Don Juan

Košarka - 3x3 Košarka 3x3 debituje na Olimpijskim Igrama. Sport u kome smo jedni od glavnih favorita za zlatnu medalju, ali to treba pokazati i na terenu. Na dosadašnjim velikim takmičenjima reprezentacija je osvojila na Svetskim prvenstima 5 medalja (4 zlatne i jednu srebrnu) i na evropskim prvenstvima 3 medalje (2 zlatne i jednu srebrnu). Pored ovoga osvojena je i jedna bronzana medalja na Evropskim Igrama. Sastav reprezentacije: Dušan Domović Bulut - Rođen je 23. oktobra 1985. u Novom Sadu. Legenda ovog sporta. On onih gore nabrojanih medalja osvojio je sve. Naravno počeo je da trenira regularnu košarku čak bio na NBA draftu, ali se od 2013. bavi isključivo basketom. Član je kluba Novi Sad Al-Wahda. Dejan Majstorović - Rođen je 22.aprila 1988. u Starim Banovcima, Ima samo jednu zlatnu svetsku medalju manje od Buluta. Takođe je počeo kao košarkaš, i od 2013. je kao i Bulut prešao na baslet. Član je kluba Novi Sad Al-Wahda. Aleksandar Ratkov - Rođen je 11. marta 1992. u Beogradu. Počeo je da trenira 3x3 basket 2015 godine. Član je kluba Liman. Mihailo Vasić - Rođen je 20,jula 1993. Član je kluba Liman. Trenirao je košarku u KK Vojvodina i za Univerzitet New Haven (USA). Basketom se bavi od 2016.godine.

Ovo se pretvara u zlato.

Nije isključeno, ali videćemo kako će mu ići u singlu.

Nisam ja rekao ni dobro ni loše, samo sam pomenuo činjenično stanje koje se prećutkuje kada se priča o jugoslovenstvu. Jednostavno sam samo napomenuo kako je uopšteno mišljenje da je ideja jugoslovenstva kosmopolitska ideja koja negira nacionalizam sam po sebi, što generalno nije istina. Mešaju se stvari kao što je komunistički pogled na društvo, pa i na Jugoslovene, a zanemaruje se da ta ideja nije komunistička, nego je generisana mnogo pre nego što su je komunisti prisvojili.

Zavisi koja ti je polazna tačka. Ako gledaš ideju jugoslovenstva koja je nama poznata, a koja je forsirana posle drugog svetskog rata, onda se jugoslovenstvo može posmatrati kao opšte koje obuhvata sve pojedinačno. To u praksi znači da ti možeš biti Srbin, Hrvat, Slovenac, ali to podrazumeva opštu odrednicu jugoslovnestva. Međutim, izvorna ideja jugoslovenstva je i te kako sadržala elemente nacionalizma, pa čak je koketirala sa idejom italijanskih fašista, i podrazumevalo je opšte koje negira pojedinačno, odnosno utapanje svih postojećih nacija u jednu i pravljenje super nacije - Jugosloveni. Vrlo jasan nacionalim možeš videti kroz oragnizovanje sokolskih društava koje su imale za cilj, citiram - "...podizanje telesno zdrave, moralno jake i nacionalno svesne državljane Kraljevine Jugoslavije, a sve to uporednim vaspitanjem tela i duše...". 1940. su čak organizovane i vojne formacije od ovih udruženja, nešto kao teritorijalna odbrana, a sa ciljem odbrane Jugoslavije od sila osovine. Dakle ne da jugoslovenstvo i nacionalizam nemaju veze, nego je jugoslovenstvo nastalo kao želja jačanja nacionalne svetski jugoslovenskih građana. Međutim, projekat je propao, kao što propada svaki projekat koji se ne gradi na zdravim temeljima.

Skratiću mao, ko će ovo da čita, a pišem iz delova zato što mi je lap top na samrti i može lako da prestane na pola 🙂 Malo o trofejima i rekordima. Grend slem titule - 20 titula Australian open - 2008, 2011, 2012, 2013, 2015, 2016, 2019, 2020,2021 Roland Gaross - 2016 i 2021 Wimbledon - 2011, 2014, 2015, 2018, 2019 i 2021 US Open - 2011, 2015 i 2018 ATP Tour FInals - 2008, 2012, 2013, 2014, 2015 Mastersi: Indian Wells - 5 trofeja, Miami Open - 6 trofeja, Monte Carlo - 2 trofeja, Madrid - 3 trofeja, Rim - 5 trofeja, Canadina Open - 4 trofeja, Sinsinati - 2 trofeja, Šangaj - 4 trofeja, Pariz - 5 trofeja. U karije je ukupno osvojio 85 ATP titula u singlu i jednu u dublu, Na prvom mestu ATP liste do sada je bio 329 nedelja i zauzima prvo mesto. Federer na drugom ima za sada 19 nedelja manje. Godinu je šest puta završavao na prvom mestu, toliko ima i Pit Sampras, U prošloj deceniji je na prvom mestu bio 275 nedelja, prvi pratilac Nadal 159. u ovoj deceniji 54 nedelje, Nadal - 4, trećeg igrača nema. Zahvaljujući Đokoviću Srbija je na drugom mestu po broju nedelja na prvom mestu ATP liste. Ispred je USA, ali sa 6 tenisera. Protiv Nadala je odigrao 58 mečeva - 30 pobeda Đokovića i 28 pobeda Nadala Protiv Federera je odigrao 50 mečeva - 27 poeda Đokovića i 23 pobeda Federera Protiv Mareja - 36 mečeva - 25 Đoković - 11 Marej Pored toga: - Jedini je igrač koji je osvojio sve turnire iz grend slem i master serije (14/14) - 61 pobeda na elitnim turnirma (rekord) - 43 pobeda na eltinim turnirima sa tvrdom podlogom (rekord) - Više od tri finala na svim elitnim turnirima (rekord) - 10 elitnih titula u jednoj godini - 2015 (rekord) - 18 uzastopnih finala elitnih turnira (rekord) - više od 30 pobeda protiv igrala iz top 10 u godini - 2015 (rekord) - porazio je sve igrače u top 10 u jednoj godini - 2015 (rekord) - jedini je teniser koji je minimum po dva puta osvajao grend slem trofeje - vezao je 3 puta pobede na svim grend slem turnirima van kalendarske godine (rekord) - osvojio je 20 grend slem turnira - deli rekord sa Nadalom i Federerom - 6 i više finala na svim grend slem turnirima (rekord) - Carrer Golden Masters - jedini od svih tenisera - 9 puta je osvajao Australian Open (rekord) - 4 puta je osvajao Laureus nagradnu za najboljeg sportistu na svetu (Federer ima 5, ali....) Oženjen je Jelenom Đoković i otac je dvoje dece. Navija za Crvenu Zvezdu. Nadam se da vas nisam udavio 🙂

Neke stvari su jasne u startu i tu više nema nikakve diskusije. Novak Đoković je najbolji teniser i najbolji sportista kojeg je ova zemlja ikada dala. I ne samo to on je gotovo sigurno najveći sportista koga je dalo celo područje bivše SFRJ. i ne samo to. Napisaću sada, a verovatno će biti onih koji će biti protiv i imati kontra argumente - Novak Đoković je najbolji teniser ikada i jedan od najboljih sportista ikada. I to ne samo što suvereno vlada ATP listom i ovom trenutnom važećom i onom večitom, nego zato što je uspeo nešto što mnogo nisu mogli, ne samo u tenisu, nego i u ostalim sportovima - on traje jako dugo na samom vrhu. Ljudi koji se bave sportom će vam to reći, put do vrha je jedno, to je izuzetno težak put. Ostati na vrhu, e pa to je nešto što je duplo teže. Pošto kada si prvi svi žele da te sa tog vrha skinu, to je nešto što je prirodno. Samo našim takozvanim novinarima nije jasno i isčuđujuće se kada neki mladi teniser kaže da želi da sruši Novaka Đokovića. To je prirodno. Niko ne želi u sportu da bude broj dva ili tri, svi imaju samo jedan cilj, da budu prvi i da na tom putu sruše onog prvog. Tako su svi želeli da sruče i Džordana, pa evo ne mogu da ga sruše ni 20 godina kasnije. Nije LeBron slučajno sada snimio nastavak filma koji je bio tako popularan sa MJ-em. No ostavimo to po strani. U narednom postu ću napisati činjenice oko Novaka pa sami procenite. Novak je kao što sam napisao u prethodnom postu imao teži put do vrha nego što su imali Nadal i Federer. Njih dvojica su bili od starta predviđeni da budu krunisani za kraljeve, nešto kao kada se rodiš u nekoj kraljevskoj porodici, pa samo čekaš pravi trenutak da staviš krunu. Oni su "plava krv" tenisa. Kada je pojavio Đoković, on je više bio igrač "iz naroda". Neko ko nije po rođenju imao pravo na presto, ali koji je kao u svakoj bajci morao da se bori sa "raznim alama i aždajam" d bi bio prihvaćen i na kraju krunisan i to nažalost mnogih. Đoković je "narodni" šampion. On je u tenisu, a znam da će reći da preterujem, izveo jednu mini revoluciju i zbacio sa trona plemiće i postao ono što mu po rođenju ne pripada. Samo što se u sportu ništa, ili jako malo, stiče rođenjem. Gotovo sve se odlučuje na terenu, a tu je Novak najjači. Ovo "narodni" možete da proverite i iz jedne banalne činjenice, koja možda nije toliko bitna, ali može da govori neke stvari. Pogledajte koliki ljudi prate Nadal i Federer na Instagramu. Zajedno oko 200. Đoković trenutno 1,145. A tu ima svačega od fubalera, preko drugih tenisera, do drugih naših sportista. On je mogao da kaže, ok ja sam broj jedan, šta ja imam bilo koga da pratim, neka sada svi prate mene, ali to nije u dugu "narodnog šampiona". (kraj drugog dela)

Novak Đoković, Tenis, singl Rođen je 22. maja 1987. u Beogradu. Četvrte Olimpijske Igre. Na debiju u Pekingu 2008. bronza, u Londonu 2012. - četvrto mesto, Rijo smo ionako svi zaboravili. Koliko je težak put do vrha? Ako pričamo o sportu, zavisi koga pitate. Recimo da bi ste postali profesionalni prvak sveta u boksu, morate da pobedite aktuelnog šampiona, ili da on odustane od tog trofeja. U tenisu je to malo drugačije, možete biti prvi, teoretski, i da ne odigrate ni jedan meč sa vladajućim šampionom, ne morate ni jednom da ga pobedite. Pravila su drugačija, kao i u većini sportova. Ipak, put Đokovića do vrha svetskog tenisa je bio specifičan. On nije morao sa trona da zbaci jednog, nego dva šampiona, i to ne bilo kakva šampiona, nego verovatno do tog trenutka dva najbolja tenisera koju je u tzv. open eri tenis video. Ali samo malo da se vratimo nazad. Sedamdesetih i osamdesetih popularnost tenisa je počela da raste, bilo je tu svega, od velikih igrača, do igrača koji su punili tabloide, pa do velikih rivalstava. Već devedesetih je počeo malo da posustaje pošto se sve svelo, ili uglavnom svelo, na dva Imena Sampras i Agasi. Priča o dva amerikanca koji su se razlikovali ne samo po stilu igre, nego i privatno - jedan uzoran sportista, drugi "bad boy", je punila stranice i sportske i tabloide štampe. Već krajem poslednje decenije prošlog veka, i početkom prve decenije ovog veka, taj rivalitet je gubio na snazi, pa i interesovanje za tenis. Sve do pojave Rodžera Federera. Čoveka koji je jednim zamahom reketa počistio tadašnju konkurenciju i zauzeo svetski tron bez ikakve prave konkurencije. I to je bilo malo dosadno. A onda se pojavio Rafael Nadal, pa su mediji željni rivaliteta (pošto šta je sport bez istih), unapred proglasili obračun ove dvojice kao obračun za prvo mesto najboljeg tenisera ikada. I tako bi verovatno bilo da se nije pojavio Novak, koji je malo zakomplikovao stvari. Novak je u trku ušao sa malo lošije startne pozicije. Nije samo stvar u tome što je već u detinjstvu morao da se suoči sa činjenicom da živi u zemlji koja je uništena i razorena ratom, gde je inflacija i hiper inflacija sasvim normalna stvar, da kao neko ko još nije ušao u tinejdžerske godine se upozna i sa ratom i bombardovanjem, ne, više je u tome što je stasao u zemlji koju tenis nije baš preterano zanimao. Ok, svi su slavili tadašnje manje uspehe Bobe Živojinovića, i kasnije velike uspehe Monike Seleš, ali tenis kao sport jednostavno nije imao pravo mesto u sportskoj porodici. Jednostavno, ako si želeo da igraš tenis, morao si da se snalaziš ne samo za trenere,opremu, nego i za mesto gde ćeš trenirati. Novak je između ostalog trenirao i u praznom bazenu. E to je ta polazna stavka u kojoj su I Federer i Nadal bili u prednosti. Druga je što je tenis, kao i sada, bio skup sport za ulaganje. Ne samo osnovne stvari koje su potrebne za trening, nego i činjenica da ako hoćeš da uradiš nešto u tenisu, moraš često da putuješ da ideš na razne turnire, da skupljaš i iskustvo i neke poene. Bez pomoći društva i države to je jednostavno nemoguće. Za Novaka su svi znali da je talenat. Svi koji se razumeju u tenis su to znali, svi sem ljudi u našoj državi, koja po običaju nije pomogla kada je trebalo da pomogne. Tada je uz Novaka stala samo njegova porodica i mali broj ljudi oko njega. Toliko je stanje bilo loše, govori i činjenica da je moglo da se desi da Novak "obuče dres" neke druge države koje su bile spremne da urade sve ono što naša država nije....i više od toga. Razlog zašto se ove godine u Parizu čulo Bože pravde, a ne God Save the Queen, ili neka druga himna je samo otac Novaka Đokovića, koji je mogao tada da prelomi. Ali nije. Novaku je stalo da igra za Srbiju i da se bori za Srbiju. To je jedan od razloga zašto se nije desilo ono što je moglo da se desi. Drugi problem koji je Novak imao je što su se i Nadal i Federer već pozicionirali u svetu tenisa, pošto će Novak doći malo kasnije. Pokupili su jake sponzorske ugovore sa najjačim kompanijama i Novak je mogao da dobije samo mrvice. Zašto je to tako, ne bih da ulazim u teorije zavere da je to zbog porekla,ali je realnija priča da niko jednostavno nije očekivao da će neko moći da stane između njih dvojice, a pogotovo ne da ih u mnogim stvarima prestigne. A to se desilo. To se desilo vrlo brzo. (kraj prvog dela)

Reći ću ti rešenje te zagonetke. Tri slova. NBC. Termin koji odgovara gledaocima u Americi. Edit. Ali to nije ništa, sva plivanja u finalu su u jutarnjem terminu, Španovića će skakati finale u 9.00 ujutru. Ranije nisu prolazile ovakve stvari zbog publike, sada mogu da rade šta hoće.

A Ben je u ovom društvu zbog čega konkretno? Problem je boja kože ili nešto drugo?

Nama je osnovni problem sa bonusima što umesto da stasaju uz prvi tim i danimamo širi izbor, mi ih šaljemo u kriminalni klub Grafičar. I Radulović i Lazetić bi trebalo da su uz tim, a Lazetić bu svakako trebao fa ima višen prostora od Krstovića. Ovako nam je izbor jako loš. Imamo Gavrića koji igra na mestu Kataia, imamo Stanića koji igra na mestu Ivanića i imamo Erakovića i Krstovića, i onda niti možeš da uigravaš zadnju liniju, niti možeš da stalno guraš igrača koji nije za prvi tim. Edit. Meni je opet najveća briga kako je lagano igrač Vojvodine dobio loptu iza leđa Babiću. Te greške se u Evropi ne praštaju.

Po meni je od starta trebao da igra sa tri pozadi, pa da ubaci Erakovića a da desno igra Bakojoko, ali lako je sada biti pametan.

Nemamo ja mislim bonus igrača na toj poziciji. Nama su bonusi Gavrić, Eraković, Krstović i Stanić.

A koje je manje bitno?

Mikheil Kajaia- Rvanje, disciplina do 97 kilograma grčko-rimski stil Rođen je 21.jula 1989, u Tsakltubu, Gruzija. Drugi naturalizovani Gruzijac u našoj reprezentaciji. Za Gruziju se takmičio do 2017, a od 2017 brani boje Srbije. Za Srbiju je napravio i najbolje rezultate u karijeri. 2018. je osvojio bronzanu medalju na svetskom prvensvu i srebrnu na evrpskom. Sledeće godine opet je osvojio bronzanu medalju na svetskom prvenstvu. Pored ovoga ima još jednu bronzanu medalju osvojenu na Mediteranskim Igrama. Borbe u njegovoj kategoriji su na programu 02.avgusta.

Jasmina Milovanović, Streljaštvo - discipline 10m vazdušni pištolj i 25m pištolj Rođena je 01.marta 1987. u Beogradu. Debituje na Olimpijskim Igrama. Ekipno je bila zlatna na EP 2017. u Mariboru. Pojedinačno ima jednu bronzanu medalu osvojenu na svetskom kupu 2019. godine. Njen rođeni brat je strelac Dimitrije Grgić Član je SK Akademac. 24. jula je na programu vazdušni pištolj a 29. jula pištolj.

Uroš Nikolić, Plivanje, 4x100 slobodno Rođen je 20.jula 1996. Debituje na Olimpijskim igra. Nema značajnih rezultata u seniorskoj konkurenciji. Zanimljivo je da je imao B norme na 50 i 100 slobodno koje naš Olmoijski komitet na priznaje, tako da ćemo ga gledati samo u štafeti. Član je PK Vojvodina. Štafeta pliva 25.jula (moguća promena datuma),

Bilo je izgleda nagađanja koja su došla od našeg predsednika OK, ali srećom stvari su se razvile u dobrom pravcu.

Nije. Juče su naši veslači ušli u selo i počeli sa treninzima na jezeru gde će se održati Igre. Nemaju mnogo vremena, ali se nadam da će doći do zadovoljavajuće forme. Velika zahvalnost olimpiskom komitetu Jaoana koji je omogući kakve takve treninge u izolaciji.

Aleksandra Krunić, Tenis, dubl Rođena je 15.marta 1993. u Beogradu. Debitovala je na Olimpijskim Igrama u Riju 2016. godine. U singlu je izgubila u prvom kolu od Kristine Mladenović, a takođe i u dublu je zaustavljena u prvom kolu. Tada je u paru igrala sa Jelenom Janković. Ima jednu ATP titulu u singlu osvojenu 2018 godine u Holandiji. U dublu je bila uspešnija pošto se pet puta pela na pobedničko postolje. Poslednji put ove godine na Serbian Openu, kada je u paru nastupala sa Ninom Stojanović. Sa Ninom će u paru nastupati i na ovim Igrama. Takmičenja u tenisu počinju 24.jula.

Nikola Aćin - plivanje, disciplina 4x100 slobodno Rođen je 19. decembra 1999. godine. Debituje na Olimpijskim Igrama. U seniorskoj konukrenciji nije osvajao medalje. 2019. je debitovao na svetskom prvenstvu takođe u štafeti. Studira i trenira u Americi Član je PK Proleter Zrenjanin. Štafeta bi trebalo da je na programu 25.jula (još nije potvrđeno).

Sanja Vukašinovič - Streljaštvo, kategorije 10m vazdušna puška, 50m trostav i 10m vazdušna puška Mix (sa Milenkom Sebićem) Rođena je 22.oktobra 1997. u Beogradu. Debituje na Olimpijskim igrama. Ove igre su lepo mesto da stekne iskustvo za neka naredna takmičenja. Nema još medalja u seniorskoj konkurenciji, a u juniorskoj ima sva srebra osvojena 2017 u Mariboru Članje SK Novi Sad 1790 Staruje 24.jula - vaznušnja puška, zatim 27.jula Mix i 31.jula trostav.

Anja Obradović, Džudo, kategorija do 63 kilograma Rođena je 24.januara 2000. godine u Beogradu. Debituje na Olimpijskim Igrama. Za ovu devojku će se tek čuti, ako ne na ovim Igrama, onda u skoroj budućnosti sigurno da. Anji je ovo prva sezona u seniorskoj konkurenciji, a već ima svetsku bronzu, koju je osvojila ove godine u Budimpešti. Pre toga je osvajala medalje na gotovo svim veliki takmičenjima na kojima se pojavila i u kadetskoj i u juniorskoj konkurenciji. Član je Džudo kluba Crvena Zvezda. Borbe u njenoj kategoriji su na programu 27.jula.

Da li je Katai imao jedno dodavanje koje mu nije presečeno. Moramo da više koristimo desnu stranu.

Bene, sinko, pa zašto 😬