit, i to bi bilo to sto se mene tice. Evo da kazem i ja nesto pozitivno o ex-SFRJ. Pop muzika osamdesetih, dakle bas pop a ne Bijelo Dugme, Zabranjeno Pusenje, Dino Merlin i slicno je, osim Britanske pop scene, bila najbolja pop scena u Evropi u to vreme. Znaci Zana, Magazin, Tajci i to. Ja tu muziku ne slusam ni danas a nisam ni tada, ali objektivno je, za tu vrstu muzike, to bilo jako dobro. Danas kada u Beogradu odes na karaoke vece u kafic, 80% muzike koja se pusta je bas to... jugoslovenska pop muzika osamdesetih. I to zahtevaju omladinci... 20-30 godina i mozda malo stariji... nisu ziveli u to doba. To je bio kvalitet, ma koliko se meni ta vrsta muzike nije svidjala.

Kod tebe u samoposluzi kad nemaju sitno daju ti mikrotalasnu i zvake. Reci im, Laki!

Pa jesi. Ovde si rekao da meni smeta kada postoji drustveni standard, a ja to nisam nigde rekao: To sto na ovo podmetanje nisam odmah reagovao ne znaci da ga nisam primetio. Zacudio sam se cemu to kada se ne poznajemo, a a onda si okrenuo pricu o tome kako ti fali da sedis na stepenicama i pijes pivu, i setio sam se ko si... i da ovo nisi slucajno rekao jer ti i ja imamo istoriju sa FB92. E a onda si krenuo pricu o gastarbajterima koji se kurce po rodnom kraju... a to naravno ne vazi za tebe, jer si ti kul, ali vazi za sve ostale... i eto slucajno bas inspektora Ekrema u toj prici: Jesam pogresio nesto?

Aj Amigo pričaj nam kako si bio kul kad si bio mlad i kako ti je raja bila kul. Duga kosa, gitara, cure, kampovanje u Trpnju, ploče Deep Purple, koncerti Azre, nisi mnogo učio al si imao dobre ocene jer si bio pametan, daj još.

Eee, a da ste zašli dublje u šumu, videli bi ste vilu, u vili mercedes, u mercedesu čoveka, u čoveku srce, a u srcu ljubav za radničku klasu. (aforizam Vladimira Bulatovića VIBa)

Evo čitam šta je Rosethorn napisao, pa evociram uspomene... prvomajski praznici... 29. novembar... svaki put mi pred zgradu dolazili Cigani sa mečkom Božanom. Oni krenu da lupaju u bubnjeve, a Božana na zadnje noge pa se gega... a mi deca odozgo se divimo Božani kako ima osećaj za ritam, pa sa terasa bacamo Ciganima (i Božani) sitninu. Tu sitninu mali Cigani pokupe, pa odu do zgrade iza i tako ceo dan. To je bio taj neki mekani socijalizam, rado ga se sećam. Tako su odrastala i deca na Zapadu, siguran sam.