-
Posts
13,040 -
Joined
-
Last visited
-
Days Won
20
Everything posted by Barkley#34
-
Ovo je baš hevi. 😄 Meni je šok bio kad odem iz Brisela jebenih 17 minuta vozom do Luvena i shvatim da je sve na flamanskom/holandskom i da ništa ne razumem.
-
Bolje da je Toša režirao Kosu. 😄
-
NBA 2020/2021 - Lejkersi b2b ili neko drugi???
Barkley#34 replied to Miki28 Teoljub's topic in Košarka
Ali, Polova reakcija. -
Da, pričali smo o tom intervjuu mukice koja je četiri godine trpela zulum a onda još niko nije hteo sa njim da se druži jer im tata nije dao. Tugica jedna... @Mairosu Ne stigoh da ti napišem kako sam se šoknuo kada sam juče shvatio da su Gan/Gent/Hent isti grad. Potrudio sam se da dovoljno duboko potisnem Gan da ga nikada nisam ni potražio na mapi. Naučiš svašta svakog dana.
-
Pišu da MIka i dalje ima problema sa laktom, videćemo. MIslim da je Mozli out.
-
OK, potrebno je da preciziram, prihvatam da je pogrešno ovako napisano. Niko nije imao dozvolu za raspravu sa sudijama. Pera je jedini smeo da ćakula sa njima, a više puta sam svojim očima video Duletovo napušavanje uz slanje na klupu onog ko se drznuo da žešće odreaguje na neku odluku (ne, širenje ruku ili Perino prenemaganje nisu žešća reakcija). Baš smo komentarisali u hali više puta da jedino Dule sme da pravi sranja i kako ostali najebu ako to zanemare na sekund. A Dule je umeo da napuši igrača i kad se na bilo koji način pobuni. Gledao svojim očima. Pre svega se to odnosi na period do F4. Poslednjih par godina su sve kočnice popustile. Zato i kažem da je teško sranje ono o vaspitavanju igrača da mrze CZ, jer to nije bilo primetno ni kod Miloja ni kod Šćepe, Tripka, Kecmana ili bilo kog iz tih generacija. U suštini je najveći problem pravio Pavlović a i Berta je imao par ekcesa. Ostalo je smešno i pominjati u kontekstu mržnje ili incidenata na terenu.
-
Znaš kako, ranzo, ja sam mišljenja da je većinski deo ljudi ovde ''naš'' i sa njima pokušavam da diskutujem ili da se sprdam, šta je već na redu i koliko god da se slažemo ili ne slažemo. Ima i onih koji nisu baš sasvim svoji ali jbg, tako je svuda.
-
Po običaju si smućkao sve i svašta, mešaš događaje iz različitih perioda i napravio si priču koja lepo izgleda svekolikom zvezdaštvu. Jbg, naš si, imaš čisto srce, ali voliš da se zaletiš u reakcijama. Potrudiću se na ne ponavljam ono što je izneo kolega pendulum Ako ćeš hronološki, početnu netrpeljivost u odnosima dva kluba je Dule pokazao dok je vodio Zvezdu, '92 godine. Kad se u obzir uzmu i sukobi sa Jugoplastikom, to više pokazuje njegovu haotičnu prirodu i egocentričnost nego netrpeljivost prema KKCZ. Taj klip teško da može da bude ''početak''. Reč je o samom kraju njegovog boravka u KKP, kada su odnosi debelo metastazirali (uz njegovu veliku zaslugu, naravno). Ako govorimo o celom njegovom boravku u KKP, ovo je, da prostiš, teško sranje. Igračima Partizana je bilo zabranjeno da raspravljaju sa sudijama a možeš slobodno da navedeš primere kada su prema protivnicim ispoljavali sve što si nabrojao. Ovaj period o kome pričaš je došao posle svih sranja, što na tribinama, što na terenu. Pre toga su bili i državna podrška u vidu Vesića i Pauka i naša frustracija zbog iste, neredi na tribinama više puta, naš i vaš Vršac, Železnik, Kristijan, Avodžobi, upliv sukoba sa fudbala, svašta nešto. Dobar deo tih sranja bi se desio i da je neko drugi trenirao KKP. Tako da ovo možda važi za tebe, ali ne i u celini.
-
Što je tužno, zaista, imajući u vidu lik i delo dotičnog. Još je tužnije videti svršavanje na Vučićeve performanse sa ''privođenjima'', ali jbg.
-
Pažljivim čitanjem ćeš uočiti da nisam poredio uspehe nego trubljenje o istim. Eto, uini sugeriše da bi naš trofej (i druge uspehe) trebalo češće isticati u odnosu na Duletovu eru, dok sam ja mišljenja da mu pridajemo pažnje taman kolilko treba. Pa ne svode se uspesi samo na jednu sezonu. I sezona pre, kada su nas osakatili u majstorici da ne odemo na F4 isto spada u malo manja čuda. Zatim, ne zaboravi da se svake godine tim gradio skoro ispočetka, sa gomilom mladih igrača. To nije lako uraditi ni u jednoj sezoni a kamoli u par ili više. Dalje, ponovo pominjem taj efekat domaće dinastije, tj. uspostavljanje i održavanje domaće dominacije. Na stranu komšijsko prepucavanje i činjenice da su pojedini događaji u tom periodu bili sporni, krajnji efekat je da je navijačima to ostalo u sećanju, a svi znamo da nije lako osvajati titule u nizu. Isto važi i za Zvezdine titule u nizu ili dominaciju Bulsa i, naročito, tebi omiljenog NBA tima. '98. se takođe kvalifikuje za godinu čuda, jer je Kime napravio ono što poslednjih sezona bezuspešno očekujemo, kao što ti reče, a što se ne dešava svakog dana. Vidiš, te sezone smo laganica izgubili i od Žocovog Benetona u borbi za treće mesto, a u Parizu smo se i u tom meču krvavo tukli do kraja. To je poseban kudos za Duleta, ipak. Što se tiče te euforije i navijačkog uticaja na teren ipak je početak još u Hali sportova i borbi za F4 u Ganu i u osvajanju Kupa Koraća. Svega par puta sam se zadesio unutra tih godina i mogu ti reći da je bilo pakleno i nimalo prijatno protivnicima.
-
Deo intervjua episkopa slavonsko-pakračkog Jovana u kome govori o roku i umetnosti https://nova.rs/vesti/drustvo/intervju-vladika-jovan-joy-division-mi-je-promenio-zivot/
-
Pa naravno, ovo je lep pas, a ono običan dodž.
-
Imam utisak da si ponovo u svetoj misiji uterivanja realnosti, iako cenim da za tim nema potrebe, barem ne ovde. Sezona '91/92 je bila čudo, takvo da ne bi pala na pamet ni scenaristima skupih limunada. Od krađe Žoca sa aerodroma pa do ide trojka. Em je najveći uspeh kluba em je ceo proces neuporediv sa bilo čim pre i posle njega, na znatno širem prostoru od Srbije. Tačka, kraj, potop. To što o tome ne trubimo svako malo (kao komšiluk o Bariju ) ne znači da nismo svesni značaja svake sekunde te sezone za veličinu kluba. Oko toga se ne postavlja pitanje. Kažem ti, za značaj Duletove ere su zaslužne i neke druge stvari. Osnovno je sto puta prežvakano - pravljeni su nesporni uspesi, svake godine sa novim timom, ponekad uz pomoć štapa i kanapa. Biti onoliko udaljen od finala EL nije ''pa šta'', niti samo ''dobro i značajno''. Za mene tu nema diskusije, imali smo veeeeliki rezultat. Međutim, za razumevanje značaja te ere za grobariju moraš da posmatraš širu sliku, već sam to pokušao d'objasnim na KKP temi. Uz to su mnogi odrastali, bila nam je jedna konstanta u životima, sastavni deo istih. Ne igraju naši nego mi. Rekao sam ti - skoro religiozno-zaverenički pristup. Naravno, kod mnogih je bio pojačan Duletovom verbalnom artiljerijom i eskalacijom besmislene komšijske mržnje, ali i bez toga je bilo dovoljno ludo. Kao što rekoh, značaj ima i taj duži vremenski raspon, građenje odnosa, usponi i padovi. Zauzme ti značajan deo godina, nije to mala stvar. Sale Ilić verovatno nije u pet najboljih igrača FKP ali je postao sinonim za klub u duuuugom periodu. To ima svoj značaj a i zbog vremenske blizine ćemo ga češće pominjati nego npr. Bobeka, MIlutinovića ili Mocu, koje mnogi nisu (nismo) ni gledali. Čuo sam da je slično bilo u žutom delu Soluna, u vreme najvećih uspeha Arisa. Verovatno jeste, to je slično ludilo.
-
Jbg, drugari, ne slažem se sa vama. Kao da zaboravljate prethodnu sezonu, koje je i Šćepa bio deo, u kojoj smo delovali prilično zajebano. Verovatno ne na nekom EL nivou ali jesno izgledali neuporedivo smislenije nego pre. Poneo je i taj teret, to nema veze sa skorojevićevstvom, znao je da dolazi na postavljene temelje a ne na golu livadu. Da se ne lažemo, nije se pokazao niti je držao tim u rukama. OK, možda je mogla uprava da stane iza njega makar sekire padale, ali ni on svojim izjavama kasnije ne deluje da je svestan podele odgovornosti. Imam utisak da je sa njim tim činila grupa egocentričnih rogova u vreći u kojoj je svako bio najpametniji a nisu vredeli po lule duvana po prikazanom. Kao što rekoh, uključujući i njega. Kad me malo prođe bes, i dalje se pitam kako je sve ovo moguće. Ni taj Sašo nije od juče niti bez iskustva, pa da dozvoli ovakav raspad. Jeste bilo povreda, pomalo i nesrećnih poraza, problem sa nasleđivanjem tuđeg tima, ali i on je izgledao povremeno kao pao sa kruške.
-
Dobro, uini, nisu čuda iz druge polovine prve decenije ovog veka nastajala sranjem. BIlo je tu i skila i znanja, a bogami i čuda.
-
Ali je Dule-Dule. Igra finale protiv friškog prvaka Evrope, jedina šansa mu je da digne tenziju, npr. tehničkom u drugom minutu. Uostalom, par godina pre toga je povlačio ekipu s terena, incidentne situacije, ovo-ono. Dule.
-
Vidim, pišu "sporazumno". Tog dela se najviše bojim.
-
Sećam se finala, prosipanja vode, Srzića koji pokušava da smiri strasti... Ništa što Dule nije radio narednih godina. Znam da uvek deluje da on funkcioniše na principu izazova, sukoba, udara na sujetu itede, ali je sve oko pomenute '91. ipak špekulacija koja mož' a ne mora da bude tačna.
-
Čitaš misli ili je izjavio to negde?
-
Ima i toga, generalno je neinformisanost veliki problem ovih prostora.
-
Tvoj utisak. Ne sporim da se primilo kod nekog procenta, ali je Žoc ipak uvek broj jedan, van diskusije. Cenim da nije samo do indoktrinacije nego i do efekta dinastije, to uvek ostavi dubok trag u pesku.
-
I kad usvojiš nešto, opet ga reprodukuješ u svom aranžmanu.
-
Luk bi postao džedaj i bez Jode, važi.
-
Zašto misliš da se to ne priznaje? Malo je i do generacijske razlike, malo ljudi se seća događaja od pre 40+ godina (Kića).
-
Nevezano za čitanje, nekome moraš da pokažeš pa mu se svidi. Inače učitelji ne bi ni postojali, čemu kad se sve svodi na "ako hoćeš, znaćeš".
