robespierre

Nema nikakve logike da se parlamentarni i predsednički izbori održe u istom terminu iz prostog razloga što se tako kreira referendumska atmosfera u kojoj Vučić ne može da bude kandidat.

In The Mood for love je objektivno najbolji film od sva tri, ali je dosta spor i kontemplativan. Ipak je u pitanju ljubavna drama. Fallen Angels je moj favorit i sličniji je Chungking Expressu.

Obavezno pogledaj Fallen Angels i In the Mood for Love ako nisi. Po mom skromnom mišljenju nešto najbolje što je stavljeno na filmsku traku u poslednjih tridesetak godina.

Vučić u nekom od govora (možda u Areni, nisam siguran) pominjao da će tek da ih pobedi za Vidovdan, pa ide priča da planiraju da organizuju izbore 28.06. Milić sinoć u podkastu kod Pavićevića ponovio isto i to da ima informaciju iz vrha SNS-a. Ako bude 10:0 za njih na lokalnim izborima mislim da to nije nerealna priča.

Čeda je nervirao ljude da bi postao predsednik UO Narodne biblioteke, a ti samo iz potrebe da nerviraš ljude. Zaista tužno.

S obzirom da ne želiš da odgovoriš na prosto pitanje jedino što mogu da zaključim je da ti zaista i jeste namera da nerviraš ljude. Međutim, čak i da usvojimo tezu u kojoj je jedina svrha tvog pisanja na ovoj temi nerviranje ljudi, ne moraš to da radiš baš ovom odvratnom splačinom od propagande iz zlog uma Čede Antića o studentima anarhistima, plenumima i Trivuncu, jer tako samo ispadaš smešan.

Opet te pitam, s obzirom da si na drugoj temi napisao da nećeš glasati za studente (i zlonamerno im podmetnuo Šarovića), zašto imaš potrebu da otvaraš oči nama ostalima, jer je jedini efekat tog otvaranja očiju nerviranje ljudi? Valjda ne želiš namerno da nerviraš ljude?

Ja mislim da treba javno da objave da već komuniciraju sa strancima, čisto da se Vučiću da municija za propagandu, to bi bio pravi politički potez.

Umem ja vrlo dobro da čitam, evo vidim da si na drugoj temi napisao da nećeš glasati za studentsku listu. I naravno elegantno si ubacio Šarovića u priču, iako je od prvog dana jasno da neće imati nikave veze sa studentskom listom kao bivši poslanik iz redova radikala. Onda mi zaista nije jasno šta tražiš na ovoj temi, osim ako ti nije namera da nerviraš ljude, jer ne znam da li shvataš, ali to je efekat koji postižeš. To je kao da ja odem dole na temu o naučnoj fantastici i non stop otvaram ljudima oči o manjkavosti tog žanra.

Ako ti nisi u tom skupu vi odnosno mi, onda mi zaista nije jasno šta tražiš na ovoj temi, osim ako ti namera nije da nerviraš ljude sa svoje pozicije ideološkog čistunca, ili što bi se forumskim rečnikom reklo, flejmuješ. I to u CG na litijama, a u Mađarskoj će (nadamo se svi) da dobije lik koji je do juče bio sa Orbanom u stranci.

Ne konzumiram mekdonalds u bilo kom obliku. Lepo izgleda na bilbordu, u realnosti je to gomila smeća.

Kao što sam i napisao dovoljno je pratiti kulturne rubrike Gardijana, Obzervera, Njujork Tajmsa i sličnih perjanica kada se pojavi knjiga ili film koji probude kontroverze, ili kada isplivaju neprijatni detalji iz privatnog života autora dela. Kao na primer ovde: https://archive.ph/dbTM4 , gde u verovatno poslednjem romanu poslednjeg velikog američkog pisca čitam o Trampu, Kirku i Epstajnu, a onda sam počašćen i sa sledećim pasusom:

Moj komentar se više odnosio na tvoje neumorno pitanje šta je ekstremni feminizam. Jer te kritičarke koje sam ja pomenuo ne zahtevaju od autora samo da se u delu jasno izjasni po pitanju određenih političkih tema, one zabranjuju upotrebu simbola (ne uzimajući u obzir značenje tih simbola u delu), a od autora se takođe zahteva da u javnom životu neguje određene političke stavove kako bi se njegovo delo doživelo kao umetnički vredno. I jedna stvar je gej spajdermen ili tamnoputa Arven, a sasvim druga kada pričamo o takozvanoj visokoj kulturi. U današnjoj političkoj klimi gomila umetničkih dela koja se smatraju transgresivnim iz određenih razlo bi ili dobila katastrofalne kritike, ili bi bila ignorisana, ili takva dela ne bi mogla da se finansiraju (ukoliko govorimo o filmovima), što dovodi do toga da se autorima nameću određeni tabui koji se moraju ispoštovati ukoliko autor ima nameru da živi od svog dela.

Domet ekstremnih levičarki je manji od prosečnog manosphere driftera ala Tate, jer su dominantni činioci u sasvim drugim poljima. Recimo u domenu mejnstrim kulture, koja u današnje vreme ima daleko manji reach od internet ''kulture'', apsolutno dominira levičarski narativ. Dovoljno je otići u kulturnu rubriku bilo kog zapadnog neoliberalnog medija i uveriti se u količinu gluposti koju te žene istresaju na ekran iz svoje ideološke zaslepljenosti u svojim filmskim i književnim kritikama. Osim što služe kao jedna vrsta gejtkipera (u smislu šta će se prepoznati kao umetnički vredno u kulturnim krugovima) one oblikuju ukuse svih onih koji čitaju te gluposti, u širem smislu daju oblikuju javnost u pogledu toga šta je dozvoljeno u umetnosti, a šta nije, itd.

Ja sam ubeđen da sam prvi čovek u Srbiji koji je saznao za Pitersona, jer sam pratio nalog na jutjubu koji je u tom trenutku imao manje od hiljadu subscribera na kom su kačena njegova fakultetska predavanja na kojima je govorio o Vitgenštajnu, Kafi, Dostojevskom, Ničeu, itd. Čim je počeo self helpom iskočio sam iz tog voza, ali su zato u taj voz uskočile hiljade. Što reče Teodor Adorno, ni jedan spomenik neće biti podignut dok sami to ne poželite. Zaboravio sam da napišem, a bitno je za ovu temu, da je ceo njegov ''projekat'' sa self helpom kada je odbio da koristi rodno senzitivne odrednice koje su studenti i kolege zahtevale da koristi pa je ušao u sukob sa univerzitetom na kom je radio.