DJ_Vasa

Moguće je da Vesić dosta zna i da zato ima nekog keca u rukavu. Još će se ispostaviti da je njegovo ime dospelo na saopštenje Tužilaštva usled greške u kucanju.

Izgleda da sam se zaleteo. Vidim da je Stiletto objavio vest sa N1 da se Vesić već oglasio i izjavio da nije uhapšen. Ovo je veća sprdnja nego što sam mislio. Nismo sitigli da napišemo ni šta mislimo, a on se već obraća medijima i tvrdi kako nije uhapšen.

Pretpostavljam da je uhapšen zato što je dao konačni potpis da stanica bude puštena u rad. Mislim na ovo: https://www.mgsi.gov.rs/lat/aktuelnosti/vesic-zeleznicka-stanica-novi-sad-od-danas-potpuno-u-funkciji Doduše, kao što rekoh ranije, čini se da će ovo hapšenje da bude kao sportski ribolov - uloviš i pustiš.

Ovo sa hapšenjem više liči na još jednu predstavu nego na pravi obračun sa kriminalcima. Imali su dovoljno vremena da pripreme scenario i režiju, da osmisle obraćanje, koje nije najavljeno u trenutku dok ovo pišem, ali sam siguran da će ga biti. Ne bi me iznenadilo da je ekipa kojoj su prvo objavljeni inicijali prošetala do neke policijske stanice, gde su popili kafu, a zatim otišla kući uz uputstvo da se pritaji na nekoliko dana. Ako do sada niko nije uhapšen niti optužen za mnoge druge svinjarije, ne verujem da će to biti slučaj ni sada.

Paranoja, skupljanje glasova za sledeće izbore ili treba prodati zalihe konzervi? Ne znam kako ide muljanje sa parama i glasovima u vikinškoj izvedbi, pa pitam.

Da, možeš i tako, ali ne znam da li će biti gužva jer se u Bulevaru Nikole Tesle nalazi hotel Jugoslavija, koji se sada ruši, pa je moguće da će biti otežano kretanje. To ćemo da vidimo kada budeš dolazio. Posle Arene imaš i isključenje ispred Genexa koje te vodi ka opštini Novi Beograd i kružnom toku, gde nastavljaš bulevarom Mihajla Pupina, prolaziš pored starog Merkatora i put te vodi u centar Zemuna. Ima više opcija, tako da nema brige kada se isključiš sa auto-puta.

Onda se slobodno isključi na petlji posle Arene ili na Tošinom bunaru. Ja bih se isključio posle Arene i prošao pored opštine Novi Beograd jer su ulice šire, mada je i Tošin bunar OK opcija. U samoj Glavnoj ulici nemaš parking, ali u susednim ulicama imaš onaj u zoni za nekoliko sati, ali i jedno javno parkirališe i javnu garažu. Javno parkiralište je prema Dunavu, a subotom mora da se čeka malo na ulazu jer dosta ljudi dolazi na obližnju pijacu. Imaš i javnu garažu kod Pinkija, što je suprotna strana, gde će verovatno biti više mesta.

Da. U oba slučaja samo ideš pravo. Lidl će ti biti sa desne strane u dolasku, a sa leve u povratku.

Ako dolaziš iz Niša u subotu, najbrže ti je da ideš direktno preko Gazele i isključiš se tamo gde ti je potrebno. Ako je u pitanju deo Zemuna kod hotela Jugoslavija ili sam centar, možeš da se isključiš posle Arene. Za centar Zemuna ti dobro radi posao i isključenje Tošin bunar, a ako ti treba Kalvarija/Prvomajska, onda takođe Tošin bunar ili čak Bežanijska kosa. Ako ti treba Ugrinovačka ili Altina, onda se isključiš posle pumpe Zmaj (NIS Gazprom). Isto važi i za povratak, samo naravno, u suprotnom smeru. Ako moraš da koristiš obilazinicu u bilo kom slučaju, u dolasku se isključiš kod Ikee, kao što reče Stiletto, i izaći ćeš na Tošin bunar. Tošinim bunarom najlakše stižeš do centra Zemuna, Klavarije i Prvomajske. Imaj u vidu da obilaznica i nije neka ušteda vremena ako je Gazela prolazna. Gledaj samo da izbegneš špiceve koje smo ti spomenuli i neće biti potrebe da se petljaš obilaznicom.

Subota generalno nije toliko problematična, ali možeš očekivati nešto sporiju vožnju na samom mostu. Ponedeljkom je gužva otprilike do 9-10 sati, a onda je prolaz relativno lak. Ako baš bude nekih problema pri povratku, alternativa je obilaznica. Njoj možeš da lako pristupiš iz Zemuna ako ideš Tošinim bunarom do samog kraja i put te dalje vodi preko obilaznice. Gledaj dobro skretanja jer se na jednom mestu odvajaju kraci prema Vojvodini i prema Nišu. Edit: vidim da me je kolega pretekao, ali to je otprilike to. Piši ako je potrebno još nešto.

Kupus baš i nema ugljenih hidrata, a dole u jelovniku ima i tabela sa nutricionističkim vrednostima. Lepo kaže Selina, ovo je inače poljsko i istočnoevropsko jelo, a zove se haluške. Evo i restoranske verzije: A evo i recepta: https://nikkivegan.com/polish-cabbage-and-noodles/ Ovo sa slike ima čak i iste sastojke kao što je navedeno u jelovniku tog obdaništa. Slažem se da izgleda lepše, da je fotografija bolje urađena, ali u pitanju je isto jelo. Neko bi za njega platio u restoranu, neko bi ga i lično skuvao, ali to je stvar ukusa i navika. Nebitno je šta bi ko ovde sebi skuvao za ručak ili poručio u restoranu, već da deca nisu gladna i da im jelovnik obezbeđuje ono što je potrebno. Čak i kada se jede u sopstvenoj kući nemoguće je uvek izvoljevati, pa zato porodice obično jedu isto jelo za ručak, osim ako ne idu u restoran. To što se nekoj gospoDŽi ne svđa kako izgleda ili kakav je ukus nije bitno u celoj priči.

Pa da, zato je Putler i rešio da ih 'denacifikuje'.

Ovo sa kupusom više deluje kao jeftino skupljanje političkih poena. Možda ovaj kupus ne izgleda lepo na slici, ali ako obroci iz jelovnika ispunjavaju nutricionističke zahteve, onda je sve u redu, premda jeste sramota ako nije bilo limuna za limunadu. Gde god se hrana služi za grupe ljudi, a nije u pitanju klasičan restoran, jede se ono što se napravi i nema izvoljevanja. Pretpostavljam da se u kućama te dece nekada jedu makarone, a verujem da isto važi i za kupus. Ko hoće da mu dete doručkuje kavijar i ruča škampe, neka plati ekonomsku cenu u privatnom vrtiću, neka ga vodi u restoran ili neka mu sam sprema. Znam za slučaj privatnog vrtića koji se plaća, ali ima i izvoljevanja, pa deca dobijuaju čips za užinu, za ručak može pica ili hamburger sa pomfritom, plus dođe i čokolada kao desert. Dete koje se tako hrani pet dana u nedelji biće gojazno, pa je posle đavo kriv. Nije mi poznato da će se neko ugojiti zbog malo makarona i kupusa, ali ovo što sam napisao, pa puta pet dana u nedelji može lako da dete načini gojaznim, a ljudi to ne shvataju. Ja mogu da razumem da u tom privatnom vrtiću mogu da traže šta god hoće da im deca jedu, znam da u svojoj kući ljudi hrane decu čokoladom, čipsom, hamburgerima ili pomfritom, da im posle toga tutnu mobilni telefon ili tablet u ruke i da puštaju decu da izvoljevaju od malih nogu, da ih vozikaju do škole koja je samo 300 metara od kuće, ali to se može izbeći samo edukacijom. Ako je u pitanju državni vrtić, ma koliko da je 'besplatan', hrana treba da ispuni nutricionističke standarde i tu je kraj svake priče. A nije problem ni da se deca malo nauče da jedu ono čega ima. Imao sam prilike da vidim u restoranu kako dete histeriše jer mu se ne sviđa hrana i kako mu roditelji naručuju nešto drugo da ne bi kmečalo. Baš me zanima kakvo će to dete biti za deset, dvadeset ili trideset godina...

U prevodu: 'alo, bre, majstore, ne voziš krompire

Kako je majstor odradio kružni tok sa semaforom koji ima crveno i žuto?

Misliš na ovaj? Komšija iz zgrade vozi to sokoćalo. Moraću da ga pitam da li mu više odgovara okretnica na Zelenom vencu ili će morati do Slavije.

Nije ovo prvi put, a sve i da je u pravu, tj. ako tzv. građanima smeta zastava EU i vole Putlera, neka njima još malo SNS-a i neka se kopa litijum što žustrije.

Pročitaj ovaj članak, a dodao bih da ovo nije jedini put da su zastave EU nepoželjne, ma kakvi protesti bili u pitanju. Ako bi da razglabaš o mom liku i delu, izvoli otvori temu.

A koliko utiče i među kojom populacijom? Ovi koji nešto znaju i radno su sposobni više koriste internet od televizije, a emisija je više za one koji su u trećem dobu i manje su pismeni ili je počeo da ih hvata Alchajmer, ali jesu opoziciJonari. Za dugi pasus se takođe slažem, mada moram priznati da sam pesimista po pitanju ljudskog potencijala.

A kome je bitno koga dovodi propala glumica koja se prekvalifikovala u voditeljku, a kao takva ne bi umela da pročita ni vremensku prognozu? Njena emisija je zaglavljena u devedesetim i svodi se na 'sestro slatka, da ti kuma Milojka kaže bla, bla, trtlj, trtlj, kenj, kenj' i tome slično. Jeftina emisija televizije koja je samo ispljuvak N1 za one sa jeftinijim ulaznicama je nebitna. Malo je veći problem što se na svakom opoziciJonarskom mitinZu u velikom broju skuplja bagra koja je protiv nošenja zastava EU, koja je za ćirilicu-pravoslavlje-svetosavlje-nedamokosovarenje-novakođokovisanje, a koja samo hoće nastavak ruSSofilsko-kineske politike bez SNS-a. Još veći problem je što oni koji imaju sve zube i umeju da ih peru, a još su i nešto pročitali nemaju opciju koja bi ih zastupala, već i sami ćute zbog ovih iz prethodne rečenice.

Mislio sam da se vidi da malo karikiram, ali ni za ovo što spominješ mi ne treba agencija. Automobil se može iznajmiti i u Turskoj i u Italiji,kod ovih drugih je i prevoz OK, a što se tiče Firence ili bilo kog grada ili zemlje koji imaju normalnu infrastrukturu, mogao bih da sebi organizujem šta hoću ako imam vremena i novca. Vino me zanima koliko i lanjski sneg jer nisam alkoholičar, a koliko se sećam, u Firenci ima i sireva i drugih lokalnih proizvoda.

Za boravak u Evropi ili na nekoj sličnj destinaciji gde je lako snaći se nije potrebna agencija. Uradio sam tako više puta jer mi zaista ne treba to vozkanje autobusom, zastajanje zbog nekog dosadnog šopinga i slično, čekanje da neko iz grupe kupi još malo suvenira ili da se smiluje da pogleda na sat, nekoga ko se izgubio na prostoru od jednog kvadratnog kilometra, trke da se ode na sve izlete koji su upakovani u neki raspored i slično. Ako mi se ide da gledam neku znamenitost ili muzej pet sati, ima da tamo provedem pet sati, ako me ne zanima kupovina gaća, neću da gubim vreme srčući kafu ispred nekog tržnog centra i slično. Kad negde putujem na taj način, napravim sa ženom samo okvirni raspored, pa idemo kuda i kako nam se svidi. Agenciju bih i ja uzeo za neke destinacije van Evrope, što sam i radio, a za Evropu je jedini izuzetak to što nekada agencije koje rade na upit mogu da dođu do povoljnije cene hotela jer zakupe veći broj soba.

Ne znam da li je tada važio ovaj zakon i da li se tumačio kao danas. Naslov je bio u opštoj upotrebi i moguće je da izdavač to nije ni očekivao. Ovaj slučaj je prvi za koji znam da je naslov promenjen zbog odluke suda i da je to pitanje uopšte i potegnuto. Ovako napamet znam i da knjiga Lovac u raži, odnosno Lovac u žitu (The Catcher in the Rye) ima dva naslova, ali ona nije postigla toliki uspeh. Ima još nekih sličnih slučajeva, ali nekada naslov ume da bude drugačiji jer se prevodiocu tako više sviđa.

On svakako jeste imao odličan osećaj za jezik, ali mi se čini da nije poznavao izgovor nekih reči. Naravno, to treba oprostiti usled okolnosti koje sam naveo. Što se tiče oposuma, mislim da si tačno odgovorila. Čitao sam pre godinu-dve neku kritiku prevoda srpskih narodnih priča na engleski, a prevodila je Elodi Loton Mijatović, kojoj je engleski bio maternji jezik. Sećam se da je reč aždaja (ili zmaj, što je praktično sinonim) prevela kao alligator. Ova reč je bila poznatija anglofonom čitaocu, a mislim da je iz SAD, gde aligatora ima podosta. Đorđević je po svoj prilici koristio isti postupak i upotrebio reč koja je bila poznatija tadašnjem čitaocu. Ne znam da li bračni par Carina ima naslednike. Kosta Carina je umro pre 15-20 godina, ali ne znam da li mu je supruga i dalje živa. Rođen je negde krajem dvadesetih godina prošlog veka, a kao prevodilački tandem su ostavili za sobom neizbrisiv trag. Ne znam da li je izdavačka kuća naprosto previdela ovaj zakon ili su mislili da može da im prođe, mada takođe ne znam ni da je do sada bilo problema oko prava na prevod naslova, što je zaista specifično. Izdavačke kuće generalno pitaju prevodioca ili naslednike za prava ukoliko žele da ponovo izdaju neki prevod, ali ovo sa naslovom je bio zaista redak slučaj.

Priča i prevodu naslova i o prevodiocu je relativno komplikovana, ali ću je maksimalno skratiti. Ovaj naslov se tretira kao autorsko delo jer nije doslovan, kao npr. Životinjska farma (Animal Farm) ili Sinovi i ljubavnici (Sons and Lovers), niti je puko prenošenje imena glavnog junaka, kao što je recimo Hamlet. Autorsko pravo na prevod ističe sedamdeset godina posle smrti prevodioca, a dotle za svako novo izdanje novac primaju njegovi naslednici. Ovo su prevideli u Vulkanu, pa su 2017. objavili pomenutu knjigu pod istim naslovom (link), ali su ih naslednici tužili. Zaboravio sam da li su se nagodili van suda ili su morali da plate kaznu, ali upravo zato je Laguna nešto kasnije objavila isti roman pod naslovom Sutra je novi dan, i to u dva toma: https://www.laguna.rs/laguna-bukmarker-roman-po-kojem-je-snimljen-film-prohujalo-sa-vihorom-su-unos-25188.html U oba savremena izdanja, ali pod različitim naslovima, nalazi se prevod Dubravke Srećković Divković. Iako je u pitanju isti tekst, Laguna je odlučila da ne plati autorska prava. Iako nosilac autorskih prava ili njegovi naslednici imaju pravo na novčanu nadoknadu za autorska prava, niko ne može da ograniči sumu ili druge uslove koje traže za ponovno izdanje. Ne znam koliko su naslednici tražili za sam naslov, ali očigledno da je suma bila previsoka čak i za izdavača koji ima novca. Hrvarski izdavač je po svoj prilici odlučio da postupi isto kao Laguna jer se kod njih zakon o autorskim pravima primenjuje striktnije nego kod nas. Sličan slučaj se desio i pre više godina, ali okolnosti su bile drugačije. Kada je trebalo izdati redigovano izdanje Enciklopedijskog englesko-srpskohrvatskog rečnika (Svetomir Ristić, Živojin Simić, Vladeta Popović) koji je izdat nešto posle Drugog svetskog rata, naslednici su tražili da se kod svake izmenjene ili dopunjene odrednice označi ko je uneo izmene. U praksi bi to značilo da rečnik bude oko 50% duži, pa je izdavač odustao od namere jer nije mogao da ispuni ovako sumanut zahtev. Sada mogu da spomenem i Mihaila Đorđevića, prevodioca prvog izdanja na srpskom, zbog čijih naslednika ova knjiga ima drugačije naslove. Njegova biografija se može pročitati na ovom linku, a iz nje ću izdvojiti ono što je najbitnije. Pošto je rođen 1885. godine, a završio škole kada engleski nije bio školski predmet, nije ni mogao da ga valjano nauči. U linkovanom tekstu piše da je tokom Prvog svetskog rata boravio u Engleskoj, što očigledno nije bilo dovoljno da jezik savlada u većoj meri. Tadašnji prevodioci su mogli da veoma lepo prenesu izvorni tekst, ali su bili slabi sa izgovorom i ponekim rečima. Upravo zato i danas kažemo Šekspir umesto Šejkspir ili Elvis Prisli umesto Prezli. Iz istog razloga se i američka država Illiniois obično navodi kao Ilinois, iako ovo -s ne postoji u originalu. Da je engleski nekada bio poznatiji, možda bismo danas govorili Šikago, Su (umesto Sijuksi) ili Irokva (umesto Irokezi). Pretpostavljam da je upravo iz pomenutih razloga pisao Utah. Ne znam zbog čega je pisao ma da umesto mada, ali moguće je da je u pitanju loša korektura, mada ne znam kako se u to doba to i pisalo. Đorđevićev prevod je objavljen odmah po završetku Drugog svetskog rata (1946), pa je moguće da je nastao dok još rat nije ni počeo ili dok su borbe i dalje trajale.