Barkley#34

Pazi, Debeli Zuba je meni najomiljeniji igrač evar, u vezi njega nikada ne mogu da budem objektivan. On je bio surovi skorer, ali nekako je drugačije izgledalo, ne mogu da zaboravim taj strah defanzivaca kad on krene. Da parafraziram Boba Roka - on dolazi a mi smo sami. Jedna silina, čovek-cunami. Anri je imao opušten izraz lica i govor tela, baš kao da je krenuo u kafić, eto, usput samo da da gol (kupi novine/cigare).

Shunsuke je sve rekao i to savršeno. Nešto što sam kod njega zapazio nisam video ikada ni pre ni posle - rešavao je situacije pred golom, posebno jedan na jedan, kao da je to nešto najjednostavnije. Zezao sam se tada da dok daje gol naručuje kafu od nekog sa strane. Tako je izgledalo. Otprilike kao kad vidiš nekog vrhunskog basket asistenta kako sve vidi i bez muke hrani saigrače loptama pa pomisliš da i ti možeš to isto kad siđeš na teren. Al' za malo.

Preteruješ uini u vezi Mesija, ali baš. Njegova dugovečnost na bolesno visokom nivou ne može da bude zaobiđena kada se diskutuje o najvećima. Sve i da je svako od sedam veličanstvenih koje si pomenuo imao neki performans/sezonu/karakteristiku iznad Mesijevih (što je često upitno, jelte), paket njegovih igara i uspeha je ozbiljno, ozbiljno težak. U velikoj meri isto to važi i za Kristijana. S tim da su po radnim navikama i efektima istih na njihove uspehe verovatno poprilično usamljeni na vrhu, ako posmatramo samo najveće majstore igre. A to je takođe poseban kvalitet. @ZiS, nisam precizno postavio pitanje, više sam mislio na njihovo mesto u sazvežđu veličanstvenih, ali si mi posredno odgovorio i na to. Hvala puno.

@ZiS kad smo se već dotakli toga, zanima me tvoje viđenje mesta Ronalda i Ronaldinja. @uini pomenuo sam to, a važi i za basket i za fucu, drugačiji je kontekst fizike danas i nekad. Velike su šanse da bi Mesi u prošlosti bio osakaćen startom nekog mesara ali s druge strane mislim da su igrači danas fizički jači i brži (u globalu, uvek je bilo zverki), što mu otežava svaki duel. Veče su šanse da bi on bio na vrhu nekad nego npr. Platini danas. Ne mislim da bi samo neki igrači zadatka danas imali bolju ulogu tada nego bi neki umetnici s loptom koje fizika sprečava da budu na samom vrhu u nekadašnjem fudbalu bili još cenjeniji, pod uslovom da im neko ne slomi nogu. Dakle, to što je smanjena prljava igra ne znači da je sve lakše za majstore jer ipak igraju protiv fizičkih zveri.

Postavio sam samo kao pitanje jer u životu i sportu ima situacija da te teži uslovi teraju na dodatni napor i dodatnu genijalnost. Opet, istina je i da bi ih veća sloboda i manje batina opustili i dopustili im da luduju do mile volje. Ronaldo, meni najomiljeniji, je pravi primer toga o čemu ti pričaš - bio bi sada zlo i naopako za sve odbrane (kao što je i onomad bio, samo prekratko, nažalost.

Na konto Tonija, ne znam da li je bilo ovo: https://sportklub.rs/Kosarka/NBA/a329883-Ker-Zdravica-za-Tonija-mnogo-je-znacio-ekipi.html?utm_campaign=ug.contentexchange.me&utm_medium=referral&utm_source=ug.contentexchange.me&utm_term=ug.contentexchange.me Stiv Ker, očigledno zarobljen u devedesetim Po tom parametru da, ali je meni Toni ipak imao širi repertoar i... jednostavno bio umetnik. Imaš drugu kvaku - da li bi njihov način igre bio dovoljan da se probiju do tog nivoa, kroz mlađe generacije? Npr. mnogo više i mnogo brže se trči danas. Zatim, manje je čistih kostolomaca ali su igrači fizički jači, što je od značaja u duelima. Teško da bi se razvijali u staklenom zvonu nego u okruženju koje možda ne bi mogli da probiju. Govorim o igračima koje si pomenuo a koje ipak od današnjeg doba deli 50 godina. Maradona je već generacijski bliži i on bi sigurno imao mesta na najvišem nivou i bio bi bolji (jedino što ne znam kakav je kokain danas u odnosu na osamdesete i kako bi se tu snašao ). Može se razmisliti i o još nečem - batine su ih terale da smišljaju nove načine da namagarče protivnika, a da li bi lakši fizički uslovi oduzeli deo te magije? Nema potrebe za njom kada mogu i sa manje genijalnim rešenjima da poentiraju.

Baš je Toni onomad pričao da Rodman dođe odvaljen na jutarnji teretana trening i onda radi jače od svih ostalih. Kako onda da se ti izvlačiš? Ćutiš i radiš kao mazga. Svi znamo da u uobičajenim okolnostima takvo ponašanje 1/1 vodi ka povredama, ali Denis je očigledno i u tome bio slučaj za sebe.

Malo više dostojanstva, kolega po bojama. Đordi je fekalija bio i biće, nezavisno od KKP, Srbije, ABA ili ove sezone, pa makar nam dao i ugovor na 99 godina. Sličnog hemijskog sastava su i svi oni koji su svojom nesposobnošću doveli do ovakvih igrarija (da nije Đordi, u taj prazan prostor bi uleteo neko sličan, ne bi trebalo imati iluzije). Čak su i gori. Uvek ću se zalagati da je jedini sportski način da se završi sezona onaj na terenu, makar to bilo sa juniorima, u novembru ili sledećeg juna i makar KKP pogubio sve mečeve do kraja pa da umesto ''Da volim crno-bele'' pre utakmica puštamo ''Sve smo mogli mi''. Međutim, taman da pokorimo sveeeeee i izvisimo za EL zato što Đordi, mi moramo da ostanemo na nivou svih onih zastava koje vise sa plafona hala u kojima smo domaćini. (iako nam to često ne uspeva). Moramo da se borimo za svoje interese, lobiramo kod bitnih likova, raspravljamo i svađamo se, ali nema potrebe da plačemo u javnosti. Uostalom, ni sns gamad nije ništa drugačija od Đordija, Čovića i njima sličnih, zar ne?

Neka igra FMP, Filip je najsimpatičniji u toj konkurenciji.

Nasmijah se grohotom.

U svakom slučaju je kučkin sin.

Nema Sansa 93-95? Hahahahahahaha.

Ispravio.

Kako nije proveren, dva mandata odradio, vojnik kluba, uvek tu kad je gusto... da zakopa još dublje. Što se tiče cene, ne računa se u živcima navijača, jbg. Srećom, Ostojin dječarac je još uvek mlađahan.

Šta ima da mozga o tome. Kazaće da para nema za nove igrače pa se mora gurati sa proverenim a jeftinim kadrom.

A mogu i spomenik da im podignu.

Ma naravno, napredovala je igra, upravo na smišljanju načina da se iskoristi taj "prostor".

Ok, jeste pitanje ukusa ali mi uopšte nije lepo kada vidim trčanje i neuspešno pucanje svakih pešes sekundi aka divljina bez ikakvog smisla.

Jbš ga, i danas kad se dogode neki kriminalni procenti šuta to izgleda odvratno. Bude takvih mečeva u sezoni koliko god hoćeš.

Znam, brate, nema potrebe meni da objašnjavaš. 🙂 Zezam se na račun pominjanja sujete kod trenera u tvom postu i korišćenja tog nadimka na ovoj temi i njenom parnjaku na bivšem forumu.

Grešite, kolega, ovo tek od 2014.

Pisao sam o mom stavu o Rakoču na lustraciji (no homo ) negde na početku te teme na prošlom forumu. Da me ne mrzi našao bih ti link. Ukratko, uvek sam pre svega cenio dve stvari - što je ostajao ladan na vređanja i igrao svoju igru i (mnogo važnije) što je godinama evoluirao i nadograđivao sebe i tako ostvario izrazito zavidnu karijeru, klupsku. Od mlađih kategorija je bio žestoko guran (uspeo je, svaka čast na iskorišćenoj šansi), a bio je još tada toliki egotriper da ga bukvalno saigrači iz Zvezde nisu podnosili - svojim očima gledao i ušima slušao. Ako on nije uspevao da prevaziđe sukob sa Jarićem radi uspeha reprezentacije po čemu to njegovu glavu (sa aspekta nacionalnog tima) stavlja iznad ostalih pobrojanih? Znam da je i Duda izbegao da ga zove, kada je počinjao akciju oživljavanja naše košarke, i to iz razloga ''Šta će mi on, da mi razjebe tim?''. Varda je nešto drugo, mislim da nije ni imao kvalitet/potencijal da uđe u grupu imena koje vrtimo.

Ja lamentiram nad tim što tadašnji selektori nisu imali čarobnu kuglu da znaju šta će se desiti ili da bar nisu verovali da će se ovi ipak dozvati pameti iako su znali da su problematični. Da su ih na vreme šutnuli i nama objasnili da su to jebene dijabole možda bi bilo bolje na par takmičenja. Ili da su barem ovi bili dosledno budale pa da se nisu ni pojavljivali na prozivkama. Mnogo tražim, znam. Da ne budem shvaćen pogrešno, ne prebacujem selektorima ništa, to bi bilo teško do nemoguće predstaviti neinformisanoj javnosti i preživeti osude. Samo mi je žao protraćenih prilika, za koje sad vidim da nisu ni bile prave prilike, kad uključim naknadnu pamet. Ovih dana slušam Mairosuove podkaste koje sam propustio i naletim na ono kad Varda priča kako je Jovo Stanojević hvatanjem za vrat i jebavanjem majke rešavao krizu u finalu nekog prvenstva mlađih kategorija, koju su egotripovima izazvali Jarić i Rakočević (zamisli). Nekoliko godina kasnije - ista priča. Šta reći o takvoj plejadi mozgova.

Razmišljao sam se da li da očakim ovde ili na NBA, simpa priča o trenutnim aktivnostima ''Smajlija'' sa lepim detaljima o velikim zvezdama https://nova.rs/kosarka/smailagic-nba-kari-grin-mentor-jokic/?utm_campaign=ug.contentexchange.me&utm_medium=referral&utm_source=ug.contentexchange.me&utm_term=ug.contentexchange.me