Janne240

...dosla neka zemlja druga.

Dobra je ta bravura a i reci su s poentom, bez obzira sto kaze kad me se sete sete...Samo sto je taj covek Bora Snajder na putu prevaspitanja a ne neka maloletna osoba.

Nikad je nece spremiti, sociologija ne poznaje eksperiment kao metod, niti je eticki dozvoljen.

R.I.P Little Richard.

Pa jel si ti na Floridi?

To vreme 2;59;95 je tada (1991) bilo najbolje vreme nase reprezentacije (a za nas ikada), i prvo u odnosu na ostale reprezentacije tzv bele puti. Medjutim, danas to nije ni u deset najboljih vremena a sto se tice ove druge odrednice, Poljaci su trcali 2.58.00 u Njujorku 1998, a Belgijanci su trcali 2;58;52...u Riju De Zaneiru 2016. U sastavu je bio Kevin Borle, Dilan i Jonatan (svi Borle), i Zilijen Vatrin. Najbolje vreme 2.54,29 drze Endrju Valmon, Kvinsi Vots, Bach Rejnolds, Majkl Dzonson. SAD/Stutgart 1993.

Voli autoritete, to zvuci ok. Autoriteti se i valjaju postovati. Hteo si vrv reci slepo poslusnicki autoritarnog karaktera prema necemu sto autoritet i nije, vec despotizam, autokratija i slicno te razvijeno podanistvo, sluganstvo i poltronstvo kao crte mentaliteta od turskog doba. A uz to kao dlake rastu ljubomora, hipokrizija, zavist, zelja da se drugome doaka, da mu stane, propan`e, pod`ebe itd itd, radovanje tudjem neuspehu, seca svega sto strci, `urcobolja, itd itd...razvijanje negativnih stereotipa, neverice, te razvijanje negativne selekcije u vrednosnom sistemu i jos mnogo cega...sto za ovde nije. To smo odavna prepoznali.

I u pesmi se nalazilo seme razdora...Druze Tito, Miti se kunemo, neko drugi bio je vazniji od zajednickog puta...sad je kasno a i Ines se odala godinama.

Nisam pomenuo Karaulica iz razloga sto znam da ces se ti setiti. Popovic ipak nije bio ni finiser ni poslednja izmena, bio je hitar ali siguran samo nije mogao da nosi trku kao preponasi ili sprinteri, mada je naravno stvar taktike i forme ko ce kada trcati, sto zavisi i od selektora.

Kako nisam siguran pa ja sam 71, pratio sam atletiku u SFRJ, i Evropsko u Splitu i mnoga druga takmicenja. Slobodan Popovic je bio sjajan atleticar srednjeprugas, trcao je 800m srednje pruge, a 400 i nije bila njegova primarna disciplina. Slicno Zdravkovicu Draganu, Zdravku Zovku recimo i mnogim drugim naravno Slobodanki Popovic bio perjanica naseg sporta na srednjim prugama. Trcao je u stafeti na 400m ali najbolja stafeta je bila ona koja je trcala u Seulu, Popovic tu nije imao mesta, jednostavno nije sprinter. Tu stafetu su cinili ili 400m preponasi kao Knapic, povremeno i 800 metrasi, ali uglavnom sprinteri. Clan je bio Crvene Zvezde, Slobodan Popovic je 1962. godiste. Osvojio je zlato na 800 na Univerzijadi u Zagrebu, a srebno na 400 je bio u stafeti. A sto se tice Aleksandra Popovica, ne secam se...vidim da jeste bio atleticar.

Popovic je bio 800 metras, srednje pruge. Trcao je stafetu na 400 ali kao rezerva, Brankovic je bio uz Maceva, Knapica, Jovkovic, a na SP 91 najbrza bela stafeta 2.59.95/Brankovic, Macev, Jovkovic, Djurovic.

Meni je u askeri JNA propalo jedino zimovanje tj. obuka u skijanju te davne 90. nije se islo jer na Kopu u to vreme nije bilo snega. Tako da skijanje naucih znatno kasnije. Davnasnja zelja za skokovima ostvarena je u oktobru lane u Predacu, al to nema veze sad... Uglavnom, umesto skijanja otisli smo na plivanje a posto sam odlican plivac, tada sam vodio obuku mladoj decembarskoj klasi. Tu je bilo zanimljivih epizoda i kad se sretnem sa drugarima iz JNA cesto se toga setimo, bio neki Mrco Crnogorac, visok al nekako slabasan siroma, davio se u onih 3 metra ko siroto lane, svaki put smo ga vukli napolje, kako ga pustis u vodu on pravo na dno svom visinom pravo do dna, nekako smo ga jedva izvlacili dugacak. Kad je dosao do daha posle par puta jedva se odlucio ponovo da udje ali na kraju i on naucio nesto , dali smo ga u plitko.

Makar na makarskoj rivijeri...imali su na sijaset ostrva, al to je pitanje koje se ovde ne resava. More, vazduh, planine i planeta ne mogu se staviti u dzep. Kome je do svojatanja nek svojata - svog dupeta jata.

Iz mog detinjstva i mladosti neka secanja na gastarbajtere vise su u vezi sa Bosnom, gde sam cuo da ljudi idu i rade u Njemackoj...pa su odatle dolazili nekim boljim autom, ford taunusom ili slicnim sto smo mi kao deca smatrali dobrim kolima. Naravno nisam svedok vremena sedamdesetih u YU, osamdesetih da ali dobro se secam da su u mom kraju ovde gastosi bili uobicajena pojava narocito na relaciji Svajcarska, Austrija. Medjutim, zbog poznatih dogadjaja devedestih, more mojih drugara iz moje i starijih generacija, otislo je van...sto u Afriku, Kanadu, Australiju, Ameriku, negde po Evropi pa i u Kinu. Sto se mene tice radije bih se podsetio tufahija koje sam jeo u vojsci sa drugarima, tacnije moj kancelarijski saborac mi je prvi put u zivotu ponudio sjajne tufahije, pa i urmasice odnosno pravi domaci sarajevski burek. To je bio pravi pogodak. KO ima dobru fotku i sveze nek okaci, da ne vucem ovaj tresh sa sajtova.

Dobri su i dzemovi a i slatko od smokava, domaca radinost i JNA, samo politike...bez/brez.

Istorija MIG21 najupotrebljivanijeg aviona u vojsci SFRJ. https://tangosix.rs/2015/02/11/istorija-domace-upotrebe-lovca-presretaca-mig-21/

i ljetuju na Bahamima. Dvornik je gromada, pogledati tog coveka glumca kao dete vredi dva bilijuna twiterovskih koina ako postoji ta neka elektro valuta. Kao recimo da si gledao u prvom redu snimanje- neku scenu kad Barton glumi Tita na Sutjesci.

U to vreme svaki prdez (vojna menza, studentski doma, kongresna sala) bio je signal za klasnu suberzivnu antirevolucionarnu pobunu. Nikad tako ne bih ni pomislio, ali nisam se ni osecao gostom na Jadranu na Bracu u Sutivanu kad sam dolazio na to more, bilo nekako kao neki drugi grad gde su dolazili mnogi moji drugari i zaljubljivali se u mnoge devojke neznanog zavicaja. Zvonko Lepetic i Boris Dvornik bili nekako prisni ljudi i bilo im se lako obratiti za autogram.

.

Bio ćato, kakav portir. Ko je držao keca u kasarni, prijavnicu, bio je bos za svu vojsku a bogme i za starešine. Jedini koji je posle vojske nasao službu u civilstvu u policiji bio je moj prijatlj, tovaris iz Slovenije. Ostali smo zatražili neka druga rešenja... Iskreno, oficirski život mi se činio najtežom osudom koju čovek sebi može da priredi, iako je tada još kako tako to bilo dobro plaćeno i čestito zanimanje.

Jos jedna remeniscencija... Mrkla noc, zvezdana, vidi se Mlecni put, spava ceta hrcheee...dize se krov na hangaru, umorna vojska ceo dan se akala sa tenkovima po poligonu, izadjes na strazu, smena 02-04, suvomrazica, ispicetina, susne li nesto mislis vuci ili medjed iz sume sa planine a puckaju grane od mraza. Cekas komandira straze cvokoces, stegli se prsti u cizmama dzaba vunene carape, sto stigle paketom, stojis-spavas.

Mislio sam inace na nesto drugo kad sam pominjao kako se vojska dozivi u tom periodu, ne na beskoristan/bespomocan. Ovo brijanje je vazno, kad te na terenu negde nateraju da se obrijes ujutro na suvo bez vode i ogledala, bez osnovnih higijenskih uslova, sa cizmama u blatu koje posle moras da izglancas za smotru, a suma u kojoj si nocio pod satorskim krilom, preko noci je umesto jesenjeg blata i lisca dobila snezni pokrivac, a ti sa petoricom drugara prespavao sa glavom na AP/M70, dok ti je satorsko krilo leglo preko lica sa snegom,(smrzo se ko p....a cebe ukrutilo), samo pomislis koliko su neke jednostavne rutine na koje se na osvrces u civilstvu prednost u odnosu na to gde si za elementarne uslove sam duzan da se potrudis. To su te reminiscencije - detalji kada nesto shvatis pre nego se popnes u TAM150 i sa desetinom odes na poligon za bojevo gadjanje tromblonom. A tromblon beli leti kao ragbi lopta kad ga ispalis s rukom preko (ispod rasklapajuceg nisana) i kundakom pored tela u zemlju da te ne klepi puska nakon trzaja, jer su inace mogle da se zarade ozbiljne povrede sake i lica.

Ihhh a lezanje u snegu od po dva sata nakon marsa od 15km, vracanje noci po ledu na -15/17. Takticka vezba hvatanja diverzanata na Jelovoj gori u sumi po drvecu. Sinjeli smrznu a duge gace oznojane mokre, a nagrada vikend ako uhvatis nekog u ovcijoj kozi kad krene da bezi kroz sneg iz sume.

Gle uopste se ne bih vise bavio tim konceptom odbrambene vojske koja sluzi da odvrati stranog agresora niti bih se upustao u ta crevca od rasprava...niti sbbkbb. Bespomocan...Bar si mogao da naucis da ne ides glavom kroz zid i da ne ustajes sam protiv sistema. Kad si odsluzio vojsku, mogao si da pogledas iza sebe i da vidis ispred sebe. Mnogi od nas nisu ni bili za kokosinjac vec za fakultete i normalan zivot koji je trebalo da nas ceka...................................................................2020. Mozda dobijes ostav i vratis se na izbrijavanje. 😉

Meni je vojska bila sasvim regularna obaveza jer sa 18. si morao u JNA ako nisi upisao neki prirodni ili tehnicki fakultet. Nisam razmisljao da bih izbegavao vojnu obavezu a i nisam iz porodice koja je imala ikada takve nazore.(taman da bih platio ili vrludao a bilo je divnih primera izigravanja lekarskih komisija, pecanja u vc solji i svakakvih bravura). Bio sam regrutaovan u VES 1141 cini mi se, Vojna policija, septembar, a prvobitno sam imao odrednicu ŠRO - Bileća. Srećom ne odoh tamo, ne zbog teških uslova i obuke već što mi u prirodi nije autoritarni karakater i nisam želeo činove. Otišao sam u septembru 18. 1989...autobusom preko Kragujevca, do stanice sam u autu slušao Sweet home Alabama...najgore mi je bilo kad sam prešao kapiju i ušao u krug kasarne, kao da su pala gvozdena vrata iza mojih ledja. Pomislio sam, godinu dana nema nazad. U kasarni u Krčagovu te noći spavalo je mnogo guštera iz cele Juge...svako je došao odnekud sa svojom pričom, pored mene Sarajlije, fini momci. Prvih sedam dana snalaženje u krugu kasarne...odmah preko puta soliter, 12 spratova, pa broj odozgo do prizemlja. Do kasarne sam stigao s bratom ne rodjenim koji je tada bio poručnik plavac i koji me je ispratio. Diskutovali smo i tada puno o tome ...pukotine su se nazirale a i bile vidljive.