kendrick duckworth

Opet ti o ciklusima i procesima, a pitao sam te lepo ko to uopšte potura? Ti projektuješ svoje nezadovoljstvo Želimirom/Partizanom/sezonom/rezultatima kroz posprdne cikluse i procese iako sam pisao više nego razumljive teze, koje mogu biti pogrešne ili tačne ali ne znam odakle vadiš procese i cikluse? Sam Željko je umeo da pomene na nekim počecima ali nije alibisao, tako da jedino ako pokupljaš negde drugde te impresije ili kao diskutujemo a ekšli ne čitaš šta pišem. Možda ako posmatraš četiri nepune sezone kao jednu celinu, iako je prošlo 40+ igrača i okolnosti se menjaju iz meseca u mesec. Ako od prvog dana zahtevaš rezultate koje ti Želimir nije deliverovao, ako se odmakneš na sekund i isečeš na tri celine, što i jeste, onda ćeš možda i dobiti neki precizniji sud i o celokupnom Željkovom mandatu, jer: 1. Što se tiče kluba, cilj prve sezone je da uđemo u EL osvajanjem EC i igramo za ABA trofej - desila se utakmica sa Bursom, ali smo ispunili u načelu ciljeve 2. Cilj je da igramo za ABA trofej i odemo što dalje u EL - uzeli ABA i izvaćareni za F4 3. Cilj da osvojimo ABA i igramo plej of EL - popušili svuda, drame, kiksevi, tuče 4. Cilj je da uđemo u doigravanje (TOP10, više puta Želimirove reči) i igramo za trofej/osvojimo ABA - izduvali smo za najvažniji cilj, videćemo za ABA Šta je tačno bez cilja, kakve slepe ulice? Ciljevi iako ne u dolar, trofej egzaktni su više nego jasni i u skladu sa nekim projekcijama i očekivanja. Boldovao sam treću sezonu jer je to cocky sezona gde se na talasu prošlogodišnjeg uspeha, obećavalo i očekivalo više. Ovo je drugi par čarapa, pošteno razmišljanje - hoću trofej u ABA i PO EL, ne zanima me kako i zašto. Po meni razmišljanje osuđeno na propast iz mnogo razloga, ali svako ima pravo na takav pristup. Želimir i Big Z su došli u sedmoplasiranu ekipu ABA lige i isključivo na Želimirovo ime iskamčili novac da možemo da vidimo Puntera, LeDay-a i slične u dresu Partizana. Bio je lep Trinki period, ali podsetnik da je u pitanju klub koji u tom trenutku duguje oko 15 miliona evra u neprofitabilnom sportu i predstoji mu veliki rebuild nakon fijaska od after-COVID sezone. Od Željkovog predstavljanja, cilj je da dignemo klub, vratimo se u EL, a potom je postalo da budemo stalni član EL. To je non-negotiable, primarni i najosnovniji cilj koji je ostvaren (ok ovo stalni, specifična situacija koja ne zavisi samo od nas, ali trogodišnja licenca). I to dugujemo isključivo Želimiru, koliko god miliona navijači davali, imali smo 10 godina pre-Želimir a vala i 30 godina post-Želimir gde ništa ni blizu toga nismo ostvarili. Rezultat GM-a je da dovede, zajedno sa staff-om najbolje igrače koje može u skladu sa njihovim idejama i finansijama. Ovo ako hoćeš pošteno da sudiš, moraš da imaš mnogo više insight-a nego što imaš, možda je Želimir dobio sve što je hteo, čime bi rola Big Z-a bila ocenjena korektno. Takođe, mi ne znamo kako izgleda proces njihovog odlučivanja, u nekim ekipama trener ima little to no say, u nekim ekipama GM je tu da se bahće sa pregovorima i pričama nakon što trener pokaže prstom. Koliko je na mestu da imaš čvrste stavove i preke sudove u nečemu što ne znaš ništa (kao ni ja) osim kako je finalni proizvod ispao na parketu? Dakle, ti u startu imaš ciljeve koji su long-term neophodni da naš klub ne bude vreća za trpanje od strane Sutjeske i onog Oktobra iz Rusije. Imaš, normalno, i takmičarske ciljeve za koje sam nebrojeno puta napisao šta mislim o njima. Tu dolazimo do ključne stavke - ne može i isusovski dolazak spasioca Želimira, i tretiramo ga kao bilo kog drugog trenera. Mislim, može naravno, ali je nepošteno i nedosledno. Umesto toga, možemo da razložimo šta je sve dolazak Želimira Obradovića značio, znači i značiće za Partizan, da razložimo takmičarske rezultate, vrednujemo prioritete i onda i kritika, i aboliranje izgledaju smisleno, umesto iskaljivanja nezadovoljstva kroz misterije i utopističke zahteve. Jirgen Klop je uzeo jednu PL za svojih 9 godina u Liverpulu, uz jednu LŠ i tri kupa. Bio je i 8. i 5. na tabeli, dvaput četvrti, ispadao je u LŠ ranije nego što se očekivalo, izgubio od Aston Vile 7-2. Ono što im je doneo, ono što je Liverpool postao tokom njegove ere je mnogo više od korišćenja prstiju sa jedne šake da izbrojiš trofeje. Da, razni elitni treneri su bili šutirani nakon jedne neuspešne sezone, suština je da nekada ono što dobijaš, ono što ti trener donosi, nije tako plastično kao što si ti pitao. Za početak, jako je teško držati se u slovce poređenja korporativnog sveta i ovoga što elitni sport pokušava da ukorporiše, ali zaplešimo: Moju uspešnost ocenjuje moj nadređeni, koji srećom razume da je proces evaluacije, u skladu sa mojom pozicijom, subjektovan upravo kontekstom, širinama i malo teže merljivim stvarima. Taj proces može da izgleda i lenjo - imam vrlo merljiva, core zaduženja i kada se dođe do nekog broja, opališ not expected/expected. Sa jedne strane, većina stvari koje radim se mere u dolarima i evrima, i tu možeš da završiš priču. Pošto sam dolaskom na trenutnu poziciju potpisao i razvoj, učenje trećeg jezika, učenje novog programskog jezika, građenje odnosa unutar kompanije, promociju proizvoda unutar kompanije, prezentovanje tima i proizvoda na godišnjim konferencijama i tribinama, konstantno usavršavanje u glavnoj tehnologiji koja se razvija kao i košarka - prebrzo - poštena evaluacija i za mene i za njega izađe na 7-8 stranica koje i meni, i njemu pruže priliku da se izosvrćemo i razumemo gde sam i šta sam. Ali da, ako si prodavac sa targetom od 100 palačinaka po danu, a ti ih ne prodaješ preko 60 već tri meseca, onda je sve jasno. Moj proizvod otvara mnoga vrata, ali ja nisam taj koji će otići u fabriku i asemblovati proizvod za prodaju, nisam prokjurment direktor da pregovaram cene, nisam inženjer da vadim kečeve iz šešira u proizvodnji - s' tim u vezi i moj učinak zavisi od moje efikasnosti da reachujem mnoge delove korporacije, ali istovremeno i zavisim od faktora koji utiču na sve te delove koji nisu u mojoj moći. Isto kao i kod Želimira. Dešavalo mi se da otaljam nešto i napravimo uspeh, ali i da iskrvarim ali da ne mogu osobu iz Poljske da motivišem da primeni ono što joj pružam. Pošteno, samo što ono što je zacrtano su i deliverovali, a ono što zavisi i od drugih 17 klubova i od 30+ ljudskih osoba unutar kluba jedne sezone su oduševili, jedne razočarali, a ove kako god želiš da oceniš. Kada klub bude rekao koji su njegovi non-negotiable takmičarski ciljevi, onda možda i ima smisla da pričamo u ovakvom maniru, dok je klub svestan da duguje kratku prošlost, sadašnjost i budućnost jednom čoveku koji je ujedno i tatko na Evropsku košarku, onda se opravdano pale dodatni filteri i ne tretira ga se kao što bi verovatno bilo kojeg drugog trenera.

Ovo zvuči lepo ali jednostavno nije praksa u sportu. Da izađe Marli i ispriča finansijski plan, stanje etc. - yes, i ruku na srce, dostavljeno je to korektno letos i zimus. Da trener objašnjava zašto je Ifče podbacio ili šta već - ain't gonna happen. Ali da odgovara na pitanja navijača u nekoj in-house organizaciji, to mi je odlična ideja.

Pošalji mu DM na Insta, čuo sam da voli da replicira, pogotovo ako su pitanja škakljiva...

Sećam se da je trener jednog fudbalskog kluba (nešto mi Everton u glavi, ali ne bih rekao kada vrtim trenere) na kraju svake sezone pisao izveštaj navijačima i odgovarao na najbitnija pitanja navijača. To je možda previše za očekivati, ali... slažem se da bi bilo strava, eto, možda na BC Partizan TV YouTube kanalu, da se odradi jedna 30-minutna epizoda sa Željkom i Savićem gde odgovaraju na najčešća pitanja navijača, rekapituliraju sezonu. Ali opet, mislim da je glavni problem nas navijača to što nismo zadovoljni rezultatima, pa onda mnoge stvari dobijaju na dodatnom značaju.

Samo da dopunim ovo - logično da ima dosta pitanja i nejasnoća oko određenih dolazaka, nedolazaka i nestanka, bilo ih je i pre dve godine pa smo svi ućutali kada smo krenuli da pobeđujemo koga stignemo. Ima toga i kod komšija, pa isto tako ne izbija u prvi plan kada se klepi Oly u Pireju, ali se zato trubi mesecima što je injury report kakav jeste kada se gubi u seriji. Sve nas zanima zašto je Nilikina the way he is, zašto nije došla 4-ka, šta se dešava sa prokletim Washingtonom. Ali u talasu nezadovoljstva to očito postaju nekakve mistične zavese i dobijaju na težini mnogo više nego što realno zaslužuje.

Ovo zvuči mnogo smislenije od uperivanja prstom u trust the process bro's. Ni ja, ni dametime, ni šćepan nismo adrese za odgovore, samo možda drugačije tražimo odgovore na manje više slične dileme koje imaš ti i drugi sa malo drugačijim pristupom. Prve sezone smo imali dva vrhunska individualca, ali i 9 novih igrača pored njih i tek smo u završnici ABA zaigrali na nekom višem nivou. Taj glavni konkurent je ipak bio EL-igaš za razliku od nas, sa igračima koji su ili već godinama sarađivali sa trenerom ili su temeljno selektirani da se uklope u njegovu filozofiju. Igrali smo finale ABA bez prednosti domaćeg parketa, u prvoj ili drugoj utakmici je nepravedno poništen Lesorov koš sa penala koji bi možda i doneo brejk. Dobili smo ih 30+ razlike u trećoj utakmici finala, u majstorici vodili veći deo meča, okrenuli su nas u poslednja dva minuta volšebnim tricama Kalinića, Woltersa i još nekog, nakon jednočasovne pauze i tenzične serije. Druge sezone smo uzeli ABA u majstorici, slažem se da smo imali kvalitetniji tim na papiru, ali taj glavni konkurent je ipak imao Vildozu, Nedovića i Campazza kao udarne igle. Treće sezone smo imali kvalitetniji tim na papiru, nakon što se ispostavilo da su neka rešenja komšija bust-ovale i nakon što je šilbovan Nejpir, kada su u decembru digli ruke od EL i polako sa novim trenerom dopunjavali roster i pripremali jedino što im je ostalo. Samo nije pošteno da nekom našem bust-u računamo kvalitet na papiru, a onda recimo Tobiju ili Hangi uvlačimo kontekst kako je bustovao ili nije igrao zbog povrede. Kada smo se susreli u finalu ABA, osim što nismo imali prednost domaćeg parketa, nego je tajming bio takav da su manje više svi složni bili da je konkurent favorit. Metla je poražavajuća i tu nema nikakvog izgovora. Ove sezone glavni konkurent očito ima bolji tim na papiru (a vala i na parketu, ispostavilo se) i videćemo šta će se dogoditi. Pozicija obećava ali naša forma i igra poslednjih meseci baš ne. Tvoje očekivanje od 3/4 je korektno, ali nije zgoreg podsetiti se da se i glavni konkurent pita nešto, takođe ima komperativne i rekordne budžete, takođe ima ambicije i kao i svake prethodne godine kvalitetne trenere. Možda famozna domaća okosnica njima nije ništa donela 10 godina u EL, ali je zato i te kako značila u aklimatizaciji igrača, usađivanju pobedničke kulture i kreiranju hemije kada se suoče sa nama u završnici takmičenja. Dakle, za tri sezone, imamo dve majstorice, imamo prošlogodišnju metlu dve ekipe komparativnog kvaliteta (kada sve uračunamo). Na svakom od nas je da proceni da li je ili nije zadovoljan 1/3, ako mene pitaš ja sam frustriran i duboko razočaran prošlogodišnjom sezonom, prve dve su mi korektna izdanja gde ne mogu ni da hejlujem ni da kudim trenera ili klub. Pa zar nisi dobio obrise i kostur ekipe u trećoj godini? Nije fer da uzimaš ovu sezonu za taj sud jer smo svesno odlučili da napravimo potpuni rebuild. Kako nismo izbacili nijednog igrača, zaboga? Lesor, Avramović, Madar, Smailagić su svi napravili znatne napretke u igri dolaskom kod nas, a postoje argumenti i za to da su i Punter i LeDay napravili osetne iskorake u svojim karijerama u Partizanu. Punter je bio od prosečnog do elitnog prangijaša pre dolaska, sada je drugi najplaćeniji igrač Evrope, logično partijama ove sezone, ali je kao igrač dobijao priliku da kapiteniše, na parketu vodi i radi stvari koje nikada do Partizana nije radio. LeDay je bio elitni prašinar do veoma zahvalnog do elitnog all-round igrača kod Mesine pre dolaska, kod nas je bio uz Puntera očiti lider što nije bio nigde u karijeri. Sezonu pre je imao Datomea, Melija, Dilejnija, Ćaća i još pokojeg iskusnjaru a kod nas je bio očiti lider i udarna igla uz Puntera. Obojica su igrali najbolju košarku karijere kod nas, igraju je doduše i ove sezone, ali reći da smo dobili šta smo kupili jednostavno nije tačno. Nunnally je u karijeri imao četiri odlične sezone, jedne u brejkaut sezoni u Italiji, drugu u Feneru, i treću i četvrtu kod nas. Ako ništa, imali smo prime Nunnally-a dve sezone. Ove sezone je Bonga dobio više nego što je ikad imao i napredovao, Sterling Brown je definitivno napredovao u odnosu na stint u Albi ali ajde, ima NBA priču iza sebe, Carlik je debitant u EL i nigde nije odigrao jednu takmičarsku sezonu u karijeri i očito je napredovao. Rique je zimus skrajnut u odnosu na Oturu-a i Willis-a, očito je napredovao. Postavio bih kontrapitanje, koji to igrač kod nas nije isporučio, tj. nije napredovao a da je bilo prostora za to? Ponitka i Smith se očito nisu snašli, ali koliko je kod njih bilo prostora za nekakve napretke? Caboclo očito nije, a videćemo da li će ikada u karijeri i napraviti to ili će ga pratiti "one year away from being two years away" krilatica do kraja karijere. Ovo je već toliko puta demistifikovano... za početak, iz kojeg EL tima izlaze mladi igrači bolji nego što su došli? Barsa je ove sezone uradila nešto sa Njunjezom i Parom, Real ima onog Španca koji dobija priliku, ko još? Podsetnik da je Željko od dolaska doveo: Balšu, Smajlija, Tristana, Madara, Bošnjakovića, Nakića, Lakića i Pokuševskog. Balša igra četvrtu sezonu i osim boljih igara u ABA ligi, očito nije još uvek EL-ready a dobio je dovoljno prostora i vremena. Smajli je imao odličan doprinos u sezoni sa Realom i sada je legitiman EL igrač sa očitim upside-om i pokojim falinkama. Tristan je otišao u NBA, davao je znake visokog talenta ali je očigledno očekivao da ima veću ulogu i odlučio da ode preko bare. Madar je imao odličan doprinos u sezoni sa Realom, desilo se šta se desilo ali je napredovao i izašao bolji. Za novu četvoricu ćemo videti šta će biti, ali... .. tvoj claim uopšte nije na mestu, ili imaš nerealna očekivanja šta Partizan može ili treba da radi po ovom pitanju. A ko tačno se koristi time? Ko to obećava doselekciju? Ajde, ne mogu da jamčim za svaki upis ovde ali mogu za sebe. Ja nikada nisam obećavao bolje dane niti širio optimizam glede budućnosti, bilo kroz doselekciju ili nekakve napretke igrača. Postoji univerzum između Želimir dizađe i da se izvini navijačima što smo završili otprilike gde i pripadamo kvalitetom i obećavanja nečega u budućnosti. Ako dovedeš 14 novih igrača, od čega isprofilišeš nekakve nosioce, imaš očite falinke ili kratere na određenim pozicijama ili u određenim profilima igrača, znaš da ti ti nosioci ostaju i sledeće sezone, logično je da razmišljaš o tome šta su sledeći koraci. Ja stvarno ne vidim da neko kreira nekakve lavirinte osim jako sporadičnih komentara koje ne uzimam za ozbiljno - od strane čistih Željkovih apologeta. Sam Željko je rekao par puta ove sezone da smo počeli neku novu priču i objasnio šta je ideja, šta je plan. To je radio i Androić, pa i još neki ljudi iz staff-a. Ti povremeno pišeš (i ne samo ti) kako nas neko ovde zajebava, eto sad nekakvi miševi u lavirintu, a sve se svodi na to da očekuješ, kao i svi mi, rezultate i da istima nisi zadovoljan. Ne vidim tu neke misterije. Svo nezadovoljstvo nam se odnosi na parket i pored parketa, ali se uporno odvlači priča u neke misteriozne čembere koje ne možemo da otključamo.

Jebiga, od half-time reporterki očekuješ dve stvari - da ima korektan Engleski i da ima kakvu-takvu energiju dok uzima te 20-sekundne intervjue. Ima čudan izgovor dosta reči, ali ajde, da ne bude da nešto kenjam, samo mi zapalo za oko. A ovi novinari što pitaju na kzš, to je svakako tragedija pa ne bih bilo šta ni poredio sa njima.

Ko su ti što veruju u proces i večne nadogradnje ekipe, učenje na prošlim greškama, u sudbonosne sezone i šta si ti, kao neko ko, pretpostavljam, nije taj?

U senci je ostala poslednja situacija na meču gde Ifče nije ni pokušao da faulira Smajlija.

Baš loše izgovara većinu stvari na Engleskom, ali posle Deniz i Dore Panteli, fino osveženje.

Razmišljao sam o ovome aktivno poslednjih nedelja i jedino što bi opravdalo situaciju jeste da je potpisao ugovor sa vama nakon što je nama dao ruku pred pauzu.

Eto, kada se strasti spuste i Partizan završi EL učešće, može i da se pročita ono što ekšli piše...

Korektno su odrađeni prenosi, ukačio sam u par navrata da kasne u prenos i to je stvarno veliki minus Arene pošto se stalno dešava već godinama. Neko je pominjao neke sponzorske obligacije, sinoć su se vratili nakon reklama u prenos u 4/4 u Madridu na 09:13, budući da je igrao Pariz, nisi video jedno 5 napada u egal utakmici. Ali ajde, možda ispeglaju neke stvari do sledeće sezone, pošto je ovo sve o-ruk odrađeno. I da, čini mi se da se mnogo piše iz emotivne tačke pošto su ljudi opravdano slani na Arenu i ovaj tejkover. Njihova politika će uvek biti smrdljiva ali baš se preteruje sa konsultantima i komentatorima.

Drugi najiskusniji roster u ligi, mnoštvo raznolikog kvaliteta i been there done that igrača. Bio bi to sjajan uspeh u skladu sa rezultatima ekipe u poslednjih 10 godina, uvek je odlazak na F4 odličan uspeh u ovakvoj ligi, ali ne može ništa da se poredi sa ekipama koje sam listao.

Ja sam siguran da je ovaj confidence i stav sa kojima igra Pariz ono najteže što jedna ekipa može duradi - da izgradi kroz grit & grind, vreme, repeticije toliki nivo samopouzdanja. Ima tu mnogo faktora i svaki je integralni deo ovoga što je finalni produkt njihovog mentalnog stanja. Na prvom mestu, sistem odlično paše svakom igraču, onda svaki od ovih igrača je počinjao ili prethodne godine igrao na znatno nižem nivou i na svakom su ne uspevali, nego pržili. Gradili su samopouzdanje, stav i pristup dugo, onda su to naplatili u fantastičnoj 10-0 seriji, tukli su starosedeoce favorite na njihovom terenu... kako da ne budeš prepržen? Ili in-form Bayern, kad je najvažnije, imaš šanse za 4. mesto, možeš i da budeš na kraju plej ina, protiv Makabija bez takmičarskog motiva prokockaš +16 u 4/4? Dobar primer je ova utakmica, pošto nije ili jesi ili nisi dilema kakva se često nameće. Meni se čini da je Bayern umeo više puta ove sezone da se muči ili izgubi protiv ekipa kojima prija taj njihov ritam, nekako su lakše rešavali ekipe koje kada ubace u svoj ritam se ne snađu ili nemaju kapaciteta/vremena da odgovaraju na njihove serije i brze napade. There are two sides to it - tržište je takvo kakvo je, prošle sezone si reagovao koliko si mogao pa je ispalo kako je ispalo. Sa druge strane, zaista smo ušli poprilično zeleno u ovu sezonu na visokim pozicijama, pa kada pridodamo i prošlu sezonu, očigledno je da ne možemo da kompletiramo roster. Meni je mučno bilo sinoć gledajući kako niko ne može da primi loptu i uzdamo se u izmučenog Carlika da se zaleti u zatvoren reket i nešto izmisli. To su direktne konsekvence tih shortcomings u rosteru. Valjda ćemo dočekati trenutak da kažemo da imamo kvalitativno i kvantitativno izbalansiran roster.

Greška je insistirati na čije je bolje, druga era košarke, druge okolnosti. Pritom Lokomotiva je otišla na F4 pobedivši baš jaku Barsu i igrala na loptu sa to-be šampionom u polufinalu. Rekoh sinoć, kada se stavimo u tačku leta 2015. Lokomotiva nije ono što nam iz današnje vizure deluje. Pariz ima verovatno unikatnu sezonu, teško ćemo naći fer poređenje sa njima.

Jedan od važnijih faktora je i što je Pariz ekipa koja je išla stepenicu po stepenicu, pažljivo dodavala igrače iz sezone u sezonu, posprdali su se prošle godine u EC, tukli Monako u kupu, možda su fenovima novi ali dosta igrača je pržilo prvo u Bonn-u, pa onda prošle sezone i ove dodali pametno par igrača za svoj sistem koji je doneo rezultat. Ako se već traži neko poređenje ili nešto za izvući iz njihovog primera, to su baš te dosadne, vremenske stvari i famozni procestm. Ako budemo pošteni, koliko ekipa je to do ove tačke sezone ostvarilo? Jebiga, u sportu, kao i nekad u ćivotu, stvari se ne odvijaju eksponencijalno, i sve što odradiš dobro trasira put ka samo boljim stvarima. Verovatno je najteži deo tog procesatm koji se zove sezona da dođeš do neke visoke tačke i onda ostaneš na njoj. Bitter pill to swallow, pošto se svaki navijač, a pogotovo Partizana koji je svedočio onoj pretprošloj sezoni, nada da će kako sezona odmiče biti sve bolji i spremniji. Naravno, to ne znači da moraš da izgledaš onako kao sinoć, ali čisto sa nekog razvojnog i psihološkog aspekta. Na kraju dana, zar nije upravo to i najteže u sportu, da budeš najbolji kad je najvažnije? Misliš ove sezone ili an ženeral? Sudeći po svemu, a i sinoćnjoj izjavi Carlika, družimo se i sledeće godine, a sva je prilika da to važi i za Sterlinga, Bongu i Rique-a. Imamo još igrača koji će ostati i koji su pod ugovorom, ali da kažemo da su ovosezonski nosioci tu i sledeće godine. Šta nam fali da Carlik bude to što nam treba? Možda je recency bias, ali čini mi se da nam žestoko fali upravo neki Dušanoliki bol hendler koji donosi nešto drugo u odnosu na Carlika, i da bi sa takvim igračem sinoć i u Minkenu izgledali osetno drugačije. Sinoć je baš bolno izgledalo kada je Carlik seo da predahne, Sterling očito nije taj igrač, Ifče rekao bih da takođe nije ali bi u nekom periodu pre tri meseca verovatno nešto uspeo da uradi.

Krenuo sam da razmišljam koje to ekipe, izuzev Partizana, u poslednjih 15ak godina pamtim kao posebno zanimljive, zabavne, čije sezone pamtim lepo... I skontam da je u sezoni 2015-2016 bilo baš dosta gotivnih ekipa: 1. Pomenuta Lokomotiva 2015-2016 2. Baskonia 2015-2016 3. Bamberg 2015-2016 4. Popularna Dačka, omražena kod većine foruma, je ipak sklepala jako zanimljiv tim predvođen Blatt-om Honorable mention: šampion Turske Karšijaka, sa pregotivnim Keni Gejbrijelom, ipak nedovoljno pojačani nakon titule i odlaska Dixona. Baš brutalna sezona, sa zanimljivim plej ofom i F4. Osim 2015/16, pamtim po lepom Žalgirisovu F4 sezonu, voleo sam da gledam i PAO u onim sezonama kada su imali jače timove ali ispadali u PO. Pamtim utakmicu protiv Reala u PO kada su otvorili sa 20:0, NeGiannis imao odličnu defanzivnu rolu na Dončiću, par brutalnih kucanja njega i Gista... Ali da, priče poput Pariza su nešto što oberučke dočekujem, voleo bih kada bi češće imali slične priče.

Lokomotivu pamtim dosta jaču, i vođenu skorašnjim EL šampionom Barcokasom. Sada kada pogledam malo karijere nekih igrača pre Kubanja, nije to ipak u tom trenutku bilo kao što izgleda iz današnjeg ugla. Definitivno jedna od najzabavnijih ekipa poslednjih 10ak godina u EL, baš sam uživao gledajući ih.

Mile, mislim da je ipak do tebe.

Prošlogodišnja je imala mnogo više kvalitetnih individualaca koji sami mogu nešto durade. Panter, Zakarije sa svojim pogačicama, Naneli je umeo takođe, čak i Brazilski Hašišar, da ne pričam o par nerealnih šuterskih partija Smith-a. Ova ekipa kada se loše kreće bez lopte ne može istu ni da primi, a kamoli dizmisli nešto u napadu. Verovatno bi to izgledalo mnogo drugačije da je Dušan tu i zato me najviše zanima šta se tu dogodilo.

Pogledajte listove Đerdana Šaćirija

Ima na ArenaSport2 102 na EON-u

Kakva odluka 🤣