herrkato

Ide uz 4.5 kafu, daje kontru sivom nebu i raspolozenju ( audio bas hq)

Pre neko vece me drzao dokumentarac o Gingeru Bakeru na tv-u do kasno u noc, o kojem ama bas nista nisam znao, sem da je bio drummer u bendu Cream. Film i intervju su nastali na njegovom ranchu u Juznoj Africi nekoliko godina pre njegove smrti (2019) sa rezultatom da je na kraju razgovora reziseru polomio nos. Cenjen, genijalan muzicar (jeste fraza ali izgleda ovde na mestu), dobar Polo igrac, nikakav otac i inace sociopata na drogama. Ziveo 70 tih u Lagosu (imao tamo studio, svirao sa Fela Kuti), dok ga nisu isterali illi morao da kidne u svom Landroveru, kako se uzme. Meni veoma interesantno sa muzickog aspekta, takodje i sa burnog zivotnog (LSD, herion + nitroglicerin). Razgovaralo se i sa kolegama, Clapton, Bruce, Winwood, Appice itd.

Zivot boema nije krio – otvoreno je priznao da je mladost proveo sa „Wein, Weib und Gesang“ i izgleda da se tek prilikom posete u USA suocio crno na belo sa tim da mu i sira javnost sve to zamera. Idzavaca dnevnika nije mrzelo da iskopa jedan novinski clanak od 19.09.1893 u Spokane Daily Chronicle pod naslovom „Franz is here“ koji kolportira austrijski gosip da je FF bio „najdivlji mladi oficir u Becu“ i da je suvise „naughty da postane vladalac jedne velike nacije“. O Habsburgskoj liniji je bez dlake na jeziku govorio. Po sopstvenim recima je hteo da izbegne „ nasledne mane jer su zene i muskarci na 20 nacina u srodstvu, …sa rezultatom da polovina dece iz takvih veza ispadne kreten i epilepticar.“ I zbilja – zivotna greska…. Posto je K.u K. odlican prelaz, a i da ne kacim nemacka izdanja: Ilija Trojanov: „Sakupljac svetova“. Roman po biografiji Sir Richard Francis Burton –a koji je umro kao konzul 1890. u Trstu. Dotle se proslavio putovanjima po Indiji, Africi i Arapskom poluostrvu. Avanturista, istrazivac, spijun, lingvista, prevodilac (preveo Kamasutru, Hiljadu i jednu noc), diplomata i mnogo toga jos. Savremenici su mu ostro zamerali njegovo libertinsko seksualno ponasanje i sto nije mario na tadasnje predrasude. Poliglota, zavisno od klasifikacije je govorio izmedju 26 i 40 jezika. Pretraga mi izbacuje da postoje i hrvatski i srpski izdavaci.

Kod jedne knijzare/antikvarnice u mojoj blizni ne mogu proci a da ne udjem i proverim da li ima nesto „novo“ u sekciji polovnih koje takodje prodaju. (Nikakve veze sa cenom, nego jednostavno „ treasure hunting“). Naravno skoro uvek nesto nadjem i posebno se obradujem putopisima koje nisam imao na „radaru“. Da pomenem ove: Na zalost, ne verujem da je preveden (barem ja nisam video), no ipak, jer sam ga sa zadovoljstvom citao i sto je putopis malo drugacije vrste. „ ...Domorodci nisu ostavili neki posebno povoljan utisak... Dnevnik mog putovanja oko zemlje 1892-1893, Franc Ferdinand.“ Putovao sa povecom svitom i tada najmodernijm brodom k.u.k mornarice „Kaiserin Elisabeth“ sve do Japana, onda nastavio redovnom brodskom linijom i kopnenim putem kroz USA. Gledano iz danasnje perspektive osvezavajuce non-PC. I on jedan namcor ( zapravo tipican austrijski „Grantler“), uvek skeptican ( rece valjda, da kod svakog coveka polazi od toga da je baraba), ne mari mnogo na diplomatsko izrazavanje i ne stedi na jasnim recima kada mu prizor nije au plaisir. Ne tako retko ima ostroumna zapazanja, pa cak i samoironije. U opsiu cesto i sa nehoticnim humorom. Ali opsednut da obori lovacke rekorde do uzasne mere. A Bandit Roads (2008) je mozda dobar primer za prokletstvo kada se sve zelje ostvare. Richard Grant je pratio B. Travena u Sierra Madre zbog legenda i avantura. Nasao je upravo sve to plus bezakonje i anarhiju. Podrucje koje oduvek bilo utociste za buntovnike. Ranije indijanskim plemenima koji su se suprostavljali getoizaciji u rezervatima, sada narkosima i outlaws. Na kraju je jedva izvukao zivu glavu, kada su dva pripita desperadosa hteli da ga likividraju samo zato sto ih je zasvrbeo prst. Poseban plus za W.G Sebald.

A Time of Gifts. On Foot to Constantinople: From the Hook of Holland to the Middle Danube, Patrick Leigh Fermor. Visegodisnje lunjaranje tada zutokljunastog autora po Evropi 30tih (ali putopis deluje pre kao vremeplov u eru Franca Jozefa ili nekog Vilhelma). Kasnije bio blizak prijatelj B. Chatwinu. Mozda preporucljivo za putovanje u mislima, sada kada dupetu nije nesto preporucljivo videti put.