Ni jedno od naših najvećih književnih dela se ne bavi tom tematikom na taj način. Upravo suprotno. Andrić, Pekić, Kiš za početak pišu protiv kolektivističkog i totalitarnog.
Kod Crnjanskog u Seobama se nacionalni identitet recimo doživljava kroz potragu za nečim nebeskim, ali je ime knjige upravo LUTANJA i to nije slučajno. Ratuje se za račun Austrougara dok se mašta o Rusiji. Onda u drugom delu Rusi umesto kraljice Pavlu poturaju sluškinju, itd.
Tales i Pitagora i svi ostali starogrčki filozofi pre Sokrata nazivaju se predsokratovcima. Za razliku od Sokrata ( tj. Platona jer Sokrat nikada ništa nije napisao ,verovao je da će ljudi prestati da misle ukoliko budu previše čitali tuđa razmišljanja 😄 ) čija dijalektika počiva na antropomorfizmu, odnosno stavlja čoveka u centar kosmos i bavi se pitanjma ljubavi, pravde, duše, itd. raniji filozofi se bave isključivo prirodom tj. kosmosom.