herrkato

... hmhm, uz ovo toplo vreme bas ide Blues ( malcice i uz raspolozenje … ciope, koje su mi svako vece kruzile nad balkonom, nekad mangupski blizu, su zavrsile sezonu i na putu ka jugu).

@Bushman E nazalost to ne znam. Uvek mi je poduza lista sta bi sve pogledao ili uradio kad sam vec tamo, ali na kraju ostvarim dosta malo od toga. Mada mi zvuci cool Mogu samo generalno da kazem da su doline i planine CG po meni interesantnije za putovanja nego obala.

@Bushman -u zaboravih reci: Nema na cemu i hvala na sherovanju. Lepa tura. Onog dana htedoh jos po koju kaciti, ali zbrza me nesto. Elem, nadomak Ulcinja imam neke „hipi“ frendove, pa skoknem nekad do njih i lunjaram malo po tom kraju ( zanimljiv mi je). A utisci su mi tu i tamo, ajd da kazem, kognitivno disonantni Malo kao ova slika ispod. Mene, recimo, jos uvek zivo zanima kako li je „Tino“ ? A prosli put sam u Starom Baru narucio jednu kaficu i umesto uobicanje case vode dobio Nixona uz to. Naime, iz cista mira mi je jedan gospodin (ne znam dal gost/ dal vlasnik kafica) odrzao stand-up predavanje o tome, kako je Richard Nixon bio najbolji americki predsednik ever. Uvodno pitanje mu je bilo: Jel znas ti Nikezica? A na Adi odemo cesto do restorana „Misko“. I oni hvale sebe kao najbolje, a mogu samo da potvrdim da nisu losi (valja znati da sam daleko od sofisticiranog). Slicka je sa neta. Nek mi se ne zameri upad. Odkako sam video fotke, kopkam po mojima i proganjaju me u mislima tamo neke ribetine na zaru i jos po nesto

Kad smo tada prolazili, zezao sam se sa devojkom i govorio da me neodoljivo podseca na stari film "Nadnica za strah/ Le salaire de la peur" (1953). Prvo mi smesno bilo. Medjutim, u povratku sam se bas trudio da nas ne zatekne noc na tom delu puta 😛

Fotke su odlicne. Ako ne smeta, jedna sugestija za izlet: Preko Virpazara starim putem uz Skadarsko Jezero sve do granice sa Albanijom (po volji naravno i dalje). Ukoliko me secanje ne vara (2011) ima u mestu Donji Murici jedne pristojne konobe ili ribljeg restorana, odmah zu obalu. Preporucljiva brzina: ne vise od 30 km, sto zbog puta, sto zbog pogleda.

Berlin Alexanderplatz, Alfred Döblin. Babylon Berlin (tek nedavno odgledan) i novi film po romanu su me podsetili da moje dzepno izdanje koje je godinama kupilo prasinu na regalu napokon procitam. Pre dosta vremena se pitalo za recenziju (verovatno nije vise aktuelno). Meni je ispao carcaf ( jer sam jos uvek fasciniran). Zato instant verzija: Da li vredi citati? Topla preporuka.

hmmm...interesantno, reklama zalutala – ali na "pravo" mesto, tik uz LOVE topic.

Po meni je Vietnam vec postao jaka turisticka destinacija. Velikim koracima se razvija i na svim preporucenim destinacijama mase su skoro neizbezne. Sa druge strane, iz bekpekerske perspektive, stvorene su povoljne uslove za individualna putovanja. Iako tek od kraja 90 tih na turistickom radaru, vec je nastala velika ponuda smestaja u svim vecim gradovima koje je moguce bez problema (izuzev praznika) bukirati “u trku” preko interneta. Dodatno raste i broj privatnih stanova na airbnb ( donekle i preporucljivo jer cesto nudi veci komfort i neki plus atmosfere ). Takodje je jednostavno naci prevoz – aviokompanije, voz, autobusi (ovde postoje razlicite varijante glede kvaliteta i pouzdanosti) redovno povezuju glavne “centre” na osovini jug-sever i u generali je povoljan. Za jednodnevne izlete ili putovanja u oblizna mesta taksi-prevoz/ kola sa vozacem pored turistbiroa cesto mogu da organizuju i hoteli/pansioni. Ovde valja unapred proveriti i dogovoriti cene ( taj"privatan" prevoz ispada skuplje, ima povoljnijih alternativa ali zato kostaju i vise vremena). Skutere (50-80cc) maltene svuda se izdaju i za neke prilike su mozda najbolja opcija. Ambicioznije moto-putovanje je tada i mene zanimalo (ali sam zbog ociglednih logistickih razloga odustao). Vec postoje firme koje nude na rentirenje mopede za te duze relacije (btw. pitanje osiguranja za turiste mi je misterija, to jest valjda ne postoji) i vdijao sam nekoliko turista na 110 ili 125 cc masinicama “avanturistickog” izgleda i sa pratecim gepekom, koje su pod tamosnjim prilikama sasvim dovoljne za prevoz petoclane porodice, kavez sa pilicama ili maloprodajnu trgovinu. Blog jednog expata sa informacijama oko moto-teme sam dole linkovao koji navodi interesantne rute kroz Vietnam i vise od toga. Od dosad procitanih vebstranica na temu Vietnama mi je bio najinteresantniji jer pise sa tom “off the beaten track” ambicijom. Neke cene kojih se jos secam: Nocenje placali izmedju 25 – 50 € hoteli/airbnb (usluga vise nego ok, nekad bilo bas i fensi). Moze to i povoljnije, onda valja traziti i mimo interneta, jer nemaju svi vebprezentaciju (neka opcija je vodic Lonely Planet koji navodi smestaje sa adresama). Let, jedan pravac Saigon – Da Nang 35 € ( direktna linija nesto vise od 600 km). Let Saigon – Con Dao sa povratnom vise od 100 €. Ostrvo (zapravo grupa ostrva) se nalazi nekih ca. 240 km juzno od Saigona – mirno i jedino mesto gde je jedva bilo turista. Sluzilo kroz istoriju kao zatvor za politicke pobunjenike (Vietnam verzija “Papillona”). Skuteri 5 – 8 € na dan. Sto se tice guzve i buke, oni su cesti ambijent manje vise svih metropola juznoistocne azije. Dimenzije su vece, kontrasti jaci, razvoj brzi. U slucaju Vietnama je to cak i impresivno posmatrati s obzirom da je zemlja tek pre nekih nepunih 30 god. izasla iz izolacije i pocela da se ukljucuje u medjunarodne privredne tokove (da ne pominjem predhodne decenije fajta). Meni je ostala jos po koja poseta na agendi. Period severnoistocnog monsuna oktobar – mart je ok za jug Vietnama ali donosi severu zimu i dosadne kise. Mi smo u januaru mesecu krenuli putovanjem iz Saigona prema Hanoi-u da bi nakon dva dana neprekidnih padavina u gradu Hue (bivsa carska prestojnica) batalali dalji plan i napravili zaokret prema jugu. http://vietnamcoracle.com/