fancy

Koliko znam, odavno je konsenzus da nije, i to mislim baš je bila zvanična objava od strane WHO. E, sad naravno, puna planeta individualnih megastručnjaka koji tvrde da jeste, da WHO "ne želi da saznamo istinu"... taj i slični rad... Kakve sam tek ja budalaštine čuo od lekara... (ne mislim isključivo na covid, već ono uopšteno - lekar, stručnjak u jednoj oblasti se pravi stručnjak i u sasvim drugoj i lupeta za sve pare, uglavnom šta je čuo negde od nekog / online, pročitao na nekom sumnjivom sajtu itd...)

Šta ja znam, ako nije tvoj zvuk, ne moraš... ono, pop-punk, otkrio sam ih odavno preko MTV, čuo par stvari još na starom B92, zaintrigirali me, poskidao albume... i onda neko vreme ništa (posle 2009) i kad je izašlao SRR pitao sam se - šta je ovo, ovo nije isti bend... bukvalno drugi bend. Ista stvar, ovako iz glave se dogodila i sa, npr. The Good Charlotte...i Coldplay je upao u istu producentsku zamku od 2011... Killersi posle Day & Age... od 2012 Battle Born pretvorili su se u teenage pop Brandon Flowers i ostali boys band.

Odavno mi to u glavi, samo si me podsetila. Nisu jedini kojima se to desilo, neka 2010 je prekretnica gde su mnogi pali, iz očaja ili iz obaveza prema izdavačkim kućama, ili iz želje da konačno uzmu neke pare od muzike, ko zna, ali svi posle 2010 imaju identičan iskomercijalizovani zvuk. Trebalo bi da poslušaš albume 2003-2009 bilo je tu žestoke svirke. Koja, doduše, nema mnogo veze sa ovim što si okačila... a opet, ima bar još 20ak sličnih, ako ne i istih stvari posle.

Pun Telegram, Facebook i YT kanala gde su istaknnuti _____(ubaci medicinsko zanimanje)______ iz ____(ubaci zemlju / neku poznatu bolnicu)_____ prilično ubeđeni / sigurni / čuli od Slavice / videli na Hepiju / videli na drugom opskurnom FB / YT / T kanalu dojavili im vanzemaljci da je Covid nastao ljudskom / vanzemaljskom / kineskom / ruskom / američkom / hrvatskom / albanskom / švedskom... / božijom rukom.... kako bi se efikasno istrebili Srbi / sirotilja / Rusi / Meksikanci / Islanđani / ljubitelji mačaka / Kinezi / Evropljani / Kanađani / biciklisti... Idemo još jedan krug...

Rusi izgledaju kao omatoreo i zaboravljen rok bend koji je posle X godina krenuo na turneju da se seti stare slave i eventualno pokupi neke novce, ali je kombiju na putu za Berlin pukla osovina u Ukrajini, a najveći fanovi iz Srbije nisu imali pare ni da da kupe ulaznice a mame im ne daju da dođu da poguraju kombi iz blata Ukrajine...

Ova grupa (Fall Out Boy) je trebalo da nestane posle 2009, tj. da se nikad ne vrati s 4godišnje pauze. 4 godine kasnije, snimaju Save Rock and Roll od kog počinje jedna od najvećih storija muzičkog beščašća... gde jedna solidna pop-punk grupa u svom izvornom obliku (2002-2009) postaje neka mutant dance hopa-cupa autotune wannabe tinejdžerska atrakcija gora od Maroon 5 (ok, ne gora, od njih ništa ne može biti gore... ali tu blizu). Skandalozan je i zastrašujuć muzički obrt te 2013, kao da im je neko držao dvocevku na glavi i rekao, zajebi punk, sviraj nešto za casual decu koja povremeno i kupe koju iTunes pesmu... ili im je jednostavno dosadilo da žive bez para od muzike pa su rešili da probaju komercijalni put kojim se češće ide... ko zna šta im je u glavama bilo, ali je ono šta su potpisali na albumima od 2013 (SRR, AB/AP i M) bio ekvivalent padu s litice... napustili su ih stari fanovi, nove nisu dobili ništa zvanično ne rade od 2018 par pesama snimili sa raznim hip hop gostima, kao valjda da pojačaju komercijalni efekat. Nisu uspeli, red je da nestanu sa scene zauvek. Produkcija 2010 naovamo je uništila bezbrojne bendove, gomila je počela da zvuči identično, neko je negde odlučio da je to zvuk koji deca vole, različitosti su nestale i sve je postalo beskrajno bljutavo more identičnog zvuka "neka deca igraju, bolje nego da dižu revolucije" prepunog elektronike, sa unjkavim vokalime, ubijene gitare i autotjunom na max... fuj. Trebalo je ovo da bude zadnje od njih... veseli treš sa zaraznom ali autentičnom melodijom i nešto finih gitara, pa na sve to i gospel hor na groblju U spoileru je isprani video za MTV, jer, zaboga, Bog u God Damn ne sme da se pomene...

@freethrow Uh, Gun Club... gledao sam ih u SKC... Jeffrey Lee Pierce apsolutna, prava američka legenda. Od i pa (preko niza sjajnih albuma) sve do 10 godina kasnije... Jedan sajajan put... koliko sam samo bio sjeban kad sam čuo da je umro... mislim da sam zadnji album Lucky Jim opsesivno vrteo sledećih godinu dana, a i skoro 30 godina kasnije mi je u plejlisti ... A ovo... mislim da mi je pomoglo da izađem iz svakog sranja koje me je 90ih opalilo: (kapiram da ću sad da vrtim na repeat do kraja radnog vremena... I promised to end tonight, end that bad woman's life ... kud me podseti)

Zanimljivo, mene su Primal Scream kupili sa Screamadelica i Give Out But Don't Give Up, pa onda pauza (sad kad gledam godine, kapiram da su u tu pauzu tačno uleteli Oasis ) i onda je došao XTRMNTR kao nešto potupno drugačije, a opet završen koncept onoga što se (kasnije sam tek shvatio) spremalo od Vanishing Point... tako ja gledam. Verovatno pogrešno, ali aj nema veze, moja opsesija ovom stvari je bila legendarna...čuj bila, još traje:

A gde su dugačke, tu su i kratke:

Uuuu, ovo sam jutros slušao u kolima kad sam dolazio na posao i taman parkirao kad je bila na pola... odsedeo sam u kolima do kraja - ovo je... kao što sam jednom rekao za Don't Look Back In Anger od Oasisa da je zapravo nova Engleska himna, ovo bi mogla da bude nova američka himna, ta snaga, ta poruka. 💪 💪 💪 I dok sam ovde, ponoviću jedan video od ranije... Razlog zašto pojedinačno ekstremno cenim svakog od muzičara koji se ovde nalaze na sceni: This is for Joe!

Ovo mi se svidelo, kratak i efikasan algoritam: Sent from my SM-N9860 using Tapatalk

Ali zato je ovo sa ANATO najkvalitetnija 4 minuta koncentrisane mržnje i otrova: Kad čovek odraste uz ovo, The Great King Rat, Sheer Heart Attack, i još gomile emotivnih bombi (evo čak i da isključim Bohemian Rhapsody, i bez nje mogu iz taka 20 bisera do 1980. da naređam...) onda je sve posle... nekako... Noć u mesnoj zajednici...

Negde u Srbiji: Gugla u vugla...

Dobar primer takođe... Boy / War remek dela. October / Joshua Tree - uglavnom dosadni... utopljeni u religijske okvire Rattle & Hum - zanimljiv susret sa Amerikom, par hitičnih stvari i zanimljivih, kao, eksperimenata (mada mi je od cele te kalakurcije samo ona kratka što peva Edge "Van Diemen's Land" zaista draga) I onda... su za mene nestali. potpuna crna rupa, ništavilo. Pardon, bila je još jedna stvar u 90im koja mi se baš dopadala - Staring at The Sun. Izdavali su oni albume posle, vidim da su bili popularni, mega popularni, spektakularno popularni, Bono je postao uber dileja i prorok (naginjao ka tome još od Joshua Tree) ali ništa što bih čuo nije me više doticalo kao... recimo Stories For Boys, I Will Follow sa prvog, Sunday Bloody Sunday, New Year's Day sa War...

Jednostavno sam izgubio drive da kupujem njihove ploče posle Jazz... Bio sam zatrpan s Crazy Little... / Another One... / The Game... pa svim onim hitovima u 80im, s radija i uvek se radije vraćao Noći u Operi, News Of The World, Day At The Races, prva 3, Jazz... iako sam ih znao napamet. Inspirativnije su mi zvučali od (pre)ispolirane produkcije i jednoličnosti koja je usledila od 1980... nesumnjivo je taj kasniji period njima doneo puno uspeha i "vrh" i pare i status... ali šta ja znam, mene emotivno to više nije doticalo. Osim, evo da kažem i to: 1. Friends Will Be Friends 2. It's a Hard Life 3. Sail Away Sweet Sister ...koje su mi imale magiju ranijeg opusa.

Bilo koja pre The Game. Gde ulete s ovim Queenom, taman da iskopiram prethodni post o Springstinu sa istim godinama kao referencama OK, Another One... bi bio odgovor, ali od 1980. na Queen gledam ne više kao na omiljeni bend nego na nešto kao pop mašinu koja u seriji generičkih hitova ima i ponešto slušljivo... U mojoj maloj crnoj pesmarici, tranziciju u 80e je malo ko preživeo.

Ne gledam na njega kao na konstantu. Born To Run i Darkness At The Edge... su remek dela. Sve samo ne konformizam. River i Born In The USA, slušljvi, ovaj drugi više za žurke... posle mi se ugasio po muzičkom značaju. Takođe ne treba zaboraviti da je koautor Because The Night.... S druge strane, u histeričnoj kakofoniji svavkodnevnih Folk-Rap-Trap sranja kojima su tinejdžeri agresivno okruženi, rasprava o Springstinu kao Bezveznjaku gubi se u besmislu večnosti...

Sad me podseti na trenutak ponosa pre neki dan... Ulazim u kuću s posla i čujem buku iz kupatila, mali se tušira posle treninga, odšrafio Thunder Road - Born To Run - Badlands i zatim izlazi i dere se kroz hodnik Adam raised a Cain YEEEEAAAAA!!!! Parenting done good.

...da se nadovežem na zadnju stvar... The Blowup

Kolega, za ovako smislen i dobro obrazložen rad kod mene biste dobili čistu desetku. U indeks. Pa da se ne gledamo do oktobra.

Čekaće Danilo ko princ Čarls...

E, da, ovde sam i ja, i što je zanimljivo i moj klinac (koji, kao i svi 17ogodišnjaci ono, NBA, ludilo, sve top, nema dalje, etc.. ali) sa puno utakmica u rukama i nogama i bezmalo 10 godina treninga, kaže - EL je prava košarka i prava stvar. Bez uvrede za svemirski NBA (daleko bilo, pa Klay je jedan jedini neponovljivi uzor), jednostavno nekako evropski doživljaj košarke je taj...

Bio bi to san svakog Grobara Ma opušteno, cenim ja naše, kod Zvezde mi super kakav su tim napravili od uglavnom naših igrača (I, da, žao mi je što ih zajebavaju za Kampaca) kod Partizana gotivim kako je Žoc sastavio tim mada imam neke male zamerke na niskim pozicijama... i želim i jednima i drugima da idu do kraja Nisam ja hejter, let sport be fun (ovo ispade ko ona meme: le tits now!)

Ovo je suština. Beda u kojoj ljudi žive čini da je "sport" jedini izvor neke radosti, naravno i konstantan generator razočarenja. Sve je ovde na n-ti stepen u odnosu na "normalan" svet gde ljudi rade za normalne novce, pa priušte nešto sebi, svojoj porodici, a sport nedeljom pogledaju na TVu pa prebace kanal ili odu negde na izlet, na put... Još je moj ćale 70ih govorio "Najlepši dan je nedelja kad je večiti derbi - svo đubre ode na stadion i grad je tako lep i čist..." A bio je Zvezdaš. Onaj koji nedeljom popodne sluša radio prenose dok nešto drugo radi... Ja navijam (govorim o košarci) i za Zvezdu i za Partizan kad igraju protiv stranih timova, a kad igraju jedan protiv drugog za onog ko trenutno gubi... i zaboravim rezultat minut po završetku. Moj klinac naginje (iz raznih, razumljivih, razloga) ka Partizanu, ali ga zabole da ide na stadion / u Halu, u masu, na teren ide isključivo da igra. I najviše voli kad "tuče" baš Partizan. "Navijačka" sranja i prepičkavanja su za neostvarene koji utehu za svoju mizerijju traže u uspesima (veštini, potezima, medaljama, zarađenom novcu...etc.) drugih. I nije, naravno, specifičnost samo "ovih prostora".

Bilo bi lepo kad kačite ovakve sadržaje da iskomentarišete nekom rečenicom siže razgovora. Ovako, vidim deo naslova i apsolutno ništa me ne mami da kliknem i odgledam klip... Nemojte biti lenji, negde u pravilima i piše da nije poželjno (eufemizam) da šaljete postove bez svog sadržaja.