Chaos Is Me

Naravno, In Bruges je samo za komplimente. Toliko je dobra atmosfera, toliko su dobri dijalozi, bizarno ali koherentno, jednom rečju - filmčina, i to ona nepretenciozna.

Mi se baš nismo proslavili sa povratnicima, obično su bivali lošiji nego u prvom mandatu i generalno mi se ne sviđa to odsustvo inventivnosti i užasan konzervativizam pri selekciji. Radonjića bih, naravno, voleo jer mislim da on nije već potrošen stručnjak već neko ko se i dalje usavršava kao trener, svakako ne mislim da je dostigao svoj peak. Ali zato pominjanje Simonovića i sličnih mi se ne sviđa. Mi smo u svakoj varijanti rostera u vrhu Jadrana, tu nijanse odlučuju, ali u Evroligi možemo da pravimo iskorake samo ako se malo rizikuje sa selekcijom, a tamo smo ionako uvek autsajderi pa šta sad. Prosto mi je uzbudljivije da gledam neka nova lica umesto starih znanaca za koje znaš koji su im limiti bili čak u prajmu, kamo li kad su veterani. Sa druge strane, ja sam za vraćanje igrača koji još uvek mogu da napreduju poput Avramovića, Dangubića i sl.

Da, ipak Kruševac a ne Niš, sorry ne pratim baš rad dotične nit me zanima, znam da je južna pruga svakako. Svakako dobro peva mada to meni nije ni bitno, meni je važno autorstvo i lični pečat u bilo kojoj umetnosti pa čak i u imitiaciji umetnosti, danas imaš zanatski vrhunske pevače gde hoćeš. Džez je jako širok pojam sa milion podpravaca, od genijalaca do Lene Kovačević (klasičan primer za fizički izgled kao najveći kvalitet, kakva je to isprazna imitacija za džez lišena bilo kakvog added value, "džez za korporativne žene koje inače slušaju Frajle i Ninu Bagrić", ako ništa makar nije prostakuša). Svako ko pođe putem probijanja u medijima (plastičnom) guzicom umesto glasom, za mene je umetnički i kulturološki diskreditovan (osim ako nije u pitanju rep ili tako neke forme slobodnije u izrazu). Ne bih da tvrdim jer me tematika ne zanima, ali deluje mi da je ova Sanja klasičan primer za to, nije mogla da se probije svojim umetničkim izrazom (mada ne znam da li je ona uopšte autorka ili tek pevačica - zanatlijka), pa se okrenula fizičkoj transformaciji i prostakluku. Na stranu što mislim da je baš niska klasa ribe za kriterijume probijanja na osnovu fizičkog izgleda, al to su već lični ukusi. Ja sam oduvek tvrdio da su naše žene vrlo slične latino amerikankama, ima tu fizičke lepote na pretek, ali je sve upropašćeno budženjem, pućenjem, plastikom, prostaklukom i iznad svega nekakvom pijačarskom jeftinoćom i odsustvom autentičnosti.

Najeba Clyde ni kriv ni dužan, a baš je simpa čilac onako proćelav, nisam čuo nikad nijednu lošu stvar o njemu ovako. Jbga, bio je u pogrešno vreme na pravom mestu. Ja sam bio klinac kad je on bio u prajmu ali ga se sećam pred kraj karijere u Rocketsima (kad su izvršili redizajn i probali i sa Barkleyem), i tad je bio solidan.

Meni je Bouban najjači sa onim trollovskim glasom. Odlična epizoda stvarno, sve su pogodili i fino personifikovali.

Odlični su Srđanovi podcasti iz karantina sa Krunom i Prepeličem. Aj za Kruna sam znao da je gotivac, veliki šmele i car generalno, al Klemen mi je razbio sve predrasude, doživljavao sam ga kao nekog fudbalerčića među košarkašima a lik super priča, elokventan je, odmeren, skroman i ima se šta čuti od njega. A bogami izrastao je u znatno ozbiljnijeg igrača nego što sam mislio da mu je domet.

Ja znam da BB ima neke kontroverzne poglede na svet i to mi je skroz ok i cenim, pa poštujem i činjenicu da su ukusi različiti i sve, al ovo je toliko wtf da nemam pojma, ne znam da li ima veze sa nekim lokal patriotizmom šta li. Odmah da kažem da apsolutno ne pratim lik i delo ove Sanje u poslednje vreme, sticajem okolnosti je znam još iz davnih reggae dana iz raznih rupčaga, simpa cura al ono go prosek fizički. Nakon toga neko zatišje pa sam čuo da je bila na eurosongu al najpoznatije u vezi nje je prezime, ajde i to mi je ono mejnstrim bljutavilo i potpuno sam van priče i onda nedavno ova transformacija u najgadniji mogući stil, tona šminke i solarijum, gole guzice zonfa, proboj na kanalizaciju medijske scene, pumpanje, plastika, neukus, teška duhovna sirotinja i banalnost, ne znam šta se ovo estetski i kulturno razlikuje od granda i najljigavije faze pop kulture u koju smo upali. Sve ovo mi je krajnje jeftino, prostački, banalno i nekako seljački, imitacija imitacije. Bukvalno svaki aspekt te pojave mi je sušta suprotnost onoga čime se ja rukovodim u životu i mog poimanja estetike, elegancije i seksipila. But that's just me.

Ova epizoda mi je profi:

Trifunović, Boban Janković

Može sigurno. Padoše mi na pamet sad i Jovo Stanojević, Ratko Varda, debeli Stevanović, Čubrilo, Davidovac, Grušanović...

Clyburn, Kalinić, Hanga, Casspi, Deck a svakako su tu negde i Simon, Micov, Geidraitis, Papapetrou, Papanikolaou, Kurbanov, Abrines, Claver, Nunnally, Timma, Shields, Wes Johnson, Taylor, Ulanovas, Ponitka

A jel možemo da napravimo neku listu najboljih igrača koji nikad nisu igrali za reprezentaciju na velikim takmičenjima? Trenutno mogu da se setim samo Kecmana.

Nije.

Ljudi, jel vi čitate uopšte šta drugi pišu? Ovaj napiše "ovaj levo" a drugi se javi sa Miroslav Radošević. Levo je Boris Raičević, centar copina, došao iz Radničkog sa Duletom, mislim. Za Miroslava Raičevića niko nije napisao da je imao slab odraz, pa to mu je bio najveći kvalitet. Al nije znao loptu da spusti na parket. Miro Radošević je bio vrhunski trpač, ozbiljan talenat i imho je imao dosta skromniju karijeru nego što je mogao. U dresu Borca je utrpao Zvezdu strašno, a mislim i da je Partizanu ubacio 30+.

Šutirao je dosta trojki zato što nije imao nikakav dribling, mada se ne sećam da je pogađao u velikom procentu. Bio mi je simpa igrač ali trajao je sezonu, dve i to je to. Fino je sve to izgledalo na papiru, kao neki 3D igrač, ali u praksi dosta skromno.

Ja sam tek juče saznao podatak da je NBA približila trojku za pola metra u periodu 94-95 do 96-97, kad su Jordanu naglo skočili procenti šuta za 3 na oko 40%. Čim je vraćena stara trojka, vratio se na ispod 30% za 3 kao i do tada. Normalno je da su ranije igrači bili veća gospoda. Možeš da porediš i sa reperima tada i danas, jer je reč o sličnom kulturnom obrascu crne Amerike.

To je Boris Raičević. Miroslav Raičević je igrao za KKCZ, bio dobar atleta, ali ne baš naročito inventivan igrač. Klasičan šljaker.

I to srebrnu.

Raičević je bio solidan ja mislim samo jednu sezonu, možda dve. Posle mu se gubi svaki trag. Ovo ostalo sa mog spiska je baš boranija, naravno u kontekstu onoga što bi SRB/JU reprezentacija trebala da prestavlja makar u mojoj glavi. Čak je jedan Vule Avdalović van spiska.

Thompson, Green - lock Griffin, Aldridge - teška priča Ostali imaju šanse, ja lično ne bih stavio Iguodalu, Butlera, pa ni Lovea. George će valjda uzeti neki prsten do kraja karijere, a Đembeli je ispao faca prošle sezone. Jbga timski uspeh je jako bitan.

Radošević je bio odličan igrač i njega nisam uvrstio među ove umetnike gore nego Raičevića (ako ga se sećaš).

Može da se sastavi 12 iz ovih reprezentativnih perioda koji ne bi osvojili ni ABA ligu, npr: Nemanja Krstić Đorđe Gagić Stefan Birčević Miroslav Raičević Vuk Radivojević Marko Marinović Đuro Ostojić Dragan Labović Mile Ilić Danilo Anđušić Bojan Popović Nikola Jestratijević

Ovo je stvarno strašno, a daleko sam od nekog Đilasovog fana. Kakve sitne duše, kakva duhovna sirotinja, kakvi moralni bogalji...

256 zaboravio Kuzmića, Bojanusa, Lemija Ilića, Čabarkapu i Anđušića

Nego da nastavimo sa filmovima... Snowpiercer (2013) Dosta glupav film Bong Joon Hoa ili makar ja nisam fan ovakvih apokaliptičnih postavki koje ne nude nikakve odgovore već vas samo stave u određeni izmišljeni kontekst bez suvislih objašnjenja, to može svako. Ipak, ne može se poreći dinamika i nekoliko interesantnih likova. Film u ozbiljnoj meri kvari Chris Evans koji je očajan i bezizražajan u glavnoj ulozi, pa ne pomažu ni ekstravagantna Tilda Swinton ni Korejci i Ed Harris. Uopšte, veoma je malo ovih post apocalypse sci fi filmova koji su meni privlačni i koji osim akcijanja nude nešto interesantnije. 5/10 The Big Short (2015) E ovo je zato interesantan film, koji se bavi kompleksnom tematikom finansijskih derivata i visokim bankarstvom, ali i onim što je univerzalno za svaku borbu moći i upravljanje ljudskim sudbinama. Zaintrigirala me tema jer sam se i sam bavio pomalo hedžing transakcijama (doduše, sa pravnog a ne finansijskog aspekta) i tržištem finansijskih derivata. Nije kao da film previše približava laiku temu ali može da se prati. Dobra glumačka postava i fin posao su odradili. Možda nedostaje malo više emocija u svemu. Vredi pogledati. 7/10