-
Posts
7,092 -
Joined
-
Last visited
-
Days Won
7
Everything posted by urosg3
-
Koliko ja znam, neka količina je donirana i BiH i Makedoniji. Ovo što se dešavalo postoji odavno, sistem za prijavu odavno ima rubriku "strani državljani bez prebivališta" i prihvatao je broj pasoša bilo koje države, nije to tolika novost. Nije ni novost da sistem ne pita za adresu niti traži od tebe da bila šta dokazuješ, bilo koji jugoslovenski JMBG je dovoljan za unos i dobijanje poziva. Novo je da je Privredna komora (verovatno najbesmislenija organizacija u istoriji) organizovala vakcinisanje za region, pa se naprosto pročulo, ostatak je istorija 🙂 Nisam čuo da je iko ikoga zvao, nego se desilo neminovno - pročulo se.
-
Što se domova tiče, osim nekoliko u beogradu mahom su privatni, komercijalni, i ili nisu uopšte subvencionisani (ogromna većina) ili nešto jako tanko. Posluju tržišno. Ne pričam o domovima socijalne zaštite, ili ostatku sistema za socijalno zbrinjavanje, hajde u radno vreme ću da razdvojim ovih 997 na subvencionisane/komercijalne ali odnos bi mogao otprilike da bude 9:1. Nije problem čak ni samo u posetama, mada jeste. hipotetička situacija, sedamdesetogodišnjak, pokretan ne može iz doma da izađe na Kalemegdan da prošeta i sa svojim vršnjacima igra šah. Samo zato što je u domu, ne postoji ikakav formalno-pravni razlog, samo zato jer je Vučić u zgodnoj prilici naredio ono đeneralu da u domove ne sme muva da uleti, znaš. I time mom hipotetičkom sugrađaninu stavio do znanja da mu je jedini izbor da izađe na uvek iz doma, ako želi svoju slobodu nazad. Kako stvar stoji sa tom mogućnošću, sa tim procesom izlaženja? Imaj u vidu da taj proces odlaska iz doma podrazumeva da te odnesu u sanduku, svaki drugi način nije razrađen, a pravno je otežan, dugo traje, eto makar 997 ljudi sve i da je započelo na vreme ne bi uspelo da izgura do kraja. Treba li da pojašnjavam kakvi su ugovori u pitanju (dom i korisnik) koje su opt out opcije, koliko često se osim penzije koju gotovo 100% uzima vlasnik doma - dogovoreni džeparac, koliko često podrazumevaju i pravo na imovinu nakon neminovne smrti, i na kraju - hej u vreme kada je moj hipotetični sugrađanin suočen sa odlukom ostati ili izaći, on formalno pravno nije smeo uopšte da se kreće jer je preko 65 godina. Stvar uopšte nije jednostavna niti jednoznačna, niti trpi pojednostavljenja, a vodi nas neprijatnom zaključku, da su ljudi u zatvoru, diskriminisani, bez prava na raspolaganjem sopstvenom sudbinom. Nije anegdotalni primer, imaš ideju koliko je to naših sugrađana?
-
ček prvo uvod, ovo u životu nisam video... Ladno se lik popeo na banderu, jedno 300 metara kabla preko drveća do vikendice sproveo. Niskonaponska mreža monofazno. Čekam prvu oluju 🙂 Na temu,da li je ovo 52, ili 53. tačno "najgora faza pandemije" u koju ulazimo? Hajde da pretpostavimo da ministar Braun u pravu, i da je ovo zaista najopasnija faza. Onda prethodnih 50 nisu bile najopasnije jer samo jedna može biti najopasnija, pa se i sa tim terminom, kao i svakim drugim treba štedljivo koristiti ili devalvira. Ono super, smanji broj zaražavanja, i šta ti to garantuje? Ima li Braun plan?
-
Jesam, imam čak i brojeve, u beogradskim domovima, u zadnjih godinu dana ugrubo koliko traju "vanredne mere zaštite" i dalje traje prisilno zatvaranje korisnika, njihovo lišavanje slobode da budem tačan - luksuzan zatvor. Nema naznaka da će skoro da bude ukinut. Za tačno 997 korisnika je taj zatvor proglašen pre godinu dana postao doživotni, živi nisu dočekali slobodu. Za njihovo dobro, jasno. Ti ljudi nisu imali slobodu čak ni da se izuzmu od mere koja ih je pogodila, nisu mogli da budem jasan, da ustanu sa stolice izašu napolje i vrate se kući. U pitanju su sugrađani, u ogromnoj većini punopravni sugrađani, bez rešenja o oduzimanju poslovne sposobnosti, pravno gledano ravnopravni tebi i meni. Ali to je samo na prvi pogled, jer očigledno, empirijski, vlast može po nahođenju da odreže grupu građana po nekom kriterijumu i da im uzme slobodu koju formalno-pravno poseduju na neodređeno vreme, bez ikakvog opravdanja. Za neke članove te grupe doživotno. Iz potrebe javnog zdravlja. Nemojte da se čudite, tako to ide, malo po malo, korak po korak, grupica, po grupica, i lagano neprimetno - nema slobode. I posle zašto se brinem...
-
Ima tako nekih tema koje nikad neće postići društveni konsenzus i uvek će biti povod za raspravu kako god bile rešene, ova pandemija je vakcinaciju vratilo na velika vrata za raspravu, tu slabo šta može da pomogne, bila je tema pre korone, biće izgleda i posle. Medijska histerija odmaže raspravi, kao i pravoverni etički imperativ koji se zapatio, možda u jednom trenutku čak i iz opravdane potrebe, ali produženo trajanje etičkih emocionalnih ucena neće da pomogne, samo vodi u sukob, veliko je pitanje koliko taj sukob može da eskalira. Samo kvalifikovanje teme obavezne vakcinacije može da košta, svi znamo kako se u Poljskoj reagovalo na sličnu temu oko abortusa, masovnim protestima usred pandemije, pitanje je da li bi takvi protesti doneli veću štetu od odlaganja te teme za neka bolja vremena. Ali svejedno: Obavezna vakcinacija mora da postigne društveni konsenzus, da prođe procedure do poslednje tačke, i da bude masovno prihvaćena. Ili imamo problem veći nego što smo mislili da ga rešavamo vakcinacijom.
-
Korak po korak, jedna po jedna marginalna grupa i ispašće na kraju svi: gastarbajteri skijaši mladi na žurkama mladi uopšte ovi što moraju na letovanje ovi što moraju da se vrate sa letovanja Adadžije - kupači na Adi ovi što slave slavu novogodišnje žurke božiće žurke ovi što neće da nose maske školska deca što se igraju zajedno antivakseri ... nastaviće se Inače Teksas, Misisipi i dalje nema maske, nema mera - nema pomora.
-
Da, zimsko ili ispadamo iz CET zone, nije prirodno upasti sa Bg, GR i Rumunijom u zonu, bolje nam prija CET i ista satna zona sa ex YU državama. I Francuska i Španiju su u DST, i trebalo je da ga ukinu, tako da bi odnos ostao isti. Malo mi je ovo jedno što ti dadoh, pa ako ima neka dobra duša da u moje ime udari još koji, odužiću se. Hvala!
-
Za one koji se nadaju da je noćas poslednji put da se časovnici pomeraju na letnje ukazno vreme, malo razočarenje.. Naime, odluka Evropskog parlamenta da se ovo od 2021. godine ukine, odložena je zbog pandemije. Opet novonormalno, nego jel` hoće neko oružani ustanak da dižemo sa Kosmaja? Jebo vas DST.
-
Zavisi šta je kriterijum, vidi Trump i Vučić su izabrani predsednici, odraz društva koje ih je biralo. Kada kažem kontradiktorne informacije mislim kod nas na KrŠ, tamo je (valjda) Faucci zar ne? E ukoliko je tako - mi bolju struku ili nemamo ili ne želimo da imamo? Svejedno. Oni su zvanična instuticija moje države, iste one koja bi morala da propiše vakcinaciju zar ne? E pa KrŠ nas bombarduje zvaničnim kontradiktornim informacijama, kad je tako - onda ne očekujem od njih i da razložno kvalifikovano i nesumnjivno donesu ikakvu smislenu odluku. Nema tu filtriranja, imamo zvanične odluke, zvanične poruke, državnu prinudu. U tom je kvaka.
-
Tako je. Imunizacija kao pojava u medicini nije isključivi put uspeha, dešavale su se na tom putu i greške, pa se ispravljale i niko razuman nije dovodio u pitanje imunizaciju kao društveno dobro. Za neke tradicionalne bolesti imunizacija je obavezna, zakonski propisana, super. Ali znaš šta - nije se ozakonila godinu dana nakon pojave bolesti ili čim se pojavila vakcina. Znamo i zašto.
-
Ok pošto niko neće da protivreči - da nastavim. Demokratija, kao i svako društveno uređenje zahteva društveni dogovor o institucijama zakonima i pravilima, a o pojedinim temama zahteva dugo vreme, široku debatu, i ne baš jasnu većinu u cilju podrške i primene. Ta debata se oslanja na procedure nasleđene iz istorije, iz društveno političkog razvoja, i one ne trpe prečice. Odlično zvuči primer: ne bih ni ja. Ništa tu nije sporno osim... Za ovu bolest nemamo uopšte priliku da razgovaramo, bombardovani smo kontradiktornim porukama, saznanjima i možda jedinom nespornom činjenicom "učimo sa virusom" Da bi učili sa njim i da ne naučimo pogrešno potrebno je vreme, a u demokratiji potrebno je da razgovaramo o rešenju. Mislim da je prerano da uopšte potežemo temu o obaveznoj vakcinaciji vakcinama koje postoje kratko vreme i nemamo empirijski dokaz o njima nikakav. A mislim da je važno da ga imamo, ja se ne bih usudio u ovakvoj medijskoj slici da zaključujem bez empirijskog dokaza. Poslednje šta nam je potrebno je da odlučujemo na osnovu mišljenja autoriteta, nema za ovo nespornih autoriteta, niti ima nade da se pojave. Zato bih, ako je ikako moguće, da pričamo o obaveznom ovom/onom kasnije, da na upadnemo u zamku odlučivanja u kojem nemamo sve činjenice na stolu. Ja sam prvi da se dokaže da je vakcina nesumnjivo dobro rešenje, i super, tome svedoči da sam svoje telo izložio vakcini, ali to je moja odluka. Da bi država mogla da je propiše za sve, treba nam društveni dogovor, institucionalizovan, na demokratskim principima, nesumnjiv.
-
Demokratija je pre svega - procedura, pa tek onda sve ostalo. Dokle god gledamo na demokratiju koja je eto dobra stvar, ali kad zatreba nećemo se držati k`o pijan plota zakona - imamo ono što ovde živimo, i ne postoji opasnost, ne postoji veća potreba od vladavine prava i institucija. Po tome se razlikuje uređenost društva i države, sigurnost pojedinca. Ne znam kako ljudi to ne vide, a jednostavno je. To šta se kome pričinjava. šta ko želi/ne želi mora da bude manje važno od pisanih zakona i procedura.