Chaos Is Me

Seranovi su bili simpatična serija ali kao i svaka španska komedija pati od banalizacije likova i ogromne predvidivosti njihovih reakcija i dijaloga.

Ne treba Uskokovića i Radanova uopšte razmatrati u okviru iste klase. Prvi još uvek nije u stanju da se pošteno pošiba za mesto u timu sa jednim Potom ili Ilijom Đokovićem. Oko Radanova nadam se da nema spora da ga treba vratiti u KKCZ, u jurenju rezultata jednostavno nije mogao da ima dovoljno minuta, nije ih bilo dovoljno ni za Dobrića kao, u ovom momentu, ipak boljeg i konkretnijeg igrača. Lazić jede previše minuta igračima koji mogu da napreduju.

Ajzea je stvarno bio govnarko (nisam znao ni za ono odbijanje rukovanja nakon što su ih Bullsi konačno počistili 91e, pa i nemušto opravdavanje tog poteza cca 30 godina kasnije), al je bio neustrašiv igrač. Sasvim moguće da bih ja bio fan Bad Boysa da sam bio malo stariji u vreme kad su mlatili redom, jedino mi je Laimbeer bio baš previše za želudac.

shake shake shake shake shake mi amor, crazy for love, gimme some more

Možda Terrence Davis iz Raptorsa.

Uhvatio sam malo jednu epizodu Južnog vetra (posle sam saznao da je izgleda poslednja). Naravno da je loše, ali očekivao sam nešto mnogo gore, tako da sam na kraju odgledao celu epizodu.

Hakeem bez dileme. Bio je sila na oba kraja parketa i drugi najbolji igrač čitave decenije.

Meni je Pau tu odmah iza ovih nekoliko najvećih. Svakako u top 10 PF ikada. Neviđen košarkaški znalac. Posle Dirka, meni lično najbolji neamerikanac ikada i to bez ikakvog premišljanja.

Nisam znao za ovog lika ni za njegovu priču: https://www.mozzartsport.com/kosarka/vesti/prica-o-najagresivnijem-kosarkasu-u-istoriji-na-treninge-s-pistoljem-protivnicki-treneri-placali-da-ga-nokautiraju-nestao-u-vojsci-diktatora-idija-amina/356320

To je taktika mnogih firmi ne samo u doba Korone, a sada naročito. Ide se na to da ljudi neće generalno previše da se cimaju oko nekih relativno sitnih suma. Dosta njih odustane a oni koji tuže dobiju svoje pare al nakon nekog vremena.

Super preporuke ova poslednja 3 filma, nisam gledao nijedan od njih, pogledaću.

Voja Brajović je dosta dobar u Buretu baruta, upečatljiva uloga i uspeo je da je dočara na bolestan način.

Ja sam mislio da je ta Duncan vs Garnett priča zatvoreno poglavlje još davnih dana. Duncan je činio svakog oko sebe boljim, od saigrača, preko trenera i ekonoma. Čovek je i sa blizu 40 godina bio koristan igrač. Preporučujem da pogledate neke Timmyeve igre iz prajma. Mogao je on još da pumpa brojke ali je timski uspeh njemu uvek bio ispred svega. Garnett je samo bio atraktivniji. Mislim da se danas ni u jednoj ozbiljnoj diskusiji ne postavlja pitanje ko je od njih dvojice gde u istorijskom kontekstu. Meni su i Dirk i Malone ispred KGa, kamo li Tim.

Bravo maćori, drago mi je da ima još fanova.

Pa meni je baš to i problem. Ili uradi dokumentarac ili uradi pravi igrani film. Ovo je baš bezevezan kompromis. Film je jako siromašan sadržajem, akcenat je stavljen na neku birokratiju.

Dnevnik Diane Budisavljević (2019) https://m.imdb.com/title/tt8028150/?ref_=nv_sr_srsg_0 Nekako previše štreberski odrađeno, mnogo više dokumentaristički nego umetnički. Naravno, sama činjenica da je ovakva žena postojala nameće logično pitanje, zašto koji kurac nema makar ulica po njenom imenu u Beogradu? Moglo je ovo i bolje. 5/10

Ma Morrison je bio neozbiljan, cirkuski igrač, ali zato Thomas i Roberts nikako nisu. Što se Omića tiče, on je čak igrao kod nas iznad svog optimuma, kakav crni promašaj.

PAO juri Geidraitisa.

Meni je Lonzo Ball ružniji od Traea. Baš ono ružan kao đavo. A nekako i jadnjikav.

Da, ta Bulls Celtics serija je bila vrhunska.

To je sigurno tačno. Evo na primeru ove tekme, kao da ne konstatuju liniju za 3 i da pogodak van nje vredi jelte 3 poena. Cilj svake ekipe je bio spustiti dole na centra, da ne kažem pivota ili sidraša, pošto me to dosta podseća na vaterpolo po konstrukciji igre. Celticsi su bili fizički jako moćna ekipa za to vreme i tada je svakako veliku prednost imala ekipa koja ima ozbiljne visoke kao što su McHale i poglavica Parish (poznat i po tome što je uvek namršten i ne menja izraz lica, nešto kao Kendrick Perkins). I Bird je bio prilično krupan za trojku. Majstori su bili lakše uočljivi, Bird je npr imao mnogo sitnih finti telom koje nije bilo lako čitati. Isiah Thomas je na neki način bio revolucija, mali, brz i neverovatno neustrašiv, zaletao se u centre i slično. Još jedna notorna stvar je da su igrači izgledali mnogo prirodnije i vižljastije, možeš da se fizički identifikuješ sa tim ljudima nekako lakše. 90ih je krenulo to surovo bildovanje i nabijanje mase, igrači su počeli da izgledaju kao roboti. Posle je taj trend zahvatio i obične ljude pa danas imamo ove goveđe batice koji osim teretane ne znaju za sport, verovatno bi se povredili o loptu. Hoću da kažem, lako je voleti po nešto iz svake ere i romantičarski gledati na to vreme pa i preuveličavati epove i legende. Ja sam rešio da u vreme izolacije malo obnovim gradivo o velikim igračima različitih epoha, ali i da nađem neke skrivene igrače o kojima niko ne priča. Imam nba tv i puštaju svako veče klasike.

Jebo vas fudbal. Gledao sam upravo Pistons Celtics 85e, polufinale istoka, game 4. Dobili Pistonsi posle velikog preokreta uglavnom u režiji Vinnie Johnsona koji je ubacio jedno 10 midrangeva za redom. Od ostalih utisaka: - trojke se gađaju samo ako ističe vreme, kao sa pola terena - svih 10 igrača je maltene sve vreme barem 2 metra unutar reketa, često se po dvojica igrača napadačke ekipe guze na niskom postu da prime loptu, šutira ko kako stigne, midrange se cepa bez savesti - Celticsi sve tovarili preko McHale Parish tandema visokih, na visinsku prednost - Zeke je preteča svih malih brzanaca scorera od Iversona, Francisa, Barona Davisa do današnjih zujalica poput Kembe, jedini u to vreme driblao kroz noge i slično - Dennis Johnson je bio opasan, svaka bi ga ekipa volela - Ptica u prvom tih, u drugom krenuo da rešeta, vidi se klasa iako mu overall nije bilo veče - za Pistonse dobri izvesni Roundfield, skraćeni centar, kao i Terry Tyler, revolveraš bez savesti (da, bilo je i takvih tada, totalna indijanština) - Laimbeer kasapi kao satarom, a kakvih je par cigli i airballova, promašenih zicera imao, pa ono je da se postidi svaki iole ozbiljniji amater - u Detroitu atmosfera vrhunska, dranje, navijanje, skakanje, buka, mnogo ludo, baš je prso taj grad jbga Sve u svemu košarka dosta neozbiljna pa na momente i komična za današnje pojmove i tehnički miljama daleko od današnje ali jako uzbudljiv meč i maksimalan fajt manje više jerbo igrača uglavnom čuvaš samo u krugu od 3 metra oko koša.

Pa radi se o tome da ne možemo da pričamo o nekim individualnim rang listama kad su GOAT rasprave u pitanju, tu treba emocije i afinitete skloniti sa strane. I skrenuli smo bezveze na fudbal, Uini nas dribla ovde kao Mesi. Ili Maradona.

To kad/ako su Gigi ili Kalina igrali na 5 je bilo ili da su im sve petice bile povređene ili su igrali katastrofalno (što se ove sezone dešavalo dosta) pa Željko pribegavao potezima očajnika. Drugim rečima - statistička greška.