Janne240

Moda sedamdesetih kod nastavnog kadra bila je u skladu sa modelom predsednickog para J.B.Tito i Jovanka Broz. Pundje i zalizani nauljeni muski friz.

Fali Zvezdi jedan Degenek pozadi.

Bitno je bilo da se na deck-u cisti magnetna glava alkoholom. Skajlab je bio kosmicki projekat NASA-e neposredno pre Spejs satla, ako se ne varam i da su Sovjeti u to vreme imali i svoju posle cega je dosao projekat Mir 1986-2001.

Nastavna jedinica: bežični transfer znanja.

Kamo lepe prilike??? Tesko, i zalostivo.

Ne znam, spominju se nemacki ARD, ZDF, RTL, neka poljska televizija, skijumping pl i slicno.

Trentove (dodje mu kao Terence Trend D), intervencije bile su maestralne, kao i Robertsonovo ciscenje.

Oslo/Holmenkolen u dva dana>1.dan> 1. Lindvik, Marius, , 2. Ajzenbihler M. 3. Johanson R. / Kobajasi 6. Gajger 7. 2. dan> 1.Tande, D.A, 2. Kraft S. 3. Lanisek A. / Gajger 5. Kobajasi 7. Pobednik RAW air turneje>1. Stefan Kraft, 2. Kobajasi R. 3. Ajzenbihler M. Poredak u Sv. kupu> 1. Kobayashi, R. 1478 2. Geiger, K. 1420 3. Granerud, H. 1176 4. Lindvik, M. 1071 5. Eisenbichler, M. 896 Do kraja su preostala dva takmicenja u letovima i SPrvenstvo u letovima, Vikersund.

Mo je masina i u svakoj opciji dobro je da ostane. Sta ce biti to je druga prica.

Danas guzicenje sa tvrdokrilcima cekicarima. Let`s play YNWA!

Pratim Planetu,Euronews, CNN, Skynews, RT, Aljazeeru Russia 24...kako bih shvatio sta se tamo desava. A ruske najvise, cisto da se podsetim i osvezim svoje znanje ruskog 😄

Kolko se secam Chromedioxid kasete TDK su bile posebno cenjene zbog kvaliteta 60 ili 90 min.... No nekad su bile dobre bilo koje i one Sakura. 😄

Prvog dana u Lahtiju, timsko takmicenje pripalo Austriji, 2. Slovenija,3. Nemacka, skoro po istom raspletu kao na ZOI u Peking (Austrija u poslednjoj seriji pretekla Sloveniju). Drugog dana u individualnoj konkurenciji prvo mesto podelili Granerud i Kobajasi sa identicnim brojem bodova 278. Treci Stefan Kraft. Gajger je bio 5. Takmicenja se vec u sredu nastavljaju RAW air turnejom po Skandinaviji, koja obuhvata Lilehamer (cetvrtak), Oslo vikend (timsko i pojedinacno), nakon cega slede tri takmicenja na letaonicama Vikersund, Oberzdorf, Planica. Poredak u Svetskom kupu 01 Kobayashi, R. 1322 02 Geiger, K. 1279 03 Granerud, H. 1090

Pa dali smo (i oni nama)ali mi jedan vise! Trofejima se ne gleda u zube, jos jedan u kolekciji! YNWA ps. ne Leedsu, Celziju.😜 Drugo mnogo bolje cak i taj nesrecno opravdano!? ponisten gol. U produzecima niko nije zeleo da izgubi sansu za trofej.

Nordijsko trcanje ili tek, svakako je deo ovog sporta, ovalne staze ili kros staze koje su pripremljene za rolere mogu se koristiti u svako doba godine. Plus skakaonica koja je deo sportskorekreativnog kompleksa, moze biti i poneki bazen, manja dvorana ili ne. Makar samo mali bazicni kamp i bez spa rekreativnih elemenata, bukvalno 3 male skakaonice i dve dobre staze, jedna u ravnom delu okolo doskocista a druga kroz park ili sumu sa laganim usponima, da ne izlazi na lokalni put ili autoput. Nijednu lokalnu zajednicu opstinu to ne moze da kosta velikog izdvajanja sem u izgradnji (sto nisu neke prevelike cifre), a potom normalno odrzavanje u koriscenju objekata za trenazne svrhe ili komercijalne. (sto se takodje moze navesti ili dograditi/zip line, roleri itd).

Ne postoji rat kojim se humanitarno stiti "interes" nekog naroda. Protiv sam rata.

Naravno da Bubanj potok nije za olimpijske igre ali bazično za skakačke klubove okolina grada je u redu zbog dece i mogućnosti redovno treninga na plastici. Ljubljana ima Mostec-Tivoli, Gunclje, Mengeš i sve sa malim skakaonicama do 60m. Imao sam prilike puno u poslednjih deset godina kao i sada kad odlazim na Planicu. Verujem da se osnivanjem dva-tri kluba u Srbiji dakle i van Beograda- Valjevo (Divčibare), Ivanjica(Golija), Pešter, Stara planina itd, može dobiti osnova za bazično treniranje u sva četiri godišnja ciklusa. To je treći segment, osnovni u mom ukupnom angažovanju u ovom sportu proteklih deceniju i po, i najteži. Godinama pokušavam da steknem praktične i konkretne saradnike na tom polju, bez uspeha. Imao sam interesovanja ljudi iz Niša, Užica Valjeva ali prosto je neverovatno kako su inertni i nepreduzimljivi. Da ovde ne pišem o velikom broju razgovora i detalja koje sam nakupio i razmenjivao sa mnogim poznatim i manje poznatim ljubiteljima ovog sporta. Moje težište će ipak i dalje biti na planiranju i početku novog ciklusa rada sa Nikolom, ovog leta - Lahti, Finska a nadalje sa bazičnim kampovima u Sloveniji i Zakopanama, verujem da nam novim Olimpijski ciklus dolazi u pravim godinama a jedini cilj ovog dvogodišnjeg ciklusa biće ulazak u Sv. kup kao i dosad (preko FIS i Kontinental kupa.

Zvakace gume nisam kao dete ni voleo ni koristio, ali su mi se dopadale kašičice za sladoled u kutijama. Bile su u obliku vozića, aviona, autobusa i slično...a posebno su bile lepe euroblok čokoladice sa sličicama, kao i životinjsko carstvo. Uz neke šampone išle su i igračkice kao nilski konj, žirafa i slično, a mogle su se kupovati i figurice kauboja i indijanaca.

Gazi opet cizma! YNWA!

Moze i u Srbiji, od te bazicne ideje i ulaganja novca drzave + interesa onih koji bi se u tom poslu snasli razvijajuci svoj posao dalo bi rezultate.

Ne moze naravno, no nesto zaista i moze, bob staza i skakaonice (70-90m) bi mogla finansirati sama drzava velike dvorane i neke druge infrastrukturne objekte morala bi EU. Ti objekti nisu preskupi iako se u eksploataciji ne mogu mnogo refinansirati daju se odrzavati od koriscenja, organizacijski bi se isplatilo i odrzavanje takmicenja a treninzi svakako.

Tri titule ukupnog pobednika i 7 godina za redom pobednik u slalomu od 75-81 / 8 ukupno koliko i u veleslalomu. Te 1981. godine ga je Fil Mer omeo za 4. titulu ukupnog pobednika, a to je bila prva za SAD i jedna od tri koje Fil Mer stariji od blizanca Stiva Mera doneo SAD u alpskom skijanju pre Bode Milera. Napisah broj pobeda onako po secanju...ultimativno najvise svakako. A setimo se jos nekih poznatijih imena Franc Gruber,Andreas Vencel, Stig Strand, Ivano Edalini, Vladimir Andrejev, Hans En, uz pomenute Djirardelija i Curbrigena.

Tada omiljeni skijasi alpski> Rok Petrovič, Jure Franko, Boris Strel, dok je Križaj uvek u kombinaciji sa Stenmarkom imao prednost, mada je ovaj potonji zaista bio dominantan sa svojih 78 pobeda. Neomiljeni: bradati Paul Fromelt uvek se nekako ubacivao u poredak ispred Križaja izmedju 6. i 8. mesta. U skokovima Primož Ulaga, a od stranih pre svih Jari Puikonen FIN i Horst Bulau Kanada, Nikenen nikada. Posle je došao Ahonen and stay there- zauvek.

Da ali Sarajevo bi objektivno uz jos neke regionalne centre (Slovenija, Crna Gora npr) moglo da bude organizator jer su i tu distance slicne kao u slucaju Barcelone, Andore, Aragona.