lekoviti

Comic relief...

Veliki Voltaire je rekao da ljudi rasuđuju a da priroda deluje. Znaš li kako priroda najefikasnije deluje, kako naša planeta najefikasnije uređuje samu sebe? Masovnim izumiranjima. Do sada ih je bilo pet. Biće i šesto samouređivanje ako zatreba.

@yossarian Spokojan sam, sve će to regulisati slobodno tržište.

Preživeće planeta i čoveka i njegovo zagađenje, u to ne treba sumnjati. Otrešće nas kao pas buve. Oko 4% sirove nafte se koristi samo za proizvodnju plastičnih kesa. Tokom njihove poizvodnje i transporta se stvara velika emisija CO2.

Zvaničnici™ NASA i NOAA tvrde da će uvođenje 5G mreže znatno smanjiti preciznost predviđanja vremenskih prilika i tačnost vremenske prognoze, po procenama čak za trećinu. To je potencijalno sasvim ozbiljan problem... https://www.washingtonpost.com/weather/2019/05/23/head-noaa-says-g-deployment-could-set-weather-forecasts-back-years-wireless-industry-denies-it/?noredirect=on&utm_term=.3ba6e3accc2c https://www.wired.com/story/5g-networks-could-throw-weather-forecasting-into-chaos/ https://physicstoday.scitation.org/do/10.1063/PT.6.2.20190524a/full/ https://www.theverge.com/2019/5/23/18637356/5g-interfere-weather-forecast-24ghz-frequency-band-satellite-predict-hurricane

"The Shining" sequel... Šta da se radi kad ljudi vole da se blamiraju...

Внимание, внимание, ne jedite zelenu salatu! To je Černobilj i mog detinjstva, sećam se odlično.

Mislim da bi pre pitanja da li treba priznati Kosovo trebalo biti postavljeno pitanje da li ga treba priznati pod ovom vlašću. Mene jeza hvata od pomisli da SNS odlučuje o vitalnim stvarima.

Safete, jesi li odgledao? Nadam se da Scorsese nije previše udavio Ginsbergom i beatnicima?

Šta ti je iskustvo!

TIOBE index je uređen po principu pretrage na arbitrarno izabranim pretraživačima. Mislim da je ipak bolje da se jezici rangiraju po potražnji poslova, Stack Overflow i GitHub metrici. https://insights.stackoverflow.com/survey/2019#most-popular-technologies https://www.benfrederickson.com/ranking-programming-languages-by-github-users/

@Vjekoslav U Srbiji je (bilo?) zabranjeno da na takmičenjima učestvuju vina sa više od 15% alkohola, što je suludo. Sećam se da sam pre nekoliko godina bio u jednoj poznatoj vojvođanskoj vinariji i vlasnik se požalio da njegov Merlot baš iz tog razloga nije bio podoban. Tropska godina, grožđe nabilo šećere, maaalo zakasnio sa berbom i dobio sjajno vino ali sa cca 15,5% alkohola. Nije hteo da na silu obara jačinu samo zbog takmičenja, ostavio je za degustaciju, nešto malo za prodaju i za arhiv. To vino je bilo fenomenalno, još uvek se sećam nestvarnog ukusa. No, ne vredi. Ne znam detaljno kakva je situacija u Hrvatskoj ali u Srbiji što se tiče organizacionog i administrativnog dela ume biti poprilično haotično. Šteta, kvalitetno vino je jedno od ne mnogo stvari kojima se možemo ponositi na ovim prostorima.

Ili, na našem, pijan govori što trezan misli. Ipak bolje da topik nema taj naziv, ne treba vino vezivati prvenstveno za pijanstvo.

@Vjekoslav Aha, sada mi je tek jasno gde je nesporazum. Pod vrhunskim vinima ja podrazumevam istinski crème de la crème, nešto što ih pre svega po najvišem kvalitetu izdvaja od ogromne većine drugih. U tvojoj postavci vrhunsko vino je vino koje je ispunilo administrativne propise, urađeno je po zadatom šablonu i vrhunski kvalitet nije u prvom planu. Takvo vino može nositi u imenu "vrhunsko" ako vinar ispoštuje proceduru i plati licencu. Paradoksalno, vino koje je potencijalno znatno kvalitetnije a nema licencu ne može nositi tu apelaciju. Isto tako, neka izuzetna i veoma cenjena vina (kao što su recimo tzv. supertoskanci: Tignanello, Ornellaia, Sasiccaia, itd...) spadaju zbog kupaže u kategoriju stonih i nemaju apelaciju "vrhunsko", iako to po kvalitetu svakako jesu, i to ne samo u svojoj kategoriji. Na ovim prostorima je to žilava reminiscencija iz nekih prošlih komesarskih vremena gde se vino najčešće i bez pardona uterivalo u tri tora: sto(l)no, kvalitetno i vrhunsko. A nijanse su u vinskoj priči veoma bitne. Zato zemlje koje su stare supersile u proivodnji vina imaju nijansiranije i suptilnije klasifikacije u praksi a takođe izbegavaju da se kite epitetima u nazivima kao navodnim sertifikatima kvaliteta. Takva nazovi vrhunska vina mogu koštati €10, mogu i manje bez ikakvih problema, jer ta vina nisu suštinski vrhunska. Što se nagrada na takmičenjima tiče treba biti oprezan. Imao sam priliku da razgovaram sa par izuzetnih enologa i dotakli su se i te teme. Problem je u tome što vino koje se šalje na takmičenja i vino koje se kasnije prodaje po velikim trgovinskim lancima nemaju previše dodirnih tačaka što se kvaliteta tiče. Drugim rečima, nagrade mogu ali i ne mogaju biti garant opšteg kvaliteta.

Čestitke i najlepše želje.

Kad je već @Chaos Is Me pomenuo Belgijance, pade mi na pamet kultni "Man Bites Dog". "Come and See" je naslov koji se mora pomenuti. Jedan o najboljih ratnih filmova ikada snimljenih, istinsko remek-delo, na brutalan način prikazuje šta se dešavalo u SSSR-u za vreme Drugog svetskog rata.

Ljudi iz šume.

Ako hoćeš da se tuširaš sa telefonom onda je OK.

Naravno, to je odlična ideja. Da ti malo pomognem, od ovog posta počinje priča o vinima... https://vox92.net/forum/index.php?/topic/340-proizvodnja-u-sfrj/&do=findComment&comment=44686

Tvoja skepsa je sasvim opravdana i vinski snobizam je nešto što nažalost prati vinsku priču. Ipak, ovde se ne radi o nečijoj enološkoj ili somelijerskoj potkovanosti, kvalitetu nečijeg nepca, već pre svega o bazičnom poznavanju procesa nastanka vrhunskog vina. Tačnije, nepoznavanju. Proces i tehnologija proizvodnje vrhunskog vina su skoro pa alhemijski. Savršeni balans kiselina, tanina, alkohola i šećera kao krajnji rezultat apsolutne posvećenosti. O smirivanju nefermentisanog soka, fermentaciji, maceraciji, odležavanju, dopunjavanju, kupažiranju, hladnoj stabilizaciji, klarifikaciji... svim tim suštinskim koracima ne bih ovom prilikom jer bih otišao preširoko. Poenta je da je proces proizvodnje kvalitetnog vina jednostavan na papiru ali je zato vrlo prefinjen i komplikovan u praksi. Svi ovi detalji dovedeni do savršenstva tokom vekova i dopunske finese karakteristične za istinske majstore proizvodnje vina su nešto što se odlučujuće odražava na kvalitet ali i cenu. Na visok kvalitet vina utiču mnoge stvari. Jedna od njih je svakako i terroir. Mesto i položaj vinograda prema suncu i stranama sveta, nadmorska visina, podloga na kojoj se gaji, koliko kiše padne godišnje, jačina i pravac vetrova, ukupan broj sunčanih sati, kao i generalno klima i geografski položaj terena na kome se uzgaja grožđe. Takve parcele su male, ne mogu se prostirati hiljadama hektara i tretirati industrijski, što podiže cenu krajnjeg proizvoda. Uz to bi trebalo dodati da se najkvalitetnije grožđe dobija na terenima na kojima se vinova loza "muči" da rodi (recimo, vinogradi na brdovitim područjima sa ne tako hranljivim zemljištem kao što je u ravnici pored reka), a mudri i kvalitetni uzgajivači dodatno smanjuju rod grožđa dodajući tako značajno na njegovom intenzitetu ali posledično i ceni. I vreme je ono što utiče na visoku cenu vrhunskih vina, a svi se slažu da je vreme novac. Višegodišnje odležavanje u (barikiranim) hrastovim buradima, koja u zavisnosti od kvaliteta mogu biti veoma skupa, zatim skladištenje i čuvanje su esencijalne stvari koje uopšte nisu jeftine, naprotiv. To i te kako učestvuje u formiranju krajnje cene. Zatim mi pada na pamet berba. Zar ti stvarno smatraš da se vrhunsko vino može dobiti berbom kombajnima usred dana, po vrućinčini, sa hiljada hektara, gde se ne vodi previše računa o lošim i oštećenim zrnima, gde se vinova loza prska avionima sve u cilju što masovnije proizvodnje? Grožđe za vrhunska vina se bere često noću, beru ga iskusni i kvalitetni - a samim tim i skupi - berači ručno, strogo vodeći računa da ne oštete plod, pažljivo pregledajući i odvajajući sve što ne valja. Ono se takođe iz vinograda transportuje noću da se ne bi grejalo i sušilo, dodaje se neretko i suvi led radi smanjenja kiseonika i temperature. Šta misliš, kolike su troškovi takvog branja u odnosu na industrijsko? Onda je tu i muljanje grožđa, kod masovne proizvodnje ogromnim industrijskim presama, ponekad presama sa vazdušnim jastucima za razliku od starinskog, proverenog i dokazano najboljeg ali i skupljeg metoda presom sa vijkom i basket presom (i nogama devojačkim, naravno! ). I to treba ukalkulisati u cenu. Onda, na primer, transport kao stavka. Vina iz Kalifornije prelaze pola sveta da bi došla do Evrope, tu su carine, takse, akcize na alkoholna pića ili šta se u kojoj zemlji već plaća i slične stvari koje se ugrađuju u cenu. A vrhunsko vino se ne transportuje kao cargo sa krompirom i paradajzom, već "vrhunsko" vino od €20. U proseku, više od četvrtine zarade na vinu ide proizvođaču. Berba, pravljenje vina i skladištenje su do 40% cene. Transport sam već pomenuo kao bitnog činioca. Tzv. suvi materijali (boca, čep, kapsula, kutija, etiketa) nisu uopšte mala stavka - što kvalitetnije, to skuplje, naravno. Ne sme se zaboraviti i na marketing koji takođe košta. Svaki trgovac i distributer koji prodaje vino takođe hoće da lepo zaradi i sâm se ugrađuje što je više moguće u krajnju cenu. Na svim nabrojanim stvarima se jednostavno ne može štedeti u proizvodnji i plasmanu vrhunskih vina jer, u protivnom, neće biti vrhunska. Ovde sam neke stvari propustio da pomenem jer je i ovako post predug, ali je poenta ipak očigledna. Vrhunsko vino mora da bude skupo jer kvalitet košta, kvalitetna proizvodnja (i sve propratno) košta. Isto kao što je smatrati da se vrhunski automobil može kupiti za €12.000, tako je isto teška zabluda misliti da vrhunsko vino može da košta €20. Može se ponekad možda i desiti da je vino čija je cena €500 po boci lošeg ili bar nedovoljno dobrog kvaliteta, ali se sigurno nikada ne može desiti da je vino koje košta €20 vrhunsko. https://www.inc.com/jim-schleckser/what-is-the-difference-between-a-10-and-100-bott.html Ne. Ovo su samo wishful thinking i neinformisanost. Francuska vrhunska vina se prodaju odlično kao i do sada. Kalifornija, Čile i Australija se masovnom proizvodnjom prvenstveno bore za totalno drugačiju publiku. Oni prave sasvim korektna jeftinija vina pristojnog kvaliteta, to je ono gde dominiraju što i nije sporno. Međutim, time ne samo da nisu zabili glogov kolac (!) u francusku elitnu priču već su je dodatno potvrdili i afirmisali. I u Kaliforniji vrhunska vina koštaju poprilično. Recimo, najbolja vina iz Napa Valley su mnogo skuplja od ovih mitskih €10. Postoji čak i lista čekanja za najpoznatija od njih, ako me sećanje ne vara mislim da je u svakom trenutku oko 5000 čekača na toj listi. Ljudi sa ovih prostora bi se konačno morali naučiti da kvalitet ima svoju cenu i da se ona mora platiti. Za sve vredno na ovome svetu važi ono zlatno pravilo, koliko para toliko muzike. Vino nije nikakav izuzetak.