Barkley#34

Ne vole ga zbog politike, jer je podržao Bolsonara.

Nadmenost je u stavu tokom igre, ne u vansportskim stvarima. Igrali su do zla boga sporo, bezidejno, gušili loptu, bez tempa i pravog pritiska. Tek povremeno su uspevali da naprave onaj "talas" kako ga ja zovem, kada postepeno stežu protivnika i sabijaju ga u 16. Taman kad pomislim da kreću sa tim dok ne padne gol oni su prestajali. Dosta su im Hrvati uzdrmali sredinu, imali su ravnopravan posed, nije bilo baš ni lepo ni dominantno od strane Brazila. Bilo je šansi ali i Livaković jeste dobro branio ali većinu prilika je u stvari bilo lako (u odnosu na ono sa čim su se golmani susretali) odbraniti dobrim postavljanjem ili je bilo iskosa... dakle, ništa stopostotno. Naravno, majstori kakvi jesu mogu ni iz čega dati gol ali im ni to nije išlo do sto i nekog minuta. Gol jeste prelep ali je bilo sličnih. Eto, i naš protiv Kameruna je barabar, sa pet igrača koji prave mat. Nadmenost je i stav nakon gola, čekanje kraja, opuštanje i primanje gola, naivno u stilu Srbije. Da se ponovim, sutra da izađu na teren, delovali bi kao mašina ali džaba sad.

Pusti to, reci nam da li si se bar ti fino smejao večeras? @Alex_Serbia

I to ih sastavlja drugu godinu zaredom.

Problem je u tome što protiv Hrvatske nisu prikazali ni najbolji ni najlepši fudbal. Da sad igraju deset puta protiv Hrvatske na svaka tri dana izašli bi svaki put potpuno drugačije na teren u odnosu na onaj meč. Ali, džaba, ne broji se. Izašli su nabeđeno, nadmeno, šetali se i očekivali da Hrvati sami sebe pobede. Koliko god da mi se dopadalo kako su igrali u prethodnim mečevima i što uvek navijam za njih, taj pozeraj, nadmenost i nedostatak fokusa ih razlikuje od velikih ekipa Brazila iz prošlosti (sviđa mi se vic u igri i ta samba, sve je to ok, ali na terenu moraš uvek da igraš). Napisao sam posle meča - ne poštuju fudbal i tako su i prošli. Dodatni šlag je ono puštanje Kameruna. Lopta ne prašta.

Pročitaj tekst koji sam postavio u kafiću. Bukvalno su odvajali od usta, prodavali kuće i kola, radili i spavali u kolima...

Ne sviđa mi se kako igra Argentina, kako se ponašaju na terenu, retko navijam za njih (valjda zato što sam uglavnom za Brazil) a ne prija mi ni ovo holivudsko insistiranje da po svaku cenu Mesi mora da uzme titulu, koliko god da je majstor. Međutim, obožavam njihove navijače, ljubav prema životu i fudbalu bez ikakvih kalkulacija. Ovaj tekst je na tu temu i sjajan je: https://www.mozzartsport.com/specijal/vesti/najblizi-zivotu-od-svih-ljudi/438431

Argentina-Brazil Francuska-Belgija 2/4, a bio sam blizu i za trećeg. U Belgiju sam više verovao nego oni sami u sebe.

Al' kad čujem da su pali psiholodžikal. Važi. Ako već igrači umeju da se ponašaju kao profiji i počnu da zatežu na prvu naznaku kašnjenja plate onda neka to isto rade u drugom smeru i opravdaju lepe pare koje dobijaju tako što će dati sve od sebe da se izvuku iz kanala. To uključuje i ličnu pripremu, fizičku i psihološku, razgovor, dodatni rad, šta god... Oni, kao i trener nisu debelo plaćeni samo kao pojedinci nego i da doprinesu grupi, funkcionišu kao tim i donesu zajednički rezultat. Lesor bratina je van ove priče, za njega uvek ide piće na račun kuće. Kad se potegne tako nešto, uvek mi na pamet padne Asano u FK. Otišao je kako je otišao, bilo je raznih komentara, ali posle se ispostavilo da je istina sve na šta se žalio. Međutim, bez obzira na kašnjenje primanja, do poslednjeg dana, pre nego je rekao "dosta", je bio primer u ponašanju, borbenosti i odgovornosti, nezavisno od limitiranih fudbalskih kvaliteta. Od mene zato nikad ni reč protiv njega.

Rekao bih da to nije transparentnost nego logika. Da za bar 60% stvari od nabrojanih i onih nepomenutih svi shvate o čemu je reč a ono ostalo ide na to da je trener-trener a publika-publika. Ovako je malo šta jasno i to drugu sezonu zaredom.

U pravu ste obojica, razumem ja odlično o čemu se radi.

Kakve veze ima Galata sa Markom? Razlika je baš drastična i menja činjenicu ubistva.

Upravo to. Da li je Brazil igrački jači od Hrvatske? Verovatno jeste i to značajno. Da li bi u narednih deset utakmica odigrali onako sporo i jalovo, čekajući da se stvari same dese? Verovatno ne, ali kad je trebalo nisu bili na nivou pa više sreće i pameti sledeći put. Isto važi i za sve ostale koji su izvisili pa se sad prenemažu.

Demir Jukić, navijač Partizana ubijen na NBG, ubica još nije pronađen.

Of kors. Pratio se Partizan i u borbi za F4 Aba lige.

Rekao bi čovek da se slažeš i sa ovim, zar ne? Važi i u slučaju da neko napiše nešto slično i za Partizan ili koji god klub.

Ne znam zašto nije moguće navijati za Hrvatsku iz sportskih, fudbalskih razloga? Ima razloga za to isto kao i za sve ostale opcije navijanja odnosno nenavijanja.

Odoše i treći koji su uticali na plasman u grupi svojim foliranjem. Čestitke Maroku i valjda će Brisel ostari čitav.

Ne zaboravi da je i format takmičenja drugačiji, utiče na igru. Pored ostalih faktora.

Jeste, čitamo i slušamo prethodnih meseci to slaganje.

Rekoh ja, Bogdanje bio uključen na toplo sinoć, 7/9 trojke. Sad sledi opet raspad, verovatno.

Ljudi su lepo rekli ko su i šta su a ti zaključuješ nešto svoje.

SP se igra jesnom u četiri godine, kao što kažeš, spakovano u mesec dana. Uz meze u vidu kontinentalnih prvenstava na pola između dva SP. To je ispit generacije, sad ili u mnogim slučajevima nikad, jer ko zna šta će se promeniti do sledeće prilike (videti pod Azar i Belgija u celini, kao najsvežiji primer). Sve Lige nacija, prijateljske utakmice, kvalifikacije... su stepenice ka tom finalnom okršaju, priča koja se gradi i zahuktava između dva prvenstva. Zato mnogima deluje da svet staje tokom tih metar dana i svi su okupirani loptom pa SP globalno izaziva jake emocije bez obzira na kvalitet fudbala. Tu je i dodatni deo, koji ja volim, sudar svetova, kad sve postaje mnogo koloritnije i ceo događaj dobija novu dimenziju. Klupski fudbal je nešto što se dešava svake godine, izaziva drugačiju vrstu emocija, stalno je tu oko tebe, pauze su kratke a utakmica sve više pa se među njima lakše nađu i remek-dela, ali i njih snenjuje sledeći meč, pa onaj iza njega i tako redom. U dvadeset godina (npr. 02-22.) imaš šest SP, šest takvih događaja, lakše ih je postaviti kao neke oznake uz put. S druge strane, u tom periodu je 20 prvenstava, evropskih kupova, bezbroj mečeva. Slije se to u neku reku, brže jedno zamenjuje drugo. Bar ja tako vidim stvari.