Mairosu

Evo i ovde da se pohvalim, ali moj magnum opus je sutra na kioscima. Značilo bi mi da kažete kako vam se sviđa. https://www.nedeljnik.rs/mit-o-dugackim-srbima-usmena-istorija-najvece-generacije-koju-je-nas-sport-ikada-imao/

dosta jako što ispriča o incidentu u Frankfurtu, za koji vele "niko nije znao", osim valjda celog Beograda isto veče.

što se pokua tiče, NBA klub ovde zapravo sme da ga cockblockuje, jer se ovo verovatno vodi kao "reasonable medical concern" (videti pod Bobi 2015, slična situacija bila). verovatno je igralo ulogu.

TRIGGERED

ah to je za lektore. ja iskreno uvek pišem originalna imena, sa transliteracijama se mlatim samo kad izlazim "zvanično" u javnos', pa šta oni naprave od toga.

as promised https://velikeprice.com/sport/jokic-ne-igra-za-reprezentaciju-ne-tako-mala-istorija-otkaza-u-kosarkaskoj-reprezentaciji-srbije/

inače, vidim sharovali ste tweet sa onom slikom. imao sam baš dobar razgovor sa selektorom pre koji dan (da li bolji od onoga koji je on imao sa jokićem ne znam lololol), snimamo neki docuserijal i bilo je onako dosta uopšteno, o raznim situacijama, sadašnjim, bivšim, budućim. od tog dana sam pritajeni optimista skriveni zmaj. biće OK.

biće u četvrtak.

baš skucah tekst o otkazima long story short ko neće, ne mora, kad bude opet hteo, dobro došo ko hoće, ložimo se uz njega

pa mene je lično stra' bekova koji ne znaju da šutnu, još od kasnih 80tih otkako pamtim nešto. uglavnom bude neka šema bek pogađa krilo pegla odbranu, mi idemo kontra putem, sve OK probaćemo.

moram priznati da mi je ulepšalo dan što je gomila neki tw profila prenelo moj spisak pomoćnika sa sve dr zgembom EDIT : što je najgore nisam uopšte hteo da baitujem ljude nego ono, da dam (tm) foru

odlično pitanje, razlog je da sam prosto zaboravio da se igrao KLS ove godine. nema zle namere, nego eto promaklo mi.

trenutno nema planova da se menja ovo što jeste. mada, trenutno nema nikakvih planova sem da se završi ova sezona lolz. pa kad snimimo ove dve-tri preko zooma do avgusta ne želim da pričam o podcastu. zamorno isterati celu sezonu jebem ti.

izašao u utorak, dr vojo

ah, ermal kuqo, sa kojim sam se jednom napičkao na tw. kad je bio onaj adria open tokom korone imao je tiradu nekih less than friendly postova o novaku, kako je ovakav i onakav, ugrožava javno zdravlje itd, i onda napisa "i'd have rafa or roger every day over him!", na šta mu ja odgovorim "coming from a clippers executive, I'm not surprised you're settling for second and third best", onda je usledilo sakrivanje tweetova i otpraćanje. bilo je vrlo civilizovano, na nekom nivou. al' sad vidim i blokiran sam, pa dobro, life goes on štos kaže.

a danas u "šta koji kurac?" sekciji, upoznajte najpoznatiji belgijski bend 80tih, avangardni pop sastav TC Matic. elem, ordur bizar je to što ga svi, pa i Belgijanci, čitaju kao "ti si metik". Avaj - avaj - to ne može biti dalje od istine, jer se zapravo čita... drum roll... Ti-Si Matić. Jer ono TC je skraćeno od Tjens-Couter (Arno Hintjens, koji je kasnije ostvario velike solo uspehe na francuskom tržištu je onaj "Tjens", Paul Couter je onaj drugi), a Matić je, pa, po po beogradskom nadrealisti Dušanu Matiću čiji su oni bili fanovi. tako da, srpska meka moć je udarala još pre pola veka, anonimno i opskurno kako samo ona to ume.

smatram da je solo opus roberta planta uglavnom limunada. takođe, smatram da je ovaj album track nadrealno dostignuće pop-new wave crossovera sa početka 80tih. na bubnju fikret "fićo" collins, sax solo raf "baker street" ravenscroft, onaj deo posle rafovog solo poteza kad se uključe klavijature i fićo malo doda gas, pure fucking bliss.

ma kako da ne prija. desmond child nije fejlovao tih godina. i meni širom otvorio vrata MTV mjetala, a posle smo nadograđivali znanje, ali prvo behu Trash, Appetite, bezglava đeca i ostalo, a posle lagano.

kad sam se rodio, ne znam koje sam kasete imao u kući. ali otkad pamtim, a pamtim od npr. 1984, u kući sam imao buvlju pijacu, mrtvu prirodu, božu puba i celovečernjeg the kida. kasnije su mi kupovali bajage i tako dalje. ali to su neke druge priče. moja rođaka koja je živela na Labudovom brdu je bila malo starija od mene i skupljala te ćaoe bravoe i ostale časopise. ja sam često odlazio kod njih na gajbu jer je njen brat rođeni a moj...šta je već, jebeš ga, imao više kaseta za c64 od mene, pa smo igrali falcon patrol 2 i daley thompson decathlon i ne znam sad šta još. ali ona je imala tu token tinejdž sobu sa posterima i ja sam u posterima spazio lika koji je izgledao kao nešto mnogo moćno, a ona mi je rekla šta ne znaš Alice Coopera, kako bre nisi čuo Poison (cue imitiranje Alicea iz spota kad povlači prstom po venama uz serbglish "JOO POOOOJZOOOOON"). ne znam Boki (Bojana se zvala, zove se još uvek, mada je nisam video xx godina i pozdravljam je ovim putem ako ovo vidi), ali ako ti kažeš da je taj lik neki dobar lik, ja ti evo verujem na reč. par meseci kasnije, nova je godina, ulazimo u devedesete. trećeg januara 1990. u sredu, dakle prvog radnog dana, nagonim majku da me povede u Beograđanku da spičkam ono nešto novca što sam pokupio od rodbine. prolazim kroz igračke i ostale stvari, ništa mi ne privlači pažnju previše, dok ne stižemo do magičnog dela gde se prodaju ploče i kasete. zveram levo, zveram desno, tek prilazi mi gospodin da me pita tražim li nešto. a ja mu odgovaram - imatel' novi album Elisa Kupera? Jebem li ga što sam to tako spremno rekao tada, iskreno nisam previše razmišljao o tome tada, ali eto nekako sam spremno ispalio tu rečenicu, a čovek me odmeri (ja imam devet godina u tom momentu), i kaže, imamo, naravno, jel' ploču ili kasetu hoćeš? Kasetu molim vas. I tako sav srećan odnesem kasetu na kasu i evo ga mart mesec, u kući ne mogu da žive od mene jer sam u međuvremenu nabavio i Appetite for Destruction i lepim postere Axl Rosea po gajbi, ćale ide u USA poslom i ja mu naručujem sav metal koji se može naći na kasetama (doneo je svašta, ali o tome drugom prilikom). Doneo je i Damaged Justice majcu od Metallice koju sam nosio do iznemoglosti. dok pišem ovo slušam Trash na jućubu, reko samo malo da pustim Spark in the Dark da uđem u gas dok pišem post kad me već neko tagovao, ali evo me, hedbenguje se, poslao sam ženu i dete na spavanje, nek grmi jako itd. kad dobri moj i pošteni Vincent Furnier rodom iz Detroita zagrmi we don't need nobody, baby, we don't need champagne osetim se opet kao taj dečak u prodavnici ploča, i opet osetim taj prvi high gateway druga u muziku distorziranih gitara. sahranite me uz Only My Heart Talkin', i na kovčeg bacite RTLJ kasetu.

bogo dobri odavno se nisam ovako ispsovao.

EL me prosto ne zanima. Kvalitet, sve super, ali nemam nikakav emocionalni attachment za to, niti ikakav poslovni interes. EC je đubre, i zahvalan sam što su gurnuli Partizan u EL da ne moram da ga gledam. Više sam BCL gledao ove sezone, tj. Hapoel. ABA, da, nije savršeno al' mi je blisko, sviđa mi se, veselo mi je. Lepo ko voli, ukusi, itd.

gledam 98% ABA sezone, što se EL tiče gledam samo KKCZ i Partizan, EC ove sezone, hvala bogu, nisam pogledao nijedan meč. postoji barem tri hiljade stvari koje zamišljam da bih radio pre nego seo da gledam, ne znam, Asvel-Real.

ja generalno osećam da se previše ponavljamo iz nedelje u nedelju u tim ABA podcastima ali ovaj nije bio loš slažem se.

ne znam gde ovo da ubacim, ali ajde ovde. srđo radojević i ja osvetlali srbski obraz na ringeru. https://www.theringer.com/nba/2023/2/21/23604268/nba-balkans-nikola-jokic-luka-doncic-mvp?utm_campaign=theringer&utm_content=chorus&utm_medium=social&utm_source=twitter

snimali smo jutros. nismo mogli u utorak iz nekih objektivnih razloga, tako da imamo sve odjutros.