Сандро Лаки Ђентиле

Кеј Сијева жена наводно није хтела да се порађа у Бг, то је била прича, први проблеми са женом су дефинитивно били око Колтона.

Бладс је био легенда, нико није исплетао приче попут њега, са почецима попут "Ево ме са сплава и сазнао сам то и то", а порука од 4 ујутру. Или "пишем кад дођем из пекаре", мислим да је и то био он. РВД је цар, жао ми је што га нема, једино што се сећам да је погрешио је било око Миличића (објавио је његов "долазак" са "Где год стиго, три прста диго"). А овај један једини је био најбомбастичнији, али се не сећам шта је конкретно било у питању. Свакако, незаборавни прелазни рокови.

Каква је цава Богун, мало га је напушавао Радоња својевремено.

Да је без везе све што ради публика, јер ће само смањити на 7:1.

Тачно осећам да ће удбаш сад да га јури. Вреди ли надати се да има макар мало мозга да то не ради? Реторичко је питање али остаје нам да се надамо.

Сећам се и ја, била тројка Мајка Скота, а коментар "Послушајте Пионир у овим тренуцима". Такође се сећам да су приказали њега и Колета како егзалтирано испраћају неки and-one Ентонија Мајлса или тако неког.

Исусе Христе, мислим да бих буквално осетио како ми одумиру нервне ћелије да сам то чуо (понајмање због Алексе, да се разумемо).

Офтопик, у вези с тим, синоћ сам умро од смеха кад сам листао Твитер, и неко је пренео ту његову поруку, да би неки лик прокоментарисао слично, како смо се много огрешили о Омића. Човек испод му одговара "Брате, буквално имаш Ратка Младића на профилној" 😀

Ако је покидан, онда нема ништа од спремности за Америке. Читах на више места да је истегнуће у питању, сад за операцију не знам, то би требало неко стручнији да потврди. Надам се да је најбољи могући сценарио, дечко као да се камењем на Бога гађао.

Нема Илића, ту је Деспот.

Пукл, Јавор, Хордов. Зокиша поновио тзв. Јурас третман на полувремену.

Модеран римејк “Наше мале клинике” у новом руху, поново у словеначкој режији.

Чувена "могу да ме повреде, али не и да ме повреде" слика 🙂 Шалим се, наравно, срећно екипи, и да се не тресемо превише вечерас.

Каква гроза од утакмице, шеткамо се као да је већ освојено првенство, брука.

Чувени Нинослав Спасић, да је он у среду на центру, све би било регуларно.

Какав бесрамник, овако уз кисео осмех, сваљује кривицу на једног по једног, класично удбашење.

Мићко је због картона одсутан, сигуран сам да је Мимовић због тога ту. Букари исто не може, вероватно зато и још један бонус.

Какву одбрану играмо, за ово се на баскету у месној заједници лети из игре и шаље по воду или кући.

Е, мој Гајићу. А и овај баш нашао да тренира строгоћу на оваквој текми.

Ма, знам, него гади ми се што искаче из фрижидера, а лично сам гледао како га статисти псују на снимању 2. дела Монтевидеа што пола сата снима сцену од 20 секунди 🙂 Најжешћи а уједно и најбизарнији почетни ударац је за мене ипак био чувени Анри Сото, односно Ранду из Касандре, у дресу Обилића, мислим да има слика на нету.

Каква бламчуга са Биковићем, жали Боже што је такав медиокритет и антиталенат неки фактор око свега овога. Да не помињем да је са фудбалом не на ви, него на јапанском сама.

Зли тренер га није хтео, ђубре једно зализано и офарбано.

Срамота.

Вероватно Арена, као и увек.

Деда би да учини утакмицу колико-толико занимљивом.