DJ_Vasa

Koliko sam shvatio vest, izgleda da je rekonstruisano samo iznutra jer prva rečenica glasi ovako: „Početkom ovog meseca renovirana je i modernizovana unutrašnjost Železničke stanice u Novom Sadu, za mnoge, već šest decenija unazad, prvo mesto susreta s najvećim gradom u Vojvodini i njegovom arhitekturom.” Meni se čini da je neki kreten zaboravio da se konstrukcija mora srediti i spolja, a tamo su se bavili samo šminkanjem.

Ma izgleda da je još gore. Koliko čitam u vestima, ta nadstrešnica nije ni bila predviđena planom rekonstrukcije. Jednostavno su rešili da stanicu zamažu kako bi bolje izgledala, a ovaj deo konstrukcije nije ni pipnut. Neki debil bez grama mozga i još manje škole je prevideo da se cela konstrukcija mora renovirati.

Selina je napisala komunistički kolektivizam, koji je danas prerastao u ono što se naziva sabornost, a što se svodi na forsiranje pravoslavno-ćiriličarsko-rusofilsko-mačo-ratkomladićasto-nedamokosovskog fundamentalizma. Ima i ostataka komunističkog kolektivizma, kao npr. kada vlasnici stanova u zgradi očekuju od države d'uradi nešto ako treba da se farba fasada na onome što je njihovo vlasništvo. Individualizam bi bio kada bi svako mogao javno da kaže da je ateista/katolik/protestant/budista (i sve ostalo), da piše latinicom, da kaže da je Ratko Mladić ubica, da izjavi kako voli muškarce (ako je muškarac, ili žene ako je žena), da ga boli q-c za Kosovo i da ga tom prilikom ne gledaju čudno, već kao da je rekao da je npr. lepo vreme napolju ili da se Dunav uliva u Crno more. Tamo gde se sve ovo što sam naveo u poslednjoj rečenici je solidarnost veća, što je Eddard već rekao, a i institucije su funkcionalne.

Zoki, mislim da ovde mešaš dve situacije koje je teško porediti. Jedno je pravosudni sistem koji propisuje kazne za izvršen zločin u skladu sa zakonima koji tamo važe, ma kakvi oni bili, a drugo je situacija kada je vojnik ili policajac izložen opasnosti. Uostalom, živiš u zemlji gde se za isto krivično delo u nekim državama može propisati smrtna kazna, a u nekim ne, ali ni u jednoj nije dozvoljeno potezati oružje na policajca ili njime ugrožavati javnost jer taj policajac sme da upotrebi sopstveno oružje kako bi odbranio sebe ili druge. Policajac (ili u tvom primeru vojnik) koji je na dužnosti, a primeti oružje ili nešto što podseća na oružje i može osnovano da posumnja da to predstavlja opasnost nema vremena da proverava da li je u pitanju plastični pištolj, imitacija ručne bombe i slično. Ako to oružje uperiš u njega, on nema vremena da ispituje da li je u pitanju pravo oružje, da pita za namere, da porazgovara o tome šta je prethodilo situaciji, da odvrati od njegove upotrebe i slično, već vrlo često može samo jedno – da sopstvenim oružjem spreči da bude sam ubijen ili da neko drugi bude ubijen. Sud može da raspravlja o svemu što je prethodilo nekom zločinu, ali vojnik ili policajac naprosto nemaju taj luksuz. Dalje, kada vojnik ili policajac upotrebljavaju oružje, ne mogu da nišane baš toliko precizno i pucaju osumnjičenom iznad glave ili da ga samo povrede, već onako kako mogu da ga zaustave, a što se često završava smrtnim ishodom. Čak ni to bacanje kamenja na vojsku nije bezazleno. Ako i relativno lak kamen padne sa određene visine čoveku na glavu, može lako da ga ubije. Da se policija našla tamo gde su izvršeni ovi školski masakri u trenutku kada je krenula pucnjava, velika je šansa da bi izvršioci zločina bili sada na onom svetu.

To se moglo čuti u zapadnom delu Srbije, što znam po rodbini. Mislim da znam i u čemu je fora. Naime, kod njih su muški nadimci skoro uvek na -o, kao npr. Pero ili Mićo. Fića je u njihovoj gramatici isto što i npr. Mica. Zbog toga je kod njih sasvim normalno da čuješ Fića je stala (zbog kvara) ili Mica je stala (da se odmori). Tamo se moglo čuti nešto tipa Imao sam žutu fiću ili Viđam i dalje na ulici fiću koju sam prodao pre pet godina. Znam da se u drugim krajevima gde se muški nadimci završavao na -o ovaj auto zvao i fićo, pa se i koristio u muškom rodu.

Postoje i druge stvari koje su nezakonite za masovnu upotrebu, ali se mogu uzgajati, proizvoditi ili prodavati pod određenim uslovima. Najjednostavniji primer je bensedin, za koji je po zakonu potreban recept, dok u praksu ne ulazim. Što se tiče ove rakije, poruka je da im ne može niko ništa (plus jači su od sudbineeeee) jer su članovi 'biblioteke'.

KP ima i oglase koje daju firme, mada to zavisi od prozivoda. Za mnoge stvari navode PIB, daju fiskalni račun, kao korisničko ime stave i naziv firme, kao npr. ovo: https://www.kupujemprodajem.com/kompjuteri-desktop/web-kamere/web-kamera-asus-webcam-c3/oglas/166603757?filterId=2012305707 Doduše, čak i kada je u pitanju neko ko švercuje novu robu može se razdvojiti prodavac od proizvoda. Može prodavac da bude maksimalno korektan, ali zaista nije kriv ako je npr. slika na uređaju X lošija nego da uređaju Y, a nije mehanički kvar.

Ja sam te dve stvari razdvojio. Napisao sam ovo: „Više bih voleo da postoje i ocene samih proizvoda...". Pošto smo spomenuli sajt KP, tamo postoje tri stavke kada se ocenjuje prodavac: da li opis odgovara oglasu, da li je komunikacija protekla dobro i da li je ispoštovan dogovor. Ukoliko je prodavac ispunio ova tri kriterijuma, onda je prodavac OK. Prodavac nije kriv ukoliko ti se npr. ne sviđa kakvu sliku ili zvuk ima taj Samsungov uređaj ili ako odgovara specifikacijama, ali se tebi ne dopada iz nekog drugog razloga. Zbog toga mislim da jeste u redu da se ocenjuje i proizvod ukoliko je u pitanju nešto novo ili zanatski proizvod prodavca. Evo kako to radi Jysk: https://jysk.rs/radna-soba/kancelarijske-stolice/kancelarijska-stolica-skodsborg-crna-vest-koza/hrom Kao primer sam stavio ono što sam slučajno kliknuo, a vidim da ova stolica iz oglasa ima dosta loših recenzija koje su pisali ljudi posle nekoliko meseci upotrebe. Ne znam kakva je ta stolica i ne mogu da je ocenim, ali Jysk kao prodavac jeste OK i osoblje je OK. Poslednje što sam od njih kupio su neke posudice i korpe, ali tu nemam šta da kažem jer činija je činija, korpa je korpa i normalno se koriste. S druge strane, kada bi mi bila potrebna ova stolica iz primera, mislim da je ne bih kupio. Naravno, ne treba ocenjivati kvalitet proizvoda koji su polovni, gde je dovoljno da prodavac tačno opiše u kakvom su stanju, ili ono što se ne može pokvariti, kao što su npr. knjige, tanjiri i slično.

Malo sam pretražio oglase i vidim da mu je ta klauzula izbrisana. Verovatno ga je neko prijavio moderaciji pošto njegovo debilno pravilo krši pravila sajta. Doduše, kada bih pročitao onu klauzulu, od takvog ne bih kupio ni čačkalice. Meni čak ni te ocene mnogo ne znače jer ljudi uglavnom hvale prodavce da je cela transakcija po dogovoru. Slanje robe pouzećem baš i nije neka umetnost. Više bih voleo da postoje i ocene samih proizvoda, što je relativno retko. Ni te ocene nisu baš nešto bitne ukoliko je u pitanju polovna roba. Lepo je ako ti neko proda dobar polovni monitor, ali problem je nova roba jer nema baš mnogo recenzija samog proizvoda.

Pa dobro, taman da vide malo sveta pre nego što odu na onaj svet.

Pa lepo piše, 'where he was hiding'. Novinari su fini ljudi i nisu napisali da se krio kao pacov u kanalizaciji, već samo da se krio. Ovo ostalo je moj dodatak. Šta ćeš, ne volim teroriste, pa mi se može da napišem to što sam napisao. Sve u svemu, važno je da je umlaćen, što iskreno želim i ostalim teroristima. A srediće to Izreaelci, znaju oni kako se sa takvima razgovara.

Ukoliko ovo 'fakt' znači da je dotični fucked, onda si u pravu. Ukoliko 'borba' ima novo značenje i odnosi se na pacovski kanal, opet si u pravu.

Lepo je što to kaže ekonomista, ali šta kažu pravnici? Ako nešto nije zabranjeno zakonom, onda je dozvoljeno. Koliko vidim u zakonu, damping važi samo za uvoz, mada je i taj član široko formulisan.

Ako te zanima Moninijevo ulje, ima u DIS-u za 2500: https://www.dis.rs/artikli/036723 Doduše, ako sam kažeš da si ga našao za 11 evra po litru, čini se da je cena dobra. A pošto sam i ja tamo skoknuo, sećam se da je Bennet imao dobre cene, kao što se vidi ovde: https://www.bennet.com/Categories/DISPENSA/OLIO%2CACETO-E-CONDIMENTI/OLIO-EXTRA-VERGINE-DI-OLIVA/c/1368?databack=true Koliko vidim, ekstradevičansko im je malo jeftinije po litru od ovog od 3000. Grčka mogu da se kupe u Veru, ali razlike postoje. Evo šta nudi Masutis, njihov poznati lanac: https://www.masoutis.gr/categories/en/grocery?item=562&subitem=022123&subdescr=olive-oil---vegetable-oils---cooking-fats Ova sa linka često imaju i oznaku na engleskom (extra virgin, da bismo poredili istu vrstu ulja), samo je potrebno kliknuti na sliku. Da se vratimo na testenine. Pomenuti lanac ih ima: https://www.bennet.com/Categories/DISPENSA/PASTA/PASTA-DI-SEMOLA/c/298?databack=true Doduše, vidim da ovi naši imaju sad i neke popuste, što nije loše. Verovatno su ukapirali da im je previše zinulo d*pe.

Meni je sasvim konkretan primer ovo što sam naveo za sir i za hemiju. Da je tu nešto protivzakonito, ovi veliki i inspekcija bi im odmah zajahali na kičmu. A razlike u ceni postoje i u inostranstvu.

Šta to konkretno znači? Ne pitam za objašnjenje stručnog termina, nego koji zakon i kako je prekršen. Šta je Lidl konkretno uradio? Ako tvrdiš da je prekršen određeni zakon i neki njegov član, navedi. Da li je to propisano nekim zakonom? Spominjao sam ranije kada se govorilo o sličnoj temi da je gauda koju proizvodi Paladin oko 2000 din/kg u radnjama kao što su MAaxi ili IDEA, ali u malim radnjama i jeftinijim lancima koštaju 1000-1200 din/kg. Slične razlike postoje i kada je u pitanju kućna hemija. Ne govorim o kradenoj ili švercovanoj robi, već o onoj koja je legalno uvezena. Ne bih sada o avionskim kartama, ali tamo toga ima koliko hoćeš. Sad se baš zezam i gledam koliko bi koštalo da u februaru letim između Milana i Budimpešte i ispada oko 50 evra sa Rajanom. Ovi ostali prevoznici su dosta skuplji.

Svako posluje sa gubitkom na početku, čak i kada je u pitanju obična piljara ili trafika. Informacija ti je tačna 100%, ali važi za sve koji nešto počinju da rade. Lidl je, kao i svako drugi lanac, morao da obezbedi poslovni i prodajni prostor, da kupi fiskalne kase, POS aparate, police i još mnogo toga, da zaposli osoblje i isplati platu i pre otvaranja prve prodavnice, a tek kada je pokrio te troškove počinje zarada. I drugi su imali snižene cene prilikom otvaranja, što je takođe usporilo izlazak iz minusa. Tu nije ništa nezakonito. Doduše, ako su ti infuLJEnseri dospeli do one babe Linde iz Pečenjevce ili do učesnika Prvog pilećeg rata, kojima su vrhunac tehničkog napretka fiksni telefon ili menjanje TV kanala, mora da su veoma dobra investicija.

Šta su konkretno radili? Ako misliš na Prvi pileći rat ili desant na ćevape, to nije nelegalno. A vidim da im je konkurencija živa i zdrava. Uzgred, sećam se da je otprilike u doba kada su se budale pobile oko piletine i Roda nudila isti proizvod po istoj ceni. Linda je imala samo bolju reklamu.

E, ovo zaista nema veze sa mozgom. S jedne strane, pacijente drže kao u hotelu bez ikakve potrebe, a sa druge i stari i mladi čekaju na operaciju mesecima. Kako to funkcioniše u inostranstvu? Ne mislim na to koliko ti isplaćuju bolovanje, već za papir koji potvrđuje poslodavcu da je neko zaista bolestan. Koliko znam, kod nas ne postoji zakonska mogućnost da ti privatni lekar piše doznake, ali kraća bolovanja bez komisije postaju učestala kad god je sezona radova u polju. Poslodavcima su ruke često vezane iako se vidi iz aviona da je bolovanje lažno.

Mislim da u te navike treba ubrojati i potrošačku inertnost. Ima onih koje opisuje Smrtokapa, tj. koji su navikli da sve kupuju na jednom mestu. Nije ni meni problem da tako postupim ako je neki proizvod samo malo skuplji nego na drugom mestu, ali ako je preterano kao u tvom primeru za čajnom kobasicom, iz principa ne želim da kupim jer smatram bezobrazlukom da mi neko skuplje naplati kilo nečega što je crklo prirodnom smrću u dubokoj starosti. Hajde da mi za razliku u ceni skuvaju kafu i operu auto, pa da i razumem, ali to ipak ne nude. Nije sporno ni da novca ima, ali oni koji kupe pomenuto ulje, ali i taj skupi prašak će kasnije imati manje para za druge stvari. Hoću da kažem da ima i onih koji nisu ni štedljivi kao u tovm primeru, pa zato nemaju dovoljno za ostale stvari. Što se tiče inflacije potražnje, nemam neke detaljne informacije, ali znam iz drugog izvora da se u većim lancima nešto češće dešava da mnoge stvari ne mogu da prodaju i da im posle propadnu. Pretpostavljam da to zavisi od profila kupaca i da oni u Maxiju na Vračaru mogu sasvim dobro da očerupaju i Ruse i domaće, ali ista takva prodavnica na Zvezdari ili Voždovcu ima problema sa prodajom nekih artikala.

Jedan poznanik izdaje stan u centru nekom Nemcu. Kaže da Nemca nije mrzelo da pretraži prodavnice i da mu nije problem da ode u one jeftinije kao što su Sunce, Aman i slično i da je upoznao lokalne male radnje bolje od njega, tj. vlasnika stana. Pretpostavljam da Nemac može bez problema da plati tu čajnu kobasicu ili onaj sok od pomorandže, ali čovek ceni svoj novac i neće da ga baca tek tako. Mislim da kod nas ima dosta inerntnosti po tom pitanju, plus snobizam na delu. Ima nekih proizvoda koje ljudi smatraju fensi-šmensi po definiciji i bacaju na njih pare, pri čemu mislim na one sa prosečnim zaradama. Naravno da onaj ko ima stan od 100 kvadrata na Dorćolu i vozi BMW kupljen u salonu pre nekoliko meseci ne oseti razliku od 500 dinara za kilo te kobasice, ali mnogi koji žive prosečno tu razliku osećaju. Ako ti prosečni hoće da jeftinu italijansku testeninu plate 2-3 puta više nego što je tamo ili bace 3000 dinara za litar italijanskog maslinovog ulja samo zato što je Маде ин Италу, onda nema šta da se žale. Ne znam ni kako ljudi ne primećuju da se identični proizvodi često mogu kupiti u manjim radnjama za iste pare. To mi kažu i sami prodavci koji u njima rade. Nedavno mi je prodavačica rekla da joj veoma često mušterije govore kako su cene u njima otkrovenje.

Pa vidi, ako ima budala koje hoće da plate 400 dinara za taj bućkuriš, onda treba da bude još skuplji. Ko voli da za te pare pije mutljag od bundeve naparfemisan mirisom pomorandže, neka samo izvoli. Ako ljudi počnu da ga zaobilaze, ima da padne cena na sto dinara za mesec dana, a ako hoće da ga plate toliko, neka samo izvole. Ne skuplja se toliko ni za Kosovo ni za litijum, osim ako ovim prvima ne daju sendviče i dve crvene. Ovi što su kao protiv litijuma su zapravo protiv režima, ali vidim da im to slabo ide čak i tamo u Loznici. Doduše, imajući u vidu da ih predvode neki anonimusi, propala četnikuša iz Pranjana i da se okupljaju ispred opštine kada ona ne radi, nije ni čudo što od toga nema ništa. Valjda su počeli da uviđaju da sa takvim opoziciJonarima nema 'leba.

Mislim da nije problem da se dokaže jer je VJT podiglo optužnicu, ali je problem da se proces sprovede do kraja. Uvek se može desiti da se svedok, sudija ili advokat „razbole”, da se predmet „izgubi” u fiokama, da se „dokaže” da prevoz tone nekog proizvoda skupo plaćen jer je npr. južno voće dopremljeno sa Grenlanda privatnim avionom i tome slično.

Bavi se rušenjem mosta koji su sagradili nacisti pa ne primećuje najezdu Osmanlija.

Možda pitanje i nije toliko glupo, a evo i objašnjenjakoje daje Yettel: Ne znam da li su operateri mobilne telefonije počeli da hitne pozive preusmeravaju na osnovu predajnika, ali ovaj problem se jeste javljao u nekim područjima sa istim pozivnim brojem. Na primer, 032 je pozivni broj za Čačak, Gornji Milanovac, Lučane i Ivanjicu, a dešavalo se da pozovieš hitnu službu iz npr. Ivanjice, pa se javi čačanska, što je oko 50 km dalje.