Mikel

Sasvim je normalno da mec zavrsi postava koja je stigla rezultat, kakav Lorenco sad? Djenka vozi odlicno, Beron suvozac

Nek su živi i zdravi naši reprezentativci, hvala im za sve dosadasnje uspehe i medalje. Vreme je za smenu generacija, naravno kroz stasavanje uz nosioce. Oni dolaze: Micić, Jaramaz, Uskoković Bogdanović, Gudurić, Trifunović, Momirov Kalinić, Zagorac, Smailagić, Radanov Simanić, Ilić, Jokić, Petrušev, Pokuševski, Đorđević Što pre u vatru, to bolje.

S jedne strane je javna ličnost iz oblasti politike koja priča o sportu i uticaju na sportska dešavanja što zaista treba da bude u krajnju ruku neumesno. S druge stane je javna ličnost iz oblasti sporta koja priča o politici i državnom uređenju jedne zemlje što bi, takođe, u sistemu moralnih vrednosti trebalo biti neumesno, sve i da jeste u pravu. Nema prevelike razlike, svako nek se bavi svojim poslom i nema nesporazuma. Ispravna odluka selektora, naravno pod uslovom da je on samostalno odlučivao.

Steta za Paunovica. Veliki talenat. Da li se zna razlog?

Sve zavisi iskljucivo od Tea. Ako bude zeleo - bice u timu, ako ne bude zeleo javice selektoru do krajnjeg datuma kako bi ovaj pozvao zamenu. Teo je jedan od velikana i lidera ove generacije koji ima kredit da ide na SP i uzme medalju pa makar ne igrao ni minut. Ukoliko selektor proceni da mu treba jos jedan spoljni igrač, zahvalice se Bircevicu, Simonovicu ili nekom trecem..

@Yoyogi Brojka zvuci neverovatno ali je bila u opticaju u toku pregovora u smislu broja konstrukcija aviona G4, kao i iznos od potencijalnih 100 milijardi USD. Uglavnom, prema svedocenju Dr Nenada Gojkovica, koji je ispred Ministarstva odbrane potpisao sporazum, amerikanci su na kraju izasli sa ponudom od 6,5 milijardi dolara za start saradnje. Prvi izvor: http://www.novosti.rs/vesti/naslovna/reportaze/aktuelno.293.html:541058-Bivse-republike-SFRJ-mogle-da-prave-avione-G-4-Americi "Bivše republike SFRJ mogle da prave avione G-4 Americi Kako je 1991. propao posao veka između Jugoslavije i Sjedinjenih Američkih Država. SDPR i "Dženeral dinamiks" imali predugovor o proizvodnji oko 5.000 konstrukcija aviona G-4... U Teksasu je tada dogovoreno da se na G-4 promeni motor američkim motorom "General Elektrica", koji je bio duplo jači i sa 30 odsto manjom potrošnjom. Dogovoreno je da se u kabinu stavi elektronika sa F-16. Sve je overeno potpisom. Istog meseca Antun Tus je u SAD sa Kolinom Pauelom, načelnikom Združenog generalštaba američke vojske, dogovarao saradnju, ali rat je bio brži. - U aprilu 1991. ponovo sam se sreo sa američkim vojnim atašeom, pukovnikom Džinom Vinsentom - seća se dr Gojković - i požalio mu se da ne znam šta će biti sa saradnjom jer se rat već "mirisao". Američki pukovnik bio je optimista: - Celu zbrku u vašoj zemlji srediće Volstrit - rekao je ataše Gojkoviću, najavljujući i dolazak državnog sekretara SAD Džejmsa Bejkera za jun. Bejker je zaista došao i doneo ponudu od 6,5 milijardi dolara za start saradnje. Ispraćen je iz Beograda sa porukom da se "Amerikanci ne mešaju". Članovi Predsedništva SFRJ očigledno nisu marili za Volstrit." Drugi izvor: https://radiotivat.com/rat-sprijecio-let-galeba-g4-za-sad/2019/07/ "Rat sprecio let galeba G4 za SAD „Bivša Jugoslavija nije samo u namjenskoj industriji bila na visokom nivou. Obzirom na broj stanovnika i površinu zemlje, bila je jedna od industrijskih sila, mogu slobodno reći evropskih i svjetskih. Početkom devesetih bili smo pred sam ulaz u Evropsku uniju. Nedavno je objavljen intervju Kira Gligorova... U februaru te 1991. sam u Fort Vortu u Dalasu potpisao memorandum o saradnji i plasmanu aviona „Galeb 4“ između „General dynamics“ i „Jugoimport SDPR“na odabrana tržišta. Ta odabrana tržišta su bili po prvi put u istoriji SAD-a američko vazduhoplovstvo, Mornarica i Kopnena vojska, sve zemlje NATO pakta, zemlje Južne Amerike koje su imale F16, Pakistan, zemlje Dalekog Istoka, Tajvan, Južna Koreja i Japan, Australija i Novi Zeland, Filipini. Po njihovoj pretpostavci trebalo je biti proizvedeno oko 5.000 aviona. Po njihovim analizama to je bio avion bez premca kome je pripadala prva polovina 21.vijeka“, rekao je Gojković. On ističe da su Amerikanci nudili 2 miliona dolara za strukuturu aviona i planirali su da ugrade novi motor i kokpit da bude sličan avionu F16. „Nudili su nam 2 miliona bez pogađanja po komadu za 5.000 aviona. To je 10 milijardi dolara. Samo taj posao. Nijesu oni to bez razloga uradili. Kad su delegacije iz Fort Vorta koje su dolazile u tri navrata vidjele naše tehnološke kapacitete Žarkova, Mostara, Teleoptika, Prve petoljetke, Orla iz Rajlovca bili su u šoku. Nije postojala tehnologija, tehnološki postupak ili operacija koja kod nas nije bila prisutna. Jedino je bio manji broj mašina, imali smo jedan „autoklav“ za pečenje kevlara a oni su u Fort Vortu imali četiri. Naš VTI Žarkovo je bio kvalitetniji i opremljeniji od najpoznatijeg vazduhoplovnog instituta na Zapadu koji se nalazio u Torontu“, kaže naš sagovornik."

"Oreol slave stekao je u operaciji Pustinjska Oluja (Desert Storm), na strani anti - iracke koalicije, tokom rata 1991 god. Pre irackog napada je isporuceno 6 tenkova M-84AB, koji su rasporedjeni u tenkovskoj skoli u Dzahri. Ove tenkove su zaplenile Iracke snage. U toku priprema za operaciju"Pustinjska Oluja", Kuvajtu je isporucen 71 tenk, a kasnije u aprilu 1991. god. jos 33, a bilo je i isporuka tokom 1992. god. U kopnenom delu opercije ucestvovao je 71 tenk M-84AB, a dva su ostecena: jedan od PT mine, a drugi iz raketnog bacaca. Oba su brzo popravljena.Paznju u svetskim medijima je izazvao posle pustinjske trke sa Abramsom M1A1, na stazi od 70 milja (102km), gde je M-84AB bio pobednik. Americki tenk M1A1, nije ni dovrsio trku usled kvara na instalaciji za gorivo. Na zajednickim vezbama M-84 je redovno imao bolje rezultate u gadjanju. Kuvajtski vojnici obozavaju ovaj tenk i nazivaju ga - Decko. Zarad eventualne modernizacije ovih tenkova, kompanija Yugoimport je u saradnji sa drugim kompanijama i institutima razvila i verziju M-84AB1, gde je stari M-84AB priblizno doveden na nivo tenkova T-90. Ratna "karijera" tenka M-84 nastavljena je i na Kosovu 1998/99 godine. U sukobima sa OVK, mahom su angazovani stariji T-55, a resursi boljeg M-84 su cuvani za odbijanje eventualne kopnene intervencije NATO pakta. Poslednja ratna akcija tenka M-84 vidjena je u Kopnenoj Zoni bezbednosti, pri razbijanju teroristickih snaga u mestu Oraovica na jugu Srbije.“

"Osnovni modul SUV-a je dnevno-nocna nisanska sprava DNNS-2, koja ima dnevni kanal, laserski prijemno-predajni kanal i nocni kanal sa pasivnim pojacivacem svetlosti. Ova sprava je ugradjena levo na krovu kupole ispred poklopca ulaza nisandzije. Meri daljine od 200-9995m (laserskim meracem). Uvecava u dnevnom kanalu 7x i 3x, a u nocnom 8,5x. Ukoliko nedostaje prirodnih izvora svetlosti koristi se IC reflektor L2AG (samo kod tenkova prve serije iz 1985. god). Nisanska sprava je opremljena grejacima objektiva i okulara, kao i hidropneumatskim uredjajem za ciscenje snega i blata sa zastitnog stakla. Racunar izracunava daljine za gadjanje projektilom OF-19 od 200-9.400m, ( u slucaju da je korigovani tablicni ugao veci od 80 hiljaditih, nisanska sprava prelazi u rezim za posredno gadjanje, tj. za daljine vece od 5.500m), a za potkalibarne i kumulativne od 200 do 4.000m, za spregnuti mitraljez od 200-1.500m, zatim promenu pocetne brzine projektila (+,- 50m/s), bocni nagib tenka do 15 stepeni, brzinu vetra od +,- 40m/s, vazdusni pritisak od 600 do 1135 milibara i temperaturu vazduha od -35 do +50 stepeni..."

"ŠTA JE BIVŠA ZEMLJA PRAVILA PRE 30 GODINA, ŠTA SADAŠNJA PRAVI DANAS, KAKO POSLUJE CELA VOJNA INDUSTRIJA, A KAKO NAJVEĆE DRŽAVNE FIRME Desetak najvećih proizvođača naoružanja i vojne opreme u Srbiji je u 2012. i 2013. godini imalo neto gubitak od skoro deset milijardi dinara, nešto manje od 90 miliona evra. Pred vojnu paradu 16. oktobra u Beogradu, prvu nakon parade za Dan pobede 9. maja 1985, možda najbolju sliku o stanju namenske industrije u Srbiji daje ova brojka, koju "proizvodi" više od 11.000 radnika zaposlenih u ovim državnim kompanijama. Sliku dobro dopunjuje i podatak da su na listi najvećih poreskih dužnika u Srbiji pod rednim brojevima 1–5 nalaze isključivo – firme odbrambene industrije. ... Šta Srbija sada proizvodi i izvozi? Uglavnom jednostavne proizvode, artiljerijsku i minobacačku municiju, oružje kalibra ispod 40 mm. Samohodna haubica "NORA B52" i oklopni transporter "Lazar" predstavljaju današnji "plafon" kada je reč o tehničkoj osposobljenosti srpskih proizvođača – nema kadrova, finansija niti resursa za nešto složenije. A ako se vratimo u pominjanu 1985. godinu, možemo videti šta je to složenije, i šta je ozbiljna zemlja poput SFRJ bila u stanju da proizvede u ovoj oblasti. U doba poslednje vojne parade, SFRJ bila je među prvih deset izvoznika naoružanja i vojne opreme – u svetu. Bivša Jugoslavija bila je jedna od retkih zemalja koja je proizvodila podmornice; one su se, zajedno sa malim ratnim brodovima, proizvodile u Mornaričko tehničkom remontnom zavodu "Sava Kovačević" u Tivtu. "Zvezda" jugoslovenske odbrambene industrije, tenk M84, u svoje doba bio je prvi tenk u svetu kod koga je nišan spregnut sa cevi. Pokazao se odlično u Kuvajtu, gde su "zaribali" drugi tenkovi zbog teškog pustinjskog terena. SDPR je početkom 1991. u Fort Vortu, Teksas, SAD, potpisao Memorandum o saradnji sa kompanijom General Dynamics, po kome je SFRJ, uskoro pokojna, trebalo da proizvede i izveze 5000 aviona "Galeb 4", na kome bi se piloti obučavali pre ulaska u F16. Takođe, daleko se otišlo i u razvoju nadzvučnog borbenog aviona, kojeg je prekinuo rat – prema nekim informacijama, krajem osamdesetih, u Vazduhoplovno-tehničkom institutu Žarkovo, razvijena je bila pilotska kabina u kojoj je bilo moguće da pilot deo komandi izdaje glasom. No, svaka od zemalja preostalih raspadom SFRJ daleko je od ovako sofisticiranih proizvoda, iz jednostavnog razloga – u vojnoj proizvodnji učestvovala je cela Jugoslavija. Na primer, čelik za oklop tenka M84 radio se u Štorama u Sloveniji, motor se pravio u Sarajevu, top se pravio u Novom Travniku, municija u Užicu, elektronika se radila u "Rudi Čajavecu" iz Banjaluke, tenk se sklapao u "Đuri Đakoviću" iz Slavonskog Broda, a više od 1000 fabrika je, direktno i indirektno, bilo uključeno u pravljenje ovog tenka. Deluje da se na tržištima bivših bratskih republika neće uskoro pojaviti proizvod na sličnom tehničkom nivou, ukoliko, kao nekad, namenske industrije ovih zemalja ne udruže rad, znanje i kapital." Vreme, 2014, Radmilo Markovic

Pre bih Bjelicu stavio na pet nego Jokica na cetiri ako se gledaju tendecije sa niskim postavama. Mada, sve ce zavisiti od toga cime raspolaze protivnik. Fener je u nekim utakmicama, narocito u zavrsnicama, igrao sa Kalinicem na petici (iznudjeno ili ne). Postaje izuzetan hendikep u igri kada petica nema sut za tri poena ili je spor tako da odbrana od pika konstantno trpi. Kategorija "teski centar" polako izumire, u tom smislu sasvim je dovoljno imati dva teskasa. Bobi ni kod Radonje, po pravilu, nije igrao neizvesne zavrsnice.

@pilule @hummingbird Један сат седења коштаће 3600 евра. Један сат ходања брзином од 1,5 метара у секунди коштаће 5400 евра. Међутим, са брзином од 1,0 метра у секунди, што спада у споро ходање, један сат коштаће такође 3600 евра. Светски рекорд у седењу је 5 дана, на WC шољи. За дужину стазе брзог ходања од 50 км важећи светски рекорд је 3 сата и 23 минута, што је око 4,1 метара у секунди. Дакле, 50 хиљада евра могуће је зарадити за 14 сати седења. Уколико сте светски рекордер у брзом ходању на 50 км, исту суму (50 хиљада евра) зарадићете за 3 сата и 23 минута. Уколико сте просечан пешак, да би сте зарадили 50 хиљада евра биће вам потребно око 10 сати непрекидног ходања.

@Skyglider Prvo 'nebuloze' sad 'besmislice'. Ocigledno nisi prosao pionirskim stazama kad tako spocitavas drugovima sa kojima prvi put razgovaras. Omalovazavanje bez pardona. Alal ti. Kraj 70tih i pocetak 80tih je ubedljivo najbolji period i zlatno doba u pogledu kvaliteta zivota i zivotnog standarda. To ti kazem ja na osnovu sopstvenog iskustva, iskustva generacije mojih roditelja i ogromne vecine ljudi iz srednje klase sa kojima sam razgovarao. A narocito uporedjujuci sa decenijama koje su usledile. Nikakve nestasice niti eksterni uticaji, naknadni strucnjaci i njihove revizije to ne mogu osporiti.

@Skyglider U pravu si, nije mesto, ali moram da ti kratko odgovorim. Kad ti je dobro ljubav prema otazbini lako se izrodi, kad ti je lose svi je pljuju i pricaju da je najgora. Drugo, tekstovi sa raznoraznih portala sa pokusajima statistickih komparacija su, za mene, irelevantni izvori, da ne kazem naruceni. Jesi li ti, druze, iskusio zivot 80tih u jugi? Ili tvoji roditelji, npr? Koje je tvoje iskustvo? Pitaj nekog, nemoj slepo da verujes Milicevicu koji sada statistički dokazuje da nismo ziveli uopste tako dobro. Ajde! Za cije babe zdravlje? Plate radnika cesto su tada odredjivane po ucinku i isle su preko 1000 maraka, cak i iznad plate direktora. Izvor: svedočenje radnika iz elektronske i masinske industrije u kojima je radilo preko 30 hiljada zaposlenih. Oces obracunske liste mozda? Ljudi su tada ziveli bez ustezanja, letovali, pravili trospratne kuće, dobijali stanove, kupovali automobile i sve sa tih 350 maraka zarade. Danas, sa ovih prosecnih i imaginarnih 400e potomci tih istih ne mogu samo racune da plate i da okrece. U celoj prici, nebulozno je samo naknadno podmetanje iskrivljene realnosti sto je dobro poznata katakteristika sadasnjih drustvenih okolnosti i moralnog posrnuca drustva i pojedinaca.

To je činjenično stanje. Živi svedok. Ne znam koliko imas godina, ali ako nisi doživeo drugu polovinu sedamdesetih ili osamdesete preporucujem ti da pitas nekog starijeg za misljenje kako se zivelo tad.

U to vreme, kada se zakletvom zapocinjao prvi korak, ziveli smo u svetu pravih vrednosti kao sto su postenje, marljivost, pravednost, ljubav prema otadzbini i drugovima. Ka vrhu su mogli samo najbolji djaci. Plata preko 1000 maraka, privreda i tehnoloski razvoj u rangu vodecih, standard medju prvih deset u Evropi. Nije sve bilo idealno, daleko od toga. Zbog izrazavanja drugacijeg misljenja od zvanicne politike ili kritike vlasti islo se na Goli otok. Danas, u svetu u kom su na vrhu kriminalci, narko dileri, prepisivaci i najgori djaci, u kom vlada korupcija i rialiti elita, u kom je moral potisnut na dno, vredan postovanja je selektorov potez premestanja igraca iz arene u gledaliste zbog krsenja discipline ili izrazavanja politickog stava (ako je to uopste razlog), pa makar on bio i Marjanović, Teodosic, Bogdanović ili Jokić licno.

Reprezentativac Srbije predstavlja svoju drzavu na medjunarodnom takmicenju najviseg nivoa. Kao takav, uzor je mladjim generacijama i mora da bude surovi profesionalac ali i vredan, posten, kulturan, i da na kraju postuje pravila igre i kult reprezentacije. Ako se njegov snimak pojavi na drustvenoj mreži pornografskog sadrzaja onda se on ne razlikuje bitno od npr. Dare Bubamare. Vrhunski sportista ne komentarise dnevno politicka pitanja, ne zali se u javnosti na broj slobodnih dana, ne daje bilo kakve izjave koje se ticu ustavnih nacela i unutrasnjeg uredjenja svoje domovine. Nisi Lebron ni Muhamed Ali. Ako je selektor postavio slicna pravila igre na pocetku, a nadam se da jeste, apsolutno je opravdano izostavljanje sa spiska iz iskljucivo nekosarkaskih razloga. Ne mogu da zamislim situaciju u kojoj svih 18 kosarkasa sa spiska slobodno debatuje po javnim platformama o statusu dela teritorije ili se segaci sa mogucnoscu igranja za pokrajinsku reprezentaciju. Kada ode u penziju i politicki se aktivira kao pojedini, slobodno moze da propagira sve sopstvene vrednosti i ubedjenja i siri ih u javnom prostoru.