DJ_Vasa

A i u nekim profesijama ne ide baš sve po partijskoj liniji. Čak i na režimskim medijima ima dosta sadržaja sa glumcima koji su se posrali u usta SNS-u

Ovaj moj je toliki zaluđenik za kuvanje da njegova gospođa, tj. kuma, ponekad kaže da će zbog njega zaboraviti gde je kuhinja. Voli da proučava i poredi recepte satima, tako da možeš slobodno da mu kažeš da hoćeš neki specijalitet iz Mongolije, sa Fidžija, Zanzibara ili iz Tunguzije, taj će to i da napravi. Kad smo bili kod njega u vikendici pre nekoliko godina, bio je u fazonu meksičke kuhinje i za doručak nam je napravio huevos rancheros (https://en.wikipedia.org/wiki/Huevos_rancheros). Jeste da nikad u životu nije bio u Meksiku, što važi i za mene, ali toliko smo pojeli to što je napravio da smo bili siti do 5-6 popodne i kmečali smo da nam ponovo pravi, što je i uradio sledećeg dana. Jedina mistrija je u tome što su i on i kuma relativno mršavi.

Ako misliš na predstavu Ženski razgovori, tu gostuje Akademija 28. Ako su pozvali Akademiju 28, oni se i pitaju za glumce, pa mogu da u glumačku postavu uključe i Đilasa i Šolaka ako hoće.

Da, negde sam i čitao da treba da posvedoče da ne postoje zakonske prepreke za sklapanje braka, mada ne vidim svrhu za time u 21. veku, naročito kada imamo u vidu činjenicu da su negde to ukinuli i da se podaci o svakoj osobi lako mogu naći, naročito kada je u pitanju svetovni brak. Osim toga, državna evidencija ima bolje mehjanizme od bilo kog kuma da sve to proveri. Sve ovo mi deluje malo nelogično i svaljivanje državnih obaveza na pojedinca je isto kao i pozivanje instruktora vožnje na odgovornost kada onaj kome je potpisao dozvolu vozi pijan. Ta matičarka je očigledno teška primitivka. Ako izuzmemo činjenicu da je to relativno često prezime (šta li se radi kada su u pitanju Jovanović, Petrović, Marković, Đorđević, Pavlović i slično?), njen postupak je otprilike kao kada bi te policajac tek tako upozorio da ne smeš da kradeš kada ulaziš u prodavnicu.

Moja svadba je bila otprilike kao tvoja i Zoranova – prisustvovali su samo članovi porodice i najbliži prijatelji. Jeste da smo se svečano obukli, ali supruga nije nosila venčanicu, već se obukla kao da ide na 'običan' događaj svečane prirode. Sreća je da imamo normalne porodice koje se nisu mešale u to kako ćemo organizovati sopstveno venčanje. U startu su rekli da će biti onako kako mi kažemo, a tako je i bilo. Naprosto, hteli smo da to obeležimo samo sa onima koji su nam zaista najbliži, a ti koje smo pozvali su nam i sada bliski. U celoj priči mi nije jasna uloga kumova jer su na opštinskom papiru svedoci. Ako nije potreban svedok kada vadimo ličnu kartu, pasoš, vozačku dozvolu, menjamo adresu i slično, što se radi pred ovlašćenim licem, ne vidim svrhu da neko potpisuje da su dve osobe pred matičarem izjavile da stupaju u brak. Za kumove smo uzeli najbolje prijatelje, koji to jesu i sada i bili bi uvek, a uloga im je faktički bila ceremonijalna. Ne znam da li je po zakonu da se u brak stupi bez kumova, ali eto, imamo ih. Kumovi, tj. svedoci, nisu garancija da će brak trajati, već valjda samo da je brak sklopljen. Ne vidim svrhu da se na svadbu zove veliki broj ljudi, jer kako reče jedan moj prijatelj koji je i sam imao svadbu ovog tipa, „Kada bismo poštovali 'običaje' i na svadbu zvali sve nazovi-prijatelje koji bi da krkaju i loču za džabe, bilo bi ih na stotine. Kada bismo pitali ko može da nam da novac na zajam, a znam da ima, pojavilo bi se tek desetak. E, tih desetak su jedini koji zaslužuju da budu pozvani.” Srbijanske svadbe su često finanijski isplative, naročito one gde ima mnogo ruralne rodbine i 'prijatelja' koje mladenci uglavnom ne poznaju. Zakupi se restoran, sala ili šatra, plati se krkanje i lokanje za određeni broj ljudi plus (obično najgora seljačka) muzika, a od gostiju se očekuje da donesu poklone ili novac koji koštaju više od krkanja i lokanja. Na primer, ako je trošak 50 evra po gostu, taj gost treba da u koverat stavi više od tih 50 evra ili da donese odgovarajući poklon. Ukratko, povrati se novac, a nešto se i zaradi. Čuo sam za slučajeve da su nesrećni mladenci posle svadbe morali da na oglasima prodaju npr. tri mikrotalasne rerne, kojekakve tanjire, escajge i ostale gluposti, što deluje bizarno. Jednom prijatelju su pijani stričevi zeznuli svadbu jer su se svađali oko muzike sa orkestrom i gostima, mada njega za to generalno boli uvo jer ionako nije hteo svadbu sa gomilom zvanica i čak mu je bilo drago što se tako desilo kako bi pokazao da je bio u pravu jer ionako smatra da je bez potrebe podlegao pritisku porodice. Pre nekoliko godina sam pročitao vest da su se neki primitivci posvađali na venčanju jer mlada nije htela da uzme muževljevo prezime, ali ne sećam se kako se završilo. Mislim da mnogi mladi podležu pritisku priproste porodice i učestvuju u nečemu što ne žele jer kod nas individualizam nije česta osobina. Što se mene tiče, smatram da mladenci treba sami da reše kakva će da bude svadba jer ne vidim svrhu da se pravi cirkus za kojekakve rođake koje su videli nekoliko puta u životu ili navodne prijatelje kojima je glavni cilj da se nažderu i naloču.

Ne bih rekao da su tanki koliko su šuplji i tupavi, mada mi se čini da ih Zapad ne podržava jer mnogo nešto igraju Kaljinku. Mislim da bi sankcije bile veoma korisne, naročito ako se odrade kako valja, npr. oni stanovi u Bugarskoj, neki dinar u stranim bankama sa zna se čijih računa i tako to. Ne vidim nikakav sukob na pomolu osim jeftinog kevtanja za široke narodne mase. Slažem se da i bez sankcija ili bilo čega birači naprosto hoće takav režim, a ja protiv toga ne mogu ništa. Neka uživaju u tome, ja neću nikome da kvarim užitak.

Ako drugovi opoziciJonari hoće podršku Zapada, a ovih dana je intenzivno traže, onda im nije potreban istočnjački potrčko kao dotični tuta-muta-Ćuta, koji se bavi kosmetiĆarenjem i ne bi uvodio sankcije kremaljskom kepecu, napada zapadne firme dok ćuti kada su u pitanju one sa istoka, a ne može mu se naći radna biografija ni kada izvrneš čika Gugleta sa svih strana. Ako opoziciJonari misle da će da ruše SNS sa kremaljskim potrčkom, onda im je bolje da se bave nečim pametnijim, kao npr. heklanjem ili Vilerovim goblenima. Lepo bi bilo da dobiju pare za stranačke aktivnosti, ali džaba im pare jer se parama ne kupuje mozak. I bez para su mogli da shvate da im organizovanje rekreativnih šetnji vikendom ne može doneti baš mnogo koristi, kao ni Marinikina glupost sa štrajkom glađu. Vikend-rekreacija nije donela ništa, a Marinika baš i nije ispunila obećanje da će štrajkovati dok se stvar ne sredi. Nije problem ni da normalne partije dobiju malo glasova, a tako i treba da bude. Ume Uncle Sam to da pritisne kad zatreba, a mogao bi uskoro da malo zavrne finansijsku slavinu i da natera pregojenu EU birokratiju da uvedu vize i bar neke sankcije.

Ja ni za koga od njih nisam rekao da su krivi. Marinika je ukazala javno više puta na propuste u ovim političkim delatnostima jer kao članica odbora ima dosta informacija. Kad čujem da su na Jamajci organizovani dani rakije, a ovde dani ruma, onda povlačim reč. Slažem se i za kompromise, a mnogo cenim kompromise zasnovane na $$$. Ako mu Đilas ne odgovara zbog Rio Tinta, odgovara mu njegov novac. Sasvim očekivano za izdržavano lice za koje ne znam zašto su ga primili u koaliciju.

Naravno da ne postoji vraćanje mandata, ali postoji neulazak u Skupštinu i neučestvovanje u odborima, što nije isto. A vid' u kojim sve odborima učestvuje gospodin: Vidim da je učešće u odboru koji se bavi kulturom i informisanjem imalo ogroman uticaj, a baš me zanima i kako funckioniše prijateljevanje sa drugovima Jamajčanima, ali i sa ostalima. Jesu li pili rum, ili bar kafu? A vid' tek ovo: Kako li je odjednom Đilas postao toliko dobar za zajednički izlazak na izbore? Možda zato što je finansirao izdržavano lice koje je krvavim šetnjama izborilo pravo da nastavi da bude izdržavano lice.

Tuta-muta-Ćuta o krvavom radu: Jovanović Ćuta o vraćanju mandata: Većina je protiv, ja sam svoj „krvavo zaslužio“ Šojić o krvavom radu: A posle će da bude da se ne bore samo za svoje guzice i državne jasle...

Ne mora da znači. Bugari su sasvim dobro osetili 'bratski' zagrljaj, ali ima dosta onih koji su im naklonjeni. Srbi možda nisu imali prilike da osete to isto, ali su im bile potrebne godine da se otarase Miloševića, a AV je i dalje na vlasti. Vole oni mazohizam, pa to ti je.

A posle se pitaju zašto nemaju glasove... Demokratska stranka nema šta da koketira sa najvulgarnijim oblicima nacionalizma niti sa nacionalistima jer su a) profilisani kao građanska stranka i b) nemaju glasače među nacionalistima niti preko Drine. Pokušavao je to i tadić, pa se zeznuo, ali izgleda da im to nije dovoljno jasno.

To famozno rusko ё je veoma nezgodno jer ga i sami nekada ne pišu, pa ponekad može da dođe do zabune. Na primer, поем znači 'poješću', a поём znači 'pevamo'. Slično tome, Gorbačov se na engleskom piše kao Gorbachev jer su prilikom prenošenja njegovog imena imali u vidu pisanje, ali ne i izgovor. Doduše, on je poznat, ali kada se pojave npr. Артём ili Дёмин, problem nastaje kada se prenose na neki drugi jezik. Trebalo bi ih preneti kao Artjom ili Djomin, ali ako se ide preko engleskog, može da bude problema. Doduše, ovo prvo se obično beleži kao Artyom, ali Djomin sam video u obliku Demin.

Ovo prezime je na ruskom Zvereva (Зверева), a akcenat je na prvom e. U rečima gde postoji jo (ё), akcenat je takav da je uvek na ё i izgovara se (j)o. Na primer, Gorbačov je u originalu Горбачёв, i izgovor je otprilike garbaĆOF pošto se finalno v obezvučuje.

Da, i jedni i drugi govore srpski kao i njihove komšije. Pošto su praktično stalno upućeni na komunikacijus a Srbima, jezik nauče odlično. Imao sam i ja jednog drugara u vojsci iz Banata, a i dalje smo u konaktu. On je čak i bio neko vreme u Rumuniji, a srpski govori identično kao ja. Dobar primer je i Marinika Tepić, koja je i studirala rumunski, a čuli smo da joj je srpski perfektan.

Ima ih i biće ih u rukovodećem kadru. Ionako mnoge čeka uspešan desant na stanove koje plaćaju poreski obveznici.

Ovo je malo duža priča, ali pokušaću da odgovorim koliko mogu. Naime, vlaški koji se govori u istočnoj Srbiji ima dva dijalekta – ungurjanski i caranski, a Vlasi istočne Srbije se dele na tri podgrupe, u koje spadaju Ungurjani, Carani i Munćani kao prelazna grupa. Da bi situacija bila komplikovanija, tu je i gotovo izumrli cincarski ili aromunski, koji neki podvode pod vlađki, a neki ne. Osnovna razlika između vlaškog iz istočne Srbije i cincarskog jeste u jezičkom uticaju kome su bili izloženi. Vlaški koji se govori u istočnoj Srbiji je pod velikim uticajem srpskog, a cincarski pod uticajem grčkog jer su Cincari poreklom sa severa Grčke. Ni vlaški ni cincarski praktično nisu kodifikovani, praktično ih nema i javnoj upotrebi, mada je vlaški dostupan kao izborni predmet u nekoliko škola. Što se tiče poslednje rečenice u kojoj piše da praktično nisu kodifikovani, to znači da ipak postoji prilagođen pravopis, ali ga oni sami retko poznaju, dok u retkim prilikama kada ga koriste u pisanoj komunikaciji na internetu, koriste i rumunski pravopis. Evo jednog linka gde možeš da vidiš kako izgleda pravopis vlaškog u Srbiji: https://recnaroda.co.rs/vlaski-jezik-u-skolama-vuorba-vlaha-in-skuolje/ Ovde se vidi da je u pitanju hibrid između srpskog i rumunskog pravopisa: Pră podatkurj karje are Savjetu Vlahilor în Sîrbije, predmjetu „Vuorba vlaha ku elemjenturlji dî kultură“ în okrugu lu Branićeva sî îvacă în škuoalje în Kućiva, Crnića Mikă, Petroucu la Mlaua šî în Žăgubica. Označio sam boldom slova rumunske abecede, a naša slova ć, š, ž i slično ćeš lako prepoznati. Prepoznačeš i reči iz srpskog kao što su savjetu ili predmjetu, što ukazuje na uticaj srpskog. Što se tiče međusobnog razumevanja, to zavisi od toga koliko svaki Vlah kao pojedinac poznaje sopstveni jezik. Naime, oni u govoru dosta koriste srpske reči, delove rečenica ili čak cele rečenice, a ne znaju ga svi podjednako, dok ga mnogi namerno i potiskuju jer ga smatraju nedovoljno prestižnim. Moja supruga ima koleginicu čiji su roditelji Vlasi, ali ona sama kaže da je nisu učili jeziku i da ga donekle razume zahvaljujući ostatku porodice, premda ga ne govori. Naprosto, roditelji su smatrali da joj je srpski potreban za obrazovanje, posao i slično, plus imaju negativan stav prema svom jeziku. Upravo od nje sam čuo dosta podataka koje ovde pišem, a pošto je koleginica po struci, verujem da je opis tačan. Da ne zaboravim i da odgovorim na postavljeno pitanje – ukoliko Vlah dobro poznaje sopstveni jezik, razumeće se sa Rumunima otprilike koliko i mi sa nekim ko govori nestandardnim dijalektom. Dodatno će mu pomoći ukoliko je slušao ili čitao medije na rumunskom, koji su relativno lako dostupni jer ako ništa drugo, mogu da slušaju bar radio. Što se tiče prisvajanja i identiteta, kod Vlaha postoje čak tri struje – jedni smatraju da su autohton narod, da govore jezik sličan rumunskom i da su im Rumuni najbliži rođaci. Drugi smatraju da su Rumuni i da govore rumunskim jezikom, a treći su 'posrbljeni', da se tako izrazim, a često se etnički izjašnjavaju i kao Srbi. Koliko znam, prva i treća struja su dominantne, mada ima sve više i onih koji pripadaju drugoj, a pošto se neki školuju i u Rumuniji, približavaju se rumunskom identitetu. Stigli smo i do pitanja identiteta jezika, tj. da li je to dijalekat rumunskog ili je odvojen jezik. Vlasi sopstveni jezik nazivaju română ili rumanješte (ako sam pogodio izgovor), tj. baš kao što Rumuni nazivaju svoj jezik. Doduše, u tekstu koji sam linkovao postoji i oblik vlaha, mada je to politički naziv na liniji sa opredeljenjem vlasti da su oni poseban narod. Evidentno je da vlaški koji se kod nas govori ima razlike u odnosu na rumunski, ali da ga mnogi smatraju dijalektom rumunskog. Ovo je već političko pitanje koje postoji u mnogim slučajevima, kao npr. što se jezik koji je rasprostranjen u Indiji i Pakistanu naziva hindu ili urdu, u zavisnosti od države, iako su suštinski gledano jedan jezik. Ista priča je i sa srpskohrvatskim, što ne moram da objašnjavam. Postoje i situacije da jedan te isti dijalekat može biti nazvan na dva načina u zavisnosti od nacionalne pripadnosti. Kada bi onaj iz Vranja i onaj iz Kumanova razgovarali u dijalektu, razlike ne bi bilo, ali prvi će svoj jezik nazvati srpskim, a drugi makedonskim. Nije mi poznato da postoje apslutno dokazani podaci o njihovom poreklu, ali čitao sam da su neki doseljeni iz Rumunije, a da su neki autohtono stanovništvo. Pošto je imenica vlah / Vlah mogla da se odnosi i na stočare, bez obzira na poreklo, ali i na narod, to je malo problematično. Postoje neke jezičke odlike koje se vezuju za određene dijalekte rumunskog, ali s druge strane, oni jesu dugo bili odvojeni od uticaja Rumunije i često su živeli u nepristupačnim predelima. U međuvremenu su poprimili ne samo jezik okruženja, već i imena i prezimena. Ponekad se mogu prepoznati po karakterističnim prezimenima, kao npr. Barbatesković, Dinulović, Jepuranović ili Liculović, ali često imaju česta imena i prezimena po kojima se ne mogu prepoznati. Kao primer mogu da navedem pevača Đorđa Marjanovića. Kao što se vidi, ovde ima dosta da se kaže, a mnogo toga je nerešeno ili nepoznato.

E, kad si ovo već spomenuo, htedoh da pitam koliko je tamo poznato da u Srbiji žive Vlasi? Ovo pitam jer sam od jednog prijatelja nedavno čuo anegdotu o Vlasima i Hrvatima koji su turistički boravili u Srbiji. Taj prijatelj je tokom proleća otišao na nekoliko dana u istočnu Srbiju, i to onaj deo uz Dunav koji ima turističke atrakcije. U nekom kafiću je sedeo za stolom pored nekih hrvatskih turista koji su pitali konobara za preporuku gde da jedu i šta da naruče. Konobar im je spomenuo neki restoran u kome se nude vlaški specijaliteti, spominjao vlašku kuhinju i slično, a ovi su počeli da se snebivaju i rekli da nisu želeli nikoga da uvrede, da Srbe nikada nisu nazivali Vlasima i slično, a konobar ih nije baš razumeo o čemu pričaju jer je mlad i ne zna da se 'Vlasi' u Hrvatskoj koristi u drugom smislu. Prijatelj se priključio razgovoru kako bi pomogao konobaru, pa je njima objasnio da su Vlasi narod koji tu živi, a konobaru da tako zovu Srbe u Hrvatskoj. Posle toga su se svi zajedno smejali, a konobar, inače i sam Vlah, odmah je demonstrirao da imaju i svoj jezik tako što je sa kolegom progovorio nekoliko rečenica na vlaškom. Inače, jezik je srodan rumunskom, ali ga koriste isključivo kada razgovaraju međusobno i kada znaju da je sagovornik Vlah koji nije zaboravio svoj jezik.

Ma nije, nego htedoh da kažem da se to vidi iz aviona.

Za zamajavanje. Zašto pitaš?

Pa dobro, ipak je to tradicija, ali malo izmenjena u skladu sa vremenom. Magarci su seli za volane i isterali kamione sa parkinga.

I bacaše petarde, zapališe gume, a posle toga na rešetku staviše drvo i uključiše sirene...

Ima i tu pristojniju verziju, naći ćeš na 0:40: Doduše, smetnuo sam sa uma zurke i mahinalno sam tako napisao. Čulo se i u Beogradu zurka za frizuru, mada tako više niko ne govori.

Kaj bolan zboruvaš? (zezam se)

Sve si odlično napisao, ali sad si me podsetio sa nečim što je u vezi sa temom. I moja škola je bila zbratimljena sa zagrebačkom, a i mi smo se zezali po pitanju govora. Bilo nam je lako da skinemo ponešto zagorskog jer je ekavski, baš kao što mi govorimo, a nije bilo problema da pravilno upotrebimo 'bum ti rekel', 'kaj delaš', i tome slično. Ni Zagrepčanima nije bio problem da kažu lepo ili vreme, ali nikako da pogode kada i kako da koriste bre. Doduše, najbolje zezanje je bilo kad napravimo neku mešavinu, pa kažemo kaj bre delaš. Zagrepčani su generalno bili bolji gitaristi od nas, na čemu im skidam kapu.