BattleBender

Je l' se navuko još iko ovde na eurographics smartcuts puzzle?

bold - plus zilion. jedva čekam da se kolektivno podigne svest da je skidanje medalje loš čin.

Johhny Walker, najgluplji borac u celom UFC-u, treniran od strane najveće neznalice medju UFC trenerima, John Kavanagh-a. Recept za poraz. Kavanagh će se još koji meč provući da nekog trenira u UFC-u na Conor-ovu slavu, mada će to biti totalno nebitni borci, i onda će svi odjebati. Samo glupi Conor verovatno neće. Ako se i on bori, pošto mu je zanimljivije da se pijan bori sa ogledalima po Dublinu. Da mu nije Conor-a, ne bi taj napustio UK&Ireland kao nekakav trener. Evo šta se dešava kad neko ima 0 boxing skills. Obratite pažnju na desnu, odnosno backfoot, Walker-a, koju vuče po vazduhu dok udara. Baš malopre sam došao iz teretane, bio sam da držim fokusere malo ortaku, koji je krenuo sad na boks,, navuko se u velikoj meri kao i na UFC(tu postaje hc fan vec malo jace od god dana). I dobar deo večeri sam proveo objašnjavući mu baš ovo. "NEMOJ TO DA RADIŠ, najslabije da te neko pipne pašćeš kao letva. Kukom se twist-uje, kukom se ne uleće i juri u dužinu. Ne sme da ti lebdi zadnja noga". Komentatori su naravno zarad spektakularnosti nokauta rekli da je Walker bio u van svesti već pre nego je udario u zicu. Ali to nije tacno u potpunosti, iako je bio uzdrman. Bio je van balansa. To sto je bio uzdrman u letu, bilo je isto zato sto je bio van balansa. Sećam se kad sam krenuo boks da treniram, pa smaram trenera o MMA, UFC itd itd, on mi kaže "Ne mogu to da gledam, dobijam nagon da se zadavim kad vidim kako im se loše kreću noge i stopala". Mislio sam da preteruje, da je samo salty boxing fan, ali kako sam upoznao boks, razumem ga u određenoj meri. Ja razumem da zbog rvanja i obaranja, peta mora da bude bliže, ili povremeno na zemlji, tj da takedown pravi tu gravitaciju kod boraca da im se lepi peta za canvas (mada Whittaker dokazuje da ne moraš da plant-uješ petu da bi sve to branio), ali stvarno ima likova u UFC-u koji su baš kršina sa boks tehnikom.

First of all, dok se Izzy penjao kroz rankings, idealan scenario mi je da budu 1-1, pa da bude rematch-a. Rob je bio moj omiljen borac dok Izzy nije preuzeo UFC. I ostao je uz Izzy-a omiljen. Nisam mogao da gledam mec, otiso sam na skijanje. Ne mogu da gledam da jedan od njih gubi 😄 Ajde prvi put, Izzy pobedi, pa obojica sampioni po jednom. Nešto slično bi osećao da se bore Rose i Alexa Grasso. Najvise bih voleo da je Rob uzeo ovo na poene, bude jos jedan rematch, Izzy pobedi to, ode u LHW, a Rob vlada MW-om. Sad sam odgledao, Izzy 3-2 at least. Internet je uzasan, kakva crna druga i treca runda za Roba. Postoji nešto što se zove kontrola oktagona. Vrišti twiiter oko treće runde, zbog jednog jab-a Roba, koji nije ni full prošo, više je izgledalo tako jer je Adesanya napravio nagli trzaj unazad (time naravno i amortizovao udarac) I ljudi seru da je bio loš fajt. Nije sve jebeno u brawl-u. Nadmudrivanje 2 majstorcine sa izvanrednim veštinama. Blitzkrig i charge Rob-a je fenomenalan, Izzy-eva kontrola oktagona tim flow sitnim fintama je evolucija mma-a sporta. I trebalo bi da budemo zahvalni što obojicu gledamo. Ja sam uživao. Playful za moje oči, lep boks, borci koja imaju fenomenalan balans, kontre... 2 od nekoliko najboljih striker-a u celom UFC-u (moglo bi se reći top5 sa Yan-om i par njih). Obojica se bore na drugačiji način, a ponovo obojica imaju taj neki svoj flow, stil, magiju. Trulo je sad malo, gde će Rob posle ovog meča, pod pritiskom je da ponovo mora da čisti sve. Izzy ima još veću metu na ledjima, raste pritisak. I neću da ga neko slučajne skine sa trona, a da to nije Rob. Kao fan obojice, svi naredni mečevi u MW će mi predstavljati odredjeni pritisak i nervozu. In other news, Taiiiiiiiiiiiiiiii. Čast Lewis-u, ne gotivim ga nešto u poslednje vreme, i ne mogu da kažem da mi nije drago što ispada iz priče sa samog topa.

Ovo kako prica o Roxanne, to je Izzy. Respectful, good guy, koji ce ipak da ti kazi "fuck you" jer nema iluziju da ce svakom da se svidja njegov ponasanje.

Kontekst scene sa Costa-om je bully the bully. Costa je bully. I to onaj proud bully, glupi, prazni debilni bully. On i njegov menadzer, sa sve svojim engleskim, su mozda nesto najodvratnije i najcringe u UFC-u. Ako postoji odredjen momenat iskazanog disrespect-a u UFC-u, koji mi je pomalo drag je to je prema Costa-i. Neki ovde neću da poveruju kad kazem da mi vise smeta Costa nego Khabib, ali Khabib nije glupa cringe budaletina, ona najgora separe seljacina. Ovaj je prava sramota i antireklama za MMA. Costa je nabildovani kreten i ni malo zabavan krindž fest, ili hjrindž (pošto bi ga on tako izgovorio). Malo ga je jebo Izzy, trebalo je Vetorri da nastavi. Šta Costa zaslužuje pokazao je odmah u meču sa Vettori-em.

Dobar je momak Izzy, trudi se promeni svest o mental health. Bez ikakve koristi se sprijateljio sa nekim random fanom na tviteru kome pomaze, lik je onako neko kome ne ide zivot bas najbolje. Meni je carski sto je flamboyant, farbao se i u roze, sad je ofarbao nokte na stopalima. Pošto je prethodno sam pravio sprdnju od svojih stopala, da su najruznija na svetu, i stvarno su mu odvratni nokti na nogama. Vreme je da prevazidjemo predrasude da je neko glupi pajac i kreten samo zato što mu je došlo da nešto boji u odredjeni heksa zapis. Šta god... Razbija predrasude da neko mora da se ponasa po odredjeno, rigidno odmerenom obrascu da ne bi bio kretencina. Šalje dobar vajb, iskren je. Robert Vitaker je borac koga ceo mma svet voli i postuje. A zapravo je Adesanya uspeo najvise da ga ispostuje, iako je u istom intervju, u istim recenicama rekoa "ok, we don't like each other, he's not that perfect guy, none of us is..." Njegova reakcija na onaj haos kad je bio sa Black Lives Matter, je bio savrsen. Iako je imao zicer situaciju da nakaci jos milione fanova...

Izzy je bog. Sportska superzvezda koju do sad Svet nije video. Full package. Dobar lik, zabavan, harizmatican, flamboyant, vanserijski inteligentan, nikad opsta mesta, nikad nista otrcano. Mnogo misli. Mnogo postuje druge(ako je to stvar o kojoj nece da se prica) sustinski je ispravan, veran svojem krugu ljudi, sa kojima je mnogo hubleijer zaboga izlakirao nogde, i nesto tamo plese. Pokazuje da mozes da bude internet kid, a da ipak ne budes retard. Stil borbe prelep. I to sve nekako nije genericki spojeno u neki paket. Mozda najbolja reklama i argument zasto je glupo trositi vreme na NBA genericke i povrsne meh zvezde, sa sve otrcanim frazama. Da imaju isti osmeh, bio bi veca zvezda od Konora. Konora nikad niko nece pretici po toj nekoj moci, iz prostog razloga, takva zarazna i smesna gestikulacija se ne ponavlja. Konorov zarazni smeh ga je maltene napravio milijarderom. I sa finansijske strane gledano, Konorov osmeh je je najvrednija sposobnost nekog borca, mozda i sportiste.

Sad je idealan trenutak da predje u UFC. Welter kategorija u UFC-u je trenutno u tranziciji. Imamo Usman-a i Colby-a, prvi ce uskoro da se povuce ili da juri samo money fights. Još zbog povrede mislim da će Usman odraditi još 2 borbe, i to je to. Colby će samo juriti money fights, i ne verujem da će se on tući dok je u decline-u, sa borcima koji nisu zvezde. Sad pravi haos, da posle ne bi morao da bude gatekeeper, i od toga živeo. Khamzati i Shavkat su nadolazeći, ali nisu oni na putu Soldiću do nekog top10. Mislim da ima Soldić velike šanse da se udje u top10. Du Plessisu ide dobro u UFC-u, a Soldić je bolji borac od njega.

Kalorijska muka 😞 Ja i moj večni rat da udjem u kalorijski suficit, a da jedem dobro.

@djole Je l si slusao Ben Patrick-a, odnosno KneesOverToesGuy, kod Joe Rogana? Lik radi 6 puta nedeljno guranje sanki, i objasnjavao je koliko su fasinantno ucinkovite, a koliko za razliku od cucnjeva i nekih drugih vezbi za noge ne stvarjau stetu za telo, niti stres. Ja sam za vikend skijao, i to poprilično velikim intezitetom (spucao sam i 78 km/h brzinu) i za 2 dana se ništa nisam umorio. Ajde da uzmemo da sam ja u formi i sl. Ali sam ceo dan skijao sa najboljim drugom (srećom smo identičan level skijanja), a on je fizički neaktivan godinama, i svaki put kad smo išli na skijanje je morao da pravi pauze, i tokom spusta (stane na pola staze), brzo se umori, hoce brzo u kafic itd itd. Sada je izgurao ceo dan, prakticno nijednom nismo stali na stazi. Što to pričam? U poslednjih 2,3 meseca sam ga vodio nekoliko puta da trenira u firminoj teretani, i svaki put sam mu pravio trening da gura sanke. Nije ni imao neku visoku frekvencu treninga, imao je pauze i po 10 dana, 2 nedelje da ne trenira, pa odemo 2 puta u 5 dana, itd itd. Sada nije mogao da veruje kako je mogao da izgura intezitet skijanja koji nikad pre nije imao. Jeste, i do skill-ovanja, tj samog skijanja, ali je prevelika razlika u tome kako je bio spreman sada. Definitivno guranje sanki, battle rope konopac i kvalitetno veslo (sa vodom koja pravi efekat da si na jezeru) bi mi bila prva 3 fitness equipmenta sa kojima bih trenirao. Zabavno, učinkovito jako, smanjena šansa od povrede, i kardio i čista snaga, i muscle endurance...

@djole Baš slična priča i sa mnom 🙂 Ja sam se prošlog aprila vratio u boxing gym sa 96.5 kg. Za 2 meseca bio na 87. Sad sam na 86kg, na oko 189cm. Ali 86 baš baš lean (ja prirodno volim clean food, pa je meni konzumiranje fit ishrane najmanji problem, sad nema za šta čovek da me uštine, još malo CR level), i zapravo ne znam kako sam samo 86kg, svi se oko mene čude kako nemam barem 92,93, i ja sam. Dobili smo sad nove majice u klubu, ljudi od 91,92 kg ne mogu dansoe XL, velika im, meni je taman, čak i malo tesna. Ledja su mi kao od fit osobe od 100kg. Ono što znam da ne želim da pipam preko 90kg, tu je margina. Osećam naglu promenu sa radom nogu, čim odem preko 90kg. Dodam neko kilce malo tu negde, maltene 1%, a imam osećaj da moram 30% da ojačam core. Muscle endurance i eskplozivnost su meni omiljeni režimi treiniranja, ako odvojimo treniranje na: čista snaga, kardio,fleksibilnost itd itd. Plus to u nekom formatu gde imam gain-ovanje skill-a. U firminoj teretani imamo sanke za guranje na veštačkoj travi, to mi je trenutno omiljena vežba. Mislim da vrede, ne koristim ih mnogo, a voleo bih iskreno. Nemam ih kuci, kad odem u gym, ne hvatam se za to iskreno. Vidim da žene rade čuda sa tim, kažu mnogo da mogu odlične stvari da se naprave ako se zna da se radi sa njima. Ja sam 2 treninga radio intezivno vežbu, gde sa resistance trakom treskam medicinku od zid. Sledeće nedelje sam osetno oborio lični rekord za akceleraciju rukama na treningu. Praktično ubrzao mi se udarac.

@djole Ako hoces da djipaš više, i ta neka atletičnost, ovo bih ti preporučio. Power Slam je odlična vežba I to radi tako, da čekaš neki signal, nekog da udari clap, i da ti reaguješ što brže. I da štoi brže nakon što tresneš loptu, skočiš na kutiju. Možda je još bolje, da kreneš tako štto je lopta na zemlji. I menjaš varijacije, bacanja(release momenat) kad je lopta iznad glave, ili nakon prolaska gde ti je glava. I da ne štetiš kolena kod skokova, nekad na onim soft plyo box. Naravno ako imas imaš mogućnosti ttamo gde treniraš 🙂 Medicinka je inače prestrava rekvizit, ja obožavam da radim sa njom.,

Decembra sam bio na edukaciji sa temom rada sa KettleBell-om, u Bg-u je držao neki hrvattski trener, bivši vojnik, crni pojas BBJ (submitovao na treningu Werduma), čovek je oko 50-ete i baš je MUŽ, kao nekakav real-life Jason Statham. Vitalan, čvrst, gipak itd itd Baš je objašnjavao silne cake i kako da se radi sa KB-om da ne bude frustrirajuće. Inače kao deo workshop-a je ubacio i neke vežbe koje imitiraju životinje. On lično veruje da je to mnogo dobro da se radi, pa je pokazivao neke mačka, žaba, medved, gorila vežbe. Meni je bilo jako zanimljivo to zato što me u poslednje vreme zanima ta cela priča oko well being-a. Kako dolazimo do toga da naše telo dovedemo u najbolji režim, da se ujedno i akutno lepo osećamo, ali da istovremeno poštujemo prirodu nas kao ljudskih bića, kao vrsste, i šta nas to dovodi da ultimativno i dugoročno budem u što boljem stanju. Šta će na duge staze da nas dovede do najboljeg stanja. To sve nije zajebancija, to je sklop biomehanike, lične filozofije, naše biologije, koordinisanja životnog procesa i uskladjivanje u taj naš ritual gde se workout-om posvetimo našem telu, i pravimo od njega TEMPLE, koji nam daje elan da nam zivot bude kvalitetniji. Fizička forma, naše telo, je kao ideja poprimilo pogrešan narativ jer je ogroman broj ljudi vulgaran povodom toga, jer se u mnogome svelo na tome da se impresioniraju drugi ljudi. Stanjem našeg tela su se bavili antički filozofi, neizostavna ideja stoicizma je upravo to, treniranje i šta radimo sa našim telom. Npr, ja lično verujem da mi nismo dizajnirani da bi plivali. Možemo da plivamo, ali iako sam trenirao vaterpolo, plivao, mislim da voda nama nije prirodno stanište, i ne verujem u tu priču "Ma bazen i plivanje, nema bolje", koja se inače ustalila kao nešto što ne dovodiš u pitanje. Plivanje, odnosno voda, je super za lice i kožu, ali za kosti ne. Mi živimo u gravitaciji, a u vodi je to drugačije. Zato, lično, zamišljam da je neki ultimativni metod, naravno PERSONALIZOVAN i fluidan u kontekstu persona i kako ta persona zivi, neki spoj personalizovane gimnastike(gimnastičari valjda bas dugo zive), plesa (ja bih voleo kapueru da treniram npr), možda čak i baleta, nekog ritmičnog kardia, nekakve joge, meditacije, odredjenih vezbi sa opterecenjem, i naravno borilackih veština. Po pravilu smaram sa borilačkim veštinama, ali da se vratim na pričui sa nekim filozofima, nemali broj njih navodi combat practicing, kao ultimativan način fizičke samopoznaje. Da se ne smetne, vežbe opterećenja su isto bitne, i imaju svoje benefite, i trebalo bi ih raditi. I ono najbitnije, metod fizičke aktivnosti mora da bude uskladjen sa mentalnom komponentom, mora da ispunjava osobu. Mislim da je taj koncept gde mi unosimo kalorije u telo, hranimo mišiće proteinima, nakon što ih istresiramo da popucaju, pa porastu posle veći, mnogo banalan odnos sa našim telom. Ako sam izdvojio deo dana, nekih 45+ minuta na to, ja želim pun content, želim da komuniciram sa svojim telom, i da učim o njemu. Želim platformu da mogu iskažem kreativnog svojih pokreta i da izazovem svoj balans i neurološke sposobnosti da bi ih izveo. Skoro sam prilikom ručka dohvatio teglu u letu, inače je pala sa ivice stola, nisam je ja oborio (nisam mogao da anticipiram taj dogadjaj), štaviše ja sam držao viljušku i nož. Uspeo da odbacim nož i uhvatim teglu. I osećao sam se kao level up-ovan. Svakako, tvit na koji sam naleteo danas...

Kad naleti ovde, i ima vremena, moze detaljnije da ti isprica moj burazer, @Ridji On ima neki veliki KB, i voli mnogo KB workouts, ima ih dosta. Ja konopac rokam, battle rope. Ako imaš dvorište ili nekakvu garažu, to ti je must buy. Odgovorno tvrdim ne postoji bolji rekvizit za treniranje od battle rope-a. Kad nije zima, stalno mi je u dvorištu. Imam brdo vežbi sa njim, zilion trneing planova za to. Radim od intervala od 15-20 sekundi, do maratonskih zajebancija. Prošlo leto sam unbroken, bez prestanka, šibao 35+ min, i mogao sam sigurno još. Mnogo dobro jača tetive, ligamente, celo telo (izuzev grudi) može da se radi. Neverovatan muscle endurance se pravi, sa pokretima koji su jako elastični, nerigidni, nema povreda. Ima 2 vežbe koje tako pogadjaju zadnje rame, i tako ga lepo oblikuju, ja sam za jedno leto napravio neki mišić, koje one budale na yt bi pravile 5 godina, sa nekakvim pokočenim, smaračkim vežbama u teretani. Tako da, to ti baš preporučujem. Za 5,6,7 hiljada dobije premoćan rikvizit, koji je meni barem prezabavan da se radi, na neki načim mi je meditacija. Kad uhvatiš neki flow, kao u matrixu da si. Uf, ne da ja znam, a da ce odmah da ti pomognem, nada se da gresim. Mnogo se fitnesu, ishrani i svim tim propratnim stvarima svakodnevno saznaje. Nije da sam protiv knjiga, ali mislim da postoji efikasniji nacin edukacije sada. Fitness i samo treniranje je bilo mnooooogo biased, tj bias je mnooooooogo prisutan. I dalje je, ali se sada malo studioznije radi. Pretrazi na mdpi, imam i ja neku literaturu u pdf formatu, na starom hard disku mi je, videcu da ti sibnem ako nadjem nesto. Svi smo različiti jako, počevsi od body composition do naše životne dinamike (kako spavamo, šta jedemo, kakav nam je posao, koliko nam se skuplja stresa tokom dana, kakvi su nam rituali) ali i to mentalnog aspekta. Tu nije samo karakterni deo i preferenca. Nebeznačajan deo izvođenja vežbi i celog trening procesa je u glavi. Bukvalno kod nekih vežbi se koncentracijom i sinapsom pogadja odredjen mišić. Nije uvek samo do ugla pokreta. Knees over Toes kao princip je tema koja koja je mnogo zajebana i vidim da se vode ratovi oko toga. Ali mislim da ne bi trebalo da se slepo prati niti jedna niti druga strana. Niti oni koji kazu "nikako kolena da predju ravan prstiju", niti ovi drugi. Jer su nam različita tela, niti je suštinski moguće da se odrade dobar čučanja a da ti kolena ne predju ravan kolena. Različite su nam dužine nogu, različita nam je proporcija visine kolena - kukovi&guzica. Tu u igru ulazi i pomeranje kolena u stranu, što menja celu priču. A i to je u zavisnosti od naših gradja, koliko smo umorni, kakvi su nam oporavci, kakav nam je balans tela itd itd. Zato ja posle duge pauze od čučnjeva, prvo krećem ne totalno duboko u čučanj ili sa box squat, sa sedanjem na kutiju. Sa kolenima neću da se igram više. Moram to da prodjem kao proces učenja. I moje telo da ponovo nauči postepeno, i ja da naučim svoje telo u kojem je stanju. Što se tiče atletičnosti, čučnjevi i mrtvo dizanje su odlične bazne vežbe za stvaranje atletičnosti, ali ponovo U ODREĐENOM režimu, trening procesu i na odredjeni način (neki kažu da bi trebalo da se radi sa onim gumama i lancima, neki kazu da ne). I naravno sprintovi. Meni je za eksplozivnost dosta pomagala pre vezba skok iz resistance bands deadlift-a. Ili isto to samo sa bucicama. Sad ne stizem da treniram to. Imaš na instagramu i yt "Wilson Boxing Science", to je lik koji je radio sa atletama, iz svih sportova, pa se sad profilisao više na boksere, ali primenjuje neke univerzalne vezbe za ekplsozivnost. Mnogo zna, ozbiljno radi, momak koji radi sa njim je evropski prvak. Koristi octo-jump za merenja, meri laktate, bas ozbiljno radi svoj posao covek i pravi rezultate. Kaci tamo neke vezbe, koje su bas za eksplozivnost.. Trener sa kojim ja na poslu saradjujem je glavni trener atletskog tima, uporedo je kondicioni trener i košarkaškom timu u Nišu, odbojkašicama itd itd. On voli da praktikuje sprinteve za svaku vrstu eksplozivnosti. Naravno sa većim pauzama, čeka da padne HR na nekih 70% barem. Obrni okreni, ako hoćeš atletičnost, eksplozivnost itd itd, jako je bitno da se jača mišić vežbama snage, dizanje tegova (čučanj/mrtvo) ali ako se to ne isprati pliometrijom i anaerobnim rezimom treniranja, misic nece da nauci da mu je nova snaga korisna za ekplsozivnost. Ali sa druge strane, jedan od partnera nam je i trener kome je mentor Grujić, koji radi u CSKA Moskvi (košarka) i oni već imaju neke različite pristupe. Mada je meni ovaj potonji malo čak i bolji. I baš bi trebalo uskoro da se vidim sa njim, hoću i meni da da neke savete.

32 god imam. 180 bpm nije nista cudno za boks. Telo je u stalnom impulsu, pokretti su brzi, stalno se krecu noge, torzo se savija levo desno, napred nazad. Plus postoji tu i psiholoski momenat, jer je puls tokom treniranja PSIHOfizioloska reakcija, i energy consumption, na napor prilikom treninga. Dovoljno je malo da se izgubi ritam za disanje, i to utice u nekoj meri i na puls. Npr kad radim sa trenerom sparing, koji ima 29 godina, laksa kategorija od mene, radi profi i amaterske meceve, onda mi se desi da odem u 190, jer me overwhelm-uje. Ne znam sta se desava oko mene, jurim siluetu ponekad... Inace zamena teza je da su neke vezbe striktno za jednu stvari i jedan benefit. Nemali broj vezbi ima svoj ucinak na osnovu izvodjenja, tj nacina i kako se izvodje, zato je i monitoring vezbanja bitan. Vezba moze da se izvodi u aerobnom rezimu, bez eksplozivnih pokreta, ili da bude anaerobna, sprinterska, gde se brze covek ispuca, iskoristi fast twitch muscle, ali se dobija brzina, prave se laktati, a misici mogu da rastu. Jedno vise trosi secer, jedno masti prilikom izvodjenja itd itd Npr moj drug sa kojim treniram je neretko u aerobnom rezimu, dok sam ja u anerobnom, dok istovremeno izvodimo istu vezbu. I onda posle mesec, 2 me pita "Kako se nisi istopio kao ja, kako su ti se napravili ti mišići". I uglavnom je moj HR tokom celog treninga stabilniji i ritmičniji, a HRV (heart rate variability) manji (što je bolje), i moj grafik izgleda mnogo manje umrljan, više fluidan i manje trapav. Meni se desi nekad da izignorišem svog trenera, ako nam da neki set vežbi, pogotovo džak, koji ima neku dinamiku gde se udara prakttično 3,4,5 minuta bez prestanka, ja samoinicijativno uzimam pauze, da bih pobego iz aerobnog rezima. Ali to sto radim odradim tada apsolutno maksimalno svaku sekundu. Jer eto ocenim da smo u poslednjim treninzima radili vise nego sto zelim na aerobnoj kondiciji. Naravno tu postoji blagi konflikt sa trenerom, on je stara skola, npr ne volim monittoring, ja volim, uostalom to mi je i posao. Fora je da se čita, prati, sluša i analizira ne samo fitness/sport science oblast, nego i svoje telo. A to je mnogo teško bez podataka. Zato su fitness trackeri dobri. Postoji još otpor kod mnogih fitnes trenera, i izgovor im je da HR i fitness podaci ne mogu da kazu sve. I to je tacno, HR prilikom izometrijskog vezbanja, ili kod rigidnog dizanja tegova, HR ne reflektuje mnogo zamor. Nekad je puls viši dok se sagneš da uzmeš teg i staviš na šipku, nego dok baš izvodiš vežbu (npr to mi se dešavalo sa bench press) Ali je sam fitness, treniranje, naše telo, akutni i hronični procesi toliko kompleksni da se može dosta naučiti i pospešiti praćenjem podataka. Treneri veoma često znaju samo biomehaniku izvođenja vežbi i naučili su osnovne prinicpie metodologije planiranja treninga, i to solidno paušalno, po nekim tradicionalnim standardima. Odbijaju mogućnosti tehnologije, plaše se da će tehnoloogija da im otme posao (što je najveća glupost na svetu) i to preko sujete prelivaju. Meni se samo jednom desilo da mi je čovek, trener sa više licenci rekao, nakon mnogo sati prezentacije, i diskusije "Pa dobro, u suštini, ja mozda znam više od tebe biomehaniku, ali ja bih od tebe ovde mogao da učim, meni treba to, da unapredim svoj biznis" Kao što sam gore napisao, HR nije samo statistika, mnogo više govori stabilnost, ritmičnost, cele vremenske serije, standarna devijacija ponovnog izvodejenja istog treninga ili ponavljanja istih ciklusa/rundi. To je jedan od najboljih indikatora napretka. Inače kad smo kod fitness tracker-a, ja imam Humon Hex uredjaj (Napravljen od MIT-a), poklonio mi ga je šef praktično jer se njemu ne svidja, to je prvi tracker koji momentalno meri kiseonik u mišiću/mišićima. Nažalost, projekat je ugašen, aplikacija ne radi, tako da mi senzor od 600 dolara ne vredi. Jedino može da se koristi ako se integriše sa nekim garmin sat-om, gde se dobijaju neki podaci. Baš ozbiljno razmišljam da kupim neki merač laktaka, nije jeftina igračka, pa bez ikakvog iskustva ne bih da kupujem to. Ako možda neko ima iskustva, neka se javi.

Pa on nije bio savitljiv i gipak, bukvalno nije imao nijedajn sprint in u celom meču. To što je pokušao neke udarce, bilo je iz klinča, gde više iz kukova možeš da rokaš. Bukvalno su svi znali da je bio povredjen, i više njih je to obelodanilo pre nego je on rekao, praktično u toku samog meča. Ako se dobro sećam Rogan ili neko od komentatora je spomenuo nešto već u provj rundi. Možda ti je teško da poveruješ, ali je tako. Kad se noga zagreje može da bude bazično funkcionalno. Ja kad sam povredio medijalne ligamente na moru, pre 2 god. Imao sam 3 dana otok kao lubenica. Bolelo je, pogotovo u snu, kad se ohladi i ukruti noge, nije bilo spavanja... Ali tipa posle toga kad je zagrejana noga manje boli, i naravno u vodi mnogo manje boli. Ne možeš naravno da radiš sprintove i sl, niti možeš da treniraš, ali odredjenom nelagodom možeš da staneš u gard, i da se krećeš. Ja nisam išao na neke operacije, ali sam nastavio da treniram posle 2,3 meseca, i dalje sa bolovima. Zezalo je tu i tamo, kad je hladno, osećaš da ne možeš full da radiš, ali možeš da staneš u gard. Kao što je Freethrow, može da se odradi nekakav posao. Znam da postoji slučaj da neki NFL igrač je igrao godinama bez ACL-a, ojačao kao mnogo kvadriceps, tetive, šta li već.. Znam i druga, koji je pikao basket godinu dana sa pokidanim ligamentima, mučno je bilo, ali je igrao.

Francis ide na operaciju, oporavak 9,10 meseci. Je l vam je mozda neophodan njegov selfi dok ga seku, da bi mu verovali?

Pa vest jeste bitna zapravo, iako je nebitna osoba X i kompanija X. Licemerni marketing je uzasan, kao i rastuca Body Positivity mantra. I to su stvari koje preslikavaju drustvo u kojem zivimo. Internet bruji o tome, i meni je porazavujuce da toliki broj ljudi nije sposoban da vidi kakva besmislenost je taj body positivity pokret. Osnova ideja da se na telo gleda po kriterijumu estetskog dopadanja zanemarivši zdravlje i dobrobit tela, je užasno. Mogu da kazem i da je kreiranja takvih novih koncepata neodgovorno šarlatanstvo. Postoje ljudi koji imaju hormonske i biološke probleme, ali je najveći broj gojaznih samo elementarno odsustvo samokontrole i samodiscipline. Naravno, ne bi trebalo ganjati te ljude, vredjati ih itd (iako ja nemam neku veliku empatiju i razumevanje za debele ljude), ali isto tako je tragicno podrzati ih u tome sto rade, jer je empirijski, naukom, medicinom, kroz mnogo primera dokazano da je gojaznost nezdrava po telo.

Ne znam da li ste stigli da isprate ovo sto je ispale sa Extreme Intimo i veša za gojazne osobe. Mene je odredjeno okruzenje razapelo što sam rekao da nemam razumevanja za debele ljude, i da je Body Positive jako neodgovoran i pogrešan koncept.

Poslednja 5 treninga, kretanje po HR zonama: 1. rad na kombinacijama, brzina 2. malo dzak,, fokuseri, malo sparing na kraju 3. dzak uglavnom 4. teretana - trening snage, benc, zgibovi, propadanja itd itd 5. Sparing 3/4 treninga - SMRT naravno Mogu da kažem da sam trenutno spreman kao mašina, brzina, snaga, mišićna iždržljivost, ali sparing će uvek biti smrt. Nisam probao hokej, ali maltene svaki sport probao, i mogu da kazem da ne postoji nista slicno kao boks, sparing ili rad sa fokuserima. Mesecima treniras da bi mogao da izdrzis nekoliko rundi od 2 minuta. Jedan od ovih treninga sam sproveo sa ovoliko vise eskplozivnost od druga koji trenira sa mnom, a imali smo istu potrosnju energije (maltene identican HR i dinamika) (grafik u sredini je moja desna ruka, grafik desno, je moja leva ruka, a grafik levo je leva ruka mog prijatelja)

Zamor koji se dešava prilikom treninga snage se veoma retko, i pod odredjenim okolnostima reflektuje na srčanu frekvencu, tj puls. 90 i 120 bpm tokom treninga snage u teretani, ništa čudno. Samo u odredjenim set-ovima, i trening strukturi, vezbe snage, izometrijske vežbe podizu znatno puls. Naravno postoje vezbe koje su izuzeci, gde su naravno mrtvo dizanje i čučanj. Čučanj dovodi do toga maltene tokom samog izvođenja vežbe, dok mrtvo dizanje je ima taj svoj prirodno delay ofset uticaj na puls. Pa i u narednim minutima zna puls da bude podignut visok zbog mrtvog dizanja. Jednostavno vežbe koje gadjaju celo telo, i utiču na krvotok. Recimo da se bavim ovim podacima svaki dan, mogu slobodno da kažem da ne postoji vežba za čije podatke nisam prošao, na primeru više vežbača. Evo npr, gornji trening je trening eksplozivnosti i anerobne izdrzlijvost, i isao sam kroz sve zone, dosta bio i iznad 90%. Trening ispod je bio trening snage, gde sam radio bench, zgibove itd itd. I to sam bench radio sa nešto eksplozivnijim izbačajima. Šta sve meri taj Suunto?

Jako bizarno i glupo pitanje, pogotovo za ovaj topic, ali da li ima nekog da primenjuje fasting? I ako ima, kakvi su utisci i sl poy