Chaos Is Me

Niko ne napada Arnautovića zato što je nekome opsovao majku, to se dešava na svakoj utakmici i to nema nikakvog razloga kažnjavati, napadaju ga sa razlogom ako je nekome opsovao *ptarsku (ili četničku, ustašku, crnačku itd) majku, što je velika razlika jer sadrži elemente šovinizma.

Mislim da se ovde potcenjuju Nemci, Francuzi su ipak favorit broj 1 i srećno su stigli do tog gola. Meč Nemačke protiv Portugala će dati neke odgovore, jedva čekam tu utakmicu.

E moji Bucksi, e moj Budače

Bukvalno KD i uncle Jeff igraju sami protiv Bucksa i Hardena.

Šta radi KD, ovo je nestvarno!

Kako Kante i fizički dominantan idu u istu rečenicu? Čovek je fenomen upravo zbog toga što je neverovatno racionalan i pouzdan na odgovornoj poziciji uprkos tome što je fizički jako sitan.

Šta ima da mi bude žao Netsa. Retko neharizmatična franšiza koja hoće do prstena preko noći nakrcavanjem zvezda i ring chaser veterana. Pri tome jedna od tih zvezda otvoreno minirala bivši tim radi trejda, a druga generalno ima problem sa mozgom i odnosom prema profesionalnim obavezama. A treća i najveća je "ako ne možeš da ga pobediš, pridruži mu se" oportunista. A nije da imaju neke teške povrede pa da čovek kaže već više splet nesrećnih okolnosti. Nisu mi mi Bucksi nešto dragi i zbog Janisa bih navijao za svakog protiv njih, osim za Netse i Lakerse.

Harden izgleda očajno trenutno, a još je gori utisak zbog njegovog ležernog stila igre. Mike James je uvek bio glup igrač, za Evropu je bio prebrz i predobar atleta ali u nba je smešan pokušavajući da glumi kinesku verziju Irvinga.

Srednji brat još i bože pomozi al najstariji je par exellance balvan.

Koliko su jake obe reprezentacije, bruka.

Amfilohije može da bude pozitivna ličnost samo za SPC i srpsku nacionalističku agendu u CG, od čega u principu nema ništa dobro za građane CG bez obzira na nacionalnu pripadnost već samo stvaranje dodatnog jaza u CG društvu. Ja se trudim da budem objektivan, jasno mi je da je postojala potreba zaštite interesa, kulture i tradicije Srba u CG, kao ogromnog dela stanovništva CG, posebno u kontekstu bujanja crnogorskog nacionalizma i ad hoc pokušaja stvaranja nekakvog MNE identiteta posebno u religijskom smislu (CGPC) od strane Milove kamarile, ali Amfilohije se nikad nije odaljio od ekstremnih nacionalističkih narativa i odgovarajuće retorike, koja nije dobra ni zdrava ni u CG, ni u Srbiji, niti bilo gde i njome je samo doprineo pogoršanju i retrogradnosti CG društva, nikako nekom boljitku ili progresu.

Španija je svakako jača od Holandije, a sve ekipe iz ove grupe su bolje od Makedonaca. A da su Ukrajina i Austrija toliko bolje od Poljske i Švedske da pretegnu na stranu te grupe ne bih rekao, nisu bolje uopšte barem na papiru. Poljaci jesu u padu ali su svakako kvalitetniji individualno od Ukrajine, Austrijanci su šatro u nekom usponu al daleko od toga da su neki bauk, Šveđani su ako ništa konzistentni, tvrdi i uvek su na velikim takmičenjima i to ne samo radi pukog učestvovanja. Let's agree to disagree.

Kakvi su pavijani ova braća.

Bolja grupa svakako od one gde su Holanđani.

Ubi ih Krykhowiak onim crvenim. Dobra utakmica, sve u svemu, dosta tempa, trčanja, uzbuđenja, lep gol Škriniaka.

I mene ovo zanima. Hoće biti karata u prodaji? Dajte info ako neko sazna.

Dobra utakmica za sad. Dobro je što su Slovaci dali gol da se Poljaci malo otvore, jako tvrda i dosadna reprezentacija.

Mogli su da traže i da se svira "preko pola" ili bilo šta drugo, prirodna reakcija je da se nešto buniš kad te neko tako ponizi.

Imam utisak da se na Kovačića gleda svojevremeno kao kod nas na Dejana Stankovića u reprezentaciji. Vrh igrač, ali nije on desetka niti neki plejmejker, to prosto nije njegova igra. Posebno je teško što će bilo koji hrvatski talentovani veznjak koji se pojavi biti gledan kroz prizmu Modrića i upoređivaće ih sa njim a takav igrač se rađa jednom u 30 godina.

Zašto stalno verglaš opšta mesta? Lepo te ljudi pitaju da elaboriraš zašto je Amfilohije pozitivna ličnost, a evo i mene zanima.

Dajte gif onog kucanja Nnoka preko Petruševa, ozbiljan "power move".

Grigonis je odigrao vrhunsku sezonu stvarno ali ne znam da li nešto slično može da ponudi u CSKA, u Žalgirisu je ipak bio apsolutni vođa. Suviše mi je Grigonis atletski bedan a nije ni neki kreator za druge. A ako je klasična zamena za Hilliarda/Strelnieksa onda je to dobar potez.

Ja navijam za predstavnika zapada svakako. Najviše bih voleo da to bude Juta, a nemam ništa ni protiv Sunsa. Na istoku naravno uvek protiv Netsa, pa onda uvek protiv Janisa, a Sixerse ne mirišem ni malo. Hawksi su tu ionako nebitni ove godine.

Videćemo Lakerse dogodine, do tad, ne znam zašto se haba tastatura na njih. Jasno je da oni zavise od klimavog Davisovog zdravlja, takav je paket sa njim, ako je zdrav to je contender no 1 na Zapadu, ali uz njega ide i njegov debeo zdravstveni karton.

Auh, kakva sezona, imam osećaj da je trajala 5 godina. Na kraju ipak trijumfalno i "Kalemegdan u junu", a da nije bilo toliko peripetija valjda ne bi bilo ni toliko slatko. Treba imati karakter i to zaista nije floskula da u ovom antiklimaksu sezone zvanom KLS uzmeš trofej izmučen, povredama iskasapljen, emotivno i fizički ispražnjen. To mogu samo istinski šampioni. I evo nas sada ovde, sa tri nova trofeja u vitrinama, za koje je malo ko verovao da ih možemo baš sve uzeti posebno s obzirom na kontekst, silne povrede, igračke vrteške i ostalo. Ali Dejan Radonjić je sišao u rudnik i ponovo doktorirao na temu svoje rudarske košarke, ostavivši sve ono što se dešavalo za vreme Saše Obradovića kao tek jednu fusnotu koje će se malo ko sećati, kao i drugog mandata Ročestija, mitske zveri sa fabričkom greškom Terija, večitog talenta Simane, momka koji pravi razliku al zapravo ne JOB-a, this is a joke bre Koloma itd. Kockao se Radonja, nije da nije, ali nije to baš bila klasična kocka gde sve zavisi od sreće, znao je Radonja da ima nešto i do njegovog trenerskog umeća, znanja i autoriteta, želje koju treba vratiti igračima, samopouzdanja koje im treba ponovo usaditi... Evroliga ovakve turbulencije ne prašta, ali na regionalnom nivou je bilo prostora da se vratimo iz knock downa i objasnimo ko je gazda, čak i kad ne ide kao po loju. Individualno: Langston Hall - možda i najčudnija sezona jednog igrača kod nas da ja pamtim, od starta u većoj ulozi u odnosu na onu koju objektivno može da iznese, preko nedefinisanog statusa, grejanja klupe, velikog straha od greške, liste za odstrel, bežanja od odgovornosti, cigli, alibi košarke do vrlo važne uloge bez koje ne bismo mogli da uzmemo ni ABA ligu ni KLS, sigurnog prenosa, stidljivih poena iz drugog plana, konačnog dokaza zašto jede leba od košarke, a vidimo da nije toliki dunster, nemoguće je bilo da toliko ne može. Sigurno je da overall utisak nije dobar, ali drago mi je zbog ovog momka koji je pošteno zaradio svoju platu i kad je bilo stani pani - bio je tu, radio prekovremeno i odgovorio zadatku. Neće biti prolivene suze ako ode, ali na kraju dana za mene pozitivan lik, profesionalac i jedna holivudska priča. Aleksa Uskoković - u svakom smislu nedorastao ovom nivou košarke koji se očekuje u KKCZ (kompetentno igranje EL i trofeji na regionu), uz nekoliko bljeskova i minijatura koji ipak nisu dovoljni da nadvladaju utisak o fundamentalnim košarkaškim nedostacima. Dobar dečko ali da nije takva oseka domaćeg talenta na PG ne bi video KKCZ ni u igrici. Corey Walden - na kraju nekako nedefinisana sezona za njega, a povredio se pred rasplet sezone. Videli smo igrača koji može od svega po malo ali ni po čemu nije specijalan. Nekonstantnost mu je drugo ime ali ima svojih kvaliteta i ja bih rekao kao siže - manje harizmatična verzija Đenke. Dovoljno kompetentan da bude bitan član rotacije, nedovoljno dobar da bude prva opcija na bilo kojoj bekovskoj poziciji. Jordan Loyd - alfa i omega tima i jedan od najboljih stranaca koji su ikad igrali u KKCZ. Za mene lično praktično personifikacija bilo kakve nade za iskakanjem izvan regionalne konkurencije. Definitivno se nije proslavio u završnicama utakmica i nekim odlukama na terenu, ali isto tako definitivno - jebeno talentovan igrač, prilično zaokružen napadač, divan saigrač i timski orijentisan mamojeb koga ću dugo pamtiti i žalim što ga nisam gledao uživo. Branko Lazić - specifična sorta, van sistema kao riba na suvom, bez Radonje kao poštar bez adrese, pilot bez stjuardese. Al kad se pritegne, kad dođe vreme da se pokaže ko je vjera a ko nevjera, tu je prvi. Junački je izneo najvažnije utakmice sezone i davao primer ostalima koji je jedini prihvatljiv nivo borbenosti kad igraš za Zvezdu a to je - uvek na max. Mogu mu osporavati mnogo toga al kapitensko srce ne mogu. Koji god netalentovani fizikalni hustler bude pretendovao da jednog dana bude "novi Laza" imaće neviđen izazov pred sobom. Ovakvi borci ipak ne rastu na grani i Lazić ostaje nezamenljiva karika u šampionskom DNK Radonjićeve Zvezde. Ognjen Dobrić - bez dileme igrač koji je ove sezone najviše napredovao i koji je značajno bolji košarkaš nego pre godinu dana. Dobili smo jednog legitimnog srpskog EL igrača, malo li je. Ima Dobrić svojih fundamentalnih mana i nije savršen igrač, ali za nas je i više nego dobar. Mudaški momenti iz završnice sezone i borbe za trofeje idu u rubriku kvantnog skoka. Bravo, Ognjene. Aleksa Radanov - prejak za rokenrol (FMP i ostali osrednji ABA ligaši), preslab za kik boks (EL, uloga nosioca u KKCZ). Definitivno intrigantan igrač od koga ne treba dizati ruke, ali možda ipak malo precenjujemo njegov talenat. Nedostatak go to poteza i košarkaške vrline može biti zajeban. Svakako sam za to da dobije još prostora jer "Dobić scenario" u njegovom slučaju nije nemoguć. Međutim, možda je ipak izglednije profilisanje u malo više radničku a malo manje umetničku verziju košarkaša. Dejan Davidovac - same old, same old. Deda je to što je, mlohavi point forward koji nikad neće biti konstantan, koji zna da uđe u seriju promašaja, defanzivni je liability i sve ostalo al nekako sam uvek mirniji kad je on tu, i dalje jedan od retkih igrača sa "out of the box" rešenjima, naznakama all round igre i kao takav je dragocen. A znamo da na genitalije dobija na nekoj iracionalnoj vrednosti. Marko Simonović - ovu olinjalu verziju Simona je bilo teško istrpeti ove sezone a naredne bi mogao da bude pravi balast ako ostane u klubu kao igrač. Šuterski slump, slabo samopouzdanje i tendencije ka nekom stidljivom driblingu samo kvare sliku na onu najbolju verziju Simona koja nam je srcu draga ali koja je ipak nepovratno izgubljena. Izneo je mnogo više minuta nego što je bilo optimalno, dao je izvestan veteranski doprinos više na neko iskustvo i namazanost nego na kvalitet, al vidljivo je iz aviona da to više nije to i da klub ovih ambicija ipak ne može da istrpi igrača koji dobro odigra svaku desetu utakmicu. Hvala za sve, legendo, pa da ne kvarimo jednu lepu priču najbolji bi bio rastanak. Marko Jagodić Kuridža - poveđen u raspletu sezone, a tokom većeg dela iste jedan reality check u vezi njega. Motor i karakter nisu sporni, iskoristivost u pojedinim match upovima takođe (još uvek jako robustna četvorka koja voli kontakt na papiru dobro dođe), ali bilo je dosta shaqing the fool momenata, promašenih zicera i sličnih momenata koji ukazuju na realno skroman nivo kvaliteta kad se izađe izvan proseka regiona. Landry Nnoko - turbulentna sezona uzrokovana zdravstvenim problemima, ali mi se sviđa što je klub pokazao viziju i zagrizao za igrača koga je inicijalno želeo. U optimalnoj fizičkoj formi pokazao je da je centar kakav nam treba, radnik, ofanzivni skakač, roller, defanzivno kompetentan, a može stidljivo i po nešto na niskom postu. Odličan finiš sezone i no brainer za sledeću. Ognjen Kuzmić - iako je jasno da su njegove košarkaške veštine dosta skromne (najblaže rečeno), fizikalije i defanzivni instinkti ga i dalje čine intrigantnim i ja ga se ne bih olako odricao uprkos kamenim rukama. Sa svešću da Zvezda samo kroz rudnik može do rezultata, Kuzmić može da bude dobar rudar kad je optimalno fizički spreman i fokusiran na košarku. Verujem da će mu leto prijati da dosta radi na sebi i da se koliko toliko malo ofanzivno rehabilituje jer je imao baš amaterskih poteza u napadu u velikom broju utakmica. A valjda je jasno i njemu da mu je Zvezda trenutno premija, al dobar defanzivni centar ne raste na drvetu i ja bih ga zadržao za back up ulogu. Duop Reath - u principu nebitan. Ako ikad bude postao relevantnan košarkaš, to neće biti u našem dresu. Činjenica da je igrao jako malo kod oba trenera iako na papiru ima i atletiku i stretch element nešto govori. Momak se još uči košarci, a ipak nije takav projekat da ga trpiš godinama - nit ima takav šut da ga razvijaš kao stretch visokog, a tek nema centarske instinkte i makar naznake igre na postu. Na kraju, veliki Dejan Radonjić, ćutao je i radio, pregurao svašta, napravio neke nepopularne poteze ali ostao dosledan svojoj viziji i svojoj košarci. Nisam bio preveliki optimista da će to na kraju ispasti tako dobro ali ako je neko zaslužio da mu se veruje i da mu se da prostor za greške, to je Dejan. Kako smo se bližili najvažnijem delu sezone, tako sam i ja bivao spokojniji uz ovakvog kapetana broda. A isto tako znam da možemo da igramo kvalitetnu evroligašku košarku i jedva čekam sledeću sezonu.