Мџе

Koreo Legije je imao baš jakih razloga. Izbacili su iz kvalifikacija za LŠ iako su dobili Seltik kod kuće 4-1 i u gostima 2-0. Igrao je igrač koji je bio suspendovan prošle sezone zbog crvenog i onda je Seltiku dodeljen automaski rezultat 3-0 kod kuće i tako je prošao na gol u gostima. UEFA tako šilji onu stvar na slabima a na jakima malo rasteže i savija pravila, ništa novo. Inače ta generacija Legije je bila beton jaka sa Mirom Radovićem na čelu. Tada sam studirao u Varšavi i sretali smo se Miro i ja po klubovima u Mazovieckoj ulici u Varšavi. Lepo vreme.

Ne slažem se sa ovim iskreno. Mislim da se jasno kod pojedinih igrača vidi šta je maksimum. Npr. Šerif se odlično izbori za poziciju, zagradi, spusti loptu grudima a onda u sledećem napadu pogreši dupli pas ili prijem. Nekad su mu igre gore, nekad dole ali vidiš koji je taj prosečni nivo oko čega se njegove igre ulgavnom vrte. Kod Radeta vidiš da napravi početničku grešku a onda uradi neku meastralnu stvar i taj preveliki je disbalans u njegovim igrama govori da je ili van forme ili ima manjak samopouzdanja i tu je na stručnom štabu da utvrdi šta je. Ali ga ne treba pustiti niz vodu nikako, ja bih ga forsirao dok se ne uigra ili barem dok ne bude totalno jasno da od njega nema ništa. Vidi se da je igrač je sa visokim plafonom. U ovoj situaciju se odlično pozicionirao i izvršio korekciju nakon što je Drkušić otišao napred da izvrši pritisak. Korak unazad, telo orjentisano kako treba i lako je presekao pas. Ima čovek fudbalski IQ, nije neka neznalica.

Ne slažem se. Bacanje lopte igraču pored aut linije je upravo ono što presing traži. Tada igrač ima liniju iza sebe i manjak prostora da se pritiska oslobodi. Ko zna možda bi Seol pod pritiskom izgubio loptu ili, verovatnije, istu vratio Glazeru koji bi je ispucao i Inter bi dobio novi napad. U prvom Miloje mandatu se zameralo kako igramo samo alibi igru, ispucavamo loptu napred i bacamo kratka dodavanja do prvog do sebe. Rade je upravo doveden da individualnim, neklasičnim rešenjima reši ove stvari i nastavi organizaciju napada. Da su hteli igrača koji ispucava i baca prvom slobodnom saigraču mogli su iskreno nekog jeftinijeg da nadju.

Moje dominatno mišljenje je da je poraz juče usledio kao posledica taktičkih grešaka. Ovaj sistem je izgurao na porvišinu neka naše mane ali opet, to ne znači da drugi sistem ne bi pokazao neke druge mane i time rezultat bio isti. Iako su individualne greške u fokusu sada, gde deluje da Radetov loš dribling i decision-making i Spajićev prijem niko nije mogao da očekuje, mislim da su one mogli da se predvide i taktički spreče. Ima jedna dobra priča o čuvenom Terijevom promašenom penalu protiv Mančestera 2008. godine u finalu LŠ. Svi misle da je penal došao kao posledica nesrećnih okolnosti gde se Teri tragično okliznuo i šut je otišao nebom pod oblake ali to nije kompletna istina jer je Džon imao istoriju klizanja i pre toga. Dve godine ranije pre tog finala, Frenk Lampard objavljuje svoju biografiju Totally Frank i tu se priseća penal serije između Portugala i Engleske na Euro 2004. Lampard i Teri su pogodili svoje penale u toj seriji ali Frenk navodi da Terijev penal nije prošao najbolje. On se prilikom šuta malo okliznuo ali da je lopta na svu sreću završila u mreži (iako će u konačnoj seriji Portugal proći dalje). "He didn't seem too bothered as he ran towards the ball and then he slipped, and for a split-second it seemed our chance of winning had gone, but it was a goal. At Chelsea, John will occasionally re-enact that kick, complete with the sliding foot - sometimes it goes in, sometimes not." Znači Frenk jasno govori da razlog za Terijev šut u Moskvi nije bila nesreća već da mu je šut odleteo onako jer jednostavno imao tehničku manu. To jest, da mu se prilikom izvođenja penala, zbog tehnike šuta, stajna noga često proklizavala. I neko je u stručnom štabu Čelzija potpuno zanemario ovu informaciju i dao kapitenu da šutira odlučujući penal. Ogroman propust. Tako je isto bilo i sinoć. Pisao sam nakon derbija da Rade Krunić ima problem sa build up-om i da često nije pronalazio rešenje pa se Ivanić spuštao da uzme loptu. I juče smo kažnjeni zbog očiglednog previda. Po loptu je morao da se spušta Elšnik ili da je barem taktički stajao bliže Radetu kako bi mu otvorio još jednu liniju za pas. Ovako je Krunić kod drugog gola bio ostavljem očajnim opcijama, ili da loptu preda Drkušiću koji je već imao svog igrača ili da loptu ispuca. On je nažalost uradio treću i krenuo u nepotreban dribling. Ali to se od njega moglo očekivati jer se videlo da ne bira najbolja rešenja u građenju igre (barem ne trenutno). Isto i sa slučajem Spajić gde se videlo na prethodnim utakmicama da Uroš ima nesiguran pas i kontrolu loptu i da nije smeo da ostane na sviperskoj poziciji jer onda nema ko da radi korekciju, Điga i Drkušić su predaleko. Jednostavno, moglo je da se predvidi i zna da će Spajić usled presinga koji Inter radi odlično imati velike šanse da progreši. Druga stvar koja je manje u fokusu je pozicioni napad koji izgledao potpuno sterilno. Ovde je po mom mišljenju greška napravljena time da imamo dva napadača koji traže lopte a nisu u mogućnosti da išta iskreiraju. Plus Olajinka na levom boku koji ni kao prirodni krilni napadač nije uspeo ništa da donese napred. Ponavljam se opet ali mislim, da se stručni štab odlučio da u kombinaciji igraju Šerif-Duarte ili Silas-Duarte da bi napad izgledao drugačije. Utakmica je bila kao stvorena da Bruno poveže linije i pomogne ekipi kada je u presingu. Duge lopte na Šerifa su funkcionisale na početku, posle nije ni on uspeo da ih iskontroliše ili dođe do njih. Samim time izmene Šerifa i Olajinke su morale da uslede na poluvremenu kada je bilo jasno da nam napad ne fukncioniše, kako bi bar taj deo igre popravili i skinuli pritisak sa zadnje linije i možda sprečili njihove greške. Za kraj, izdvojio bih i ova dve lepa momenta sa jučerašnje utakmice. Seol koji prima loptu i ne želi da je ispuca već pokušava da probije presing, bek sa pravim mentalitetom. I jako lepo oslobađanje pritiska od strane Krunića.

Pogrešio je Krunić ali mu ni saigrači nisu pomogli svojom lošom kretnjom i otvaranjem. Šteta što kada je podigao glavu nije bacio loptu Drkušića da ovaj ispuca već je krenuo u još jedan dribling. Naivno s obzirom na njegovo iskustvo. Da li je bio apsolutno loš? Ne slažem se sa tim. Imao je u prvom poluvremenu jednu situacija gde je odlično sačuvao loptu i još jednu gde se lepo stavio i izvršio korekciju kada je Drkušić izleteo. Van forme je totalno ali stvarno ne mislim da je alibi igrač koji se provlaćio kroz karijeru. Spajićev gol je gol trenera. Ne znam kako mu je palo napamet da srednjeg štopera takozvanog svipera ili libera igra štoper koji ima najslabiju igru nogom. Znalo se da ako krenu u visokom presingu da će on biti taj slobodan, sa više prostora i da će lopta ići prema njemu. I eto, pod pritiskom, je naravno pogrešio. Baš loša odluka Miloja.

Stigao danas ali mi je mali u ramenima jbg (veličina XL). Platio sam ga 139 funti tj. 19,5k dinara. Hvala bratu iz Buenos Arijesa koji je stavio cenu 10 dolara pa beogradska carina nije dirala. Ako želi neko prodajem ga za 19.000 rsd.

Ovaj gol baš njemu ide na dušu. Morao je da stoji bliže Aćerbiju i skrati prostor a ne da čuva nekog imaginarnog igrača na boku.

Pavar je odigrao baš lošu utakmicu protiv Milana tako da ga opet nije bilo protiv Udinezea. Zato verujem da će biti ova trojka. Moraće opet Vladan da izadje u niskom bloku sa nekim planom za tranziciju i kontre (što će nam biti plan za većinu utakmica u LŠ). Biće tu prostora po bokovima i mogućnosti da se štoperi razvuku i onda iz nekih utrčavanja da se stvore šanse. U odbrani šta nam Bog da.

Zanimljiv kratak video Beniteza gde priča o razlici izmedju Engleza i Španaca/Italijana. Pogotovo je zanimljiv ovaj deo oko POMO i da to zna. Ja sam na temi “R.I.P.” napisao jedan malo duži post o ovome i pomenuo kako je Čarls Hjuz sa svojom FA trenerskom školom osamdesetih isškolovao more nazadnih ostrvskih trenera, nešto kao naš Milovan Ðorić. Engleski fudbal su spasili stranci, da nije njih bila bi peta/šesta liga u Evropi.

@Don Dusko Možda bi bilo korisnije da se tema malo proširi, npr. da bude “Utakmice na kojima smo bili” pa da ljudi pišu i o nekim zanimljivim utakmicama u inostranstvu. Nešto kao fudbalski putopisi. Ne znam šta ćemo kada ispucamo sve prve utakmice. 🙂

Zanimljiva konferencija Miloja. Rekao da je imao prilike da prisustvuje treninzima Piolija kada je ovaj bio u Bolonji i da je za sistem potrebno vreme i stalna dopunska selekcija. Tu je spomuo i primer Leverkuzena. Pozitivno me iznenadio, baš je zvučao kao moderan trener. Najžalosnije je što je to usledilo nakon pitanja italijanskih novinara, ovi naši vrte neke puškice sa deset pitanja i ne odustaju od toga.

Sa trojkom koji čine Aćerbi, Bisaka i Bastoni, koji su specijalisti za duele (pogotovu one vazdušne), nisam siguran koliko će Šerif tu značiti. Igraju sa tri štopera i verujem da će im krilni bekovi stalno biti napred (pogotovo Dimarko) tako da će naša krila biti ključna za naš napad. Zbog toga bih više voleo Bruna da se spušta dole i pomaže u tranziciji kada se za to ukaže prilika. I možda konačno proigra Silasa, da vidimo njegovu brzinu na delu. Edit: I da zbog Dimarka možda ne bi bilo loše zameniti strane Olajinki i Silasu tako da Piter bude njegov čuvar.

Vazelin je pobedjen i stvari su u normalnom poretku opet. Dijegu Alonsu se smeši otkaz.

Kakav gol Manu Garsije, kako ga je izvukao majstorski. Nije ga bilo celo prvo poluvreme i onda kao pravi madjioničar samo se pojavio ovim potezom. Još veći utisak mi je muk na Tumbi, veliki šok da je uspeo da ga smesti. Vodi i AEK 1-0. Neverovatno da smo ispustili Pjeroa kada nas je već razbio sa Makabijem. Momak izgleda kao dupla bolje verzija Šerifa. Skok, solidna kontrola lopte, fizikalije… Ima sve što nam treba kod takvog profila.

Matias Almeida ima problema na svojoj klupi i možda je vreme da se Postekoglu vrati kući. U naselje gde je rodjen, u klub u koji mu se otac kunuo.

Meni je prva zvezdina utakmica bila u Nišu protiv Radničkog krajem devedesetih. Tu utakmicu pamtim kroz maglu tako za prvu pravu računam tek kada sam već postao tinejdžer. To je derbi na JNA 2004. godine u jesen (0-0) kada je Jočić zabranio unošenje i kačenje zastava na ograde u borbi protiv huliganizma. Kakav ministar, takve mere. Koja mi je prva utakmica na Marakani iskreno ne znam ali najdraža “mala” tekma mi je ona protiv Spartaka 2009. u decembru. Pižon sezona, poslednje kolo u decembru, pada sneg i 20 godina Delija. Puno starih zastava na ogradi, puno malih barjaka, puno zastava na dve motke, mnogo šalova i dobrog navijanja. Baš karnevalska atmosfera i to sve dok su fudbalski i košarkaški klubovi dobrano propali ali medju navijačima provejava neki optimizam.

Danas je dan za grčki fudbal. Od 19:30 lider tabele PAOK dočekuje Aris na Tumbi u najvećem derbiju Soluna. Od 20:30 AEK u Nea Filadelfiji dočekuje zelene iz Atine. AEK je igrao remi u ponedeljak protiv Kalitee i pokazao da nije ni blizu neke optimalne forme. Ekipa se strašno muči da organizuje napad, previše grešaka u dodavanjima, kretanjima bez lopte, centaršutevima itd. Ako Almeida ne pobedi danas mislim da će biti blizu pakovanja kofera. Sa druge strane, Aris u dobroj formi ide u komšiluk da odmeri snage sa umornim crno-belima nakon poraza u Istanbulu. Lepo posložena ekipa su žuto-crni iz Soluna koje predvodi Španac Manu Garsija, bivši igrač Mančester Sitija.

Nekoliko posta iznad sam pisao o tome kako je Olajinka pametnim kretanje otvorio prostor Elšniku na polovini Partizana. Evo jedan primer sa iste utakmice gde je Šerif svojim kretanjem zasrao polu-kontru. Silas je osvojio loptu, prosledio Maksi i Andrija je podigao glavu da vidi gde se nalazi Šerif, tu sačekao sekund da se Silas pojavi po boku da mu pošalje pas očekujući da će Endijae nastaviti da se kreće ulevo prema šeasnaestercu. Umesto toga, Šerif je promenio rutu, spustio se dole i navukao svog čuvara i ostale igrače Partizana u taj prostor i akcija je morala da stane. Loptu se nakon vratila nazad. To je trebalo da izgleda ili da se završi nekako ovako. Da Šerif bude taj koji će napasti polu-centralni prostor a da Silas protrči po boku. I da me ne optuže opet da samo serem po Šerifu. Moram da ponovim da je Jakirović u intervjuu koji je da Mocartu baš pogodio njegove kvaliteta, rekao je da je jako dobar kada ekipa treba da izađe iz presinga/pritiska. Dve situacije dole gde je odlično navukao štopere Partizana da naprave faul nad njim. Prva situacija je nakon prvo gola kada je Partizan izašao hrabije i vršio presing na našu zadnju liniju i druga nakon prečke Jurčevića u sličnom periodu. Biće interesantno videti da li će se ovi kvaliteti preneti na LŠ.

Danas dva derbija u ruskoj Premijer ligi. Od 15:30 Lokomotiva dočekuje Spartak a onda od 18:30 Krasnodar igra protiv Zenita kod kuće. Nadamo se da će doći dva keca.

Ne vidim ništa sporno u tome. Šerif je strpao Mihajla Ilića u džep ali su se i te greške desile. Duarte je imao lošu realizaciju ali dosta povezivao redove. Ja više volim tip igrača kao Bruno ali ne mislim da je Šerif neupotrebljiv. Edit: U Duarte vs Šerif priči ja mislim da je bolje imati napadača koji će povezivati redove i hraniti krila nego imati napadača koga će krila hraniti. Bruno je pokazao da ima dobru realizaciju i ako ima problema on će to pre popraviti nego da Šerif smanji svoje osnovne greške na minimum i održi realizaciju na visokom nivou. Ako kojim slučajem stručni štab uspe da se ovo drugo desi, ja dižem obe ruke da Endiaje bude prvi izbor. Iako mislim da je pravi izbor i put imati igrača koji će Silasa i Radonjića učiniti boljim fudbalerima a to je Bruno.

Dosadan meč. Neki moji utisci: - Obožavam Bruna. Svaki njegov pokret je fudbalski. Od toga kako daje pas, kako trči presing, kako se izvlači na levu stranu i centrira, kako povezuje redove, kako se vratio nazad u 77. minutu nakon što je izgubio loptu, kako je fino odigrao poziciju lažne devetka kada je Endiajde ušao i tako dalje. Baš mi se sviđa koa igrač. Čovek doprinosi više timu a manje brine o golovima. - Prucev jako zanimljiv napred ali loš pozadi. Najviše se videlo pred kraj kada smo se povukli. Mislim nije on kriv, nije njegova pozicija ali je u prvom poluvremenu loše stajao i Eze je često bio sam na toj strani. - Katai i Rodić su bivši igrači. - Milson više loših nego dobrih poteza. Iz prvo poluvremena pamtim kada je jednom lepo oduzeo loptu čini mi se Jovanoviću i situaciju kada je nanizao dva igrača izborio korner iz koga je pao gol. U drugom imao par finih driblinga na početku ali sve u svemu nedovoljno za takvo pojačanje. - Radonjić iako van forme izgledao je više kao krilo nego Milson. - Luka Ilić bled. - Jusif iz Želje je zanimljiv bek. Ima precizan pas i solidnu defanzivu. Jednom je lepo proigrao Ezea dijagonalnim pasom a često je odlično branio stranu od Milsona i Radonjića. - Drkušić odličan udarac glavom i generalno odličan u odbrani ali moraju na treningu da uvežvaju dugo lopte. Iz situacije dole na gifu je morao da pošalje dijagonalan pas Prucevu a ne da to nekih 30 sekundi kasnije Elšnik uradi. Potez Duartea. Dobar pregled igre i dodavanje. Lep pas Jusifa i jako loše vraćanje Pruceva. Stoji bukvalno na sredini terena.

Znaći Jovanoviću su baš zamerili glupiranje kada ćemo Ilića opet da gledamo na desnom krilu.

Zanimljiv intrevju Jakirovića, bivšeg trenera Dinama, koji je trenirao Šerifa u Gorici. Nekoliko pohvala na račun Endiaja i kako on vidi njegovu ulogu (slično onome kako ga je Miloje koristio): - Kakvo vam je danas mišljenje o njemu? - Generalno, on je jako dobar napadač koji puno radi za ekipu. Kao ‘target men’ je od koristi kada ekipa treba da izađe iz pritiska, odličan je u građenju lopte, igri leđima, dobar je u napadanju prostora... I naravno, dobar je u šesnaestercu. ‘Gladan je gola’ i to se vidi iz svake njegove kretnje. Onda na čemu su radili u Gorici da bi unapredili, nešto sa čime se još Šerif muči rekao bih. - U čemu ste radili najviše sa njim? Šta ste mu tražili da popravi? - Prvi dodir i završnica. Kad je došao kod nas, udarac mu je bio malo ‘šlampav’. Nije imao čvrsto stopalo, nego na momente… Nekad bi dao fenomenalan gol, a nekad pomisliš da samo treba da je pospremi u gol i on bi tada pokazao labavo stopalo. Radili smo na prvom dodiru u kretnji. Da ima jedan ili dva dodira. I naravno, lopte sa strane, centaršutevi, voleji… U suštini, završnica. Posao u terenu je radio jako dobro. Pogotovo kad si pod pritiskom, a tada je Gorica u većini mečeva bila u podređenom položaju. Nismo bili dominantni kao Zvezda što je i normalno s obzirom na veličinu klubova. Preko Šerifa smo znali da izađemo jer bi iznudio faulove ili bi odložio loptu u opasan napad. I za kraj da li bi ga doveo u Dinamo i tu je muk. Kao možda da, možda ne, pa da ga toliko ceni kapiram da bi dao nedvosmislen odgovor. - Kad vidite sad ovog Šerifa, možemo li ovako banalno da pitamo da li bi imao mesta kod vas u Dinamu? - Ma ko će to znati… On je sigurno bolji nego kada je bio u Gorici. Sve je stvar prilagođavanja, adaptacije... Bilo je igrača koji su dominirali u HNL-u, dođu u Dinamo i onda ih ‘ubije’ pritisak javnosti, očekivanja, konkurencija u timu… To je sve puta hiljadu. Kada vodiš Dinamo i ostale klubove, nema veze jedno s drugim. Nažalost, samo ti se broje porazi. A pobede se podrazumevaju. Tako je verovatno i u Zvezdi. Svi znamo koliko je teško pobeđivati bez obzira koga vodiš. Što pre spoznaš da ne možeš sve pobediti i da je to takav posao, to je lakše za tebe i lakše ćeš svariti i poraz. Treba izvlačiti pouke iz utakmica. Bože moj, takav je posao. Svi mi želimo da pobeđujemo, ali ne može uvek.